Насловна » Активности » Саопштења

Саопштења

07.09.2018.

Кркобабић у посети Моравичком управном округу

Буди се привредно чудо Горњег Милановца

„Моравички округ добро функционише. Овде су вредни људи који имају знање као кључни ресурс, а њега треба још више искористити у смеру органске производње“ рекао је министар у Влади Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић у данашњој посети Моравичком управном округу.

 Кркобабић у посети Моравичком управном округу

„У Србији је под органском производњом свега 16.000 хектара, док у Европским земљама 20 процената укупне пољопривредне производње чине органски узгајани производи“ подсетио је министар.

На састанку одржаном у Горњем Милановцу у препуној сали Окружног Начелства, Кркобабић је са својим сарадницима још једном представио Програм спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије и подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 302 задруге што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић је нагласио да је укупан износ додељених средстава из програма Владе Србије намењеног задругарству у 2017. години, износио 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а за ову 2018. годину најавио је чак четири пута већи износ, нових 825 милиона динара, које ће држава издвојити за задруге.

Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић  захвалио је министру на посети и на томе што је препознао њихову иницијативу за удруживање и донео нову. „Ми ћемо, као локална самоуправа дати свој пун допринос овој иницијативи јер сматрамо да се само удруживањем и заокруженом производњом може подићи производња на територији целе Србије“. Ковачевић је нагласио да

Председник Академијског одбора за село САНУ, Драган Шкорић истакао је да задруга треба да постане носилац промена на селу јер наш сељак не може никако сам опстати.  Шкорић је позвао сељане да се баве производњом већ препознатљивих производа,својствених географским подручјима са којих долазе, а затим их позвао на шире, хоризонтално и вертикалноудруживање како би се супротставили светским брендовима.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су чланови Академијског одбора за село САНУ, председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић, руководство општине, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Моравичког управног округа.

Након састанка министар је са својим сарадницима посетио новоосновану ЗЗ „Угриновци“ у селу Угриновци, којој је, из прошлогодишњег Програма намењеног задругама додељено 6 милиона динара бесповратних средстава за набавку пластеника.

Радојица Радојичић, директор ове задруге, која има 6 задругара и 20 коопераната изјавио је да су брзо увидели да је овај вид производње исплативији у односу на гајење на отвореном простору и да наредних година очекују озбиљније приносе.
Наиме 2 хетара производње под пластеником даје приносе као 10 хектара на отвореном простору.

 Кркобабић у посети Моравичком управном округу  Кркобабић у посети Моравичком управном округу  Кркобабић у посети Моравичком управном округу

06.09.2018.

Сусрет Кркобабића са покрајинским секретаром Војводине за пољопривреду и Задружним савезом Војводине

Обнова задругарства заједнички циљ и највиши степен сарадње

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа, састао се данас у Палати Србија са покрајинским секретаром Војводине за пољопривреду, Вуком Радојевићем и председником Задружног савеза Војводине, Радисавом Јовановом, са сарадницима.

 Сусрет Кркобабића са покрајинским секретаром Војводине за пољопривреду и Задружним савезом Војводине

Tемa састанка биле су мере неопходне за равномерни регионални развој земље и опстанак села Србије оживљавањем задругарства кроз синергију заједничког деловања републичких и локалних власти уз тесно партнерство Задружног савеза.

Сасвим је сигурно да се у овом пројекту циљ републичке и покрајинске Владе апсолутно подударају јер је Војводина управо колевка задругарства, па и данас има најуспешније задруге” изјавио је Кркобабић и додао да су сва досадашња искуства у сарадњи Кабинета са органима Покрајинске власти и локалним самоуправама Војводине позитивна. “Овај пројекат од највећег националног заначаја може се спровести само уз снажно заједничко деловање републичких, локалних власти уз активну подршку. Српске Академије наука и уметности ” рекао је министар.

Покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић изјавио је да је данашњи састанак потврда јасне спремности и изражене воље да се на најбољи могући начин координирају активности из области задругарства. “Нема јаког села без јаке задруге” рекао је Радојевић и истакао да само задругама можемо унапредити пољопривредну производњу и учинити да мали произвођачи нађу своје место на захтевном.

Председник Задружног савеза Војводине Радисав Јованов изјавио је да ово што је у претходне две године урађено за задругарство није урађено у протеклих170 година. “Коначно се шира јавност упознала са значајем задруга ” истакао је Јованов.

Прошле године бесповратним средствима помогнут је рад 4 задруге у овој аутономној покрајини, а ове године интересовање је велико, на Конкурс се пријавило преко 60 задруга са територије Војводине.

 Сусрет Кркобабића са покрајинским секретаром Војводине за пољопривреду и Задружним савезом Војводине

24.08.2018.

Кркобабић у посети Борском управном округу

Постоје и села Мајданпека. Чекају да буду виђена.

Министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић посетиo је данас Борски управни округ.

Кркобабић у посети Борском управном округу

Министар je своју посету почео у брдима села Тополница где је, у разговору с мештанима овог и околних села, са својим сарадницима представио овогодишњи Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових и инвестиционе пројекте постојећих задруга.

„Неразвијена и опустела брдско планинска и рубна подручја су најважнији део мозаика равномерног регионалног развоја, а то треба да буде императив Републике Србије. Ко то не види, не види далеко. Нема решења са стране, решења су управо овде“ рекао је министар Кркобабић и истакао да је пројекат „500 задруга у 500 села “ пре свега намењен овим опустелим подручјима где нема путева, мостова, амбуланте, школе, телевизијског и сигнала мобилне телефоније.

Говорећи о значају заустављања пражњења рубних брдско планинских подручја Кркобабић је подстакао мештане села на удруживање јер су пољопривреда и сточарство једини извори њихове егзистенције, а само удружена та пољопривредна газдинства могу опстати.

Свој радни обилазак Милановачког краја Кркобабић је наставио посетом домаћинству у близини Доњег Милановца где је такође разговарао о оснивању задруга у селима ове општине, а млади пољопривредник Илија Бадркић, који се бави сточарством и пољопривредом, изразио је спремност да са неколицином својих пријатеља оснује задругу и још једном на делу показао оптимизаам младих за опстанак живота на селу.

Присутнима су се обратили и члан Академијског одбора за село САНУ, Бранислав Гулан и председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић који су се такође обратили присутнима појаснивши им значај удруживања.

Кркобабић у посети Борском управном округу

17.08.2018.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

Рубна подручја као епицентар конкретног деловања

„Празне куће и празне стаје, нарочито у рубним подручјима, су отворен, неодложан позив за државу и локалну самоуправу да реагују“ изјавио је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете земљорадничкој задрузи „Модош“ у селу Јаша Томић, једној од оних којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

„Данас технологија иде напред, знање такође и тим пре што у овим крајевима не обилујемо радном снагом, механизација мора да прати земље у окружењу, а и даље“ рекао је Кркобабић и назначио да је ово прави пут да се стратешки реши питање пражњења рубних делова наше земље и спречи усуд празног места који се претећи надвио над Србијом. Jaшa Toмић je сeлo у Бaнaту кoje према последњем попису имa 2.500 стaнoвникa, а реално стање је, како наводе мештани, да их нема више од 1500.

Министар се осврнуо и на сточарство чију обнову је назвао „императивом аграра“ износећи податке да је деведесетих година Србија извезла 30.000 тона најквалитетнијег меса, беби бифа, а 2015.године тек 315 тона истог производа.

Председник Задружног савеза Војводине, Радислав Јованов изјавио је да је ова задруга доказ да су ова средства дошла у право време на право место и да је местима, попут овог, на 2 км од Румунске границе, потребна иста пажња као и југу Србије. Према његовим речима, овакве акције су једини начин да млади људи са својим породицама остану у руралним срединама.

Директор ЗЗ „Модош“ Милан Жебељан истакао је колико је ова савремена механизација, која је заменила дотрајалу, у стању да побољша конкретне резултате рада на 3.000 хектара колико задруга, заједно са својим кооперантима, обрађује.

ЗЗ „Модош“ се од 1995. године бави производњом, продајом и откупом пољопривредних производа (кукуруз, пшеница, сунцокрет, соја). Имају 70 чланова и 600 коопераната, а из прошлогодишњег државног Програма за развој задругарства добили су 10 милиона динара за специјализовану механизацију (телескопски манипулатор и сејалицу).

Ове године планирано је у Буџету Републике Србије нових 825 милиона динара намењених задругарству. Конкурс за доделу тих бесповратних средстава старим и новооснованим задругама је управо завршен и обрада пријава је у току, а сложене задруге могу конкурисати до 15.септембра 2018. године.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

10.08.2018.

Кркобабић у посети Мачванском управном округу

МАЧВА – ДИВ КОЈИ ТРЕБА ДА СЕ ПРОБУДИ

„Очување и ревитализација села је задатак од општег националног и друштвеног значаја и више него битно је да будемо јединствени у томе. Села и мале средине заслужују исти третман као велики градски центри и наше опредељење је да дефинишемо једну нову политику равномерног регионалног развоја и све оно што институционално мора да је прати. Та нова политика треба да буде синтеза више различитих политика које морају да се сусрећу и пресецају, а не да иду паралелно, да би читав тај концепт био применљив на терену“  рекао је данас министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете општини Богатић, једне од осам општина Мачванског управног округа.

Министар се у згради општине Богатић састао са челницима ове и других општина овог управног округа, стручним службама за пољопривреду, директорима задруга и задругарима. Свој стручни допринос састанку дали су Бранислав Гулан, члан Академијског одбора за село САНУ, Борислав Ковачевић, наросни посланик, Маленко Мајсторовић, председник Задружног савеза Колубарског и Мачванског округа и Младен Игњатовић, доајен задругарства.

Кркобабић у посети Мачванском управном округу

Кркобабић је подсетио да су потенцијали Мачве, осим сточарства и ратарства, природни геотермални извори, капацитета и до 4000 литара у секунди, што је еквивалент вредности 30 тона нафте, те да је велика штета да таква природна богатства остају неискоришћена. Министар је позвао мештане ових крајева да осим пољопривредних, образују и задруге у сектору туризма и угоститељства.

Председник општине Богатић Ненад Бесеровац, захвалио је министру на посети и рекао да 30 хиљада хектара обрадивих површина Мачве чека на удруживање малих произвођача јер на данашњем тржишту не постоји гарантована откупна цена, а велики трговински ланци и у мањим местима траже квалитет али и континуитет. „Само удружени моћи ће да се изборе“ речи су председника општине који је потврдио да ће на путу удруживања бити снажна подршка у име локалне самоуправе.

По завршетку састанка министар је обишао газдинство „Гачића магаза“, власника Зорана Гачића који се бави производњом више врста воћа и поврћа и има прераду својих производа у џем, слатко, ајвар, ликере, ракије и вино. Добитник је награде за најбоље купиново вино на сајму етно хране и пића у Београду 2014.године.

Ове године планирано је у Буџету Републике Србије нових 825 милиона динара намењених задругарству, а Конкурс за доделу тих бесповратних средстава је у току и траје до 15. августа 2018. године за старе и новоосноване задруге и до 15.септембра за сложене задруге. Старим задругама намењено је до 15 милиона динара, новооснованим (оне које су основане 2017. и 2018. године) до 7,5 милиона динара, а сложеним задругама, као новини на територији Србије, до 60 милиона динара.

Кркобабић у посети Мачванском управном округу Кркобабић у посети Мачванском управном округу Кркобабић у посети Мачванском управном округу

07.08.2018.

Кркобабић у посети Блацу

ДИНАР УЛОЖЕН У АГРАР, У ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА, У ЗАДРУГЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ УЛОЖЕН ДИНАР

„Сваки уложен динар у аграр, у пољопривредна газдинства, у задругарство је најбоље уложен динар. Вишеструко се враћа у економском смислу, али и оном ширем, општенародном и општедржавном, кроз опстанак и ревитализацију села Србије“  рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете земљорадничкој задрузи „Блачка Блаце“, једној од оних којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Министар се пре обиласка задруге, у згради општине Блаце, а касније у просторијама Културног центра, састао са челницима општине Блаце, стручним службама за пољопривреду, власницима задруга и задругарима Топличког округа.

Кркобабић је изнео да је ово прави пут да се стратешки реши питање гајења и пласмана пољопривредних производа у Србији и подсетио да је сува шљива била највећи извозни производ Србије, крајем прошлог века. Наиме 1897. године било је извезено 30.000 тона суве шљиве у Сједињене Америчке Државе, што је Србији донело приход од 37 милиона долара.

Кркобабић у посети Блацу

Председник општине Блаце Милан Ћурчић, захвалио је министру што је препознао да је право улагање управо у основни извор прихода становника овог краја, а то је пољопривреда. Потврдио је да ће подршка локалне самоуправе остати безрезервна, пожелео да износ средстава за ту намену остане одржив или увећан.

Директор ЗЗ „Блачка Блаце“ Душан Зечевић истакао колико је ова инвестиција значајна за 8 задругара и 70 њихових ко операната који заједно обрађују 100 хектара земљишта под шљивом и вишњом.

„Задруге су једини спас за српско село. Тренутно на територији Блаца постоје четири а сматрам да је оптимум 30 задруга. Морамо да будемо спремни за оно што нас чека на тржишту Европске Уније а задруге су једини рецепт за то“.

Ова задруга је основана 2016. године и ове године очекује промет од 20 до 30 милиона динара.

Земљорадничкој задрузи „Блачка Блаце“ у Топличком управном округу додељено је 12,2 милиона динара за изградњу хладњаче капацитета 200 тона и опреме за дубоко замрзавање воћа, берач за коштичаво воће и трактор.

Ове године планирано је у Буџету Републике Србије нових 825 милиона динара намењених задругарству, а Конкурс за доделу тих бесповратних средстава је у току и траје до 15. августа 2018 за задруге и до 15.септембра за сложене задруге.

Кркобабић у посети Блацу Кркобабић у посети Блацу Кркобабић у посети Блацу

03.08.2018.

Сусрет Кркобабића са Регионалним развојним агенцијама

НУЖНА МАПА РЕЈОНА СРБИЈЕ

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа, састао се данас у Палати Србија са директорима Акредитоване Регионалне Развојне Агенције (АРРА) Панонрег из Суботице, Миланом Маличевићем, АРРА Златибор из Ужица, Славком Лукићем и АРРА Нови Пазар, Самиром Качапором.

На састанку су разматране адекватне мере за равномерни регионални развој земље кроз припреме за фомирање Националног савета за регионални развој и израду нове Стратегије регионалног развоја Републике Србије.

Неопходно је што пре дефинисати нову политику равномерног регионалног развоја која би смањила неједнакости региона, а истовремено поспешила њихово индивидуално развијање и препознатљиве особености” рекао је Кркобабић.

Сусрет Кркобабића са Регионалним развојним агенцијама

Министар је истакао да је први корак у том великом неодложном послу, израда мапе рејона Србије, рејона који треба да представљају заокружено јединство природних, демографских, економско-привредних, социолошких и културних особености са упечатљивим гравитационим центром.

У изради мапе рејона кључну улогу, како је навео министар, имаће Академијски одбор за село Српске Академије наука и уметности на челу са академиком Драганом Шкорићем, уз сарадњу свих релевантних одбора Академије за реализацију овог пројекта од највећег националног заначаја.

Горе поменуте развојне агенције део су Српске Акредитоване Регионалне Развојне Агенције (САРРА), која броји 16 чланица на територији Републике Србије. Своје услуге пружају у секторима руралног развоја, инфраструктуре, животне средине, туризма.Члан су релевантних међународних организација и иза себе имају 432 пројекта укупне вредности 106 милиона еура.

Председник скупштине САРРА и директор Регионалне развојне агенције из Ужица, Славко Лукић, захвалио је, у име свих чланова, министру што је препознао регионалне развојне агенције као партнере за спровођење пројеката које држава реализује у овом сегменту и механизам за подршку и давање стручног мишљења стања на терену, као и за и праћење постигнутих резултата.

31.07.2018.

“500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА - ГОДИНА I”

266 НОВИХ ЗАДРУГА И 22 ПОМОГНУТЕ СРЕДСТВИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Кабинет министра Милана Кркобабића задуженог за регионални развој представио је данас на свечаности уприличеној у Палати Србија  резултате постигнуте у првих годину дана рада Кабинета и пројекта “500 задруга у 500 села”, односно резултате реализације Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије доделом бесповратних подстицајних средстава новооснованим и постојећим задругама.

 “Задругарство-удруживање није жеља већ неопходност. Уситњен посед, мале површине, која не прелази у просеку 4,5 хектара намећу удруживање као императив. Да малог произвођача учинимо робним произвођачем!

 Без задруге нема села, без села Србија је у проблему. Феномен пусте земље је усуд Србије у 21.веку“ рекао је министар.

На свечаности су били представљени конкретни резултати рада Кабинета, како кроз износе бесповратних средстава додељених задругама у 2017. години, тако и кроз економске ефекте ових инвестиција.

“500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА - ГОДИНА I”

Укупан износ додељених средстава прошле године био је 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а Кабинет министра Кркобабића истакао је учинке неких од њих.

У задрузи „Агродунав“ Каравуково“ купили су 50 стеоних јуница сименталске расе, које су на свет донеле 48 телади, а већ следеће године могу да рачунају да ће њихово основно стадо достићи чак 150 грла. Производњу млека су удвостручили са 1000 на 2000 литара дневно;

У специјализованој земљорадничко-сточарској задрузи „1. децембар“ у Житорађи, која тржишту Србије испоручује око 20.000 товљеника годишње, уградњом подних грејних плоча, не само да су осавременили процес производње, већ су свакодневни утрошак електричне енргије смањили за 5 до 6 пута. Оплеменили су и расни састав, тако да очекују повећање годишње производње за око 1.000 товљеника;

У задрузи „Агро еко воће“ у Ариљу купили су опрему за прераду малина у готове производе: компоте, џемове, сокове. Очекују да у наредним годинама прерадом малина своју зараду повећају за чак 50 процената.;

У „Воћару Сланкамен“ из Новог Сланкамена куповином специјалне механизације повећали су ефикасност, смањили ризичне ситуације и добили сертификат о ХАСАП стандарду, без кога не би више могли да извозе у Русију и земље Европске уније;

У „Зеленој звезди“ у селу Винарце, Лесковац, набавили су сортирку за округласте производе – парадајз, бабуру и пакирицу и послове које су раније завршавали за седам дана, сада раде за само један дан. Куповином  система за наводњавање са компјутерским навођењем очекују повећање производње за 30 процената и подизање квалитета за чак 50 одсто!;

Пчеларско-воћарска задруга „Мед и воће“ у Власотинцу реално очекује дуплирање садашње производње меда од три тоне;

Пољопривредна задруга „Заплањски засад“ из Гаџиног Хана вишим степеном прераде – производњом етеричних уља - очекује да  профит увећа за 4 до 5 пута. Највише радује податак да је број коопераната те задруга са 22 повећан на 72. Нових 50 породица се придружило задрузи после добијања бесповратних средстава, а то значи да ће око 2.000 грађана Гаџиног Хана обезбедити своју егзистенцију у оквиру задруге.

Ове 2018. године у делу државне касе намењеном задругама већ је четири пута више новца, 825 милиона динара чека да да нови импулс развоју задругарства и министар је позвао задругаре да се пријаве на конкурс који је у току.

Презентовано је и ко одлучује о додели средстава. Главну реч у том одговорном и осетљивом послу имају чланови Академијског одбора за село САНУ, угледни универзитетски професори и челници оба водећа задружна савеза, чиме су задовољена два важна критеријума: стручност и демократичност.

Присутнима су се обратили председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић, председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић, као и председник Задружног савеза Војводине Радослав Јованов. У име свих локалних самоуправа, чији је потпис на сваком Уговору о додели бесповратних средстава неопходан, обратио се председник општине Гаџин Хан Саша Ђорђевић, а у име свих задруга које су средства добиле, директор воћарске задруге из Сланкамена Никола Котарац. 

Свако на свој начин, истакли су како је после дуго времена у Србији враћено поверење у  удруживање и трасиран прави пут којим се уз струку и науку стиже до српских домаћина и конкретног решења њихових проблема и тако даје нада да се може стати на пут пражњењу и одумирању српских села.

Догађају су присуствовали и доајени задругарства у Србији – магистар задругарства Слободан Сивчев и господин Бранко Маричић.

