Насловна » Активности » Саопштења

Саопштења

09.10.2020.

ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ

ОВАЈ ПРОГРАМ ЈЕ ПОЗИВ НА АКЦИЈУ, СЕЛА СРБИЈЕ ЧЕКАЈУ С ПУНОМ ВЕРОМ

У Палати Србија данас је свечано промовисан Национални програм за препород села Србије.

 ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ

Свечаној промоцији Националног програма за препород села Србије присуствовала је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор, Епископ сремски господин Василије, београдски надбискуп монсињор Станислав Хочевар.

У промоцији су учествовали копредседници Националног тима за препород села Србије - Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, као и координатори Националног тима за препород села, координатори и аутори стручних прилога овог Програма.

Скупу су се обратили: проф.др Милован Митровић, уредник Националног програма за препород села Србије и потпредседник Академијског одбора за село САНУ проф.др Милован Митровић, проф.др Јонел Субић, координатор Националног тима за препород села Србије и директор Института за економику пољопривреде, као и проф.др. Зоран Кесеровић, проф.др Владимир Гоати, Радош Бајић и Милан Простран.

Порука копредседника Националног тима за препород села Србије Милана Кркобабића сажета је у посвети с којом је уручио примерак Националног програма за препород села Србије премијерки Ани Брнабић: „Овај програм је позив на акцију. Села Србије чекају с пуном вером.“

„То је почетна платформа да се са описивања крене у промену стања на боље.“ додао је копредседник Кркобабић.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић подржала је рад Националног тима за препород села Србије и истакла да ће Национални програм за препород села Србије бити озбиљно разматран у дефинисању њеног експозеа као полазишта за активности будуће Владе, додајући да ће новој Влади један од приоритета бити подршка развоју села и пољопривреде.

"Налазимо се у пандемији која је показала колико је важно да се ослањамо на сопствене ресурсе", рекла је Брнабић на представљању Националог програма за препород села Србије.

Истакла је да су планирана још већа улагања у знање и науку која ће бити примењена у пољопривредној производњи, што укључује и дигитализацију и ширење интернета, како би млади остајали на селу.

Академик Шкорић рекао је да је жеља да се знањем и науком решавају проблеми како би се дошло до позитивних промена и како би српско село било равноправно са селима у Западној Европи.

Академик јеподсетио да је неопходно повећање буџетских улагања у науку за коју сматра да би морала бити бар два процента БДП-а како би се преко развоја науке знање преносило у села.

Национални тим за препород села Србије чини 78 угледних јавних личности из области пољопривреде, агроекономије, инфраструктуре, здравства, културе, уметности, просвете, спорта. Међу њима је 37 универзитетских професора, више шефова катедри, директора института, као и културних прегалаца – славних редитеља, глумаца, песника и музичара, чији су корени на селу. У писању Националног програма за препород села Србије учествовало је 45 чланова тима.

Националним Програмом за препород села Србије су обухваћени сви аспекти и мере чијом би се реализацијом зауставило пропадање и подстакло оживљавање српског села и заштили стратешки интереси Србије, поготово у пограничним и брдско-планинским подручјима.

Програм за препород села Србије не задовољава се описом стања и набрајањем проблема који се гомилају деценијама, већ предлаже конкретна решења, од којих нека, ако се примене, могу имати историјски значај и могу темељито набоље да промене однос државе према селу, а тиме и стање на селу.

Неке од нових предложених мера Националног тима за препород села Србије су и:

- формирање државног Фонда за развој сеоске инфраструктуре,

- посебни финансијски подстицаји за младе брачне парове, жене и децу који живе на селу,

- уступање земљишта у државном власништву, до 50 хектара, на бесплатно коришћење младим брачним паровима,

- додела кућа под најповољнијим условима онима који желе да дођу да живе на селу и обрађују земљу,

- смањење стопе пореза на додату вредност за пољопривредне задруге и потпуно ослобађање већине пореза у пограничним и брдско-планинским подручјима.

Предлаже се и:

- оснивање Националног гарантног фонда ради осигурања минималних поизводних цена за основне пољопривредне производе,

- оснивање државне Аграрне развојне банке

- оснивање Пољопривредне коморе Србије

 ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ  ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ  ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ  ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ  ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ  ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ  ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ  ПРОМОЦИЈА НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ

25.09.2020.

Кркобабић и Ршумовић у Општини Љига

Задружни дом - замајац за опоравак села

На завичајни позив мештана села Славковица, задруге „Рајац Славковица“ и манастира Ваведење, копредседник Националног тима за препород села Србије и министар задужен за регионални развој, Милан Кркобабић данас је заједно са координатором за област културе у Националном тиму за препород села Србије, песником Љубивојем Ршумовићем и потпредседником Академијског одбора за село САНУ, проф.др Милованом Митровићем посетио село Славковица, у општини Љиг.

 Задружни дом  - замајац за опоравак села

Без задружног дома, без дома културе, места где људи могу да се сретну, кажу и чују друге село полако, али сигурно губи своје утемељење. Ово село је било велико, сада је мало, а морамо учинити све да не постане још мање тј. да не нестане“ изјавио је Кркобабић и додао да зграда као зграда не значи много, али ако буде место окупљања и центар догађаја биће од великог значаја за локалну заједницу.

Национални програм за препород села Србије, чија израда је завршена, третира све аспекте живота на селу – од егзистенцијалних, преко инфраструктурних, културе, спорта, па све до старих заната и сеоског туризма. У склопу овог програма посебан део посвећен је култури у селима, обнављању културних садржаја и очувању културне баштине наше земље у сеоским срединама.
Село Славковица има нову задругу „Рајац Славковица“ која добро послује, а урађен је и наменски пројекат за реконструкцију и проширење старог задружног дома у мултифункционални објекат који ће моћи да задовољи све потребе мештана, од здравствених до културних.
Пројекат обнове и проширења овог здања из 1920. године, које су тада подигли задругари лично и сопственим средствима, предвиђа шест функционалних целина – здравствену амбуланту са апотеком, седиште задруге, канцеларије туристичког савеза, пензионерски клуб, спортско друштво и омладински клуб и вишенаменски простор.

„Нови дом културе значи позив ка родољубљу једне земље“ изјавио је Ршумовић. Он је рекао да задружни дом обједињује много делатности и ако ради и има садржаје и они који су отишли из свог села, долазиће чешће и пожелеће да се врате.

Ово село под Рајцем познато је и по манастиру Ваведења Пресвете Богородице у којој су нађени саркофази за које се већ четири деценије верује да су у њима сахрањени Деспот Ђурађ Бранковић, деспотица Ирина и њихов син Лазар. Своју посету министар је наставио у овој светковини у И поред опсежних истраживања ова тврдња археолога није са сигурношћу потврђена. Док се из страних лабораторија чека ДНК анализа костију из камених саркофага, научници настављају да истражују овај локалитет који свакако представља снажан потенцијал за туризам јер су на ширем простору Славковице, на више локација, откривени веома стари средњевековни српски надгробни споменици.

 Задружни дом  - замајац за опоравак села  Задружни дом  - замајац за опоравак села  Задружни дом  - замајац за опоравак села  Задружни дом  - замајац за опоравак села  Задружни дом  - замајац за опоравак села

25.08.2020.

Кркобабић и Академик Шкорић у Селу Баничина, Смедеревска Паланка

Село и задруге – наш одговор на кризу

Копредседници Националног тима за препород села Србије, Милан Кркобабић, министар за регионални развој и Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ су данас обишли засаде вишње земљорадничке задруге „Липовац“ у селу Баничина у општини Смедеревска Паланка.

 Село и задруге – наш одговор на кризу

Задругари и мештани овог питомог воћарског краја окупили су се у једном од засада задруге који се простиру на 50 хектара. У непосредном срдачаном разговору уз све мере заштите копредседици су подсетили да је Национални тим за препород села Србије упутио повратницима и другим заинтересованим грађанима Србије, од средине априла ове године до почетка августа, 20 предлога за улагање у пољопривреду и село. У склопу тих иницијатива било је речи о конкретним информацијама за улагање у воћарство, виноградарство, повртарство, ратарство, пчеларство, сточарство, лековито биље, воденице и друге гране за које је постојало интересовање.