Проф Владимир Гоати, Сивчев, Маричић Aкадемик Драган Шкорић Никола Котарац, директор задруге Воћар Сланкамен Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије Радислав Јованов, председник Задружног савеза Војводине Саша Ђорђевић, председник општине Гаџин Хан 500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА - ГОДИНА I 500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА - ГОДИНА I

13.07.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ И РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

СРБИЈА ВАПИ ЗА НОВОМ ПОЛИТИКОМ РАВНОМЕРНОГ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

„Концепт развоја задругарства има општенародни значај. Без удруживања за домаћина са малом парцелом нема бољитка“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој у данашњој радној посети Златиборском и Рашком управном округу.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ И РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

На састанку одржаном са руководством округа и сарадницима, у општини Пријепоље, у оквиру представљања овогодишњег Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих, министар је подсетио да је прошле године ,после много времена, удруживање на прави начин враћено у Србију, а да је ове године за те намене одвојено нових 825 милиона динара чиме ће бити потпомогнут рад до 70 задруга и формирање првих сложених задруга на овим просторима.

„Један од основних задружних принципа је принцип неутралности- политичке, националне, верске и расне“ истакао је министар, „Неопходно је што пре дефинисати нову политику равномерног регионалног развоја која би смањила све неједнакости региона, а истовремено поспешила њихово индивидуално развијање и карактеристичне особености“.

У радној посети с министром био је и народни посланик и председник Oдбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво др Муамер Зукорлић.

„Уколико не покажемо да је човек са својом породицом најважнији, све остале приче губе смисао“ рекао је муфтија и позвао на удруживање речима „Тамо где је заједништво тамо је просперитет.“ Зукорлић је рекао да је прави избор да власт консултује науку и да је то једини пут до бољитка.

Присутнима се обратио и председник Академијског одбора за село САНУ, академик Драган Шкорић речима „Задруге треба да буду носиоци развоја села. Струка и наука Србије вољне су да помогну у стварању нове ере српског села, да млади покушају да остану или врате се у свој завичај“.

Министар се у току дана на више локација Сјеничке и Тутинске Пештери сусрео са власницима пољопривредних газдинстава, представио програм задругарства и попричао о актуелним проблемима који муче власнике малих газдинстава.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ И РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

05.07.2018.

Србија заслужује праву политику регионалног развоја

Кркобабић у Регионалној развојној Агенцији „Панонрег“

«Данас, на годишњицу рада Владе Републике Србије, осим сумирања резултата важно је да отворимо и нова питања, а за нас је то нова стратегија регионалног развоја којој се посвећујемо у наредном периоду и формирање Националног савета за регионални развој. Заједно, они морају да буду носиоци развоја земље.» рекао је министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић данас у Суботици.

Кркобабић у Регионалној развојној Агенцији „Панонрег“

Министар се састao са представницима Развојне агенције “Панонрег” вођеним директором те агенције Миланом Маличевићем и са председником Задружног савеза Војводине Радисавом Јовановим са сарадницима. Састанку са министром присуствовао је и Бранислав Гулан, члан академијског одбора за село Српске Академије Наука и Уметности.

На састанку су разматране адекватне мере за равномерни регионални развој земље кроз припреме за фомирање Националног савета за регионални развој и израду нове Стратегије регионалног развоја Републике Србије.

Представљен je и концепт оживљавања задругарства у Србији и реализација Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2018.години.

Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов изразио је своје задовољство што је министар Кркобабић препознао најмање ћелије привреде, задруге, као потенцијал регионалног развоја и рекао како су резултати њихове двогодишње сарадње већ јасно видљиви на терену.

Директор Регионалне развојне агенције Панонрег Милан Маличевић представио је своје виђење развоја комплетне регије кроз задругарство и понудио сваку подршку Агенције у том послу.

Кркобабић у Регионалној развојној Агенцији „Панонрег“

29.06.2018.

Министар Кркобабић у Нишавском управном округу

Равномерни регионални развој – национална мисија првог реда

„Основ равномерног регионалног развоја је опстанак села Србије а тај опстанак зависи у великој мери од покретања базичне пољопривредне активности кроз удруживање малих произвођача у задруге“ изјавио је данас министар у Влади Србије, Милан Кркобабић, задужен за регионални развој, на Економском факултету у Нишу.

Министар Кркобабић у Нишавском управном округу

У свом уводном излагању на XXXIII Meђународном научном скупу под називом „Регионални развој и демографски токови земаља југоисточне Европе“ министар је говорио о конкретним мерама које Влада републике Србије предузима у циљу оживљавања задругарства у руралним подручјима, као и о обнови и очувању српског села као стожеру здравог друштва. Он је нагласио да Србија не може бити 4 главна града већ је морају чинити у свих 4700 насеља и да ту нема никакве дилеме, а на нама је да заједнички што више умањимо регионалне неједнакости и учинимо да свако село има амбуланту, школу, пошту и цркву. Домаћини скупа били су проф.др Живорад Глигоријевић, председник програмског одбора и проф.др Јадранка Ђуровић Тодоровић, декан економског факултета у Нишу, а на овом међународном скупу је осим министра Кркобабића излагала и Славица Ђукић Дејановић, министар задужен за демографију и популациону политику.

Кркобабић је своју посету Нишу наставио у Нишавском управном округу, где се сусрео са руководством округа, представницима локалне самоуправе и задруга.

Тема састанка био је нови Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, у 2018. години, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових и инвестиционе пројекте постојећих задруга, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

„Ове године је у Буџету одобрено 825 мииона динара за нове и старе задруге, и то до 7,5 милиона динара за новоосноване задруге, до 15 милиона динара за старе и до 60 милиона динара за сложене задруге. Тим средствима помоћи ћемо до 70 задруга, а идеја је да пробудимо иницијативу код људи који живе од својих поседа, да се удруже и тако ојачају“ рекао је Кркобабић и изразио жељу да на конкурсу види што више задруга из овог округа, а можда и прву сложену задругу у Србији.

Начелница Нишавског округа Драгана Сотировски захвалила је министру на посети и охрабрила све представнике локалних самоуправа округа да се активно укључе у овај значајан пројекат Владе Србије како би се ублажило или стало на пут пражњењу ових подручја.

Министар Кркобабић у Нишавском управном округу

22.06.2018.

Влада Републике Србије усвојила Програм подршке задругама у 2018. години

КРКОБАБИЋ: ИМАМО ПОБЕДНИЧКИ ТИМ ЗА ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ!

За помоћ рада задругама предвиђено је 823, 5 милиона динара, што је више од четири пута него у 2017. – првој експерименталној години. Новац ће добити и задруге у АП Косово и Метохија.

Влада Републике Србије на јучерашњој седници усвојила је Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2018. години на целокупној територији Републике Србије, а нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком, Пчињском управном округу и Аутономној Покрајини Косово и Метохија.

У 2018. години Програмом Владе Србије, који је осмислио и реализује Кабинет Милана Кркобабића, министра задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, задругама ће бити бесповратно додељено 823 милиона 515 хиљада динара, што је за четири пута више него у 2017. години, када је започета мисија оживљавања задругарства у Србији, позната и као пројекат „500 задруга у 500 села“.

- Има наде за села у Србији! Уз велику подршку Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности и његовог председника академика Драгана Шкорића, направили смо победнички тим који може да дигне на ноге замрло задругарство у Србији и врати живот у села која одумиру. Нисмо заборавили ни нашу јужну Аутономну покрајину Косово и Метохију, где ћемо финансијски подржати одређени број задруга – рекао је министар Милан Кркобабић поводом одлуке Владе Србије да и ове године додели подстицајна средства задругама у Србији.

У 2018. години планирано је да бесповратна средства добије око 70 задруга на целој територији Србије. Новоформираним задругама, према условима конкурса који ће бити објављен ових дана, биће додељивано до 7,5 милиона, а старим задругама до 15 милиона динара.

Прошле године, која је била почетна и експериментална, Влада Србије доделила је 196 милиона динара, а средства су добиле 22 задруге у централној Србији и Војводини. Од средине 2017, када је покренут пројекат популарно назван „500 задруга у 500 села“ у Србији је основано више од 240 нових задруга. Очекује се наставак тог позитивног тренда ширења задругарства у земљи.

19.06.2018.

КРКОБАБИЋ: МОРАМО КОРАК ИСПРЕД ВРЕМЕНСКИХ НЕПОГОДА

Министар за регионални развој у Малој Ремети

Министар Милан Кркобабић навео да су противградне мреже један од поузданих система да се предупреде све чешће огромне штете које град наноси српској пољопривреди.

Министар за регионални развој у Малој Ремети

Министар за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић у друштву академика Драгана Шкорића, председника Академијског одбора за село САНУ и професора др Зорана Кесеровића, стручњака за воће и винограде, обишао је данас воћарски ревир у Малој Ремети, у општини Ириг, који важи за четврти у Европи по опремљености и примени високотехнолошких поступака.

– Ово што смо данас видели на имању фирме „Атос фруктум“ је сан свих нас. Овако треба да изгледају не само цела Фрушка Гора, Војводина, већ и цела Србија. Само удруживањем и ослонцем на науку, стручне људе којих имамо, спојем енергије и младости, какав је пример на плантажама у Малој Ремети, где је 100 хектара модерног засада јабука под противградним мрежама, можемо да рачунамо на бржи развој пољопривреде Србије. Пред нама је озбиљан задатак да урадимо праву мапу реонизације, како бисмо знали шта и где да гајимо, али и какве технологије треба примењивати зависно од метеоролошких услова, казао је министар Кркобабић, који је посебно коментарисао штете које српски пољопривредници сваке године доживе од временских непогода, поготову од града.

- Време је да се суочимо са тим штетама, да спремно сачекамо непогоде, па онда да обилазимо терен. И унапред да видимо шта да учинимо да их предупредимо. Противградне мреже, које могу да се користе читавих 25 година, су једно од тих решења. За бржи регионални развој и сигурнију пољопривредну производњу вреди улагати не само у системе противградних мрежа, већ и у наводњавање и одводњавање. И онда можемо да дефинишемо своју праву стратегију.

Академик Драган Шкорић је оценио да Србија има добру науку и струку и додао да једино добри пројекти и добри финансијери могу практично покренути Србију са данашње тачке када имамо доста неразвијених крајева.

- Мислим да би 15-ак оваквих центара могло да помери Србију напред и да је доведе у ред средње развијених земаља Европе.

Митар Деурић, власник приватне фирме „Атос Фруктум“, која поседује плантаже јабука и винограда на 100 хектара и своју винарију капацитета 150.000 боца вина годишње објаснио је зашто су противградне мреже данас у воћарству неопходне:

- Сто хектара воћа смо заштитили противградним мрежама и већ се у трећој години тај систем заштите се исплатио. Данас је незамисливо да будете озбиљан „играч“ на тржишту без разлике да ли имате један или 100 хектара ако немате противградне мреже и систем за наводњавање, с обзиром да су то данас стандарди у целој воћарској Европи и целом свету. Као што је нагласио министар Кркобабић, не треба да чекамо град и рачунамо штету, већ морамо на време да заштитимо воћњаке од града и да обезбедимо континуитет и квалитет.

Професор др Зоран Кесеровић, врхунски стручњак за воће, члан Академијског одбора за село САНУ и аутор пројекта воћарског ревира у Малој Ремети, објашњава да је технологија на том подручју од старта прилагођена климатским променама.

- Противградне мреже не штите само од града, већ и од ожеготине. Вредност прозводње јабука по хектару креће се од 20.000 до чак 45.000 евра. Замислите ако се то уништи!? А противградни систем који кошта по хектару 13.000-16.000 евра може да се исплати чак у само једној години. Захваљујући систему противградних мрежа у Војводини нема осцилација у воћарској производњи. Тај модел треба да се примену у целој Србији. Невероватно је да Србија, која има бренд у производњи малина, нема ни 0,5 одсто засада под противградним мрежама и у системима за наводњавање? Морамо више средстава издвојити за сигурну технологију која неће зависити од климатских промена. Само тако Србија може да има праву велику перспективу у развоју воћарства.

Министар за регионални развој у Малој Ремети Министар за регионални развој у Малој Ремети Министар за регионални развој у Малој Ремети Министар за регионални развој у Малој Ремети

13.06.2018.

Кркобабић у обиласку воћњака задруге у Оџацима

Војводина се буди кроз задругарство

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој посетио је данас задружне воћњаке у Каравукову код Оџака где је у току овогодишња берба трешања. Задруга „Агродунав“ у Западнобачком управном округу једна је од 22 задруге којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама и у успешно је у целости реализовала свој пројекат.

Кркобабић у обиласку воћњака задруге у Оџацима

„ Воћарство је велика шанса наше земље за извоз и нашим воћем треба да кренемо у освајање Европског тржишта. Треба да се окренемо пољопривреди на овакав, савремен начин. Ово је модел задруге који треба да буде узор осталима“ поручио је Кркобабић и истакао да у Каравукову очекује да види једну од првих сложених задруга са вишим степенима прераде, за које је држава ове године спремна да издвоји и до пола милиона евра.

Обиласку воћњака присуствовали су и проф.др Зоран Кесеровић, са пољопривредног факултета у Новом Саду, председник Академијског одбора за село академик Драган Шкорић, председник Задружног савеза Војводине Радисав Јованов и истакнути професори из области воћарства.

Директор задруге „Агродунав“ Стеван Станојковић изразио је жељу да Каравуково буде центар за трешњу са ових простора која би могла да буде извозни бренд у свежем и прерађеном стању. Ова задруга има 10 хектара под трешњом и у пуном роду имају 15 тона трешања по хектару. На јесен задругари планирају да прошире засаде за још 10 хектара.

Земљорадничкој задрузи „Агродунав“ у Западнобачком управном округу, у коме послује чак 135 задруга, додељено је из нашег програма 12,5 милиона динара за куповину 50 јуница сименталске расе, док задружно стадо укупно чини 360 грла разних категорија. Инвестицијом из програма планирано је повећање прихода и до 50 процената.

Ова задруга, која има 106 задругара и 40 коопераната, се већ деценијама, осим сточарством, успешно бави и воћарством, производњом семенских култура, а у свом саставу има и центар за дораду ратарских и повртарских култура. Имају годишњи промет од 6 милиона евра и пласирају своје производе искључиво на домаће тржиште.

Кркобабић у обиласку воћњака задруге у Оџацима

07.06.2018.

Кркобабић у посети Власотинцу

Добра година за пчеларе

„Овa година је од стране стручњака оцењена као повољна за пчеларе, а овом најсавременијом технологијом правимо прави искорак у развоју пчеларства. Надамо се да ћемо ускоро овде имати и више фазе прераде.“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом данашње посете земљорадничкој задрузи „Мед и Воће“ у Власотинцу.

Кркобабић у посети Власотинцу

„До сада су веома видљиви и опипљиви ефекти ове наше акције и то нас јако радује. Нема нам спаса ако се не окренемо селу, пољопривредној производњи и задругама“ изјавио је Кркобабић.

Пчеларској задрузи „Мед и Воће“ у Јабланичком управном округу која се од 2013. бави производњом и прометом пчелињих производа - меда, поленовог праха, пчелињег воска и сатних основа и која тренутно има 300 кошница, додељено је 12,4 милиона динара из прошлогодишњег Програма намењеног оживљавању задругарства, за опрему за савремено пчеларство. Тако је ова задруга набавила контејнерски објекат, аутоматску машину за израду шећерних погача, машину за израду сатне основе, електрични отклапач саћа, опрему за врцање меда, сушару за полен и опрему за контролу пчелињих производа, опрему за унапређење здравственог стања пчелињих заједница, 150 пакетних ројева и 150 ДБ кошница, Јентер апарат за производњу матичњака и карго приколицу.

Директор ЗЗ „Мед и Воће“ Зоран Стојиљковић нагласио је да је пројекат на коме су свих 15 задругара заједно радили оцењен као добар и захвалио Влади Републике Србије на овој значајној инвестицији за њихову задругу.

Посети задруге присуствовао је и доајен задругарства, најстарији задругар у Србији, деведесетогодишњи Богомир Стојиљковић, доктор агрономије, дугогодишњи пчелар и члан ове задруге.

Реализацијом овог пројекта приноси меда које задруга планира да поризведе на својој фарми биће увећани на 30 и више килограма меда по кошници,планирана је производња воска око 2 килограма по једном друштву, прополиса око 0,7 кг, као и више од 100 пчелињих друштва и матица на годишњем нивоу. Израдом сатних основа и пчелиње погаче како за сопствене потребе, тако и за тржиште, задруга ће остварити позитиван финансијски биланс са тенденцијом раста у наредне 3-5 годинa.

Председник академијског одбора за село, академик Драган Шкорић, позвао је задругаре на предан рад, коришћење савремене опреме и удруживање.

Како је познато, географски положај општине Власотинце је врло погодан за пчеларство због бројности пчелињих паша, а будући да је у питању најсавременија опрема, реализацијом овог Пројекта стварају се услови за обнову и развој пчеларства на широј територији, јер задруга адекватном опремом може да пружи услуге и другим пчеларима и да мотивише већу производњу и број коопераната у циљу остваривања ширег економског интереса.

Кркобабић у посети Власотинцу Кркобабић у посети Власотинцу Кркобабић у посети Власотинцу

23.05.2018.

Кркобабић у посети Ариљу

Овде уложен динар двоструко се враћа

„Прича о малини почиње управо овде и овде мора да се заврши. Сви остали су ту да помогну, а ако не желе или не умеју биће довољно да не одмажу!“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом посете земљорадничкој задрузи „Агро Еко Воће“ у Ариљу, једној од оних којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Кркобабић у посети Ариљу

„Овим улагањем кренули смо у пионирски подухват реализације идеје о извозу свежег воћа, али и готових производа. Нема дилеме где уложити, овде уложен динар се двоструко враћа. “ изјавио је Кркобабић потврђујући да је ово прави пут да се стратешки реши питање гајења и пласмана малине.

Директор ЗЗ „Агро Еко Воће“ Божо Јоковић истакао колико је ова инвестиција значајна за 18 задругара и 137 њихових коопераната који заједно обрађују 100 хектара земљишта под малином, јагодом и купином.

„Свет хрли ка свежем воћу из Србије. Ариљска малина је свуда препознатљива у свету, а ова инвестиција нам је помогла да по први пут имамо свеж, а не замрзнут, као и финални производ који можемо да пласирамо на домаће и страна тржишта“.

Ова задруга је основана 2013. године, има годишњи промет од пола милиона до милион еура и у сезони запошљава 40 радника. Имају цертификат заштићеног географског порекла за своје производе, од којих праве и компоте и сокове, а у плану је и проширење палете производа. До сада су своје производе пласирали домаћим извозницима а у плану је и директан пласман на тржишта Француске и Италије.

Земљорадничкој задрузи „Агро Еко Воће“ у Златиборском управном округу додељено је 12,5 милиона динара за вишегодишње засаде малине сорте Миксер и Виламет, засаде јагоде сорте Румба, 1140 бетонских армираних стубова, 3 тунелска пластеника, систем за наводњавање, линије за прераду воћа и пољопривредну механизацију (воћарски трактор, атомизер, ротациону ситнилицу, сетвоспремач и подривач).

Присутни су могли да виде како је у простору у власништву задруге, постављена и пуштена у рад нова механизација.

Подсећамо, новац је додељен у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, а ове године планирано је у Буџету РС нових 825 милиона динара у те сврхе.

Кркобабић у посети Ариљу Кркобабић у посети Ариљу Кркобабић у посети Ариљу Кркобабић у посети Ариљу

16.05.2018.

Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду

Млади, село и три питања- остати, вратити се или отићи

Данас је на 85. Mеђународном сајму пољопривреде у Новом Саду у Мастер Центру одржана Национална конференција на тему „Повратак и останак младих на селу“, коју је отворио Милан Кркобабић, министар у Влади Србије задужен за регионални развој.

Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду

„Млади, село и три питања- остати, вратити се или отићи. На нама је да понудимо одговоре, а избор је њихов!“ рекао је Кркобабић обраћајући се учесницима конференције и истакао да су младе жене кључ останка и напретка живота на селу.“Ако младе жене реше да остану или врате се на село онда смо добили битку. За такву њихову одлуку потребно је да им створимо услове за живот бар приближне онима које имају у великим градским центрима “.

Министар Кркобабић и председник Академијског одбора за село Драган Шкорић изразили су своје задовољство током пројекта „500 задруга у 500 села“ на коме заједно раде, а главни показатељ успеха је да је за годину дана основано чак 234 нове задруге.