„У јеку пандемије и великих изазова када многи наши људи у иностранству свакодневно остају без посла, улагање у пољопривреду и село је прави одговор на све већу неизвесност како обезбедити дугорочну егзистенцију. Облик организације који Национални тим за препород села Србије предлаже су управо задруге, јер удружени домаћини лакше стају на пут свим недаћама - јефтиније набављају, лакше производе, а брже и ефикасније продају.“ изјавио је Кркобабић.

Задруга „Липовац“ има 54 члана и 15 запослених који обрађују својих 50 хектара засада вишње и 6 хектара засада шљиве, а инвестицијом од 14,6 милиона динара, коју су из Програма Републике Србије намењеног задругама 2018.године добили за механизацију, повећавши обим производње али и квалитет и тржишну вредност својих производа, повећали су свој профит за око 4 милиона динара.

Академик Шкорић је истакао како 25 чланова Академијског одбора за село доприносе по питању ставова по свим питањима везаним за село и поновио значај задругарства које би могло да врати живот у напуштене сеоске куће, али и покрене заборављену прерађивачку индустрију.

Са присутнима је разговарао и члан Националног тима за препород села Србије председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић и председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен.

Управо Подунавље, тачније општина Смедерево је колевка задругарства у којој је давне 1894. године Михаило Аврамовић основао прву земљорадничку задругу, а већ следеће године и први Земљораднички Задружни савез.

Ова посета је на неки начин и практични увод у Национални програм за препород села Србије чија израда је у завршној фази и очекује се ускоро његово усвајање.

 Село и задруге – наш одговор на кризу  Село и задруге – наш одговор на кризу  Село и задруге – наш одговор на кризу

06.08.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић, професорка Видић и песник Ршумовић

Воденице – чувари традиције и извор егзистенције

Поводом најновијих питања повратника из иностранства у шта да улажу свој новац, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултација са професорком др Надом Видић и песником Љубивојем Ршумовићем, члановима Националног тима за препород села Србије, поручују да покретање воденичарског посла може да буде исплатив посао.

 Воденице – чувари традиције и извор егзистенције

Воденице – поточаре јесу вишевековни симбол Србије и вршњакиње Немањићке државе. И данасе се многи враћају тим традиционалним млиновима на води, у којима се прерађује жито и производи интегрално брашно посебног, јединственог квалитета. Према подацима о попису земљишта из 1867. године, код нас је било 7.125 воденица. Према наводима Друштва воденичара Србије, 1948/49 године у Србији је било нешто више од 7.500 воденица. Данас не постоје званични подаци о броју воденица – поточара у Србији, а процене се крећу од 700 до близу 1.000.

Министар Милан Кркобабић посебно наглашава да је обнова и стављање у функцију старих воденица у Србији вишеструко користан пројекат:
„Воденице – поточаре као особен део материјалне културе Србије, поред егзистенцијалног, имају и историјски и социјално-друштвени значај, јер су се у њима мештани вековима окупљали ради доношења важних животних одлука. Данас воденице – поточаре могу да имају и значајну економску димензију у оквиру сеоског туризма, којим се у Србији бави око 1.000 пољопривредних газдинстава. Посебно су пожељне за мељаву житарица јер не загађују околину и не троше електричну енергију. Ваља их обнављати тамо где су биле одвајкада. Воденице су геостратешки веома значајне због могућности производње брашна и у ванредним околностима и кризним ситуацијама. Зато апелујем на све локалне самоуправе да помогну заинтересованим домаћинима, посебно онима који су удружени, у обнављању и функционалном активирању воденица.“

И славни српски песник Љубивоје Ршумовић, члан Националног тима за препород села Србије, поздравља и придружује се идеји да се ревитализују воденице - поточаре у селима где постоји слободна текућа вода: „За разлику од мини хидроцентрала – поточаре ничим не ометају еколошку функцију водотока, а корисне су за квалитетну производњу кукурузног и брашна од других житарица, пре свега, за туристичку понуду! Поточара је аутентична грађевина, која и у речима, називима делова, чува нашу традицију: ЈАЗ, ископ за одвојен довод воде, ЛАКОМИЦЕ, дрвено корито преко стеновитог тла, БАДАЊ, који прихвата воду, ЦИПУН – на дну бадња, који формира млаз воде који пада на ВИТЛО, које окреће тешки, камени воденички точак! УШУР је део млива (свега самлевеног), који остаје воденичару, а РАБОШ је дрвена справа, чији један део добија доносилац млива, а други остаје уз његов џак!“

Професорка др Нада Видић, специјалиста за сеоски туризам каже да су воденице грађене од дрвета или камена или од oба поменута природна материјала, на потоцима (поточаре), на рекама (лађарице), а било је и оних покретних, које су се могле селити. Снага воде је морала бити изузетна, а количина постојана. Ови призводни погони се налазе у пределима изванредне природне лепоте. Можда је то и један од мотива што постоји интерес за њима и данас, а све чешће и за еко-производњом у њима. Воденице нису биле само производни погони, нити само објекти фолклорне архитектуре, већ су имале и шири друштвени значај. У њима су се састајали мештани села и договарали се о томе шта и како у будућности.

Постојеће воденице, код нас, могли бисмо сврстати у три групе: напуштене и запуштене; делимично активиране у туристичке сврхе и, на крају, активиране, као производни погони – млинови на води, а и укључени у туристичку понуду.

У књизи Станка Костића „Прича о воденици – од кола до турбине“ (2019), који је у Галерији САНУ приредио изложбу фотографија о воденицама „...чудесним рукотворинама самоуких неимара“, академик Светомир Арсић Басара забележио је и следеће: „ У оскудним годинама када рано нестане храна, а сазри први јечам да се умеље – то је било право славље за цело село. Нестрпљиво се чека да воденица умеље прво брашно да наше мајке што пре умесе „врућу, тазе јечменицу... Од воденичарског ујма (ушура) била је захвална зарада. Зато су власници воденица углавном били имућнији људи (властела, велепоседници, црквени великодостојници), а у турска времена аге и бегови...“

Познати историчар уметности и сликар из Београда Милутин Дедић, који је годинама с љубављу обилазио и сликао воденице широм Србије (у интервјуу за Политикин „Магазин“ крајем прошлог миленијума) каже да је воденица „издржала терет векова“ и поручује да је од свих људских изума воденица „у техничком смислу крајње једноставна - и може да егзистира још хиљаду година.“

Председник Друштва воденичара Србије (регистровано 2010) Милан Павловић, који је на челу тог Друштва од оснивања, и истовремено (са кумом Славком Јовановићем) сувласник Кумове воденице у Марковој цркви, општина Лајковац, наводи да су воденице апсолутно еколошке творевине, савршени спој природе и човековог изума, љубави и упорности да се опстане. Друштво има међународни карактер, јер међу 72 члана, три су из Републике Српске и Црне Горе. Павловић каже да су воденице данас, нажалост, постале атракција. А оне, поред производње оригиналног квалитетног брашна од целог зрна житарица, могу да буду изазов за дужи боравак туриста за шта је потребно у близини воденице изградити и вајате за туристе са рестораном.