„Одбор за село САНУ има стручну и научну обавезу да овај пројекат заживи, али то је пре свега наша морална обавеза, наш патриотски дуг, да очувамо српско село“, рекао је академик Шкорић, а министар је подсетио да ће овогодишњи конкурс за доделу бесповратних средстава РС, чије се расписивање очекује у првој половини јуна, и овога пута подразумевати крајње једноставну процедуру, а комисију за доделу средстава чиниће као и до сада представници Академијског одбора за село САНУ, професори пољопривредних факултета и представници задружних савеза.

Циљ ове конференције у оквиру традиционалног сајма пољопривреде је да се отвори дијалог о животу младих на селу, о унапређењу њиховог положаја, развоју инфраструктуре, културног и друштвеног живота, а учесници су, поред званичника, представници међународних организација, универзитета и наравно млади пољопривредници.

Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду

08.05.2018.

Кркобабић у посети Сврљигу

Самоиницијатива као главни покретач задругарства

Министар у Влади Србије, задужен за регионални развој Милан Кркобабић, присуствоваo је данас свечаној седници Скупштине општине Сврљиг на којој му је уручена „Мајска плакета“ која се додељује поводом дана те општине (8.мај – дан прикључења Сврљишке нахије Кнежевини Србији 1833. године), за помоћ у развоју задругарства на територији те општине.

Кркобабић у посети Сврљигу

„Ово је мала али препознатљива средина и веома је важно да покренемо умне, паметне и способне људе на прави начин, а то је свакако кроз кооперативе“ рекао је министар захваливши се на признању и изразио жељу да наредне године види све почете пројекте у овој општини завршене и још доста нових.

Кркобабић је затим обишао земљорадничку задругу „Сврљижанка“ једну од оних којима су крајем прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругарству у оквиру равномерног регионалног развоја земље.

“Самоиницијатива и пробуђена свест о томе покрећу задругарство. Помоћ републике и локалне самоуправе је добродошла али домаћини, задругари - од њих све почиње и на њима све остаје“ поручио је министар и указао да је ово прави пример како се велики број задругара ујединио у жељи да подигне своју производњу на виши ниво прераде.

Директорка задруге Драгица Ристић рекла је како је ово прави пут за напредак јер је ова задруга добила модерну линију за готове производе па ће тако чланови моћи да продају готове, финалне производе и тако чак три пута увећају свој профит.

Народни посланик Милија Милетић захвалио је министру на посети и рекао да ће наставити њихове заједничке напоре у скупштини и на терену на развоју задругарства и југоистока Србије и да исту подршку очекује од свих локалних самоуправа јужних округа.

Ова задруга у Нишавском управном округу бави се од 2013. године воћарством, сточарством и гајењем житарица, а прошле године из овог државног програма додељено јој је 11,4 милиона динара за линију за топлу прераду воћа и поврћа, силажни комбајн, трактор и уређај за дестилацију воћних ракија. Са својих 217 чланова и 50 коопераната Сврљижанка производи 450 тона воћа (задругари имају преко 250 хектара засада шљиве, преко 150 хектара засада вишње, 20 хектара дуње и 15 хектара купине) а овом додатном инвестицијом моћи ће да на тржиште пласира и готове производе попут компота, џемова и сличних производа, као и да произведе сертификоване воћне ракије. Задругари су својим средствима у износу од 1,2 милиона динара купили компресоре за 5 хладњача у свом власништву, капацитета 70 тона, за чување свежег воћа и тако заокружили производни процес.

У Нишавском управном округу има 90 активних задруга од чега 35 приходује. Држава је средствима из свог програма прошле године помогла 3 задруге у овом округу у укупном износу од 23,5 милиона динара.

Број новооснованих задруга од почетка акције “500 задруга у 500 села” је 231.

Кркобабић у посети Сврљигу

27.04.2018.

Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу

Задругарство шанса за заборављене

„Банатска села су незамислива без задруга.“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у данашњој посети Пландишту и Јужнобанатског управном округу.

Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу

На састанку са челним људима округа, одржаном у општини Пландиште у оквиру представљања Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, министар је подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 230 задруга што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић је нагласио да је укупан износ додељених средстава из програма Владе Србије намењеног задругарству у 2017. години, износио 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а за ову 2018. годину најавио је чак четири пута већи износ, нових 825 милиона динара, које ће држава издвојити за задруге.

„Тим средствима директно ћемо помоћи рад постојећих и новооснованих задруга, као и формирање прве сложене задруге у Србији. У овом заједничком послу кључна је улога науке и примене нових технологија.“ подсетио је министар.

Председник општине Пландиште Јован Репац захвалио је министру на посети речима „Ово је велики дан за нас. Дефинисали смо нове циљеве и нове смернице деловања. Војводина је фабрика под отвореним небом и сви произвођачи треба да се удруже и брендирају своје производе јер само заједно можемо напред “. Репац је нагласио да ће локална самоуправа ове мултинационалне средине са 22 националности које живе у слози, учинити све да спречи одлив становништва.

Начелница Јужнобанатског управног округа Данијела Лончар је у име свих председника општина округа захвалила министру на посети и такође изразила жељу да локална самоуправа овог округа да своју подршку задругарству јужног Баната са жељом да се што пре поново сретну са конкретим резултатима.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су председници општина Панчево, Вршац, Ковин, Алибунар, Ковачица, Бела црква и Опово са својим сарадницима, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Јужнобанатског управног округа.

Присутнима се обратио и председник Академијског одбора за село САНУ, Бранислав Гулан који је истакао „Нестајање села је и нестајање Србије. Хајде да одлучно станемо на пут томе а то можемо само удружени“ позвао је Гулан и истакао како се задругарство уводи и у школе и како једино коришћењем знања и нових технологија можемо опстати и наступити на страна тржишта.

Министар је у Пландишту отворио манифестацију 10. пландиштански сајам привреде, пољопривреде и туризма „Пландиште 018“ у оквиру кога се одржава и 4. Сајам социјалног предузетништва.

Кркобабић је рекао да је нови закон о социјалном предузетништву који би на прави начин третирао маргинализоване и угрожене социјалне групе стављајући у фокус пре свега достојанство сваког човека, императив и да су у новој години нужна издвајања из Буџета за те намене.

Ова једнодневна манифестација, осим пленарних излагача и гостију из иностранства, пружа и културно-уметнички програм уз промоције прехрамбених и занатских производа.

Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу

20.04.2018.

Кркобабић у посети Јужнобачком округу

Младост и знање - покретачи задругарства

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа данас је посетио земљорадничку задругу „Профортун“ у месту Кисач, једну од оних којима су крајем прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Кркобабић у посети Јужнобачком округу

„Ово је прави пример како младост и наука удружени дају резултате“ поручио је Кркобабић. „Будућност српског аграра је у модерним технологијама, пажљивом одабиру сорти и успешном пласману на тржишта, а само удружени можемо стићи до тог циља“ рекао је министар и пожелео срећу у раду младим воћарима ове нове задруге.

Проф.др Зоран Кесеровић указао је на чињеницу да је извоз садног материјала перспектива српског воћарства „Морамо пратити дешавања у региону и усавршавати се јер без знања нема напретка“ рекао је професор и изразио велико задовољство што види младе људе удружене у истој идеји и успешној реализацији посла.

Директорка задруге „Профортун“ Мартина Јурик истакла је значај ове инвестиције за 8 младих задругара и 10 њихових коопераната. Она је рекла да сви с ентузијазмом обрађују својих 14 хектара под јабуком, 8 хектара под трешњом и 5 хектара под јагодом и да се за кратко време јавља још људи из овог округа који су заинтересовани за бављење воћарством. Занимљив податак је да са 3 хектара обрадивог земљишта под воћем може да живи четворочлана породица, а инвестицију у тај посао могуће је исплатити у року од пет година.

Земљорадничкој задрузи „Профортун“ у Јужнобачком управном округу, у коме већ успешно послује 149 задруга, додељено је из овог програма 5,7 милиона динара за куповину механизације и опреме за воћарство (палет бокс, воћарска колица, воћарске платформе, прскалица, атомизер, малчер таруп, ловац мраза).

Ова новооснована воћарска задруга, са задругарима претежно словачке националности уложила је око 6 милиона динара сопствених средстава за обртна средства неопходна за рад и набавку КНИП садница јабуке, а мало мање новца од тога добила је у оквиру прошлогодишњег Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије (у 2018. години за подршку задругама одвојено је у Буџету РС нових 825 милиона динара).

Планирани обим производње јабука ове године је око 11.000 килограма, а очекује се да за две године та производња нарасте и до 156.000 килограма, док задруга планира повраћај целокупне инвестиције у нередне четири године.

Кркобабић у посети Јужнобачком округу

17.04.2018.

Кркобабић и Хочевар: Мисија у служби достојанства човека

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој сусрео се данас у Палати Србија са монс. Станиславом Хочеваром, београдским надбискупом и метрополитом и разговарао на тему унапређења регионалног руралног развоја и поспешивања концепта задругарства а у циљу очувања села Србије.

Након састанка министар Кркобабић изјавио је “Данас смо разговарали о кључним стварима за Србију, а то је, пре свега, на који начин помоћи равномеран регионални развој земље. Сложни смо у уверењу да је развој задруга један од начина да се потпомогне останак становнштва у малим срединама и у наредном периоду ћемо деловати конкретно и активно на формирању нових задруга и оснаживању постојећих, како бисмо оснажили мале произвођаче, створили што боље услове за живот и останак младих у овим срединама”

Кркобабић и Хочевар: Мисија у служби достојанства човека

Министар је позвао надбискупа монс. Хочевара да уједине своје дугогодишње појединачне напоре и за развој социјалног предузетништва које је права шанса за маргинализоване и угрожене социјане групе.

Монс. Хочевар је председник хуманитарне организације Католичке цркве “Каритас” која је реализовала различите програме за заштиту сиромашног или угроженог становништва и помоћ социјално рањивим групама као што су стари или особе са инвалидитетом.

Једно од решења за сложене проблеме социјално рањивих слојева, у чијем центру је увек појединац са својим потребама су социјалне кооперативе, које у Европи имају завидни историјат и импресивне резултате, доказујући тако да је могуће а и неопходно да унутар сваке економије постоји однос хуманости и солидарности.

“Основно правилно социјалног учења и хришћанства је да људе обједињујемо” рекао је Хочевар и изразио  своје задовољство што ће имати прилике да сарађује са Кабинетом министра Кркобабића. “Породица је основ сваког друштва и ако млади буду остајали на селу и тамо формирали своје породице то ће бити на добробит свих. Наш задатак је да учинимо све да млади овде и сада имају своје достојанство” закључио је надбискуп и најавио у наредном периоду прве конкретне кораке заједничког деловања.

04.04.2018.

МИНИСТАР КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ НИШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Задругарство – развојна шанса југа Србије

Министар у Влади Србије, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, Милан Кркобабић, у оквиру своје посете Нишавском управном округу, отворио је данас у Великој сали Регионалне привредне коморе у Нишу стручно саветовање под називом „Подршка развоју земљорадничких задруга“.

Министар Кркобабић у посети Нишком управном округу

Ово саветовање у организацији Задружног савеза Србије, Задружног савеза Топличког и Нишавског округа, Организације за храну и пољопривреду Уједињених Нација и Европске банке за обнову и развој окупило је велики број стручњака из ових области, представнике Академијског одбора за село САНУ, преставнике министарстава, локалних самоуправа и представнике чак 30 задруга ових јужних округа.

На скупу су активно разматране мере за оживљавање задругарства у руралним подручјима, као и за обнову и очување српског села. Акција „500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА“ коју успешно од прошле године спроводи Кабинет министра Кркобабића оцењена је зачетком нове епохе српског задругарства.

„У Нишавском и Топличком округу у 2017. години ставили смо на ноге пет задруга. Ове године ћемо давати до 7,5 милиона динара за новоосноване задруге, до 15 милиона динара за старе и до 60 милиона динара за сложене задруге“ рекао је Кркобабић и најавио такво помагање и једне задруге на територији Косова и Метохије.

Министар је истакао како је овај крај погодан за здраву, органску производњу и да треба што више радити на брендирању производа и таквом њиховом пласману.

Овај скуп је наставак активне дискусије о нацрту Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2018. години, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

Министар је своју радну посету Нишком управном округу наставио обиласком објеката у местима Доњи Матејевац и Малча где је посетио задружне објекте у овом крају и одржао састанак на тему сложених задруга са представницима локалне самоуправе и задруга.

Након тога Кркобабић је у просторијама Градске организације пензионера Ниш отворио први „Клуб за стара лица“ у Нишу. Овај клуб настао је као резултат иницијативе коју је ГОП Ниш покренула у сарадњи са центром за социјални рад „Свети Сава“ у склопу реализације Пројекта покретања и рада Клубова за стара лица на територији овог града, а све у циљу стварања услова за бољи статусни и материјални положај пензионера и старијих особа.

Министар Кркобабић у посети Нишком управном округу Министар Кркобабић у посети Нишком управном округу

30.03.2018.

КРКОБАБИЋ НА ЧЕТВРТОМ САЈМУ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ У НОВОМ САДУ

„За безбрижну старост“

Министар у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић свечано је отворио данас у Аули Новосадског сајма „IV САЈАМ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ“, манифестацију са слоганом „За безбрижну старост“ и обратио се присутнима речима „Ова манифестација постаје већ традиционална и ове године протиче у духу Ускршњих празника“.

Кркобабић на четвртом Сајму за пензионере у Новом Саду

Кркобабић је поручио да пензионери данас заслужују највећу пажњу и бригу и да с правом очекују да им примања буду редовна и сигурна, а рекао је да се у скорије време може очекивати и повећање пензија.

Посебно се обратио локалним самоуправама и трговинским ланцима „Пензионери су најлојалнији купци који годишње потроше готово пет милијарди евра на тржишту. Имајући то у виду не чуди и обавеза локалних самоуправа и успешних компанија да им обезбеде значајније попусте код куповина или измирења обавеза“.

Овај дводневни сајам са више од 60 излагача осмишљен је као место сусрета припадника старије популације где ће посетиоци имати прилику да се упознају са ресорним покрајинским и градским институцијама, организацијама, удружењима грађана, појединцима и фирмама које својим радом доприносе побољшању квалитета живота старијих суграђана различитим програмима, садржајима и погодностима који су им доступни на територији целе Србије.

Кроз презентације, изложбе и радионице биће представљене услуге у областима социјалне заштите, помоћи и неге у кући, здравља, едукације, волонтирања, здраве исхране, рекреације и хобија, стваралаштва, путовања, осигурања и безбедности као и из области правне заштите. Такође, посетиоци ће моћи да се упознају са бројним медицинским, фармаколошким и прехрамбеним производима, препаратима и услугама.

Кркобабић на четвртом Сајму за пензионере у Новом Саду

29.03.2018.

СУСРЕТ МИНИСТРА СА АСОЦИЈАЦИЈОМ ПОЉОПРИВРЕДНИКА

Кркобабић и Киш: Оснажимо мале!

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа сусреo се данас у Палати Србија са представницима Асоцијације пољопривредника на челу са председником Управног одбора Мирославом Кишом.

Сусрет министра са Асоцијацијом пољопривредника

На састанку су активно разматране могућности и стратегије за унапређење регионалног руралног развоја кроз оживљавање и ширење задругарства, а у циљу опстанка српског села.

Мирослав Киш је изразио задовољство што је министар у Асоцијацији пољопривредника, као савезу интересно окупљених грађана, препознао поузданог и искреног партнера који ће ставити произвођача појединца у жижу интересовања, а то је управо и смисао задругарства.

“Задруге као организациони облик пословања једине пружају перспективу малом произвођачу. Учинићемо све да оснажимо мале” речи су министра.

Значај удруживања истакли су и Мирољуб Јанковић из организације Футошки купус и Ержебет Бата из Аграрне уније општине Кањижа, додајући да предстоји још увек рад на превазилажењу неповерења код наших домаћина, али да је једина шанса опстанка и успеха свих - заштита производа као локалних вредности и окупљање произвођача тих карактеристичних производа за заједнички наступ на тржиште.

Састанку су присуствовали и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ и Бранислав Гулан, члан тог Академијског одбора.

Академик Шкорић је похвалио иницијативу свих који стреме да ураде нешто корисно за своју породицу, друштво и државу као целину и саветовао даље гранско повезивање малих произвођача, заштиту брендова производа са одређених подручја а затим и тражење тржишта за те производе. “Петина тржишта Москве могла би се снабдевати Футошким купусом” подсетио је академик.

Сусрет министра са Асоцијацијом пољопривредника

28.03.2018.

ПОСЕТА МИНИСТРА ЗА РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ БРАНИЧЕВСКОМ ОКРУГУ

Кркобабић: Хлеб пре свега! Задруге су гарант.

„У Србији се годишње потроши 83 килограма хлеба по глави становника. Хлеб пре свега, а задруге су за то гарант“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом посете земљорадничкој задрузи „Голубац“ у Голупцу, једној од оних којима су у децембру прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Посета министра за регионални развој Браничевском округу

Министар је у радној посети Браничевском округу истакао да су и поред природног богатства, лепоте овог краја и близине Дунава са свим предусловима за успешно бављење сточарством, пчеларством и рибарством, ове пограничне, рубне средине пусте. „Неопходно је оваквим конретним подстицајима створити услове за оживљавање села и останак младих у оваквим срединама“ рекао је Кркобабић.

Председник општине Голубац др Небојша Мијовић захвалио је министру на посети и објаснио како локална самоуправа у пољопривреди и селу види шансу за опстанак овог девастираног краја. Према речима Мијовића, општина се разним мерама бори са проблемима наталитета, конкретно Голубац броји тек 10 хиљада становника, а задругарство је прави пут да се људи определе за останак на својим имањима.

Директор ЗЗ „Голубац“ Славиша Радосављевић истакао је како је њихова задруга прави пример који потврђује значај инвестирања Републике Србије бесповратним средствима у мале произвођаче, јер је сада оснажена ова задруга спремна за сигурнији наступ и тржишну утакмицу.

Земљорадничкој задрузи „Голубац“ у Браничевском управном округу је прошле године, у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја РС учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за инвестиционе пројекте постојећих и оснивање нових задруга, додељено 6,2 милиона динара за пољопривредну механизацију (телескопски утоваривач, аутоматски влагомер) и опрему за пекарство (спирални миксер за тесто) које су присутни могли да виде у просторијама задруге.

Ова задруга основана је давне 1953. године, бави се откупом ратарских култура, снабдевањем ситних произвођача репроматеријалом за пољопривреду, а основна делатност им је производња хлеба и пецива. Задруга је са својих 20 задругара и 500 ситних коопераната до сада имала просечан годишњи приход од 120 милиона динара, а овом инвестицијом очекује се увећање приохода и квалитенији наступ на тржиште.

Посета министра за регионални развој Браничевском округу Посета министра за регионални развој Браничевском округу Посета министра за регионални развој Браничевском округу Посета министра за регионални развој Браничевском округу Посета министра за регионални развој Браничевском округу

22.03.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ СРЕДЊОБАНАТСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

ТОЧАК ЗАДРУГАРСТВА ПОКРЕЋУ МЛАДИ

„Хајде да вратимо живот на село, да га поново ставимо у жижу интересовања тако што ћемо младима дати могућност избора и реалне услове за останак“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у данашњој посети Зрењанину, центру Средњобанатског управног округа.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

На састанку одржаном у оквиру представљања Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја РС учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих, министар је подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 213 задруга што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић је нагласио да је укупан износ додељених средстава из програма Владе Србије намењеног задругарству у 2017. години, износио 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а за ову 2018. годину најавио је чак четири пута већи износ, нових 825 милиона динара, које ће држава издвојити за задруге.

„Тим средствима директно ћемо помоћи и до 70 постојећих и новооснованих задруга као и формирање 5 такозваних сложених задруга које ће настати повезивањем појединачних специјализованих задруга у сложене системе, а свакој је намењено до 500.000 евра.“

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић и начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић захвалили су министру на посети изразивши јасну жељу да локална самоуправа овог округа да своју подршку задругарству на северу Србије како би становништво овог округа које је претежно сеоско имало што боље услове.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су и председници општина Сечањ, Житиште, Нови Бечеј и Српска Црња са својим сарадницима, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Средњобанатског управног округа.

Присутнима се обратио и председник Академијског одбора за село САНУ, академик Драган Шкорић који је истакао како је САНУ иза себе имала 50 година покушаја да скрене пажњу јавности и држави о пропадању српског села, али се тек иницијативом министра Кркобабића приступило решавању овог, сада већ горућег проблема „Српско село је већ јако дуго у фази пропадања. Хајде да мотивишемо сељане да се уједине и тако створе услове за останак на селу“ позвао је Шкорић.

Након састанка министар је отворио манифестацију „Сајам земљорадничког задругарства и младих домаћина села Србије“ који се од 22-24. марта одржава у сајамској хали Медисон у Зрењанину речима „Села и млади Србије су будућност Србије“.

У оквиру ове тродневне сајамске смотре одржаће се бројне трибине и саветовања на тему пољопривреде и живота на селу са централним тематским скупом „Развој органске производње у Србији“. Организован је и целодневни културно-уметнички програм уз промоције прехрамбених и занатских производа, а присуство су потврдили представници ресорних државних и покрајинских институција, организација, кластера, удружења, образовних установа, пољопривредних предузећа и самосталних и удружених сеоских произвођача.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

16.03.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗАПАДНОБАЧКОМ ОКРУГУ

ЗАДРУГАРСТВО - СИГУРНА САДАШЊОСТ И ИЗВЕСТАН ПУТ У БУДУЋНОСТ

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа данас је посетио земљорадничку задругу „Агродунав“ у Каравукову код Оџака, једну од оних којима су почетком децембра прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

ЗАДРУГАРСТВО - СИГУРНА САДАШЊОСТ И ИЗВЕСТАН ПУТ У БУДУЋНОСТ

„Држава је оваквим конкретним подстицајима показала да је спремна да обновом задругарства јасно подржи опстанак и ревитализацију села, а самим тим и целокупну привреду наше земље. У овој години настављамо са још значајнијим подстицајима и очекујемо да пробуђено интересовање земљорадника за задруге ускоро практично покаже да је удруживање основа сваког бољитка “ поручио је Кркобабић

Директор задруге „Агродунав“ Стеван Станојковић истакао је значај ове инвестиције за 106 задругара и 40 њихових коопераната. Он је рекао да је ово први пут да је држава на опипљив, конкретан начин помогла овој задрузи и да ће овом инвестицијом задруга повећати приход и до 50 процената.

Председница општине Оџаци Латинка Васиљковић истакла је своје задовољство резултатима тимског рада кабинета министра ѕа регионални развој, локалне самоуправе и задруге и рекла да ће општина наставити да помаже овакве пројекте и у будућности како саветодавно тако и конкретним корацима, издавањем дозвола и сл.

Земљорадничкој задрузи „Агродунав“ у Западнобачком управном округу, у коме послује чак 135 задруга, додељено је из овог програма 12,5 милиона динара за куповину 50 јуница сименталске расе, док задружно стадо укупно чини 360 грла разних категорија. Ова задруга се већ деценијама, осим сточарством, успешно бави и воћарством, производњом семенских култура, а у свом саставу има и центар за дораду ратарских и повртарских култура.

Задруга је основан давне 1946. године, а задругари у овом саставу без прекида послују од 1998. године. Има годишњи промет од 6 милиона евра и пласира своје производе искључиво на домаће тржиште.

Новац је овој задрузи прошле године додељен у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, а ове године за те сврхе планирано је у Буџету РС нових 825 милиона динара.

ЗАДРУГАРСТВО - СИГУРНА САДАШЊОСТ И ИЗВЕСТАН ПУТ У БУДУЋНОСТ ЗАДРУГАРСТВО - СИГУРНА САДАШЊОСТ И ИЗВЕСТАН ПУТ У БУДУЋНОСТ

22.02.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ МЛАДЕНОВЦУ

ЗАДРУЖНИ ПРСТЕН ЗА СЕЛА БЕОГРАДА

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа данас је посетио општину Младеновац и у разговору са многобројним мештанима села Рабровац и околних села, разговарао о оснивању задруга у селима ове општине.

 ЗАДРУЖНИ ПРСТЕН ЗА СЕЛА БЕОГРАДА

„У сваком селу Београда желимо бар једну задругу – ратарску, воћарску, сточарску, виноградарску..“ рекао је министар и најавио рад на аграрној мапи села Београда.

Кркобабић је говорио о значају 21 сеоског насеља и 5.200 пољопривредних газдинстава ове општине за читав град Београд и најавио формирање задружног прстена на територији Града, а у наставку и сложене задруге као логичан наставак развоја.

Министар је посетио домаћинства пољопривредника тог краја и обишао њихове пластенике под поврћем, а млади пољопривредник Иван Дамњановић из села Јагњила изразио је своју спремност да са неколицином својих пријатеља оснује специјализовану повртарску задругу и тако још једном на делу показао оптимизаам младих за опстанак живота на селу.

ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ

21.02.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЈАБЛАНИЧКОМ ОКРУГУ

ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ

„Уситњен посед је наша реалност, а удруживање и формирање задруга попут Зелене Звезде је императив времена. Зелена Звезда сада сија пуним сјајем!“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом посете земљорадничкој задрузи „Зелена Звезда“ у Винарцу код Лесковца, једној од оних којима су у новембру прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

 ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ

Министар се пре обиласка задруге састао са градоначелником Лесковца др Гораном Цветановићем који је захвалио министру на посети и истакао да локална самоуправа у пољопривреди и селу види читаву развојну шансу овог краја. Цветановић је изнео своје уверење да се савремени свет не може замислити без задруга које су предуслов за сваки рурални и економски развој.

„ Држава Србија је показала да је решена да враћање живота на село помогне конкретним средствима, пробудили смо свест о удрживању, наши домаћини су спремни да дају подршку и активно учествују и у следећем кораку, формирању сложене задруге у овом крају. “ рекао је министар

Директор ЗЗ „Зелена Звезда“ Ђорђе Мицић истакао колико је ова инвестиција значајна за 10 задругара, 40 њихових коопераната и њихове породице, па и све становнике овог краја. Он је рекао да ће овом инвестицијом задруга повећати приход и до 50 процената и да су се створили услови да запосле још 10 нових радника.

Земљорадничкој задрузи „Зелена Звезда“ у Јабланичком управном округу додељено је 10,4 милиона динара за пољопривредну мегханизацију (пољопривредни трактор, калибратор за сортирање округлих плодова поврћа, машину за паковање поврћа и готових производа и машину за убризгавање ђубрива)

Присутни су могли да виде како је у простору у власништву задруге, постављена и пуштена у рад нова механизација.
Ова задруга постоји од 2010. године, бави се искључиво ратарством - производњом свих култура поврћа, у сезони запошљава и 20 додатних радника дневно а задругари на 15 хектара затворене и отворене површине под поврћем произведу више од 1000 тона годишње.

Подсећамо, новац је додељен у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, а ове године планирано је у Буџету РС нових 825 милиона динара у те сврхе.

ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ

26.01.2018.

КРКОБАБИЋ НА ЧАСУ РЕЗИДБЕ У ПРАКТИЧНОЈ ШКОЛИ ЗАДРУГАРСТВА У СЛАНКАМЕНУ

ЗНАЊЕ – СИГУРАН УЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ

Милан Кркобабић, министар у Влади Србије, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, присуствоваo је данас у ЗЗ Воћар Сланкамен у Новом Сланкамену практичном јавном часу резидбе воћака који је студентима и свим заинтересованима одржао проф.др Зоран Кесеровић, редовни професор пољопривредног факултета у Новом Саду и председник Друштва воћара Србије.

 КРКОБАБИЋ НА ЧАСУ РЕЗИДБЕ У ПРАКТИЧНОЈ ШКОЛИ ЗАДРУГАРСТВА У СЛАНКАМЕНУ

Како је познато, кабинет министра за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у оквиру акције Владе Србије „500 задруга у 500 села“, потписао је 9. августа 2017. године са ЗЗ Воћар Сланкамен споразум о дугорочној сарадњи на пројекту под називом „Практична школа задругарства“, на волонтерским основама за потребе свих заинтересованих садашњих и будућих задругара.

„Знањe и рад су сигуран улог за будућност и једини рецепт за боље сутра. Ова задруга са своја 42 задругара 6 различитих националности и 500 хектара задружног земљишта пример је који треба да следи цела Србија“ рекао је Кркобабић и најавио у овој години формирање сложених задруга као искорак у смислу обједињавања постојећих задруга у озбиљне привредне субјекте.

Министар је истакао да су овом пројекту, који је већ успешно афирмисан у прошлој години, изузетна подршка најумнији људи Академијског одбора за село САНУ, на челу са председником одбора академиком Драганом Шкорићем, као и уважени професори попут проф.др Кесеровића, највећег стручњака за развој воћарства у Србији.

Проф.др Кесеровић је одржао занимљив час резидбе и нагласио да су савремене технологије, избор воћних сорти и удруживање основе бољитка за српско воћарство. „Угледамо се на воћарство Европе и са неким регијама идемо раме уз раме. У последњих 15 година увећали смо принос код неких воћних врата чак 5 пута, захваљујући применљивој науци “ речи су професора Кесеровића

Никола Котарац, директор Земљорадничке задруге „Воћар Сланкамен“ захвалио је министру на иницијативи за Практичну школу задругарства и рекао да је прошле године била велика заинтересованост задруга из крајева попут Врања, Сенте, па чак и преко граница, из Босне. Нагласио је да ће њихова задруга дати све од себе да даље напредује и усавршава се.

24.01.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

СРПСКО СЕЛО ОЧЕКУЈЕ СПАС

Настављамо борбу за задругарство, борбу за српско село!“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у данашњој радној посети Ужицу, центру Златиборског управног округа.

 КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

На састанку одржаном у оквиру представљања Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја РС учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих, министар је подсетио да је претходна година завршена изненађујућим бројем од 185 новооснованих задруга (што је више него у претходних 5 година заједно) а само за две недеље нове године настало је још пет, што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић је нагласио да је укупан износ додељених средстава из програма Владе Србије намењеног задругарству у 2017. години, износио 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а за ову 2018. годину најавио је чак четири пута већи износ, нових 825 милиона динара, које ће држава издвојити за задруге.

„Српска Влада и српски парламентарци препознали су значај акције 500 задруга у 500 села и ове године ће износ опредељен из Буџета за ову намену бити значајно већи. Тим средствима директно ћемо помоћи и до 70 постојећих и новооснованих задруга“

Новина овог програма су такозване сложене задруге, које ће настати повезивањем појединачних специјализованих задруга у сложене системе, а свакој је намењено и до 500.000 евра.

Начелник Златиборског округа Димитрије Пауновић захвалио је министру на посети изразивши јасну жељу да се локална самоуправа овог округа укључи и да своју снажну подршку програму оживљавања задругарства и у овом делу Србије.

Од 64 задруге у овом округу тренутно њих 20 има некакав приход, а ситуација би се значајно могла поправити даљим удруживањем појединачних малих пољопривредних произвођача. Пауновић је изразио жељу да у овом округу види и једну успешну сложену задругу, за пример.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су и градоначелник града Ужица Тихомир Петковић, председници општина Прибој, Сјеница, Пријепоље, Бајина Башта, Нова Варош, Косјерић, Ариље и Пожега са својим сарадницима, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Златиборског управног округа.

Присутнима се обратио и сарадник Академијског одбора за село САНУ, Ристо Костов који је истакао како је САНУ иза себе имала 50 година неуспелих покушаја да скрене пажњу јавности и држави о пропадању српског села, али се тек иницијативом министра Кркобабића приступило решавању овог, сада већ горућег проблема. „Напокон смо на правом смо путу да стручњаке и знање ујединимо са српским сељаком на очигледну добробит свих.“

Након састанка министар је обишао пољопривредно газдинство Велимира Николића у селу Црквари, који се бави узгајањем малина. Николић је захвалио је министру на посети и приметио да су овакви подстицаји државе управо оно што је потребно да оснажи и повеже појединачне узгајиваче малине, као једног од најцењених производа са наших простора и тако отклони вишедеценијске познате проблеме малинара.

15.12.2017.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ БРАНИЧЕВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

ЗАДРУГЕ - ВЕЛИКА НАДА ЗА МЛАДЕ БРАНИЧЕВСКОГ ОКРУГА

Промовишући задругарство као перспективу српског села, у оквиру наставка реализације Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа данас је посетио Пожаревац, центар Браничевског округа и састао се са градоначелником Пожаревца Банетом Спасовићем.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ БРАНИЧЕВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Укупан износ додељених средстава из овог програма намењеног задругарству у 2017. години је 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а број новооснованих задруга у протекле пола године нарастао је на 182 што је прави показатељ да се вратило поверење у удруживање и да је Србији коначно враћен дух задругарства.

Министар је данас у Пожаревцу најавио до чак 825 милиона динара које ће држава наредне године издвајати за планираних 60 нових задруга, а акценат је на такозваним сложеним задругама, којих је у наредној години планирано 5 и које ће бити потпомогнуте са до 500.000 евра.

„Идеја је да у наредном периоду квантитет прерасте у квалитет, повезивањем појединачних специјализованих задруга у сложене системе који би били праве мале фабрике и успешно наступали на домаћем и страном тржишту“ рекао је Кркобабић.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су заменица начелника Браничевског округа Ана Ракић, градоначелник града Пожаревца Бане Спасовић, председници општина Велико Градиште, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Петровац на Млави, Кучево, и Жагубица, представници општинских служби за пољопривреду, директори и чланови задруга тог округа.

Присутнима се обратио и члан одбора за село САНУ, Бранислав Гулан који је са задовољством истакао да је дух села враћен, први пут после 50 година неуспелих покушаја, иницијативом министра Кркобабића и да је можда последњи тренутак да се нешто конкретно учини за село. Гулан је рекао да концепт задругарства у свету окупља 3 милијарде људи и представља успешан рецепт просперитета једне земље.

Након састанка министар је обишао земљорадничку задругу „Клење“ у истоименом месту у близини Пожаревца, основану 1935. године, која сада ради по стандарду ИСО 22000. Ова успешна задруга има 17 запослених, 20 чланова и 250 коопераната и бави се откупом пољопривредних култура сунцокрета, пшенице и кукуруза. Прерађује житарице у сопственом млину а има силосе капацитета 10,000 тона.

Директор задруге Момчило Настасијевић захвалио је министру на посети и рекао да су овакви подстицаји државе управо оно што је потребно да оснажи и повеже задруге.

Министар је посетио и пољопривредно домаћинство Живановић у селу Петка код Костолца које има 40 грла стоке и сопствену мини млекару, као и пољопривредно домаћинство Максић који, осим стоке има и свој млин за млевење житарица.

Млади домаћини изразили су своју захвалност министру на посети, изразили своју жељу да остану на селу, баве се пољопривредом и подстакну својим примером опстанак и развој српског села.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ БРАНИЧЕВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

09.12.2017.

СЛОЖЕНЕ ЗАДРУГЕ – БУДУЋНОСТ УДРУЖИВАЊА У СРБИЈИ

КРКОБАБИЋ: У 2018. ГОДИНИ 825 МИЛИОНА ЗА ОЖИВЉАВАЊЕ ЗАДРУГАРСТВА У СРБИЈИ

„Прво се удружите, а затим учите и усвајајте нове технологије“, поручио министар Милан Кркобабић на Саветовању о савременој производњи воћа у Новом Саду, коме је присуствовало више од 400 младих воћара.

Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду и ове године је био домаћин саветовања о савременој производњи воћа. У суботу 11. децембра амгфитеатар поменутог факултета је био мали да прими све заинтересоване, углавном младе воћаре из свих крајева Србије.

СЛОЖЕНЕ ЗАДРУГЕ – БУДУЋНОСТ УДРУЖИВАЊА У СРБИЈИ

„Професор Зоран Кесеровић вам је поручио да се удружујете и усвајате нове технологије, а ја вам предлажем да пре свега удружите, а затим усвајате нова знања, без чега нема напретка“ – рекао је министар Кркобабић. Он је нагласио да је акција Владе Србије позната широј јавности као „500 задруга у 500 села“ направила историјски помак јер је само за пола године у 2017. у Србији основано 182 задруге што је колико у претходних пет година заједно.

„Данас могу ексклузивно да саопштим да ћемо у 2018. години за ревитализацију задругарства у Србији имати на располагању 825 милиона динара, што је четири пута више од новца који је задругама подељен у овој експерименталној години. Посебну пажњу ћемо посветити стварању сложених задруга које ће настати удруживањем најмање две или више специјализованих задруга. Такве задруге, које ће се бавити прерадом и стварањем брендова производа са заштићеним географским пореклом, моћи ће да рачунају на бесповратна подстицајна средства и до 500.000 евра.“

Министар Кркобабић је предочио да би десетак сложених задруга решило вишедеценијски проблем малинара који се сваке године понавља и да треба да користимо задругарска искуства Италије, Шпаније и осталих земаља Европе.

Проф. др Зоран Кесеровић, најпознатији стручњак за воћарство и виноградарство у Србији, позвао је воћаре Србије да све своје снаге усмере ка усвајању нових технологија и удруживању.

Пошто је изразио задовољство што је у амфитеатру Пољопривредног факултета у Новом Саду много младих лица, академик Драган Шкорић поручио је „Будите удружени, почев од села, општине, региона па све до Владе Србије! Хајде да се удружени боље организујемо и да пробамо не само Русију, већ и Париз да снабдевамо нашим квалитетним воћем.“

Присутнима су се обратили и проф. др Недељко Тица, декан Пољопривредног факултета у Новом Саду, Младен Петковић, помоћник министра покрајинског секретара за пољопривреду АП Војводине, Радислав Јованов, председник Задружног савеза Војводине, а мр.Јелена Несторов-Бизоњ одржала је предавање на тему „Како и зашто оснивати задруге у области пољопривреде“.

На Саветовању воћара Србије своја предавања су одржали и стручњаци Пољопривредног факултета из Београда и гости из Холандије, Италије и Пољске.

СЛОЖЕНЕ ЗАДРУГЕ – БУДУЋНОСТ УДРУЖИВАЊА У СРБИЈИ

05.12.2017.

ЗАДРУГАРСТВО ЈЕ ПОБЕДИЛО!

182 НОВООСНОВАНЕ ЗАДРУГЕ И 196 МИЛИОНА ДИНАРА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА

Данас је у Палати Србија потписано још седам уговора за доделу бесповратних средстава Владе Републике Србије, овога пута задругама у Централној, Источној и Западној Србији, као и Војводини. Тиме је заокружен први циклус доделе средстава намењених задругама који је сада покрио читаву територију Србије.

Новац је додељен у оквиру пројекта „500 задруга у 500 села“ као део Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години.

182 НОВООСНОВАНЕ ЗАДРУГЕ И 196 МИЛИОНА ДИНАРА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа рекао је том приликом: „Ова 2017. година је историјска за задругарство Србије. Поносан сам на задругаре, на локалне самоуправе и све који су учествовали у буђењу задругарског духа, а ово је и први пут да држава подстиче српске домаћине на овај начин. Уз подршку Одбора за село САНУ и Задружних савеза Србије и Војводине сведоци смо да је у претходих пола године формирано чак 182 нове задруге колико је иначе основано у претходних пет година заједно.

Укупан износ додељених средстава из овог програма у 2017. години је 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а министар је нагласио како ће средства која држава издваја за ову намену бити 4 пута већа наредне године.

„Идеја је да квантитет прерасте у квалитет, повезивањем појединачних специјализованих задруга по хоризонтали, у сложене системе који би се бавили и научно-истраживачким радом, контролом квалитета, извозом и тако представљали озбиљне привредне субјекте“ рекао је Кркобабић.

Академик Драган Шкорић честитао је присутнима и изразио жељу да их у што скорије време види као јаке робне задруге којима ће се Србија поносити и које ће имати производе заштићеног географског порекла, а који су, заједно са развијањем прерађивачких капацитета, будућност српског аграра.

Уговоре су, заједно са председницима општина којима припадају, потписале постојеће ЗЗ „Голубац“ из Голупца, ЗЗ„ Агро Еко Воће“ из Ариља, ЗЗ „Модош“ из Сечња, ЗЗ „Агродунав“ из Оџака, ЗЗ „ Еуро Дуо Калем“ из Лазаревца код Крушевца и две новоосноване ЗЗ „К и С 2017“ из Церовца и ЗЗ „Профортун“ из Кисача.

Заменик градоначелника Новог Сада, Срђан Кружевић захвалио је у име града министру Кркобабићу и изразио задовољство што је једна новоформирана задруга од 9 на територији Новог Сада добила средства из овог програма. Задруга из Кисача искористиће добијена средства за куповину механизације за ширење свог засада јабука.