Међу проблемима будућих воденичара наводи имовинско правне односе код оних воденица чији власници одавно нису међу живима, а наследници нису заинтересовани да наставе тај посао. Очекује да ће држава, попут оне до 1990. године у име своје војске и народа помагати реконструисање и рад воденица због њиховог значаја у производњи хране – брашне и хлеба у ванредним околностима. Павловић наводи да је на почетку битно да се изабере мала река или поток који има воду током целе године. Неопходан је јаз, односно део реке који се скреће од речног корита да би се направила воденица, при чему је битно да се остави 10 процената у речном кориту због одржања биолошког минимума. Оптимална висина са које пада вода је 3-5 метара. Воденица од око 60 м2 најчешће има три камена, а сваки камен може да самеље 20 кг брашна на сат. То значи да три камена за десет сати рада могу да самељу 600 кг брашна или 18 тона месечно. Специфичност воденица је да не могу да мељу свакодневно, а до застоја долази у време суша, поплава и веома ниских температура. Квалитет брашна самлевеног у воденицама поточарама изузетно се разликује од индустријског начина производње: зрно је интегрално, цело зрно улази између два камена и буквално се очувају сви природни састојци, не одваја се љуска, не вади се клица. Брзина млевења се регулише подизањем и спуштањем горњег камена и дотоком воде и тако не долази до „сагоревања“ брашна. Производња брашна на традиционалан начин може да се одвија уз две врсте камена: трстенички камен (прави се у околини Трстеника од више комада који се затим склапају) и тзв. косовар из околине Пећи који је у једном комаду. Искуства воденичара говоре да је за производњу брашна суптилне финоће бољи трстенички камен.

Милан Павловић илуструје да стара воденица од 60 м2 са два или три витла (место где се меље брашно) може да се купи и комплетно реновира за 10.000-15.000 евра. Враћање уложеног новца се може очекивати у наредних 5-10 година. За рад воденице потребне су посебне дозволе и решења надлежних органа. Власник зграде воденице, која је обично запуштена, требало би да је комплетно реновира (среди темеље, зидове, кровну конструкцију и, притом, да сачува аутентичност изгледа) и да реконстриуише механизам млевења који се састоји од 42 дела. Основни делови механизма млевења су: лакомице (жљебови од дрвета кроз којих вода под падом долази до витлова односно воденичког кола - да би се преко осовине покренуо камен). За сваки камен - мељно место потребна је по једна лакомица. Лакомице су пола у води - пола на сувом и обично се израђују од дудовог дрвета и белог бора. Од храстовог дрвета израђују се сви делови воденице који имају додирних тачака са кукурузом и другим житарицама, као и брашном: кош (спремиште где се сипа кукуруз), кутлача (која из коша прима зрно), чекетало (део који преноси вибрацију са камена на кутлачу – оно нема фиксну везу, већ вибрацијом омогућава да зрно испада између два камена. Свако мељно место има по два камена и зрно се меље између та два камена. Постоји фиксни воденични – доњи камен који се не окреће (кад се Срби подсмевају кажу: „вредан је као доњи воденични камен“) и горњи који меље окретањем око фиксног камена. И околиши (граничници) су израђени од храста и имају функцију да се самлевено брашно не растура лево и десно и усмере га у мучњак (дрвена кутија - магацин за брашно где испада млевено брашно). Капацитет зависи од пречника камена и количине воде.

Академик Драган Шкорић истиче да би требало обновити све старе воденице поточаре у Србији у ставити их у функцију егзистенције становништва и богатије туристичке понуде: „Обећавам да ће Академијски одбор за село САНУ првом згодном приликом организовати научни скуп о воденицама – поточарама са препорукама за ефикаснији и краћи пут за оспособљавање и пуштање у рад нових воденица – поточара.“

 Воденице – чувари традиције и извор егзистенције  Воденице – чувари традиције и извор егзистенције  Воденице – чувари традиције и извор егзистенције

27.07.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Никићевић

Воћне ракије – неискоришћени потенцијал од пола милијарде евра

Поводом све већег броја питања повратника из иностранства у који посао да улoже свој новац док се повећава реална неизвесност због пандемије вируса корона, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултација с доктором наука за јака алкохолна пића професором Нинославом Никићевићем, чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да производња јаких алкохолних пића у својим дестилеријама, посебно српске ракије шљивовице препеченице, може да буде веома исплатив посао. Србија је богом дана за гајење шљиве и производњу шљивове препеченице. Изузетни микроклиматски услови: минерални састав земљишта, струјање ветрова, број сунчаних и кишних дана, као и вишевековна традиција узгајања шљиве и домаћинског справљања чувене шљивове препеченице, учинили су да је Србија и по томе познато у чутавом свету. Слични услови постоје, можда, у Калифорнији и неким деловима Француске и Италије. Чувени ирски књижевник, нобеловац Џорџ Бернард Шо, велики поштовалац Србије, изјавио је да је Србија највише позната у свету по Николи Тесли, Михаилу Пупину, Иви Андрићу и старој српској шљивовој препеченици.

 Воћне ракије – неискоришћени потенцијал од пола милијарде евра

Министар Милан Кркобабић посебно наглашава да би Србија што пре требало на прави начин да искористи своје благо - српску шљивову ракију – препеченицу за међународну афирмацију и исплатив пласман на најбољим тржиштима широм света:
„Чињеница да међународни стручњаци српску шљивову ракију препеченицу, уз француски коњак и шкотски малт виски, сматрају најквалитетнијим и најсавршенијим јаким алкохолним пићем на свету, а да истовремено наше препеченице нема у фри шоповима и другим угледним продавницама широм света уз ознаку "Made in Sеrbia“, опомена је да Србија мора што пре међународно да заштити технологију производње и географско порекло своје најпознатије воћне ракије. Онако како су то Французи заштитили своја пића: коњак, армањак и калвадос, Шкоти малт виски, Мексиканци текилу или Италијани грапу. Пошто Србија, а раније ни СФРЈ, није заштитила српску шљивовицу препеченицу, многе земље ЕУ, међу којима Немачка, Чешка, Словачка, Италија, Словенија, Аустрија и Хрватска производе и извозе шљивовицу препеченицу у земље ЕУ и ван ње.“
Кркобабић истовремено поручује да наши мали и средњи произвођачи ракија у својим дестилеријама морају, уз примену високотехнолошких научних поступака да обезбеде и квалитет и квантитет и континуитет како би свет више вредновао тај наш врхунски производ. Поручује да стару српску шљивову препеченицу никако не би требало продавати у ринфузном стању по ниској цени од 1-1,5 евра, већ је извозити у атрактивној стакленој амбалажи по цени од око 10 евра за литар.
Према подацима које нам је доставила Весна Радојичић, самостални саветник у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, 613 регистрованих произвођача јаких алкохолних пића (ЈАП) у 2019 години произвели су 33,7 милиона литара, што је повећање производње од 23 одсто у односу на претходну 2018. годину. Велики је број индивидуалних произвођача - физичких лица који производе ракију за сопствене потребе. Процена је да укупна количина произведене ракије износи око 50-60 милиона литара, од чега је највећа производња у Расинском, Шумадијском и Златиборском крају.
Србија је у2019. години извезла 2.823 тоне јаког алкохолног пића, у вредности од 14,5 милиона долара. Највећи је извоз шљивовице 4,8 милиона долара, што представља 33 одсто укупног извоза ЈАП. Највише шљивовице и других воћних ракија смо извезли у Црну Гору, БиХ, а само шљивовицу у Немачку, Хрватску, Холандију, Грчку, САД, Швајцарску и Аустралију. У 2019. години увезено је око 3.442 тоне JAП у вредности 15,5 милиона долара. Највише смо увезли све врсте вискија за око 4,8 милиона долара, односно 31 одсто од укупне вредности увоза ЈАП. Вињак, односно ракија од вина највише смо увезли из Црне Горе, а виски из Уједињеног Краљевства, Ирске и Француске, потом водку из Француске и Пољске и ликер из Италије, Ирске и Хрватске. Највише виски бурбона је увезено из САД и водке из Руске Федерације.
Професор др Нинослав Никићевић, једини у свету који је докторирао на производњи шљивовице препеченице од пожегаче, и годинама стални члан међународне комисије за оцењивање квалитета јаких алкохолних пића на међународним сајмовима, каже да би се међу међународно заштићеним технологијама, са предзнаком српска, могле наћи и: дуњевача, траварица, малиновача, кајсијевача, купиновача, лозовача и српски ледени чај. Најпознатији заштићени српски алкохолни брендови су: Соколова ракија, Жута оса, Косјерићка шљивовица, Клековача ББ... Много теже је заштитити технологију производње неке воћне ракије, како предвиђа Лисабонска повеља за међународну заштиту технологија, брендова и жигова на подручју ЕУ.
У Србији се производе сви типови јаких алкохолних пића, највише воћне ракије. Одувек, а и данас предњачи шљивова препеченица, а следе је: дуњевача, вилијамовка, кајсијевача, јабуковача, последњих година све више малиновача и купиновача и од грожђаних ракија лозовача. Доста су заступљене траварице из групације специјалних ракија, горки ликери, медице, ликер типа шери брендија, бермети, и у последње време џин – од жестоких јаких алкохолних пића. Србија се с разлогом сматра постојбином шљивовог дестилата, који постаје светски позната српска воћна ракија стара шљивова препеченица, када стари не краће од 5 година, сазрева у храстовим судовима, а затим се флашира у јединичну амбалажу. Под називом шљивовица препеченица ставља се у промет ракија добијена од шљивовице, двоструком дестилацијом (редестилацијом) са јачином 40-55 одсто волумних етанола.
Професор Никичевић истиче да у Србији постоји квалитетна сировина за шљивову препеченицу. То су: шљива пожегача, коју су Словени донели из Туркменије у 7. веку када су се доселили на Балкан (погрешно је називају и маџарка) и друга надалеко позната ракијска сорта црвена ранка, која је српска аутохтона сорта. Без те две сорте шљива нема врхунског квалитета препеченице. Достојне замене су три сорте из чачанских селекција: Чачанска лепотица, Чачанска родна и Ваљевка. Користе се и сорте: Трновача, Метлаш, Моравка, Церовачки пискавац и Стенли. Према рачуници професора Никићевића, Србија би могла сваке године за извоз да припреми воћне ракије у износу од 475 милиона евра, првенствено шљивове препеченице, а затим дуњеваче, кајсијеваче, вилијамовке, малиноваче, лозоваче и траварица.
Да је производња јаких алкохолних пића веома исплатив посао сведочи „Дестилерија Симић“ (250 тона воћа у једном кувању), која у селу Кокошици, општина Бајина Башта, производи годишње око 40.000 литара јаких алкохолних пића, од чега 96 посто извози у Аустралију, Канаду и Чешку. „Дестилерија Симић“, која у седмој генерацији наставља умеће производње ракија започетој давне 1876. године, данас под вођством Владимира Симића производи 13 врста ракија у чак 70 различитих паковања. Просечна извозна цена по литру је око осам евра. Ево шта Симић поручује да је, осим објекта, сировина и знања неопходно за дестилерију капацитета 100 тона воћа од чега је реално очекивати око 10.000 литара ракије шљивовице. Ферментатор (уређај за врење) капацитета 2.500-5.000 литара од пластике кошта од 1.000 до 4.000 евра. Ферментатор поседује: спиралу за хлађење или загревање, термометре, три славине за узорковање, отвор на дну за испуст, врењаче, систем затварања за врење без кисеоника. Класичан казан за дестилацију од око 350 литара са ваздушним дефлегматором (куполом) и свим потребним термометрима и мешачем кошта 4.500-6.000 евра. Пумпе за густу масу коштају од 1.500 до 6.000 евра. Цена пумпе за претакање ракије креће се од 200 до 500 евра. За складиштење ракије су неопходни танкови, чија је цена до 5.000 евра (капацитета око 10.000 литара) После препека – редестилације, ракија стари у храстовим бурићима, чија је цена евро по литру, за шта је укупно потребно 10.000 евра. После финализације (подешавања алкохолне јачине) ракија се флашира. За плочасти филтер потребно је издвојити око 300 Е, пуњач са четири дизне кошта 800 Е, а затварачица око 1.300 Е. Етикетирка вреди 600-1.500 евра. Цена флаша, затварача и етикета је различита. Још око 25.000 евра је неопходно за куповину 100 тона шљива. Враћање уложеног новца почиње после 5. и 6. године. Трошкови би били мањи када би се произвођачи ракија удружили и засадили шљиве.
Академик Шкорић истиче да произвођачи ракија у Србији морају да уносе више научног знања како би били конкурентни на светском тржишту. Наглашава да су за сваку похвалу чувени курсеви професора др Нинослава Никићевића на којима се стиче мајсторско писмо, а које је од 2008. године до данас похађало више од 750 полазника.

 Воћне ракије – неискоришћени потенцијал од пола милијарде евра  Воћне ракије – неискоришћени потенцијал од пола милијарде евра

17.07.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кижгеци

Мини пиваре – исплатив посао!

Поводом питања заинтересованих повратника у шта да улажу свој новац, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултација с проф. др Јаном Кижгецијем и Дејаном Смиљанићем, председником Удружења малих и независних пивара Србије, поручују да производња занатског пива у мини пиварама може да буде исплатив посао.

 Мини пиваре – исплатив посао!

Према подацима Привредне коморе Србије, које нам је доставио самостални саветник Стефан Николић, у Србији тренутно има око 40 регистрованих занатских пивара. Само у Београду их има више од 10, а разлог томе је у релативно великој потражњи београдског тржишта. Занатски произвођачи пива из Србије не производе велике количине, али асортиманом пива проширују понуду на тржишту. Иако су инсталисани капацитети свих пивара у Србији око 12 милиона хектолитара, годишња производња неколико година уназад је око пет милиона хектолитара пива. У томе занатска пива учествују са мање од једног процента. Потенцијал занатског пива у Србији је велики, а његова производња је у порасту како у Србији, окружењу, тако и у другим државама света. На тржишту САД, једном од највећих на свету по производњи занатског пива, тзв. крафт пиво учествује са више од 12 процената. У окружењу највише мини-пивара има у Чешкој, Словачкој, Мађарској и Хрватској.
У ЕУ се годишње произведе око 390 милиона хл пива. Две трећине пива који садржи алкохол произведен у ЕУ долази из шест држава чланица. Немачка је била највећи произвођач у 2018. години са производњом од 83 милиона хл (свако пето пиво које садржи алкохол произведено у ЕУ потиче из Немачке). Следе: Велика Британија, Пољска, Холандија, Француска.
Министар Милан Кркобабић истиче потребу да се Србија у финалној производњи убудуће више базира на домаћим сировинама:
„Морамо знатно да повећамо производњу неоправдано запостављеног домаћег хмеља, који по својим особеним својствима са нашег географског подручја, може да буде упечатљив састојак домаћег занатског пива. Производња занатског пива како у урбаним срединама али и у оквиру пољопривредних газдинстава представља незаобилазан део укупне туристичке понуде, а посебно сеоског туризма.“