Божо Јоковић, директор задруге „Агро Еко Воће“ из Ариља, која постоји од 2013. године захвалио је Влади Србије, министру Кркобабићу и локалној самоуправи што су активно подстакли удруживање и рекао да је ово први корак у једној новој ери њихове производње изразивши наду да ће као и у развијеним земљама света задруге постати окосница развоја наше земље.

Стеван Станојковић, директор задруге „Агродунав“ која већ деценијама успешно послује у Оџацима рекао је да је ово управо подстицај који је био потребан да малим проиизвођачима да ветар у леђа и оснажи их у удруживању и у заједничком наступу на тржишту, јер према његовим речима „Опстаје само село у коме постоје задруге“.

182 НОВООСНОВАНЕ ЗАДРУГЕ И 196 МИЛИОНА ДИНАРА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА

23.11.2017.

НАЈРАДОСНИЈИ ДАН ЗА ЗАДРУГАРЕ ЈУГА СРБИЈЕ

Данас је у Палати Србија потписано још осам уговора за доделу бесповратних средстава Владе Републике Србије задругама.

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа рекао је том приликом: „Пажљиво смо бирали чланове комисије и могу да кажем да је чине најеминентнији стручњаци, професори Кесеровић и Ковачевић, Никола Михаиловић, председник Задружног Савеза Србије, а сви они вођени академиком Драганом Шкорићем, председником Академијског одбора за село САНУ. Уверени смо да је комисија донела прави избор и да задругарство Србије, уз ове подстицаје Владе, креће крупним корацима напред. Важније од финансијских подстицаја је то што је дух задругарства пробуђен, десило се оно што је мало ко очекивао, а то је да је у неколико протеклих месеци у Србији основано чак 182 задруге“.

НАЈРАДОСНИЈИ ДАН ЗА ЗАДРУГАРЕ ЈУГА СРБИЈЕ

Министар је нагласио како је у плану да средства која држава издваја за ову намену буду већа, али и да сами задругари убудуће учествују неким средствима како би и њихов допринос и ангажман у овом послу био значајнији.

Подсећамо, новац се додељује у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

Академик Драган Шкорић честитао је присутнима и изразио жељу да их у што скорије време види као јаке робне производне задруге којима ће се Србија поносити, али и да на крају читавог пројекта „500 задруга у 500 села“ Србија постане сасвим другачија, развијенија и образованија јер, према речима академика Шкорића, без знања нема ни прогреса.

Уговоре су потписале задруге „Сврљижанка“ из Сврљига, „Лужничко пиле“ из Бабушнице, „Пољаница тренд“ из Врања, „Стара појата“ из Димитровграда, „Грин Милк“ из Владичиног Хана, „Блачка блаце“ из Блаца, „Зелена Звезда“ из Лесковца и „Мед и Воће“ из Власотинца, заједно са председницима општина којима ова места припадају.

Градоначеклник града Врања изразио је своје задовољство што је задруга из његове општине добила део средстава намењених задругама и истакао како је локална самоуправа Пчињског округа спремна да у сваком смислу снажно подржи иницијативу за оснаживање сеоских произвођача и за останак младих на селу.

Драгица Ристић, директорка задруге Сврљижанка, која постоји 4 године у Сврљигу захвалила је Влади Србије, министру Кркобабићу и локалној самоуправи што су препознали проблем југа и рекла како им предстоји још много труда и рада али да ће, са великим задовољством, имати производ из своје средине којим се поносе и на коме могу да зараде. Ова задруга добијена средства уложиће у постројење за топлу прераду воћа, дестилерију и пољопривредну механизацију.

Братискав Живковић, директор новоосноване задруге „Лужничко пиле“ из Бабушнице рекао је да је ово управо подстицај који је био потребан да малим проиизвођачима да ветар у леђа и оснажи их у удруживању и у заједничком наступу на тржишту. Ова задруга ће се бавити узгојем и прерадом живинског меса а средства добијена из програма искористиће за кланицу.

НАЈРАДОСНИЈИ ДАН ЗА ЗАДРУГАРЕ ЈУГА СРБИЈЕ НАЈРАДОСНИЈИ ДАН ЗА ЗАДРУГАРЕ ЈУГА СРБИЈЕ

22.11.2017.

КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЕТНО ХРАНЕ У БЕОГРАДУ

Задруге- императив опстанка села у региону

Учинићемо све да задруге поново постану стожер села и да производ сељака постане роба“ поручио је Милан Кркобабић, министаp у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, на „Конференцији о међузадружној сарадњи земаља региона“ која се одржава данас у оквиру 12. међународног сајма „Етно хране и пића 2017“ под куполама београдског сајма.

КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЕТНО ХРАНЕ У БЕОГРАДУ

„У 21.веку задруге, различите врсте кооператива уз трансфер технологије и знања јоснов су за опстанак села а и реална понуда младима код решења дилеме да ли остати или отићи“, виђење је министра који је још једном подвукао спремност Владе Републике Србије да, уз подршку еминентних стручњака из Академијског одбора за село САНУ, коначно да ветар у леђа задругарству на овим просторима.

Председник задружног савеза Србије Никола Михајловић је отворивши конференцију поздравио Михајла Аврамовића, праунука истоименог оснивача прве задруге, давне 1894. године, а који је већ следеће године основао и први Земљораднички Задружни савез.

На конференцији у свечаној сали Београдског сајма учествовали су и Милош Миловановић, представник Светског покрета за храну ФАО и Европске банке за обнову и развој, Хавијер Алварес, шеф економског одсека амбасаде Шпаније, представници амбасаде Италије, представник министарства пољопривреде као и велики број представника задружних савеза земаља из окружења.

Најављена је и посебна конференција задругара региона коју би иницирао сусрет представника Влада из региона који се баве проблематиком задругарства.

Министар је обишао сајам, у разговору са произвођачима чуо њихова искуства и истакао да је управо сада време да се у Републичкој скупштини али и локалним буџетима расправља о издвајању за ове намене јер ће наредне године за то бити касно и највероватније ћемо у сезони имати исте проблеме са малинарима и осталим произвођачима као и претходних година.

На овом четвородневном сајму скоро 400 домаћих и страних излагача представиће, кроз главни и пратећи програм, више од две хиљаде традиционалних и репрезентативних прехрамбених производа који су карактеристични за ужа географска подручја, а већина намирница израђује се ручно, од органски гајених сировина, по посебним рецептурама и у ограниченим количинама. На Сајму етно хране и пића који траје од 22-25. новембра представиће се и произвођачи опреме за чување и паковање прехрамбених производа.

КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЕТНО ХРАНЕ У БЕОГРАДУ КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЕТНО ХРАНЕ У БЕОГРАДУ КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЕТНО ХРАНЕ У БЕОГРАДУ

20.11.2017.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ОПШТИНИ ГРОЦКА

Гроцка- капија Београдског задругарства
15 задруга у 15 села општине Гроцка

Промовишући задругарство као перспективу српског села, у оквиру наставка реализације Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију јавних предузећа, данас је посетио општину Гроцка, једну од 17 општина Града Београда са чак 83.000 становника и 15 месних заједница, која је своју прву задругу добила чак давне 1932. године.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ОПШТИНИ ГРОЦКА

„На нашем путу по читавој Србији коначно стижемо и у Београд. Ова села имају више становника од неких општина у Србији, а наш концепт је да свако село има задругу као стожер свог развитка.“, рекао је министар у посети новооснованој земљорадничкој задрузи „Врчин 2017“ у Врчину.

Задруга „Врчин 2017.“ објединиће произвођаче и ширењем своје мреже на остале месне заједнице општине Гроцка омогућиће снабдевање из једног центра што већег броја њих садним материјалом, репроматеријалом и вештачким ђубривом, али и грлима крупне и ситне стоке.

Министар је обишао и „Грочанку“, угашену фабрику за прераду воћа у општини Гроцка, која је некада служила као откупни центар воћа из читавог региона и вршила прераду воћа у пекмез и сокове.

„Ово је озбиљан изазов за државу, град и локалну самоуправу. Овај воћарски крај може поново да стане на ноге формирањем центра за откуп и прераду воћа и тако бисмо, осим сировине, имали готове производе за домаћу употребу па и извоз“, рекао је министар и нагласио како је некада Грочанка запошљавала чак 3000 људи.

Председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић захвалио је министру на посети и изразио спремност да општина Гроцка учествује у формирању задруга у свим селима ове општине јер је оживљавање задруга на овим просторима од кључне важности за опстанак једног од најбогатијих воћарских крајева Србије. „Сам плац на коме се налазе објекти фабрике за прераду воћа и поврћа има 10 хектара а окружен је са чак 7000 хектара засада воћа у гравитационој тачки између такође воћарских центара Сопота, Младеновца и Смедерева, а уз сада решене имовинске односе, ова фабрика представља огроман потенцијал за модеран центар који би поново упослио више хиљада људи и подигао на ноге привреду овог краја“, рекао је Симоновић.

Састанку са министром у Општини Гроцка присуствовали су председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић, заменица председника општине Живадинка Аврамовић, помоћник председника општине Душко Живанчевић, чланови задруга и пољопривредници месних заједница општине Гроцка.

Општина Гроцка позната је по узгоју разних врста воћа: јабуке, крушке, брескве, кајсије, трешње, али и дуње, шљиве, јагоде и боровнице као нове сорте на овом терену.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ОПШТИНИ ГРОЦКА КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ОПШТИНИ ГРОЦКА

17.11.2017.

Отворена још једна нова задруга на југу Србије

Кркобабић: Динар уложен у српско село је најбоље уложен динар

Пројекат „500 задруга у 500 села“

Данас је у општини Мерошина свечано почела с радом још једна задруга чије је оснивање директним средствима помогла Влада Републике Србије.

„Сваки уложени динар дат из пројекта за ову намену се може овде практично видети, у опреми за савремено пчеларство“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом отварања задруге „Би Купер“ у Девчи, једне од првих којима су пре три месеца додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Отворена још једна нова задруга на југу Србије

Овој новооснованој задрузи у Нишком управном округу, која има 14 чланова, додељено је средином августа ове године 6,2 милиона динара за ројеве пчела, четири контејнера за делатност селидбеног пчеларства, као и мини линију за врцање меда (радијална центрифуга, сто за отклапање рамова, ГСМ-СМС вага, отклапач саћа, хранилице за пчеле.. )

У просторијама које су у власништву задругара, постављено је и пуштено у рад савремено постројење за врцање меда, намењеног како домаћем тако и страном тржишту, првенствено Италији и Немачкој, а присутни су могли видети и контејнере за селидбено пчеларство капацитета 320 кошница, као и камион за њихово преношење са локације на локацију.

„Радићемо тим темпом да ће се пре уморити они који броје него ми који задруге оснивамо. До краја године ће још двадесетак задруга стати на ноге“ рекао је министар исказујући своје задовољство што је враћено поверење сељака у међусобно удруживање.

Присутнима се обратио и Саша Милосављевић, председник управног одбора пчеларске задруге „Би Купер“ и истакао колико је ова инвестиција значајна за 14 задругара који су до сада вредно радили, али ће тек сада бити неуморни како би уз нову опрему што боље искористили све потенцијале пчелиње паше.

Догађај пуштања у рад ове пчеларске задруге обогаћен је пригодном манифестацијом у центру села а у циљу остварења ширег циља друштвене заједнице, задруга “Би Купер“ је у сарадњи са фирмама преко којих је купљена опрема, донирала и мала средства локалној основној школи као и картице за регресирано точење горива за све задруге и задругаре у Србији.

Горан Микић, председник скупштине општине Мерошина истакао је допринос министра Кркобабића развоју привреде овог краја и, уз позив осталим малим произвођачима да се прикључе овој акцији, нагласио како ће локална самоуправа наставити да подржава сваку иницијативу за опстанак села.

Министар Кркобабић је након обиласка задружног стационарног пчелињака, просторија задруге и свечаног отварања обишао и Ко Ко центар у Нишу (Cooperative College), едукативни центар задруге „Би Купер“ намењен информисању и обуци нових задругара и свих који су заинтересовани у циљу све успешнијег повратка задругарства и његовог даљег развоја у Србији.

Отворена још једна нова задруга на југу Србије

16.11.2017.

ПРВИ СУСРЕТ СА ДИЈАСПОРОМ

Видоје Пурић: Доњи Добрић дражи од Сент Тропеа

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, данас је у Палати Србија одржао први у низу најављених састанака са српском дијаспором на тему сарадње и улагања у задругарство у Србији.

Делагација срба из Француске на челу са Видојем Пурићем, истакнутим представником наше дијаспоре у Француској и добитником награде „Медаља града Париза“, подржала је у потпуности иницијативу министра и исказала снажно интересовање и спремност дијаспоре у Француској да своја средства али и стечено знање уложе у оснивање нових и оснаживање постојећих задруга у Србији.

ПРВИ СУСРЕТ СА ДИЈАСПОРОМ

„Наша дијаспора годишње улаже око 5 милијарди долара у Србију“ рекао је Пурић „а с обзиром да боље од сваког странца разумемо услове и менталитет краја из ког смо потекли време је да тај новац не улажемо више стихијски, већ у сврху утемељеног заједничког интереса“.

Министар Кркобабић је истакао како је активно учешће наших људи из иностранства један од важних елемената у овом, за Србију веома значајном пројекту, јер сада радимо на стварању модерних, европских специјализованих задруга. „Наши људи у иностранству желе јачу сарадњу са матицом, да се њихов глас чује и уважи и да осим новца пренесу овде знања и искуства која су стекли.“

Дијаспора је одлучна да улагањем у свој завичај поспеши његов развој, али и да свој допринос побољшању материјалног стања локалних заједница јасно дефинише, учествује у раду и праћењу реализације посла и коначно оствари и сопствени профит.

„Када бих могао да будем, са овиме што сам до сада створио, само мали камен који би укочио кола Србије да иду низбрдо, био бих срећан човек“ рекао је Пурић и нагласио како му је место из кога је потекао увек драже од светски атрактивне дестинације Сент Тропеа, у коме сада живи.

ПРВИ СУСРЕТ СА ДИЈАСПОРОМ

01.11.2017.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПОДУНАВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Дијаспора даје подршку задругарству

„Земља треба да припада ономе ко је обрађује“, речи су које су обележиле данашњу радну посету Подунавском управном округу Милана Кркобабића, министра у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Промовишући задругарство као перспективу српског села, у оквиру наставка реализације Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, министар је, на свом путу по читавој Србији данас посетио Смедерево, колевку задругарства у којој је давне 1894. године Михаило Аврамовић основао прву земљорадничку задругу, а већ следеће године и први Земљораднички Задружни савез.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПОДУНАВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Министар Кркобабић је одржао радни састанак коме су присуствовали градоначелник града Смедерева др Јасна Аврамовић, председник општине Велика Плана, Игор Матковић, заменик начелника општинске управе Владимир Станић, саветник за пољопривреду Татјана Ђорђевић, чланови задруга и пољопривредници Подунавског округа.

„Извоз је кључ напретка и решење проблема српског аграра“, рекао је министар и објаснио како задружни систем треба поново да буде генератор развоја српске пољопривреде. Подунавски округ обилује воћарским и повртарским културама и само обједињени произвођачи могу наступити на захтевна страна тржишта.

Др Јасна Аврамовић, градоначелница града Смедерева, захвалила је на посети министру Кркобабићу и истакла спремност локалне самоуправе да се активно укључи у сваку овакву иницијативу. Нагласила је да 30% целокупног извоза воћа иде из Смедерева и околине и да је пољопривредним газдинствима овог краја, које се баве и повртарством, сточарством и млекарством неопходно да се још више удружују и постану робни произвођачи са јасним условима продаје и сигурном наплатом, као и да своју шансу пронађу у све траженијој органској храни.

Кркобабић је данас у Смедереву најавио и снажно интересовање и спремност дијаспоре да уложи своја средства у задругарство, конкретно путем микрофинансијских организација које би значајно олакшале развој малих пољопривредних газдинстава и њихово укрупњавање, јер тренутни услови које дају банке не могу да задовоље потребе овако осетљивих клијената. Дијаспора је одлучна да улагањем новца у свој завичај поспеши његов развој, а самим тим и развој читаве земље.

„Наша дијаспора је, поред подршке Владе Србије и локалне самоуправе један од три стуба задругарства у Србији“ речи су министра.

Присутнима се обратио и члан одбора за село САНУ, Бранислав Гулан и поновио значај задругарства које би могло да врати живот у напуштене сеоске куће, али и покрене заборављену прерађивачку индустрију.

Након састанка министар је у месту Раља у близини Смедерева обишао задругу„Агро Здравље“, која има 5 чланова и преко 100 коопераната, бави се откупом и чувањем пољопривредних производа (пшенице, кукуруза и сунцокрета), а након тога и газдинство Драгослава Јовановића, који се на свом имању бави узгојем јагода и вишања. Овај самостални произвођач који успева да извезе свој производ у Италију и Русију пример је да се на селу може живети од свог рада на сопственој земљи. Присутни су имали прилику да открију занимљивост о његовој, чак 145 грама тешкој јагоди сорте Асја.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПОДУНАВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПОДУНАВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПОДУНАВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

12.10.2017.

Прва задруга почела са радом

Кркобабић: Историјски дан за задругарство

„500 задруга у 500 села“

„Данас је историјски дан за задругарство Србије! Пројекат „500 задруга у 500 села“ данас је конкретно заживео, рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом отварања новоосноване задруге „Заплањски засад“ у Гаџином Хану, једне од првих којима су пре два месеца додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Прва задруга почела са радом

Као што је познато, новац се додељује у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

„Успели смо за кратко време, са релативно малим средствима, до 50.000 евра, заједничким снагама да обезбедимо све што је потребно за покретање једне нове али специјализоване задруге и тако cвим задругарима дамо позитиван пример. Сваки уложени динар добијен из пројекта за ову намену се може овде практично видети, у опреми и механизацији“ рекао је министар и исказао своје задовољство видљивим практичним резултатима ове инвестиције.

Министар је истакао и велики допринос локалне самоуправе у пројекту, која је у овом конкретном случају дала један објекат који је кречењем и ситним улагањима доведен у функцију и представља, осим простора за мали погон производње и место окупљања задругара. „Кључна ствар је да је враћено поверење међу комшијама и у локалну заједницу, а држава Србија је решена да враћање живота на село помогне конкретним средствима.“

„Овај дан ћемо дуго памтити јер данас враћамо задругарство у ово село, у Заплање, у Србију“, почео је своје обраћање присутнима Зоран Илић директор пољопривредне задруге „Заплањски засад“ и истакао колико је ова инвестиција значајна за 15 задругара из 15 различитих села, али и за њихове породице, па и све становнике овог краја.

Новооснованој пољопривредној задрузи „Заплањски засад“ Гаџин Хан у Нишком управном округу додељено је средином августа ове године 5,9 милиона динара за производњу, прераду, паковање и пласман лековитог и ароматичног биља.

У преуређеном простору који су добили од општине, постављене су и пуштене у рад прве машине за прераду лековитог и ароматичног биља, а истовремено у функцију је стављена и механизација, између осталог трактор Беларус, мотокултиватор, дестилатор, пластеник, сејалица итд, а могли су се видети и финални производи и све оно што чини једну лепу перспективу ове нове задруге.

Министар Кркобабић је нагласио како уз пуну подршку председника Александра Вучића, Академијског одбора за село САНУ на челу са академиком Драганом Шкорићем и Патријархом Српске Православне Цркве Иринејем овај пројекат не може да не успе и најавио и много значајнија улагања из буџета РС у задругарство, јер су овако уложена средства директна инвестиција у будућност Србије.

Члан академијског одбора за село САНУ господин Бранислав Гулан рекао је овом приликом да је ово прави пример почетка ревитализације села и да je невероватан број од 157 новооснованих задруга у првих 10 месеци ове године, насупрот чак 100 задруга годишње које су се у претходном периоду гасиле, говори о значају ове иницијативе за Србију и српско село.

Министру Кркобабићу је данас, на свечаној седници Скупштине општине Гаџин Хан уручена и Повеља општине Гаџин Хан, као најзначајније признање које ова општина додељује.

Председник општине Гаџин Хан Саша Ђорђевић истакао је допринос министра Кркобабића развоју привреде овог краја и валоризовању живота на селу и поновио да ће се напори општине наставити у овом смеру како би што више становника остало у овом крају и имало што квалитетнији живот. Овај крај и Стара планина познати су по узгоју лековитог биља и воћарству.