Како наводи Стефан Николић, у 2018. години Србија је извезла 1.332.234 хл пива у вредности 43,3 мил евра, док је увоз пива у истом периоду износио 343.968 хл, што је 14,2 мил евра. Извозимо у земље бивше републике СФРЈ, највише око 42 одсто у БиХ, Бугарску (23 процента), Црну Гору (12 одсто), Мађарску (9 одсто), Хрватску (8 процената). Највише увозимо из Словеније (28 процената), Немачке и Бугарске (по 11 одсто), Мађарске, Румуније и Пољске (по 7 одсто), Холандије (6 одсто), Чешке Републике (5 процената).
Групација произвођача пива у Републици Србији годинама инсистира на смањењу фискалних намета, јер од укупне цене пива више од 35 одсто припада акцизи, што је највише у региону.
Проф. др Јан Кижгеци, члан Националног тима за препород села Србије, аутор више стручних књига о хмељу, под чијим је вођством 1981. године у Институту за хмељ, сирак и лековито биље у Бачком Петровцу у научне сврхе отворена прва мини-пивара у савременој историји Србије капацитета 120 литара, тврди да у нашој земљи има довољно сировина за производњу занатског пива. Пивског јечма, од кога се производи пивски слад, затим хмеља, који даје горчину и који је (уз воду) обавезан састојак у производњи занатског пива, у Србији има довољно, а хмељ бисмо могли да производимо и за извоз. Др Кижгеци наводи да је дугогодишњи просек у Србији, односно АП Војводини износио око 1.500 ха под хмељом, да би тај проценат пао на готово нулу, када су многе пиваре приватизоване, а нови власници увозили хмељ, да би сада поново почело сађење хмеља у околини Бачког Петровца. Хмељ је вишегодишња биљка чији је век 10-20 година. Тренутно је хмељ (домаће сорте Бачка, Арома и Робуста) посађен на 10 ха, ускоро ће се та површина удвостручити, а циљ је да се у Србији хмељ производи на 1.000 ха. Принос по ха је око две тоне, а цена на тржишту се креће 10-20, па чак и 30 евра. Цене у извозу су знатно ниже. Домаћи хмељ може да буде конкурентан америчким и немачким сортама, које се тренутно користе, поред домаћих. За производњу једног хектолитара пива (100 л) користи се 100-400 грама хмеља.
Дејан Смиљанић, председник Удружења малих независних пивара Србије, менаџер с богатим међународним искуством и, заједно с Драгољубом Митровићем, један од пионира у производњи занатског пива у Србији, власник пиваре The Black Turtle доо (Црна корњача) каже да после Београда, мини-пивара највише има у Новом Саду и Панчеву... Капацитет се креће од 100 до 2.000 литара по једном кувању. Најзначајнија разлика занатског од стандардног пива је што се за занатско пиво користе сировине у изворном облику, а ферментација, одлежавање се раде на традиционалан начин – најчешће се не филтрира и не пастеризује (што отежава транспорт и продају). Наводи да се поред основних састојака – јечменог слада, хмеља и квасца, у занатска пива могу додавати и друге житарице, разни зачини, воће и поврће. Истиче да је занатско пиво неискоришћени потенцијал Србије и да би било добро локалне произвођаче повезати с газдинствима у сеоском туризму, што је подударно с иницијативом министра Кркобабића. Дејан Смиљанић предлаже да држава помогне тако што ће омогућити равноправну продају занатског пива са ексклузивним продавцима – произвођачима.
Улагање у мини-пивару може да износи од неколико хиљада до неколико стотина хиљада евра. Бранко Поповић из пиваре Раванград из Сомбора предлаже за мање домаћинство или салаш производњу пива у мини пивари капацитета 250 литара. Поповић наводи да је недавно у Инђији купљена пивара капацитета 250 литара по цени од 25.000 евра. Та цена обухвата. следећу опрему: систем од два суда - комовњак (кувач) и бистреник, танкови хладне и топле воде, три ферментора од 500 литара, чилер, односно измењивач (уређај за хлађење пива), цевоводи и пумпе. Пивари је још непходна и хладњача од око 10 м2 чија је цена око 3.000 евра, затим пунилица за флаше (по потреби) која се може набавити за око 5.000 евра, перач кегова у вредности од 2.000 евра. Неопходно је набавити око 60 комада тзв. кегова (метална бурад у којима се транспортује пиво које се продаје на точење) за капацитет 1.500 л за шта је потребно издвојити око 3.000 евра. Кег главе, спојке, манометри, боце CO2 и остало коштају 2.000 евра, два точиона апарата вреде око 1.000 евра. Тако се долази до укупне инвестиције од око 40.000 евра. Враћање уложеног новца може да се очекује за око пет година.
Академик Драган Шкорић истиче да је и у производњи занатског пива потребно више користити научна сазнања, тако произвести оригинална квалитетна занатска пива и направити пиварски бренд.
Национални тим за препород села Србије позива повратнике и друге заинтересоване грађане да уложе свој новац у мини-пивару и производњу занатског пива и удружени конкуришу за подстицајна средства у оквиру програма „500 задруга у 500 села“. За све заинтересоване организоваће посете мини-пиварама уз стручна предавања о технологији производње и предностима удруживања.

 Мини пиваре – исплатив посао!

09.07.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић

Калемарство – златни рудник Србије

Кркобабић повратницима: „Док вас, због пандемије вируса корона, мучи све већа реална неизвеснот шта даље – вреди остати у Србији и размислити о предлозима Националног тима за препород села Србије!“

 Калемарство – златни рудник Србије

Поводом све веће реалне опасности од губљења радног места у европским земљама, а делимично и у Србији, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултације са врхунским стручњаком за воћарство професором др Зораном Кесеровићем, чланом Националног тима за препород села Србије, предлажу повратницима да остану у земљи и део свог новца уложе у производњу садног материјала, јер је то веома исплатив посао. Подизање засада са квалитетним садним материјалом је најважнији фактор за брже унапређење воћарства и виноградарства. Производња воћног и лозног садног материјала је традиционално породични посао, а наши калемари, којих највише има у околини Крушевца и Трстеника су међу најбољима на свету! Одлични услови за производњу квалитетног садног материјала постоје и у Војводини.
Према подацима Привредне коморе Србије, регистар произвођача, прометника и увозника садног материјала воћака и винове лозе Управе за заштиту биља броји око 1.000 регистрованих правних и физичких лица. Током 2018. године Србијa je од извоза садног материјала остварила 17,3 милиона долара док је исте године увоз износио 16,8 милиона долара. Прошле 2019. године извоз је значајно порастао и достигао вредност од 27,9 милиона долара, док је истовремено увоз смањен на десет милиона долара. Највише лозног садног материјала извезли смо у Азербејџан, Молдавију и Украјину и делом у бивше републике СФРЈ, док смо саднице воћа највише извезли у Немачку, Данску, Холандију и Руску федерацију, као и бивше југословенске републике. Што се увоза тиче, лозни садни материјал увозили смо највише из Италије и Француске, а воћне саднице из Италије. Како наводи професор Кесеровић, данас Србија увози више од 70 одсто садног материјала за савремене засаде јабуке и крушке, трешње на подлогама Гизела 5 и 6 око 90 одсто, јагоде 80 процената, боровнице 100 одсто и ораха (највише из Турске) око 60 одсто.
Министар Милан Кркобабић посебно наглашава да постоји реална могућност за повећање производње садног материјала намењена извозу и препоручује да ће калемари бити успешнији ако се удруже:
„Србија поседује велике неискоришћене ресурсе за знатно повећање производње квалитетног сертификованог садног материјала, који могу да је врате на славну позицију великог извозника, као када је само на руско тржиште извозила лозне калемове за око 30 милиона долара годишње. Србија има далеко боље агроеколошке услове за производњу садног материјала у односу на многе земље из којих тренутно увозимо калемљене саднице. Уз то, на факултетима и институтима имамо и међународно признате стручњаке за воћарство и виноградарство, који могу значајно да подигну квалитет те производње. Наши домаћини не смеју да пропусте ту шансу! А њихови изгледи за успех су неупоредиво већи ако се удруже и у процесу производње уштеде, а на светском тржишту лакше и брже зараде више новца.“
Кркобабић наглашава неопходност да држава снажније подстиче већу производњу квалитетног садног материјала мерама пореске и кредитне политике, које ће бити стимулативније ако су произвођачи калемова удружени. Пре свега, за пољопривреднике би било корисно смањити царинску стопу за увоз механизације за производњу садног материјала.