Гаџин Хан је једна од најнеразвијенијих општина у Србији са изразито јаким миграционим кретањима; према попису из 2011. године у тој општини живи 8.357 становника што је двоструко мање у односу на период од пре 35 година, а забрињавајуће је и мали број младих до 20 година, којих има свега 15 одсто. Овакви подстицаји државе су управо рецепт за постепено оживљавање замрлих средина на југу Србије и њихово претварање у пожељна места за живот.

Прва задруга почела са радом Прва задруга почела са радом Прва задруга почела са радом Прва задруга почела са радом Прва задруга почела са радом

27.09.2017.

КРКОБАБИЋ НА НАУЧНОМ СТРУЧНОМ СКУПУ „ОБНОВЉИВО КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА У СЕОСКИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ“ У САНУ

У Српској Академији Наука и Уметности у организацији Академијског одбора за село, одржан је данас научно-стручни скуп на тему „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“ коме су присуствовали председник САНУ, академик Владимир Костић, председник Академијског одбора за село академик Драган Шкорић, чланови Српске академије Наука и Уметности и други еминентни стручњаци из ове области.

Кркобабић на научном стручном скупу „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“ у  САНУ

Милан Кркобабић, министар У Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа је на свечаном отварању овог дводневног скупа изјавио да је ова тема од изузетног значаја за читаву нацију јер је потпуно извесно да ће кроз неколико деценија за разговор о њој бити касно. „Феномен пусте земље је опак усуд који нас прати вековима“ рекао је министар и подсетио да су празна села на југу Србије отворена врата за све непозване и недобронамерне госте.

Кркобабић је захвалио Академисјком одбору за село Српске Академије Наука и Уметности на подршци Пројекту Владе Србије „500 задруга у 500 села“ који настоји да формирањем задруга удахне поново живот свим српским селима и од њих створи пожељна места за живот.

Оптимизам којим одише чињеница да је за неколико месеци ове године формирано чак 70 нових задруга указује на то да смо успели да превазиђемо неповерење између задругара и изнова разбуктамо веру у њихову способност да могу да буду заједно и да решавају проблеме.

Академик Драган Шкорић је с друге стране захвалио министру Кркобабићу на енергији и несебичном залагању у овом пројекту и нагласио да су до ове иницијативе за оживљавање села, сви напори Одбора за село САНУ да укажу на комплексну проблематику српског села данас и предлози за могућа решења били без икаквог ефекта.

Академик Владимир Костић је истакао да је Академијски одбор за село најбољи одбор САНУ и да ће Академија, док је он на челу, увек бити отворена за све његове напоре. „Време је да у том смеру кренемо сви заједно“ речи су академика Костића.

Циљ овог скупа је да на основу општепознатих природних ресурса у сеоским подручјима дефинише нове технологије производње и прераде, које ће обезбедити рационално, обновљиво и економично управљање ресурсима, како би се произвођачима побољшао квалитет живота на селу и како би се младима пружила шанса за останак.

Кркобабић на научном стручном скупу „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“ у  САНУ Кркобабић на научном стручном скупу „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“ у  САНУ Кркобабић на научном стручном скупу „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“ у  САНУ

21.09.2017.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ РАСИНСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

ЗАДРУГОМ ДО ЗАЈЕДНИЧКОГ ЦИЉА

„Оно што не може појединац може задруга! Задругарство мора да нађе своје место у новој аграрној политици“ речи су које су обележиле данашњу посету Милана Кркобабића, министра у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, Расинском управном округу.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ РАСИНСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Наставља се дуго чекана реформа задругарства у Србији и данас су „ветар у леђа“ за овај посао од изузетног значаја добили и Крушевљани.

Радном састанку у Крушевцу присуствовали су начелник Расинског управног округа Бранислав Весић, градоначелник града Крушевца Драги Несторовић, помоћник градоначелника Марко Милојевић, Бранислав Гулан, члан Академијског одбора за село САНУ, директор регионалне привредне коморе Крушевац Предраг Вукићевић, председник комисије за подстицање развоја пољопривреде Наташа Балчић, директор института за крмно биље Зоран Лугић, представник задружног савеза, директори 11 земљорадничких задруга, чланови задруга и пољопривредници.

„Решили смо да оживимо нешто што је било еминентно нашем менталитету и што је представљало начин живота у Србији, али не по старим већ по новим принципима, принципима европског задругарства“, рекао је министар и нагласио да на прво место сада стављамо трансфер знања и технологије и тако правимо адекватан привредни субјекат који је у стању да се позиционира на тржишту. Кључно је да на челу задруга буду млади, стручни људи а још један подстицај Владе је да њихова зарада у првим годинама буде на терету буџета Републике Србије.

Правимо специјализоване задруге у које произвођачи не уносе своју земљу или механизацију већ само своје производе које тако претварају у робу, а то је, према речима Кркобабића, наш циљ.

Министар се осврнуо и на то да нас је феномен празних села довео до онога што данас називамо решавањем косовско-метохијског питања јер од 4700 села у Србији њих 1200 је готово нестало, а од тога 980 села има мање од 100 становника.

Са чињеницом да оживљавањем задругарства решавамо кључна национална питања, сложио се и Бранислав Гулан, члан Академијског одбора за село САНУ који је указао на поражавајуће чињенице да тренутно у 150.000 сеоских кућа нико не живи а да чак 50.000 нема ни власника. Гулан је виђења да је задруга срж сваког села и веома је оптимистичан у процени овог пројекта Владе Републике Србије.“У Србији се до сада годишње гасило 100 задруга а за ових неколико месеци основано је чак 70 нових“, рекао је овај еминентни стручњак.

Градоначелник града Крушевца Драги Несторовић захвалио је министру на посети и оценио како је територија општине Крушевац позната по воћарству, повртарству, гајењу садног материјала и калемова, сточарству и да су јој потребни подстицаји у развоју и удруживању, па ће град наставити да увећава и модификује, за то већ 2002. године одвојен намеснки фонд, у циљу побољшања квалитета живота сеоског становништва.

Начелник Расинског округа Бранислав Весић позвао је на хитно хоризонтално удруживање произвођача речима „Ако Србија као земља има шансу има је у пољопривреди“ и додао да се нада да ће затим уследити и вертикално повезивање, те да ћемо убрзо извозити и готов производ а не само сировину.

Након састанка министар је обишао земљорадничку задругу „Еуро –Дуо Калем“ у месту Лазаревац, 25 км од Крушевца која се бави гајењем садног материјала и успешно послује већ 11 година. Има чак 54 кооперанта (са територије општина Крушевац, Трстеник и Варварин), а годишње произведе скоро милион воћних садница и 500 тона свежег воћа (јабука, крушака, шљива, трешања...) намењених углавном извозу у Русију, Грузију, Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан.

Задругари заједно обрађују 210 хектара земље. Финансијски обим производње задруге у 2016. години био је 222.241.000 динара.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ РАСИНСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ РАСИНСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

21.09.2017.

Социјално предузетништво враћа достојанство

Кркобабић: БОГАТО СЕЛО СИГУРНА БУДУЋНОСТ

Милан Кркобабић, министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа учествовао је данас на округлом столу у организацији немачке фондације „Фридрих Еберт Штифтунг“ и Савеза Самосталних Синдиката Београда, на тему „Домети социјалне економије и социјалног предузетништва у Србији“.

Социјално предузетништво враћа достојанство

Округлом столу присуствовали су Драган Тодоровић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Београда, Урсула Кох Лаугвиц, директорка регионалне канцеларије за Србију и Црну Гору фондације „Фридрих Еберт Штифтунг“, Никола Ристивојевић, сарадник Савеза самосталних синдиката Београда, Бранислав Божић из дневног листа Данас Београд, Николета Косовац, представник пројекта „Лице улице“, Соња Дакић из социјалног предузећа Дај Дај и други.

Учесници су разматрали важност концепта социјалне економије и социјалног предузетништва и њихово место у актуелном пословном амбијенту.

Министар Кркобабић је истакао како је социјално предузетништво корективни фактор несавршености тржишне економије и треба да представља, поред јавног и реалног трећи сектор привређивања.

„Нема бекства. Социјално предузетништво је императив 21. века! Чинићемо то кроз различите организационе облике и правне форме: предузетничка радња, друштво са ограниченом одговорношћу, акционарско друштво, задруга.. За све то предуслов је закон; имамо радну верзију, а да би он заживео неопходна су нам и одговарајућа подстицајна средства из буџета Републике Србије.

На то чека армија оних који су тренутно неконкурентни на тржишту рада: особе са инвалидитетом, избегла и расељена лица, неке мањинске групе, људи одређене животне доби, људи проглашени економским и технолошким вишком...Запослење за њих није само извор егзистенције већ и начин за враћање прекопотребног достојанства“, рекао је Кркобабић.

Модератор округлог стола, Драган Тодоровић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Београда сложио се са министром да није довољно само донети закон већ уз њега и пакет социјалних мера и обезбедити финансијску подршку истог.

Урсула Кох Лаугвиц директорка фондације „Фридрих Еберт Штифтунг“ указала је на значај ове теме на свакодневни живот и на напоре ове непрофитне фондације која свој рад темељи на социјалној демократији да се позиционира у свету актуелних политичких и социо економских изазова.

Социјално предузетништво враћа достојанство

20.09.2017.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Кркобабић: БОГАТО СЕЛО СИГУРНА БУДУЋНОСТ

„Пробудили смо Србију- задругарство је поново ту!“ закључак је радне посете Рашком управном округу Милана Кркобабића, министра у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Промовишући задругарство као перспективу српског села, у оквиру наставка реализације Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, министар је, на свом дугом путу данас посетио Краљево.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Том приликом одржао је радни састанак коме су присуствовали начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, градоначелник града Краљева Предраг Терзић, градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац, директор Привредне коморе Краљева Звонко Туфегчић, председник општине Тутин и Врњачка Бања, председник Задружног савеза Краљево, координатор за пољопривреду при Рашком УО, в.д. директора Регионалне приредне коморе у Краљеву, чланови задруга и пољопривредници.

„Велико је интересовање за овај дуго очекивани пројекат. Стигло је доста захтева за средства које је Влада Србије одвојила за ту намену, али не траже сви новац, јављају се за савете, за информације и практична искуства. Пробудили смо српског сељака о чему говори чињеница да је у протеклих пет месеци у Србији основано чак 70 нових задруга.“, рекао је министар и објаснио како задружни систем треба поново да буде генератор развоја српске пољопривреде.

Кркобабић је данас у Краљеву изјавио да ће Влада Србије у наредне три године, учинити и више за српско село и задруге, како би ономе који живи „на земљи и од земље“ скратила пут до тржишта и омогућила сигуран пласман и зараду и да на том путу има пуну подршку председника Републике Србије.

Начелник Рашког управног округа Небојша Симовић и градоначелник града Краљева Предраг Терзић поздравили су иницијативу министра Кркобабића и истакли спремност локалне самоуправеда се активно укључи. Подсетили су да Рашки округ има велике потенцијале за прозводњу и прераду меса, млека и воћа и да домаћинства поново могу бити мале фабрике. Господин Симовић је позвао произвођаче и мале привреднике Рашког округа да озбиљно схвате и спремно дочекају сваку овакву иницијативу Владе јер би, како каже, храна и вода у наредном периоду могли бити потребни и Европи и свету.

Присутнима се обратио и сарадник одбора за село САНУ, Ристо Костов, речима: „Српска Академија Наука и Уметности даје снажну подршку овом јединственом пројекту спајајући своје искуство са оригиналном идејом министра Кркобабића. Никада се у историји Србије није десило да држава овако директно стимулише српско село, ово је патриотски пројекат од државног значаја.“

Рашки управни округ броји 14 активних задруга од којих 11 остварује приход. Баве се узгојем, откупом, извозом и матичењем стоке, откупом и продајом животињске коже, производњом производа од меда и трговином.

Након састанка министар је у месту Обрва у близини Краљева обишао задругу„Западна Морава 2008“ и домаћинство задругара Ђорђа Лишанина, члана пољопривредне задруге који се на свом имању бави сточарством и повртарством.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

15.09.2017.

ЗАХУКТАЛА СЕ ГРУДВА ЗАДРУГАРСТВА

Кркобабић: Ово је тренутно најбоље уложених 11 милиона динара у Србији

Пројекат Владе Србије „500 задруга у 500 села“ богатији је за још један снажан подстицај српском задругарству.

Данас је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, потписао још један уговор за доделу бесповратних средстава задругама, овога пута у Топличком управном округу, са земљорадничком сточарском задругом „1. Децембар“ из Житорађе

„Морамо више да улажемо у пољопривреду, у задруге, у српског сељака! Али не на речима. Ово је начин да практично видимо ефекат наших улагања.“ – рекао је после потписивања уговора министар Кркобабић, идејни творац мисије оживљавања задругарства у Србији.

Министар Кркобабић је истакао да 70 новооснованих задруга у протекла четири месеца заиста превазилази сва очекивања „Бацили смо грудву која се котрља и до краја године очекујемо више од 100 нових задруга“

Уговор су у име задруге „1. Децембар“ потписали вршилац дужности директора Небојша Станисављевић и председник општине Житорађа, Иван Станојевић.

ЗАХУКТАЛА СЕ ГРУДВА ЗАДРУГАРСТВА

Задруга „1. Децембар“ представља најзначајни привредни субјекат у Житорађи и окосницу развоја овог краја. Бесповратна средства државе Србије у износу од 11,041 милиона динара добила је за повећање стада, тачније за набавку 28 расних грла (велики јоркшир и шведски ландрас и њихових мелеза), набавку трактора и 288 грејних плоча, чиме ће се повећати не само обим производње, већ и број коопераната и запослених на фарми.

Задруга у Житорађи, на југоистоку Србије, у Топличком управном округу, основана је пре пола века (1966. године), а у њеном раду своју „другу кућу“ нашла су 72 задругара и више од 200 коопераната. Тренутно је у задрузи 17.000 грла. Сарађује са сточарима и ратарима Топличког, Нишавског и Јабланичког управног округа, а месо намењено домаћем тржишту обрађује се у кланицама у Лесковцу и Нишу. Годишњи приход те земљорадничке сточарске задруге у 2016. години износио је 500 милиона динара.

Према речима Небојше Станисављевића, в.д. директора, дипломираног инжењера сточарства, специјализована земљорадничка сточарска задруга „1. Децембар“ средствима из Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години значајно ће побољшати генетску структуру стада а самим тим и бројност па се очекује се да ће број новорођених прасади по крмачи, који сада износи десет бити увећан за пет процената. Очекује се и значајно повећање енергетске ефикасности.

„Очекујемо да ћемо уз помоћ ових средстава отворити и нова радна места и тиме смањити и незапосленост у овом крају Србије“, речи су в.д. директора задруге Станисављевића.

Председник општине Житорађа Иван Станојевић, нагласио је да је ово најбитнији искорак Владе Србије у правцу оживљавања општина попут Житорађе, где улагање у пољопривреду и задругарство значи сигуран бољитак.

ЗАХУКТАЛА СЕ ГРУДВА ЗАДРУГАРСТВА ЗАХУКТАЛА СЕ ГРУДВА ЗАДРУГАРСТВА

Фото: Бета

08.09.2017.

Министар Милан Кркобабић посетио Шумадијски управни округ

ЗАДРУГЕ СУ ЛЕК ЗА ОЗДРАВЉЕЊЕ СРПСКОГ СЕЛА

- Задругарство је развојна шанса Шумадије. Обједињени шумадинци и њихова породична газдинства су гарант сигурног бољитка - јединствен је закључак једнодневне радне посете Шумадијском округу Милана Кркобабића, министра у Влади Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Министар је посетио 14. Пољопривредни сајам у Крагујевцу, где је на округлом столу на тему „Развој задругарства у Републици Србији“ са начелником Шумадијског управног округа Биљаном Милић Стошић, градоначелником Крагујевца Радомиром Николићем, председницима општина Шумадијског управног округа, председницима задружних савеза, директорима задруга, задругарима и привредницима разговарао о пројекту поновног оживљавања задругарства у Србији, чији је он идејни творац и реализатор у име Владе Србије.

Министар Милан Кркобабић посетио Шумадијски управни округ

На конференцији за новинаре под куполама Сајма, министар Кркобабић је подсетио да је мисија оживљавања задругарства у Србији, у јавности познатија под симболичким називом „500 задруга у 500 села“, веома амбициозан и дугорочан посао (не за једну Владу и једног министра) и да су први резултати већ видљиви у пракси. Наиме, у првих седам месеци ове године у Републици Србији основано је чак 70 задруга (три у Шумадијском округу), што је за 2,3 пута више у односу на целу протеклу 2016. годину.

„Српско село је судбински повезано са задругама и постојаће само ако буде имало задруге. Данас у Србији, нажалост, имамо празна села и пољопривреднике са малим поседима. Ми хоћемо да учинимо да ти мали произвођачи, њих 630.000, коначно буду повезани, обједињени како би могли да одоле свим недаћама. Изузeтно је битно да на тих 630.000 газдинстава ради и од тога живи 1,4 милиона људи. Они и српско село заслужују да их држава Србија коначно погледа на прави начин. Част је да им се управо задругарством обратимо. Ако поставимо задруге и повежемо малинаре, ако они имају своје хладњаче, дораду и прераду, нећемо имати данашње проблеме. То је концепт који заговарамо у производњи воћа, поврћа, ратарских култура...

Умориле су нас последице лошег делања, хајде да кренемо да отклањамо узроке. Ово је пут да утемељимо и отклонимо узроке - Задруге су лек за оздрављење српског села“, рекао је Кркобабић.

Министар је нагласио да кључну подршку пројекту спашавања села даје Академијски одбор за село Српске академије наука и Одбор за економију – академик Драган Шкорић и његови сарадници, као и патријарх српске православне цркве Иринеј. „Сви добронамерни, умни људи у овој земљи, све политичке опције дају подршку.“ То много значи, објаснио је Кркобабић, јер је реч о пројекту од најширег друштвеног значаја у економском, али и у безбедносном смислу. Празна села су мамац за све оне који нису добронамерни и ту виде могућност да се, непозвани, настане.

„Нећемо им оставити празна села! Мерама нове аграрне реформе и ванредним подстицајима омогућићемо да млади људи остану да живе на селу или, што би било најбоље, да на село дођу неки млади људи из градова који своју будућност виде у пољопривреди.“

Министар Кркобабић истакао је да се при оживљавању задругарства води рачуна о равномерном развоју. У центру акције је пет округа на југу Србије, али и у Шумадији ће бити постављена једна задруга као огледни пример, исто тако у источној, у западној Србији и у неколико места у Војводини, како би се следеће године кренуло у амбициозан пројекат улагања 25 милиона евра за три године. „Сада скупљамо искуства: видећемо шта је добро, а шта лоше“, речи су министра.

Апелујући да је за обнову задругарства неопходан високи степен слоге и много воље, министар Милан Кркобабић је сугерисао:

„Тестирамо и локалне самоуправе, да видимо колико су способне. Није довољно да неко каже „да“. Ово је заједничка мисија и њен успех зависи од тога колико ћемо бити сложни. У близини има једна стара задруга, на чијој оронулој фасади пише: Удруживање је основ сваког бољитка! Хајде да сада то заједно прочитамо и преточимо у дело!“.

Министар је након сајма обишао и Центар за пољопривреду „Собовица“ у околини града Крагујевца, као и газдинство Иване и Бојана Срећковића, чија је сточарска фарма удружена у ЗЗ "Крагујевачко стадо 2017".

Наставља се процес оживљавања задругарства у Србији.

Министар Милан Кркобабић посетио Шумадијски управни округ Министар Милан Кркобабић посетио Шумадијски управни округ Министар Милан Кркобабић посетио Шумадијски управни округ

Фото: Бета

07.09.2017.

Министар Милан Кркобабић поручио на Сајму здраве хране у Сопоту

ОРГАНСКА ХРАНА КАО УСПЕХ ЗАДРУГАРСТВА - ПОТРЕБНИ СУ НАМ МЛАДИ, ХРАБРИ, СТРУЧНИ ЉУДИ

Милан Кркобабић, министар у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, данас је говорио на трибини којом је започео пети Сајам здраве хране „Милена Татар – Сопот 2017”.

„Ова лепа манифестација окупила је људе, задругаре, произвођаче здраве хране, и то је нешто чему тежимо. Један од видова успешности у будућности је и производња здраве, органске хране коју можемо да пласирамо за извоз и Европу”, рекао је министар.

МИНИСТАР МИЛАН КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЗДРАВЕ ХРАНЕ У СОПОТУ

На трибини посвећеној изазовима и бенефитима гајења баште у којој нема хемикалија, актуелним подстицајима у пољопривреди, као и путу органске хране од произвођача до тржишта, министар Кркобабић је нагласио и да га радује што је у Сопоту упознао пуно ентузијаста, као и младих који желе да живе на селу.