Професор др Зоран Кесеровић истиче да су наши калемари најпознатији по производњи квалитетних садница: шљива, јабука, вишања и лозних калемова. За савремене интензивне засаде треба користити "КНИП" саднице или саднице са превременим гранчицама. Производња садног материјала за високоинтензивне засаде већине континенталних воћних врста стаблашица подразумева високо калемљене двогодишње саднице, добро обрасле умерено бујним леторастима или превременим гранчицама „КНИП“ саднице. Професор процењује да Србија није довољно урадила на унапређењу технологије производње квалитетног садног материјала, а поготову код јагодастих воћних врста где се садни материјал узима из производних засада што има за последицу смањење приноса и појаву неких оболења. Професор Кесеровић предлаже успостављања процедуре за стварање и одржавање сортно чистог и здравог (пре свега безвирусног) садног материјала, као и његово даље умножавање, категоризацију и промет. Стварањем предосновног садног материјала код наших сорти, Србија би заштитила своје сорте и стимулисала научно-истраживачки рад у правцу откупа заштићених сорти и подлога. Потребно је подстицајним средствима стимулисати увоз базног садног материјала (подлога и матичних стабала) и стварање предосновног садног материјала код сорти воћа и винове лозе које су створене у Србији; обезбедити средства за усавршавање технологије за воћне врсте код којих је дефицитарна производња садног материјала – боровница, јагода, малина, КНИП садница код континенталних воћних врста. Организовати производње у регионима (као што је Војводина) који имају велику изолацију од заражених стабала болестима (и до 5 км). Стимулисати контејнерску производњу садног материјала (продаја у саксијама). Увести у легалне токове комплетно производњу садног материјала - строжа контрола производње садног материјала.
Према речима Дејана Миладиновића, директора ЗЗ „Еуро Дуо Калем“ из Лазаревца, поред Крушевца, (која годишње на 18 ха произведе и углавном извезе више од милион садница јабука, крушака, шљива, трешања... у Грузију, Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан) четворочлано пољопривредно газдинство, производњом садног материјала може да се бави само као привредно друштво, односно задругу. Иако егзистенцију својих чланова може да обезбеди производњом и на пола хектара, предлаже калкулацију за производњу на једном хектару. На тој површини може да се произведе око 70.000 воћних садница или 150.000 лозних калемова, за шта је неопходно зенљиште квалитетне прве класе са садржајем хумуса већим од три процента. За припрему земљишта (орање и тањирање) потребно је око 500 евра, а за десет км капајућих трака са славинама и централним цревом још око 400 евра. За евентуално копање бунара требало би додати од неколико стотину до неколико хиљада евра. Подлога за калемљење са калем гранчицом кошта 23 евроценти, што за 70.000 воћних садница износи 16.100 евра. Вешти калемари сами производе подлогу и тако уштеде наведени новац. За калемљење требало би изводјити око 3.500 евра. И та сума може да се уштеди ако чланови газдинства умеју да калеме. За парафин и траку требало би издвојити још 1.000 евра. За прскање против инсеката и болести (око 15 пута годишње) и заливање требало би издвојити још око 3.000 евра. На то би требало додати и трошак за проверу здравствене исправности и сортне чистоће ПСС – око 800 евра.
Очекивана бруто зарада од производње садног материјала на једном хектару износи око 100.000 евра. Приход или нето зарада зависи од тога да ли чланови пољопривредног газдинства неке послове обављају сами или их плаћају, као и од тога да ли су удружени у задругу.
Академик Драган Шкорић истиче да ће се лично ангажовати, у име Академијског одбора за село САНУ, да се садни материјал у Србији производи по светским стандардима и да наши пољопривредни факултети и институти сваке године организују специјалне семинаре о производњи садног материјала и калемова: „А затим ћемо те наше вредне произвођаче организовано водити у Италију, Француску... где ће на лицу места стећи права искуства и бити оспособљени да успешно учествују у оштрој тржишној утакмици - да калемљене саднице продајемо по осам, а не по 1-3 евра.“
Академик Шкорић наводи пример „Продуктиве“ из Новог Сада, која је својевремно извозила у Совјетски савез више од пет милиона садница годишње.
Национални тим за препород села Србије позива све повратнике и друге заинтересоване грађане, да оснују пољопривредно газдинство, а затим да се удруже у калемарску задругу и конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта „500 задруга у 500 села“. За све заинтересоване организоваћемо посету ЗЗ „Еуро Дуо Калем“, која је по технологији и усвојеним стандардима савремена задруга европског типа.

 Калемарство – златни рудник Србије

02.07.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професорка Мастиловић

Силоси и прерада жита – сигуран и исплатив посао!

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић поводом интересовања повратника за улагање у изградњу силоса, после консултација са проф. др Јасном Мастиловић, врхунским стручњаком за производе биљног порекла и агоекономистом Миланом Пространом, поручују да се изградњом силоса и вишим фазама прераде може знатно увећати вредност пшенице и других житарица.

 Силоси и прерада жита – сигуран и исплатив посао!

Међу житарицама – кукурузу, јечму, ражу, овсу... пшеница је култна и стратешки најважнија култура за сваку државу. Ту чињеницу је протеклих деценија веома уважила Руска федерација, која је до 2.000 године била највећи увозник у Европи, а данас је највећи извозник на старом континенту. Све већи значај добија производња овса, који је некада готово искључиво коришћен у исхрани приплодне стоке, а данас се све више користи у пекарској и кондиторској индустрији. Тако је, Савезна Република Немачка ове године засејала овас на чак 160.000 ха.
Ипак, краљица међу житарицама је пшеница која је стратешки важна за исхрану становништва, поготову у кризним и ратним временима. Пшеница је, као најстарија биљна житарица, била предмет трговине последњих шест хиљада година, а неки тврде да се том житарицом трговало и пре десет хиљада година.
Према подацима Вукосава Саковића из Удружења за унапређење производње и извоза житарица и уљарица „Жита Србије“, пшеница се на пољима Србије у протеклих осам година сеје просечно на око 587.000 ха. Са годишњом производњом од око 2,5 милиона тона пшенице, Србија је на 17 месту у Европи и чини свега 0,5 одсто светске производње.
Просечан принос у протеклом осмогодишњем периоду износи 4,6 т/ха, чиме је генетски потенцијал пшенице који износи 10 т/ха, код нас остварен са око 45 одсто. Годишњи извоз пшенице Србије у просеку за последњих осам година износио је око милион тона. Пшеница је продавана по просечној цени од око 160 долара по тони. Почетна откупна цена пшенице сваке године у Србији изазива полемику и незадовољство међу произвођачима.

Министар Милан Кркобабић посебно наглашава да произвођачи пшенице могу да сачувају свој капитал ако се удруже, изграде мини силосе, а затим пшеницу прерађују, чиме ће увећати њену вредност:
„Уместо да пшеницу продају непосредно после жетве по најнижој цени, пољопривредницима је најисплативије да је ускладиште у своје савремене силосе, где ће бити разврстана према квалитету, и сачекају децембар и јануар, када пшеница обично достигне већу цену и до 40 процената! То је најефикаснији начин за успех у борби за купца на све пробирљивијем светском тржишту. А, с обзиром да житарице јесу пољопривредни производ чијом производњом се не остварује велика зарада по јединици повшине, шанса наших домаћина за већи профит је у преради житарица. Пошто мали произвођач у Србији није инвестиционо способан, на путу до извесније будућности и остварења ова два циља, једина институција која може да заштити произвођача и која има одговор на све изазове је – задруга. Само удружени индивидуални пољопривредник може да размишља и оствари своју идеју о силосу и вишој фази прераде.“

Агроекономски аналитичар Милан Простран, члан Националног тима за препород села Србије, тврди да је годинама цена пшенице по правилу увек најнижа у време жетве, и то из два разлога: велика је понуда, а значајан део наших пољопривредника, поготову у житним подручјима, нема своја одговарајућа складишта.
Радислав Јованов, председник Задружног савеза Србије, подсећа да је ове године у АП Војводини пшеница засејана на 330.193 хектара, наводи калкулацију савеза да је произвођачка цена килограма пшенице ове године 21,06 динара, што са 10 одсто акумулације (зараде) износи 23,17 динара. Иако се помиње откупна цена од 15-16 динара/кг, неки млинови у Војводини откупљују пшеницу по аконтној цени од 17,5 динара, што обично буде и крајња цена. Зато, Јованов саветује произвођаче пшенице да је не продају одмах и сачекају бољу цену.
Проф. др Јасна Мастиловић, научни саветник Научног инситута за прехранбене техонологије у Новом Саду, специјалиста за све производе биљног порекла, подржава став министра Кркобабића да је удруживање шанса за чување капитала и већу зараду. Додатну вредност удружена пољопривредна газдинства у области производње жита могу да остваре изградњом мини складишта за жита и отварањем мини погона за: пречишћавање и љуштења жита, прераду жита у интегрална брашна, производњу готових смеша за пекарске производе, производњу екпандираних и екструдираних производа, производњу пахуљица од жита, производњу тестенине, посластичарских производа, смрзнутих теста, тестаних кора и производа на бази тестаних кора, производњу коктел производа, пекарских производа на традиционалан начин, мини пекаре за производњу пекарских производа са функционалним својствима у исхрани.
Проф. др Мастиловић објашњава да мини складишта – силоси за жита при пољопривредним газдинствима или задругама омогућују да се након жетве род жита адекватно ускладишти, делимично доради и стандардизује и пласира на тржиште као роба утврђеног квалитета у тренутку када тренд цена на регионалном и светском тржишту достигне оптимум за продавца. Мањи метални силоси, капацитета неколико стотина тона, намењени складиштењу жита индивидуалних произвођача могу се подићи при већим газдинствима са значајнијим земљишним поседима већим од 50 ха, оријентисаним на ратарску производњу. Цена таквих складишта је око 100.000 евра. Таква складишта враћају улагања захваљујући већој добити коју ратари могу да остваре за свој род: не плаћају складиштење комерцијалним складиштима, могу да стандардизују ускладиштену робу и преговарају за вишу цену сходно квалитету, и да продају род у тренутку када је цена оптимална. Уштеде и добит коју произвођачи могу да остваре складиштем од 500 т износи најмање 15.000 евра годишње, што значи да би се инвестиција исплатила за шест-седам година. При задругама се могу изградити (или реконструисати постојећа) складишта која имају значајнији капацитет (оквирно 10.000 т) и инсталирану опрему за сушење, пречишћавање и елевирање ускладиштеног жита. Цена таквог складишта је око милион евра. У области складиштења жита простора има и у унапређењу капацитета за складиштење влажног кукуруза у клипу. Савремени округли кошеви за кукуруз за потребе индивидуалних газдинстава коштају 5000-10.000 евра. У Србији се годишње произведе око осам милиона тона кукуруза.
Академик Драган Шкорић истиче да Србија има добре генетичаре за жита, али да нису искоришћени сви научни потенцијали у подизању приноса, као и у развијању економски јаког система прераде који ће, уз извесна улагања, прерађивачима житарица увећати зараду.
Национални тим за препород села Србије позива повратнике и друге заинтересоване грађане да размисле о улагању у складиштење и прераду житарица. Улагање је сигурно, а враћање новца извесно и оптимално. Национални тим за препород села Србије за заинтересоване ће организовати посету успешним задругама каква је ЗЗ „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју, која поседује силос капацитета 38.000 тона са најсавременијом опремом за чишћење и сушење житарица.

 Силоси и прерада жита – сигуран и исплатив посао!  Силоси и прерада жита – сигуран и исплатив посао!

29.06.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Ристић

Вратимо сјај ловном туризму

Трофејни срндач из Новог Кнежевца - 14.000 евра!

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања повратника из иностранства у шта да уложе свој новац, после консултација с професором Новосадског универзитета др Зораном Ристићем, високоспецијализованим стручњаком за лов и ловни туризам и чланом Националног тима за препород села Србије, истичу да је ловни туризам и фармски узгој дивљачи исплатив посао.

 Вратимо сјај ловном туризму

Ловни туризам је специфична привредна грана, чији развој може знатно да утиче на повећање прихода сеоског туризма. У Србији постоје одлични услови и велики неискоришћени потенцијали за развој ловног туризма, висококотирани у светским размерама. Такве оцене илуструје догађај из 2017. године, када је у Новом Кнежевцу одстрељен најскупљи трофејни срндач на свету у историји ловног туризма, за кога је страни ловац туриста из Швајцарске платио 14.000 евра. У Бачком Моноштиру је одстрељен трофејни јелен који је освојио титулу светског првака.

Министар Милан Кркобабић посебно наглашава потребу прилагођавања прописа у корист домаћина, малих пољопривредних газдинстава, које ће се удружити:
„Чињеница да је Србија на светској мапи ловишта занимљива дестинација и да је сада приход од ловаца-туриста на овим истим просторима мањи за чак 7-8 пута, него пре 30-40 година, јасно указује да постоје велики неискоришћени потенцијали у фармском узгоју дивљачи и ловном туризму. Потребно је да држава знатно смањи услов за регистрацију ловишта, који сада износи 2.000 ха и да истовремено повећа подстицаје за узгој зечева, фазана и друге дивљачи. И, пре свега, за формирање ловишта да даје у закуп на дужи временски период неискоришћено државно земљиште. Посебна шанса је у узгоју јелена лопатара, чије месо важи за најквалитетније на свету, а прерађевине вишеструко повећавају зараду. У Аустрији постоји на стотине, а у Немачкој око хиљаду фарма јелена – лопатара. А у Србији, због оштрих ветеринарских прописа, не постоји ниједна приватна фарма за одгој те најисплативије врсте јелена!? Једину праву шансу у озбиљној и профитабилној утакмици ловног туризма, пољопривредна газдинства имаће само ако се удруже! Рачунамо на искуство, енергију и неспорни предузетнички дух наших повратника.“
Газдовање на око 90 одсто територије Србије припада ловачким удружењима, а 10 процената јавним предузећима

У ловачком савезу цетралне Србије установљено је 38 ловишта са којима газдују 38 ловачких удружења на површини од 1.2 милиона ха. Баве се узгојем ситне и крупне дивљачи. ЈП Србијашуме користи 44 ловишта укупне површине 488.000 ха. Имају 13 ограђенх ловишта површине око 4.600 ха на којима гаје све врсте крупне дивљачи: јелена, јелена лопатара, муфлона, дивљу свињу. У свим ловиштима имају око 16.000 грла крупне дивљачи са годишњим одстрелом од 2.200 грла. Располажу и са две фазанерије капацитета 25.000 фазанских пилића, а тренутна производња је 15.000 фазанских птица. Смештај ловаца туриста је у 17 ловачких кућа капацитета око 250 лежајева.
АП Војводина има 152 ловишта на површини од 2,25 милиона хектара. Ловачка удружења, њих 120, газдују на површини од 2 милиона ха. На рибњацима је установљено 13 ловишта укупне површине 9.250 ха. ЈП Војводина шуме газдује са 17 ловишта укупне површине око 110.000 ха од којих је ограђених ловишта на 27.500 ха. У готово свим ловиштима имају ловачке домове за смештај ловаца туриста. У ограђеним ловиштима се узгајају све врсте крупне дивљачи. ЈП Национални парку „Фрушка Гора“ газдује ловиштем укупне површине 25.500 ха и бави се узгојем крупне и ситне дивљачи. Има и ограђено ловиште „Ворово“ у којем гају муфлона, јелена лопатара и дивљу свињу. Војска Србије има ловишта Моровић и Карађорђево у којем гаји све врсте крупне дивљачи.

На целој територији Републике постоји само једно приватно ловиште „Еко агри“ код Беле Цркве у АП Војводини на површини од 2.400 ха. Нема их више јер према важећим прописима за стицање статуса корисника ловишта неопходно је поседовати површину од најмање 2.000 ха, што је посебан проблем у централној Србији.