Циљ обнове задругарства је да млади људи остају у селима, али и да се они који су отишли у градове врате и посвете производњи, на добробит својих домаћинстaва и развоја читаве привреде.

„Земља коју имамо је јединствен и непоновљив ресурс и када је имамо, хајде да је искористимо на најбољи могући начин“, рекао је министар и истакао залагање Владе да на том путу окупи и оснажи мале произвођаче.

Још једна подстицајна идеја на којој ће се, према речима министра радити, је да се део државне земље, до 50 хектара, уступи младим људима који имају жељу и храброст да прихвате изазов и баве се пољопривредом.

Манифестација у част Милене Татар окупила је велики број излагача органских производа из свих крајева Србије, а посетиоци су имали прилике да се упознају са производима, методама органске производње и искуствима самих произвођача.

МИНИСТАР МИЛАН КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЗДРАВЕ ХРАНЕ У СОПОТУ МИНИСТАР МИЛАН КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЗДРАВЕ ХРАНЕ У СОПОТУ МИНИСТАР МИЛАН КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ЗДРАВЕ ХРАНЕ У СОПОТУ

25.08.2017.

Нови корак ка оживљавању задругарства у Србији

ЗАДРУГА У ОПШТИНИ ЛЕБАНЕ ДОБИЛА 12,5 МИЛИОНА ДИНАРА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА

Кркобабић: „Удруживање и стварање јаке средње класе на селу је – права одбрана Ниша, југа Србије и целе наше државе од најављених насртаја неких челника из наше јужне Покрајине! Зато, ни педаљ земље странцима!“

Пројекат Владе Србије популарно назван „500 задруга у 500 села“ богатији је за још један снажан подстицај српском задругарству.

Данас је министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, поред задружних пластеника у којима се производи поврће у малом месту Цекавици, потписао уговор (трећи овог лета) о додели подстицајних 12.5 милиона динара  Земљорадничкој задрузи „Бумбари Цекавица“, у неразвијеној општини Лебане на југу Србије.

Уговор су потписали и директор Земљорадничке задруге „Бумбари Цекавица“ Јовица Николић, и председник Општине Лебане Зоран Илић.

Земљорадничка задруга „Бумбари Цекавица“, чланица Задружног савеза Србије од државе Србије је добила 12,5 милиона динара подстицајних средстава чија је намена: бржа и већа производња и пласман пољопривредних производа, изградња пластеника на површини од 2 ха, набавка додатне опреме за пластенике, проширење обима пословања задругара и отварање нових радних места.

„Нећемо одбранити Србију паролама и доскочицама, али ћемо је одбранити стварањем снажних пољопривредних домаћинстава која се удружују и ако оваква села каква је Цекавица не напуштају млади људи. Пољопривредно земљиште је јединствен, непоновљив ресурс Републике Србије и мора да буде доступно нашим људима.  Академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ и ја сагласили смо се недавно да ни педаљ земље у Србији не треба дати странцима. Мисијом да вратимо стари дух и поверење у задругарство пробудили смо Србију, од Војводине, истока и запада до југа наше земље. Зато ћемо ове и следећих година основати нове и помагати постојећим задругама у свим регионима Србије. Посебну пажњу посветићемо обнови стуба задругарства – штедно-кредитним задругама, како би штедњу људи са села и свих грађана Србије ставили у функцију  задруге да користе повољне кредите за обртна средства, без којих удруживање нема будућност“ – рекао је после потписивања уговора министар Милан Кркобабић, идејни творац мисије оживљавања задругарства у Србији и заговорник нове аграрне реформе.

ЗАДРУГА У ОПШТИНИ ЛЕБАНЕ ДОБИЛА 12,5 МИЛИОНА ДИНАРА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА

Министар Кркобабић је саопштио новинарима да је недавно разговарао са председником Републике Александром Вучићем о идеји да се да, на бесплатно коришћење, младим брачним паровима, који остају да живе и раде на селима, до 50 хектара обрадивог земљишта (на располагању је око 200.000 ха), у зависности од реона расположиве земље и интересовања, и да је једини услов – да се земља обрађује и по 10 хиљада евра подстицајних средстава. То се посебно односи на око 250.000 младића и око 100.000 девојака старости до 40 година који данас живе у Србији.

Председник општине Лебане Зоран Илић је био веома задовољан што је од иницијативе до реализације пројекта у Цекавици прошло само два месеца: „Ово данас значи много за јавност Србије, да се зна да то нису само приче, већ да иза свега тога стоје дела и да људи који имају добар пројекат и удружују се – могу да рачунају на конкретну помоћ.“

Јовица Николић, директор ЗЗ „Бумбари Цекавица“, која од оснивања ради без блокаде свог рачуна, обећао је да ће за три месеца министар Кркобабић моћи да угледа два нова хектара пластеника у тој задрузи, а да ће робу складиштити уз помоћ новог виљушкара, дар Владе Србије. Ако буде још подстицаја, за две-три године се може очекивати да ће се у овој задрузи производити сокове од парадајза и кечап, а та финализација и прерада је према речима поменутог министра циљ мисије оживљавања задругарства у следећој години.

Задруга у Цекавици, општина Лебане, која се у Јабланичком управног округу према (не)развијености сврстава у девастирана подручја, основана је 2008. године. Седам задругара и 50 коопераната из пет околних села годишње произведе 500 тона парадајза, 150 тона краставаца и око 250.000  комада зелене салате. Захваљујући раду задруге, произведена роба извози се у Русију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Бугарску, а део стигне и до домаћих купаца.

До краја 2017. године планирано је да се из Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу, задругама у Србији бесповратно подели 200 милиона динара, а у наредне три године чак 25 милиона евра.

ЗАДРУГА У ОПШТИНИ ЛЕБАНЕ ДОБИЛА 12,5 МИЛИОНА ДИНАРА ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА

11.08.2017.

Четири месеца после најаве оживљавања задругарства У Србији

КРКОБАБИЋ ПОТПИСАО УГОВОРЕ СА ПРВЕ ДВЕ НОВООСНОВАНЕ ЗАДРУГЕ

„Умориће се од бројања колико ћемо нових задруга основати“ – најавио своју оптимимистичку визију министар Кркобабић

У мисији оживљавања задругарства коју, у име Владе Републике Србије под називом „500 задруга у 500 села“, води идејни творац министар Милан Кркобабић – начињен је први велики корак и с речи се прешло на дела. Први пут у историји Србије, једна Влада је одлучила да додели беспровратна средства за оживљавање задругарства.

На свечаности која је данас приређена у Палати Србија министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа потписао је уговоре са прве две новоосноване задруге са југа Србије. Свој потпис на уговоре су ставили и председник Општине Гаџин Хан Саша Ђорђевић, директор пољопривредне задруге „Заплањски засад Гаџин Хан“ Зоран Илић, заменик председника Општине Мерошина Јовица Миловановић и директор пчеларске задруге „Би Купер Девча“, Александра Петровић.

КРКОБАБИЋ ПОТПИСАО УГОВОРЕ СА ПРВЕ ДВЕ НОВООСНОВАНЕ ЗАДРУГЕ

Пољопривредној задрузи „Заплањски засад Гаџин Хан“ додељено је 5,9 милиона динара за производњу, прераду, паковање и пласман лековитог биља, док ће пчеларска задруга „Би Купер Девча“ добити 6,24 милиона динара за формирање пчелињака у циљу развоја селидбеног пчеларства.

Обе новоосноване задруге су са југоистока Србије, из Нишавског управног округа. Гаџин Хан је једна од најнеразвијенијих општина у Србији са изразито јаким миграционим кретањима: према попису из 2011. године у тој општини живи 8.357 становника што је двоструко мање у односу на период од пре 35 година. Забрињавајуће мали је и број младих до 20 година, којих има свега 15 одсто.

Мерошина је изразито пољопривредна општина са 14.800 становника, позната по чувеној „облачинској вишњи“ која је засађена на 1.500 хектара.

„Наставићемо са оснивањем задруга, а некима другима ћемо оставити да броје. Сигуран сам да ће се они пре уморити од бројања, него ми од оснивања нових задруга!“ – најавио је своју дугорочну задругарску визију министар Кркобабић.

Подсетимо, прва два уговора потписана су само четири месеца пошто је на пролећном дружењу задругара 11. априла 2017. године у Палати Србија министар Кркобабић најавио почетак дуге мисије подизања задругарства у Србији. У претходна четири месеца министар Милан Кркобабић је посетио и разговарао са садашњим и будућим задругарима представницима јединица локалних самоуправа у седам управних округа у Србији, у којима живи око 1,5 милиона људи.

На успешан почетак обнове задругарства у Србији утицао је и низ догађаја неуобичајених за Србију. Први пут су се активно укључиле и општине. Први пут је Српска академија наука и уметности, Академијски одбор за село на челу с председником, академиком Драганом Шкорићем, дала и даје пуну подршку идеји о развоју земљорадничког задругарства. Први пут су деловање Владе недвосмислено подржали професори пољопривредних факултета. И не мање важно – пројекат „500 задруга у 500 села“ први пут има пуну медијску подршку.

У међувремену је, у оквиру мисије оживљавања задругарства, одржан и Први сајам задругарства у Србији и промовисана прва практична школа задругарства у ЗЗ „Воћар Сланкамен“ , Нови Сланкамен.

Свечаном потписивању првих уговора са новооснованим задругама присуствовали су и академик Драган Шкорић, председници Задружног савеза Србије Никола Михаиловић и Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, проф. др Зоран Кесеровић и други угледни гости.

КРКОБАБИЋ ПОТПИСАО УГОВОРЕ СА ПРВЕ ДВЕ НОВООСНОВАНЕ ЗАДРУГЕ КРКОБАБИЋ ПОТПИСАО УГОВОРЕ СА ПРВЕ ДВЕ НОВООСНОВАНЕ ЗАДРУГЕ КРКОБАБИЋ ПОТПИСАО УГОВОРЕ СА ПРВЕ ДВЕ НОВООСНОВАНЕ ЗАДРУГЕ

10.08.2017.

ПРОМОВИСАНА ПРВА ПРАКТИЧНА ШКОЛА ЗАДРУГАРСТВА У СРБИЈИ

Кркобабић: Данас је изузетан дан за задругарство Војводине и целе Србије Милан Кркобабић, министар за регионални развој и координацију рада јавних предузећа и Никола Котарац, директор Земљорадничке задруге „Воћар Сланкамен“ Нови Сланкамен потписали су данас на плантажама воћа у Новом Сланкаману Споразум о дугорочној сарадњи и пројекту под називом „Практична школа задругарства“.

Практична школа задругарства радиће по потреби на волонтерским основама за потребе свих заинтересованих садашњих и будућих задругара, у оквиру мисије Владе Србије „500 задруга у 500 села“. Према финансијским могућностима, планирана су и стручна предавања еминентних стручњака.

„9. август 2017. године је изузетан дан за задругарство Војводине и целе Србије. Практична школа задругарства – Земљорадничка задруга „Воћар Сланкамен“ Нови Сланкамен служи на част задругарству целе Србије. Очекујемо да овде долазе задругари из свих крајева наше земље – да се посаветују, да разговарају, да стекну знање, да виде практично како функционише добра задруга, да се увере како може 40-ак домаћина да се обједини и да има своје засаде, своју хладњачу изузетне вредности капацитета више од 3.000 тона, како може да се извезе 8.000 тона воћа у Русију, а део и у Европску унију.

ПРОМОВИСАНА ПРВА ПРАКТИЧНА ШКОЛА ЗАДРУГАРСТВА У СРБИЈИ

Удруживање 42 задругара у Земљорадничку задругу „Воћар Сланкамен“ Нови Сланкамен је заиста импресиван подухват који желимо да следимо у целој Србији, поготову у брдско-планинским и пограничним подручјима. Захвалан сам директору Николи Котарцу и свим задругарима што су спремни да своје знање без накнаде преносе другима“ – рекао је министар Кркобабић после потписивања Споразума. Посебно је истакао да је изузетно битно што су мисију оживљавања задругарства у Србији здушно подржали најумнији људи Одбора за село САНУ, на челу са председником одбора академиком Драганом Шкорићем, као и уважени професори попут професора Зорана Кесеровића, највећег стручњака за развој воћарства у Србији.

На крају посете министар Кркобабић је истакао : „О задругарству се прича, то је добро и треба да се прича. Оно што нас све посебно радује, оснивају се нове задруге. У петак потписујемо прве уговоре. Задругарство је пробуђено. Ми оснивамо нове и дижемо на ноге постојеће задруге.“.

Академик Драган Шкорић, председник Одбора за село САНУ, дао је пуну подршку акцији оживљавања задругарства и истакао је да је добра идеја да Земљорадничка задруга „Воћар Сланкамен“ Нови Сланкамен буде практичан пример како може, и како треба да изгледа једна задруга.

Никола Котарац, директор Земљорадничке задруге „Воћар Сланкамен“ Нови Сланкамен је нагласио да то што раде министар Кркобабић и Влада Србије у историји задругарства је до сада непознато, а за задругаре и задругарства драгоцено. Земљорадничка задруга „Воћар Сланкамен“ Нови Сланкамен ће бити прави пример практичне школе задругарства.

Акцију обнове задругарства поздравио је председник Задружног савеза Војводине, Радислав Јованов који је обраћајући се министру Кркобабићу изјавио: „Хвала Вам за све што радите, само тако наставите... Имате нашу пуну подршку!“

20.07.2017.

СРБИЈИ ПОТРЕБНА НОВА РАЗВОЈНА РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА

Србији је потребна нова регионална развојна политика којом ћемо подстицати слабо развијене крајеве и удруживање људи по разним основама, посебно у пољопривреди. Уједначенији развој Србије посебно је важан за округе какав је Борски у коме је само у периоду 1991-2011 број становника смањен чак за трећину, а задругарство може да буде много развијеније - рекао је Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и рад јавних предузећа, обраћајући се медијима данас у Бору у оквиру мисије Владе Србије "500 задруга у 500 села Србије".

СРБИЈИ ПОТРЕБНА НОВА РАЗВОЈНА РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА

Ништа боља није ситуација у задругарству Борског управног округа. У Неготину је 1899. године основана Неготинска земљорадничка задруга за штедњу, прва у источној Србији, После Другог светског рата у Борском оркугу је било више од 110 задруга (углавном у неготинској оппштини) а данас их је свега 16; четири у Бору, две у Кладову, једна у Мајданпеку и девет у Неготину.

Министар Кркобабић је подсетио да ће у нардне три године Влада Србије у оснивање нових и ревитализацију постојећих задруга уложити 25 милиона евра, а до краја ове године, у тзв. експерименталној фази, 200 милиона динара.

Начелник Борског округа Мирослав Кнежевић и председници општине Бор, Мајданпек, Неготин и Кладово истакли су да је мисија Владе Србије да уложи велики новац у обнову задругарства велика развојна шанса за цео Борски округ.

Министар Милан Кркобабић посетио је ЗЗ "Тимок" у Шарбановцу и пољопривредно газдинство Новице Велкановића.

СРБИЈИ ПОТРЕБНА НОВА РАЗВОЈНА РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА СРБИЈИ ПОТРЕБНА НОВА РАЗВОЈНА РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА СРБИЈИ ПОТРЕБНА НОВА РАЗВОЈНА РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА СРБИЈИ ПОТРЕБНА НОВА РАЗВОЈНА РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА СРБИЈИ ПОТРЕБНА НОВА РАЗВОЈНА РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА СРБИЈИ ПОТРЕБНА НОВА РАЗВОЈНА РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА

Фотограф: Саша Ђорђевић / Бета

05.07.2017.

Кркобабић у посети Топличком управном округу

Милан Кркобабић, министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој, одржао је данас састанак у Прокупљу, где је у оквиру наставка реализације усвојеног Програма финансијске подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, обишао Топлички управни округ.

Овим обиласком, министар Кркобабић је након вишенедељних посета Пчињском, Јабланичком, Нишавском, Пиротском, а сада и Топличком управном округу, употпунио обилазак пет најнеразвијенијих региона Србије.

Влада Републике Србије препознала је значај задругарства. У наредне три године у 500 великих села биће формирано 500 задруга, за шта је Влада Србије издвојила 25 милиона евра. Средства су будућим задругарима доступна путем јавног конкурса за оживљавање задругарста, чијим је објављивањем започет програм ревитализације постојећих задруга, отварање нових и на тај начин оживљавање српског села.

Кркобабић у посети Топличком управном округу

Кркобабић је том приликом изјавио, да је реализација поменутог пројекта посао од посебног интереса и да ударни економски део програма представља покретање привредне активности. „Да би српско село опстало и функционисало на најбољи начин морамо обезбедити амбуланту, пошту, цркву, основну школу и задругу. У том процесу очекујем свесрдну подршку и помоћ представника јединица локалних самоуправа, који могу дати кључни допринос стварању нормалних услова за останак младих људи на селу, а то се може догодити само уколико им омогућимо да бирају“ - рекао је Кркобабић.

Формирањем задруга омогућујемо хоризонтално повезивање већег броја произвођача и повећање њихове продуктивности. Према последњим подацима на теритоприји Републике Србије постоји 631 хиљада домаћинстава – власника уситњених парцела, на којима ради око 1,400,000 људи. Због уситњености поседа и ниске продуктивности ова лица су сврстана у ред малих али не и робних произвођача, што ће бити ако успемо заједничким снагама да их удружимо. У таквим околностима избегли бисмо проблеме са којима се у овом тренутку сусрећу малинари и произвођачи жита у Војводини.

На крају Кркобабић је истакао да ниједна Влада у историји Србије није уложила непосредно толика средства у подстицај за оживљавање српског села , што је свакако питање од ширег националног значаја.

У оквиру посете Топличком управном округу одржан је и састанак којем су присуствовали председници општина Прокупље, Блаце, Житорађа и Куршумлија, као и представници земљорадничких задруга и задружних савеза из поменутог округа. Такође, допринос састанку дао је и Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ.

У оквиру посете Топличком управном округу министар Кркобабић је са учесницима састанка обишао пољопривредну задругу „Топличко сунце“ у селу Ресинац, и задругара Владана Орловића.

Кркобабић у посети Топличком управном округу Кркобабић у посети Топличком управном округу Кркобабић у посети Топличком управном округу Кркобабић у посети Топличком управном округу

Фотограф: Саша Ђорђевић / Бета

09.06.2017.

Кркобабић у посети Пчињском управном округу

Након обиласка Нишавског, Пиротског и Јабланичког управног округа у протеклим недељама, данас је на ред дошао и Пчињски управни округ. Министар у Влади Србије Милан Кркобабић задужен за регионални развој, одржао је данас састанак у Врању, где је отишао у обилазак Пчињског округа у оквиру наставка реализације усвојеног Програма финансијске подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије.

Том прилоком министар Кркобабић је одржао састанак са градоначелника града Врања, представницима општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Врањска Бања, Прешево, Трговиште и Сурдулица, којем су присуствовали и представници општинских служби задужених за пољопривреду, окружни задружни савез, као и директори задруга из Пчињског округа. Као и до сада, допринос састанку својим активним учешћем дали су и Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије и Ристо Костов, члан Одбора за село САНУ.

Кркобабић у посети Пчињском управном округу

Кркобабић је данас у Врању изјавио да ће Влада Србије у наредне три године, учинити све како би допринела развоју југа Србије. Окосница такве политике биће унапређење задругарства и профилисање предузећа која ће бити носиоци регионалног развоја, што подразумева утврђивање најмање једног носећег предузећа, које ће да диктира темпо, покреће привредну активност и омогући оживљавање малих и средњих предузећа, јер прича о развоју тих предузећа без постојећих носећих фирми је „рециклирана популистичка глупост која је Србију коштала много у протеклих 20 година“.

Такође је нагласио да у овој години Влада Србије мора прецизно да дефинише мапу привредног развоја која ће бити усклађена са новом економском политиком. Кркобабић је изјавио да стање у задругама није сјајно, да је започета афирмација задругарства у циљу оздрављења постојећих задруга и формирања нових, али да ће инсистирати и радити на томе да на подручју сваког од ових пет управних округа, до Нове године, буде основана најмање једна нова задруга и ревитализована једна постојећа.

Међу већ постојећим задругама, којих има око 1,500 на нивоу целе територије Републике Србије, има оних које постижу изванредне резултате и држава ће низом систематских мера настојати да оживи задружни систем који треба опет да буде генератор развоја српске пољопривреде. Неке од тих мера су субвенције које ће држава давати задругама, као и субвенције за запошљавање младих стручњака.

Нагласио је и да ће Влада Србије моћи да да „ветар у леђа“ задругама само уколико представници општина и градова пређу са речи на дела и активно се укључе у оживљавање задруга. Да ниједан пројекат, ниједан новчани износ неће бити одобрен уколико се за то не добије сагласност јединице локалне самоуправе, да општине имају значајну улогу у овом веома захтевном послу оживљавања задруга, јер су оне те које ће обезбедити логистику, административно- техничке послове, као и пословни простор.

У оквиру посете Пчињском управном округу министар Кркобабић је са учесницима састанка обишао земљорадничку задругу „Кооператива - Пољаница“ у селу Власе.

Кркобабић у посети Пчињском управном округу Кркобабић у посети Пчињском управном округу Кркобабић у посети Пчињском управном округу Кркобабић у посети Пчињском управном округу Кркобабић у посети Пчињском управном округу

07.06.2017.

Кркобабић у посети Јаблачинском управном округу

Након обиласка Нишавског и Пиротског управног округа у протекле две недеље, министар у Влади Србије Милан Кркобабић задужен за регионални развој обишао је данас и Јабланички управни округ, где је одржао састанак у оквиру пројекта реализације Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије. Овај Програм реализује се кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

У оквиру посете Јабланичком управном округу одржан je састанак којем су присуствовали представници општина Бојник, Власотинце, Лебане, Медвеђа и Црна Трава, као и представници земљорадничких задруга и задружних савеза из поменутог округа. Допринос састанку својим активним учешћем дали су и председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић, члан Одбора за село САНУ Ристо Костов, као и градоначелник Лесковца др Горан Цветановић.

Теме данашњег састанка су биле: Реализација програма финансијске подршке земљорадничким задругама Јабланичког управог округа и Улога јединице локалне самоуправе у његовом спровођењу.

Министар Кркобабић је истакао да проблем оживљавања задруга морамо решавати на терену, где ћемо заједно са локалном самоуправом у директном контакту са задругарима реализовати одредбе поменутог Програма.

Посебно је истакао, да су празна села у рубним деловима земље најозбиљнији изазов за националну безбедност Србије.

Након састанка, министар Кркобабић са сарадницима је обишао земљорадничку задругу „Зелена звезда“ у селу Винарце као и пољопривредно домаћинство задругара Ивана Стаменковића.

02.06.2017.

Кркобабић у посети Пиротском управном округу

Након прошлонедељне посете и обиласка Нишавског округа, министар у Влади Србије Милан Кркобабић задужен за регионални развој обишао је данас Пиротски округ у оквиру реализације усвојеног Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, кроз учешће државе у економско–финасијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

Министар Кркобабић одржао је састанак са замеником градоначелника града Пирота, председницима општина Бела Паланка, Бабушница и Димитровград, којем су присуствовали и представници општинских служби задужених за пољопривреду, окружни задружни савез, као и директори задруга из Пиротског округа. Састанку је присуствовао и Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије. Теме данашњег састанка су биле реализација програма финансијске подршке земљорадничким задругама Пиротског округа и улога јединице локалне самоуправе у његовом спровођењу.

Кркобабић је изјавио, да стање у задругама није сјајно, али да међу њима има оних које постижу изванредне резултате и да ће држава низом систематских мера настојати да оживи задружни систем који треба опет да буде генератор развоја српске пољопривреде. „Држава ће давати субвенције задругама којих тренутно има на нивоу земље око 1,500, а даваће се и субвенције за запошљавање младих школских кадрова (агронома, ветеринара и сличних стручњака). У целу причу активно је укључен и Одбор за село Српске академије науке и уметности. Реч је о еминентним стручњацима чија реч мора да се поштује и уважава“ - рекао је Кркобабић.

Министар Кркобабић је изјавио да ће до краја године на подручју Пиротског управног округа бити основана најмање једна нова задруга и ревитализована једна постојећа.

Након састанка, министар Кркобабић са сарадницима је обишао земљорадничку задругу Боболовац у селу Блато, град Пирот и пољопривредно домаћинство задругара Небојше Марковића.

26.5.2017.

Кркобабић на другом Сајму за пензионере у Новом Саду

Данас је у Новом Саду отворен други Сајам за пензионере. Сајам је отворио министар у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић, који се обратио присутнима на свечаном отварању манифестације под слоганом „За безбрижну старост“.

На прошлом, а уједно и првом одржаном Сајму за пензионере, у склопу активне политике уранотеженог регионалног развоја, министар Кркобабић је покренуо акцију „Пријатан град за припаднике трећег доба“ и изразио задовољство што је поново међу драгим пријатељима.

Нови Сад се укључио у импресивну колону 25 европских градова који имају епитет „Пријатан град за људе трећег доба“. Овај сајам је један од видова активног укључивања пензионера у све токове савременог живљења. Поред решавања питања образовања, социјалне и здравствене заштите, Сајам представља и савршено место за окупљање и дружење свих заинтересованих пензионера, као и одличну прилику за размењивање искустава и утисака, бављење различитим активностима од културних до спортских и стицање нових знања и вештина.

Кркобабић на другом Сајму за пензионере у Новом Саду

Кркобабић је позвао велике трговачке ланце да убудуће покажу високу друштвену одговорност, пре свега према пензионерима као својим редовним изузетно битним купцима. Укупна маса за исплату пензија је око 5 милијарди евра коју пензионери не штеде већ троше. Кркобабић их је позвао да се убудуће на сајмовима за пензионере који ће се организовати на осовини Нови Сад – Београд – Ниш активно укључе и да је најмање што могу да ураде за своје најредовније купце да дају што је год могуће веће попусте, па да их и преполове.

Овај Сајам нас је уверио да пензионери Новог Сада знају да уживају у пензионерским данима и да своје слободно време искористе на најбољи могући начин.

Кркобабић је поручио да пензионери данас заслужују највећу пажњу и бригу, јер су то људи који су створили ову земљу и требало би да живимо јединствено, а не паралелно. Не могу старији да живе одвојено, а млађи поред њих, јер само заједно можемо да идемо напред. Замолио их је да не би требало да убудуће говоре о „ њиховом времену“ и о „прошлом времену“, већ да схвате да и овај моменат припада управо њима.

Кркобабић је закључио „Сад живимо и ово је наше заједничко време. Бијемо заједничку битку да нам свима буде боље и ако будемо јединствени то ће се и остварити“.

Кркобабић на другом Сајму за пензионере у Новом Саду Кркобабић на другом Сајму за пензионере у Новом Саду

18.5.2017.

Велики дан за задругарство у Србији

Данас је на Mеђународном сајму пољопривреде у Новом Саду одржана Друга конференција под називом „ Улога задругарства у развоју пољопривреде Србије“.

У препуној сали задругарима Војводине и Србије обратили су се   Бранислав Недимовић, министар пољопривреде и заштите животне средине и министар у Влади Србије Милан Кркобабић задужен за регионални развој.

Обраћајући се задругарима и учесницима онференције министар Кркобабић је истакао:  „ Данас је велики дан за задругарство. Влада Србије је препознала значај задругарства и ми смо данас и званично објављивањем Конкурса за оживљавање задругарста, започели програм ревитализације постојећих задруга, отварање нових и на тај начин оживљавање српског села“.

Кркобабић је нагласио да ће се почети од најнеразвијенијих регионима Србије: Пчињског, Топличког, Јабланичког, Нишавског и Пиротског, али да ће бити средстава и за Војводину као и за остале делове Србије.

Пројекат који смо покренули обухвата отварање 500 задруга у 500 села. Процедура за конкурисање за доделу бесповратних средстава биће крајње поједностављена. Бићемо атипични, папирологије ће бити мало а комисија за доделу средстава биће веома компетентна, а чиниће је представници Одбора за село САНУ, професори пољопривредних факултета и представници задружних савеза – рекао је Кркобабић.

Ова прва година послужиће као огледни пример. Сабраћемо искуства, шта је добро а шта треба исправити, да би у наредне три године овај важан пројекат за очување и оживљавање срспких села спровели до краја.

12.5.2017.

Градови су пуни људи али нема посла а села су празна а посла је много

Данас је у Градској кући у Нишу Милан Кркобабић, министар У Влади Србије задужен за регионални развој, одржао састанак са председницима општина Нишавског округа, председницима регионалних задружних савеза и директорима задруга Нишавског региона. Састанку је присуствовао потпредседник Одбора за село САНУ проф. др Милован М. Митровић. Повод данашњег састанка било је јучерашње усвајање Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије и одобравање програма подстицајних средстава за отварање нових задруга и ревитализацију постојећих. Теме састанка су биле реализација програма финансијске подршке земљорадничким задругама Нишавског округа и договор о иницијативи за формирање сложене задруге Нишавског округа.

На састанку, министар Милан Кркобабић је истакао, да је после века и по ова Влада схватила значај развоја села и неопходне обнове задругарства. Овим подстицајним средствима омогућиће се повећања основног стада, повећања површина под биљном прозводњом, набавка опреме пољомеханизације ради обезбеђења више фаза прераде производа за познатог купца. Кркобабић је најавио да ће следеће недеље бити расписан конкурс за доделу средстава за пројекте који буду изабрани. Конкурс ће трајати до 1. октобра 2017. године.

Присутнима на састанку одржана је кратка презентација о задругама и о свим неопходним информацијама везаним за конкурс.

Потпредседник Одбора за село САНУ професор Митровић је у своје име и у име председника академика Драгана Шкорића дао пуну подршку иницијативи оживљавања задругарства и потврдио активно учешће свих чланова Одбора САНУ у  овом тако важном пројекту оживљавања српског села.

После састанка у Градској кући министар Кркобабић и учесници састанка обишли су задругу у општини Мерошина која се бави узгојем чувене Облачинске вишње. Тамо су разговарали са задругарима и констатовали да је у овакве пројекте неопходно да се активно укључе Влада, локалне самоуправе и задругари. Задруга у Мерошина ће конкурисати за добијање средстава за отварање хладњаче која им је неопходна ради већег откупа и складиштиња, што би у великој мери унапредило и повећало обим производње и тако наставили са успешним гајењем чувене Облачинске вишње.

25.4.2017.

Пуна подршка Одбора за село САНУ концепту министра Милана Кркобабића везаног за обнову задругарства у Србији

Данас 25.04.2017. године у Палати Србије одржан је састанак министра у Влади Републике Србије Милана Кркобабића задуженог за регионалнии развој и рад јавних предузећа и чланова Одбора за село САНУ коју је предводио председник Одбора академик Драган Шкорић.

Чланови Одбора за село САНУ дали су пуну подршку концепту министра Милана Кркобабића који је везан за обнову задругарства и ревитализацију села у Србији. На састанку је договорено заједничко деловање кабинета министра, САНУ-а, научних института, задружних савеза и свих других релевантних чиниоца на овом значајном и великом послу.

Први корак у реализацији овог концепта је Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском Управном округу.

Програм ће почети да се спроводи у првој половини маја ове године.

Укупан износ подстицајних средстава предвиђених буџетом Републике Србије за ову годину је 200.000.000,00 динара. Максималан износ од 6.250.000,00 намењен је као наменски подстицај за оснивање нових задруга, а износ до 12.500.000,00 предвиђен је за развојне пројекте постојећих земљорадничких задруга.

Значајну улогу у овом програму ће имати и јединице локалне самоуправе као и Задружни савез Србије и регионални задружни савези.

На састанку министар Милан Кркобабић је посебно истакао да ово није посао за једну владу и једног министра већ процес који ће трајати више година да би остварили резултате чији је циљ јаке задруге и бољи живот у селима Србије.

На састанку је закључено да се покрене заједничка иницијатива за формирање Националног задружног савета Републике Србије.

11.4.2017.

ПРОЛЕЋНО ОКУПЉАЊЕ ЗАДРУГАРА СРБИЈЕ

Данас је у Палати Србије одржан скуп под називом "Пролећно окупљање задругара Србије" у организацији министра у Влади Србије Милана Кркобабића задуженог за равномерни регионални развој. Скупу је присуствовало  више од 30 представника јединица локалних самоуправа из 5 најнеразвијенијих региона Србије: Нишког, Топличког, Пчињског, Јабланичког и Пиротског.Присутни су били и  председници задружних савеза Србије, преко 50 директора задруга и више од 20 представника регионалних задружних савеза.

Министар Милан Кркобабић истакао је нови почетак обнове задругарства у Србији и да је један од основних циљева данашњег окупљања оснивање пољопривредних задруга које ће обухватити 500 села у Србији.

Програмом који је представљен на данашњем скупу држава Србија се активно укључује у обнову и развој задругарства.

Присутнима је одржана презентацја "Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије кроз учешће државе у економско- финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години" за који је опредељен буџет од 200 милиона динара.

Општи циљ овог програма је системско унапређење квалитета живота кроз равномерну расподелу дохотка, повећање економских могућности сеоских средина враћањем поверења у задружну својину и њихово укључење у тржиште финалних прехрамбрених производа.

Средства из овог програма су намењена за повећање основног стада, повећања површина под биљном прозводњом, набавка опреме пољомеханизације ради обезбеђења више фаза прераде производа за познатог купца.

Подстицајна средства ће се додељивати од дана објављивања конкурса до утрошка средстава предвиђених буџетом за ову намену.

24.2.2017.

Задругама оживети села

Министар у Влади Србије, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа  Милан Кркобабић, данас је посетио општину Мерошина и обишао село Облачина, где је настављена акција „Држава Србија у селима Србије”.

Он је мештанима Облачине предао на употребу услужни центар који ће им у великој мери олакшати живот, јер се под истим кровом налазе општинска испостава, покретни поштански шалтер и амбуланта и све послове ће моћи да обаве у истом дану. Од наредне седмице ова погодност биће на располагању и житељима још четири мерошинска села – Азбреснице, Баличевца, Балајнца и Лепаје.

Како је истакaо Милан Кркобабић, на овај начин држава, јавна предузећа и локалне самоуправе обједињују недовољно искоришћене ресурсе и заједничким снагама покрећу низ практичних ствари, које ће и младе охрабрити да остају на селу. У овој фази обезбеђују се лекарске, административне и поштанске услуге на кућном прагу, а у плану је оживљавање 500 земљорадничких задруга у 500 села. 

„Вишња је најважнији бренд за ово подручје, које је познато као воћарски крај, и то треба подржати. У Облачини већ постоји једна задруга, а формираћемо још једну. Мерошина и њој сличне општине треба да базирају свој развој на пољопривреди, јер за то имају добре услове, а држава ће им у томе помоћи. У ових пет најнеразвијенијих региона Нишавском, Топличком, Пиротском,Јабланичком и Пчињском, отворићемо 20 задруга, покренети развој села и омогућити младим људима услове за останак на селу. ”, рекао је министар Кркобабић.  

Председница Општине Сања Стајић указала је да ова акција много значи за више од 4.000 мештана пет сеоских насеља Мерошине, јер им се доступношћу основних услуга побољшава квалитет живота.

Догађају у Облачини присуствовала је и Мира Петровић, в. д. директора Јавног предузећа „Пошта Србије” које је, пре свега вођено посвећеношћу да својим услугама допре до сваког грађанина, прво препознало значај ове акције и постало њена окосница.

17.2.2017.

Књажевац: Три погона за производњу сира, почеће да раде до краја године

У оквиру спровођења нове политике регионалног развоја, министар без портфеља Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа и председник новоформираног Савета за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа, данас је посетио општину Књажевац, где је, након Сврљига, Баточине, Вршца, Бољевца и Деспотовца, настављена акција „Држава Србија у селима Србије”.

Oд данас и пет села књажевачке општине – Бели Поток, Крента, Кожељ, Лепена и Јелашница – или више од 500 становника Тимочке крајине, може да рачуна на основне услуге лекара, поштара и општинара једном недељно у свом месту.

„Данас сам са председником општине Књажевац и са председницима месних заједница договорио почетак пилот пројекта у коме ће Влада Републике Србије, у склопу политике регионалног развоја, подржати отварање три погона за производњу козјег сира, које ће почети да раде до краја године. То је кључни пројекат за Књажевац коме треба покретачка снага, јер ћемо на овај начин запослити људе и покренути привреду. Локална самоуправа ће обезбедити основно стадо од 500 коза и простор за ове сиране док ће држава обезбедити неопходну опрему“, истакао је министар Кркобабић.

Према његовим речима, један од циљева нове регионалне развоје политике Владе Републике Србије је и формирање 500 земљорадничких задруга у 500 највећих села. У склопу тог пројекта који ће помоћи локална самоуправа и Влада Србије, министар Кркобабић је са председницима месних заједница договорио оснивање три специјализоване задруге које ће бити окосница развоја овог краја.

У име локалне самоуправе пуну захвалност за иницирање и спровођење акције „Држава Србије у селима Србије”, упутио је председник општине Књажевац Милан Ђокић и истакао да је ово добар пример како држава кроз своје институције, ресорно министарство и јавна предузећа, може да допре и становништва које живи у најудаљенијим селима.

Наставку акције, којом држава конкретним потезима иде у сусрет својим грађанима, присуствовала је и Мира Петровић, в. д. директора Поште Србије. Подједнако успешна у пројектима које диктира тржиште, али и свакодневни живот, Пошта Србије од почетка је део ове акције и даје јој велики допринос.

Са пет села у оштини Књажевац, до сада је обухваћено укупно 30 села, а следи још 25 на подручју Мерошине, Бруса, Врања, Новог Пазара и Прешева.

3.2.2017.

Пет стотина задруга у пет стотина села

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа и председник новоформираног Савета за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа, данас је посетио општину Деспотовац у оквиру спровођења нове политике регионалног развоја и обишао село Ломницу где је настављена акција „Држава Србија у селима Србије”, чији је иницијатор.

Житељи Ломнице добили су могућност да једном недељно у центру свог села имају основне здравствене, административне и поштанске услуге, што ће наредних дана бити доступно и мештанима Пањевца, Трућевца, Златова и Липовице, односно за око 3.000 становника најудаљенијих села деспотовачке општине.

Према речима министра Кркобабића, приближавање основних услуга становиштву мањих места први су кораци у пилот-пројекту којим држава конкретним потезима иде у сусрет својим грађанима и показује да нису заборављени где год да живе.

„Данас сам разговарао са председником општине Деспотовац о могућности укључивања осталих јавних предузећа у акцију и дефинисали смо да су посебно значајне потребе за укључивањем „Путева Србије” у њу. Значи, сада радимо по питању здравства, поште и администрације, а потом ћемо да уредимо локалне путеве”, рекао је министар и из разговора са челницима деспотовачке општине посебно истакао тему оживљавања задруга.

„Добио сам информацију да су овде функционисале две задруге које су замрле, а на нама је да их вратимо. Пројекат подразумева 500 задруга у 500 села Србије. Хоћемо да индивидуални пољопривредни произвођачи и земљорадници имају место где могу да понуде своје производе, где могу да купе репроматеријал, да се обрате за савет и помоћ. Да то не буде ни накупац ни прекупац, него њихова задруга. То је функционисало у Србији у 19. и у 20. веку, функционисаће и сада у 21. веку”, рекао је Милан Кркобабић.

Током посете Ломници министар Кркобабић се посебно обрадовао сусрету са рударом у пензији Милованом Милосављевићем, некадашњим рекордером у производњи, као и са ученицима Средње техничке школе за куваре и конобаре, који су, према његовим речима, прави пример предности дуалног образовања, споја теоријских знања и праксе.

Председник општине Деспотовац Никола Николић изразио је задовољство због доласка министра Кркобабића у Горњу Ресаву, уз оцену да она представља позитиван сигнал да стижу бољи дани за живот на селу.

Догађају у Ломници присуствовала је и Мира Петровић, в. д. директора Поште Србије, предузећа које је прво препознало значај ове акције и постало њена окосница.

Акција „Држава Србија у селима Србије” већ је спроведeна на подручју Сврљига, Баточине, Вршца и Бољевца. Укључењем Деспотовца, обухваћено је 25 села од укупно планираних 55 села широм Србије.

Јавни конкурс ради додељивања бесповратних средстава за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2018. години на целокупној територији Републике Србије, а нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком, Пчињском управном округу и аутономној покрајини Косово и Метохија Резултати конкурса за доделу бесповратних средстава за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017.години Конкурс за доделу бесповратних средстава за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години Питања новинара Блица и одговори