Професор др Зоран Ристић подсећа на златна времена ловног туризма у Србији, када је у периоду 1970-1990 година у нашу земљу долазило 7.000-10.000 ловаца-туриста и када је приход (прерачунат у евре) износио око 11,5 милиона евра годишње. Од тога је само промет од ситне дивљачи у ловачким удружењима достизао 7-10 милиона евра. Долазили су ловци из: Италије, Шпаније, Немачке, Аустрије, Француске, Велике Британије, Грчке... Годишњи приход само од одстрела фазана износио је 300.000-500.000 евра (11 евра по фазану), 165.000-330.000 евра за зечеве (33 евра по грлу), око 400.000 евра од продаје 2.000 срна и ланади. Само од продаје трофеја (рогова) срндачи зарађено је 300.000 евра (просечно по око 250 евра). По 150.000-300.000 евра је био приход од лова на грлице и гугутке и исто толико на препелице итд. И још је од такси за улазак у ловишта (услуге ловочувара и пратилаца у лову) зарађивано близу 200.000 евра годишње. Данас Србија од ловног туризма (крупне и ситне дивљачи) заради свега 1-1,5 милиона евра годишње.
Професор Ристић подсећа да је пре више деценија Србија у ловишта уносила 800.000-900.000 фазанских пилића, док је данас тај број готово четири пута мањи. Много већа би требало да буду и улагања у ловишта кроз вештачку производњу зечева, пољских јеребица, дивљих патака и друге ситне дивљачи.
Поред већ постојећих станишта где је развијен ловни туризам (Београд, Лазаревац, Младеновац, Лапово, Крагујевац, Нови Кнежевац, Суботица, Сомбор, Нова Црња, Бачка Топола, Ниш, као најбогатија област са природном популацијом аутохтоне расе пољских јеребица), одлични услови за развој ловног туризма постоје и на Копаонику, где могу да се гаји и европски бизон, околини Врања, Аранђеловца, Ниша, у Јижном Банату и делу Срема – свуда где има природних извора воде.
Како наводи проф. др Зоран Ристић, четворочлано пољопривредно газдинство своју егзистенцију би могло да обезбеди узгојем 100 јелена лопатара. Препоручује да се у тај посао крене набавком матичног стада 20 јелена (3-5 мужјака и 15-17 женки), које ће након четири године да нарасте на око 100 грла. За набавку 20 јелена неопходно је уложити око 10.000 евра, а за ограду на 2-5 ха ливада и шума потребно је још око 2.000 евра. За копање бунара потребно је издвојити од 200 евра (у Војводини), 1.000 (у брдима) и 2.000 евра (у планинским пределима). Враћање уложеног може се очекивати за око пет година или раније ако се пољопривредници удруже и не продају сирово, већ прерађено месо. Са 100 грла јелена лопатара, годишњи приход може да буде 12.000-13.000 евра. Исплативе су још фарме: фазана, јеребица, дивљих патака...
Академик Драган Шкорић истиче да се убудуће мора строго водити рачуна о употреби хемијских средстава – пестицида, како се не би понављали трагични случајеви тровања срна (Нова Црња 2018) и друге дивљачи на целој територији Републике Србије.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике и друге грађане да озбиљно размисле о улагању  својих средстава у фармски узгој дивљачи, да се темељито консултују са врхунским стручњацима из ове области, попут проф. др Зорана Ристића, да се определе за заснивање матичног стада или јата, али и да не остану на томе, већ да крену и у више фазе прераде, чиме знатно подижу профитабилност улагања. Истовремено, у специјализованим прерађивачким погонима омогућиће и запошљавање одређеног броја, пре свега младих људи, у својим локалним срединама. Национални тим за препород села Србије подсећа уважене повратнике и цењене домаћине Србије да ће у свему томе имати пуну подршку државе Србије и локалних самоуоправа. Посебно истиче спремност научне заједнице - Академијског одбора за село САНУ да им у том изазовном и неизвесном подухвату несебично помогну.

 Вратимо сјај ловном туризму

18.06.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и магистар Миленковић

И гљиве доносе добру зараду

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања повратника који желе да улажу у гајење гљива, после консултација са врхунским стручњаком за ту област магистром Иванком Миленковић, чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да улагање у производњу гљива може да буде исплатив посао.

 И гљиве доносе добру зараду

Гљиве су велика група разноврсних организама које чине посебно царство живог света Mycota, различито од биљака, али и од животиња. Одређене врсте гљива људи употребљавају као храну користећи њихова плодоносна тела која сакупљају у природи или их узгајају. Царство гљива броји милионе врста и без њих живот би био незамислив, јер се гајењем гљива решава проблем природног отпада: оно што је отпад у једном процесу производње, у другом је сировина. У свету се узгаја свега око 100 врста јестивих гљива, највише на Далеком истоку. Код нас је озбиљнији узгој само шампињона и буковаче и врло ретко ши такија. Шампињони су најпопуларније гајене гљиве које једино потичу из Европе, све остале су са тла Далеког истока, пре свега из Кине.
Према информацији Привредне коморе Србије, Републички завод за статистику Републике Србије не прати производњу печурака у заштићеном простору. На основу грубе личне процене мр Иванке Миленковић, базиране на процени производње компоста за производњу шампињона, годишња производња у Србији, износи 3.500-4.000 тона шампињона. Према подацима Завода за заштиту природе Србије, у 2017. години је, захваљујући добрим временским условима, сакупљено 9.441 тона печурака из природе, а 2018. године 9.203 тоне, што је три пута више у односу на 2015. годину, када је сакупљено свега 2.896 тона.
У периоду 2015-2019. година, Република Србија је просечно годишње извозила печурака у вредности од око 5,2 милиона евра и то на тржишта: Италије, Немачке, Швајцарске, Аустрије. Највећи удео у извозу имају печурке које се сакупљају из природе и то: лисичарке свеже и расхлађене, вргањи свежи, расхлађени и сушени. Током 2017. године Србија је само у Руску федерацију извезла 3.647 тона и инкасирала 4,3 милиона евра, највише извозом печурке рода Agaricus. Увоз печурака је неопоредиво мањи: Србија на годишњем нивоу увезе око 20 т печурака. У 2019. години за увоз печурака је плаћено више од 70.000 евра. Печурке рода Agaricus се највише увозе из Хрватске, док се лисичарке увозе из Бугарске.
Министар Милан Кркобабић посебно наглашава да своју шансу за заснивање исплативе производње гљива, будући и садашњи произвођачи могу да увећају ако се удруже у задруге:
„Подаци да је извоз печурака Србије већи за чак 75 пута од увоза делује оптимистички. Али, чињеница да највећи део нашег извоза чине гљиве сакупљене из природе и да количина тих гљива драстично варира из године у годину у зависности од временских услова, јасно нас упућује на закључак да у Србији постоје неискоришћени ресурси за производњу гљива у контролисаним условима. На путу до коначног успеха и добре зараде наши домаћини би требало да се удруже у специјализоване печуркарске задруге, у којима ће имати истинску шансу да гљиве прерађују и малим допадљивим паковањима освајају европско и светско тржиште. Само удружени ће моћи лакше и брже да купе дехидратор, који ће им помоћи да продуже рок трајања шампињона, бирају купца и не зависе од накупаца и прекупаца.“

Др Борис Иванчевић, саветник у Природњачком музеју Србије подсећа на осамдесете године 20. века, када је тадашња Југославија била извозник бр. 1 сушених вргања на свету, а највећи део је долазио управо из Србије - највише из јужних, али и из других области, Шумадије и западне Србије. Најважније врсте које се прикупљају су: вргањ, лисичарка, неколико врста млечица, црна труба и зачинска врста вилински клинчић. Постоје и подземне гљиве које се у Србији све више сакупљају уз помоћ посебно дресираних паса. То су надалеко чувени тартуфи, који се могу производити на полувештачки начин на плантажама са посебним садницама дрвета, чији се род може очекивати након 8-10 година. Ипак, наглашава др Иванчевић, прикупљање гљива из природе у комерцијалне сврхе не може обезбедити егзистенцију пољопривредног газдинства, првенствено због варирања у количинама које се могу сакупити различитих година, као и варирања њихових цена.
Да производња јестивих гљива у контролисаним условима, која није радно захтевна делатност,  може да буде исплатива за пољопривредно газдинство у Србији, илустрије нам мр Иванка Миленковић, високоспецијализовани стручњак за гљиве, која је знање стицала на универзитету Вагениген у Холандији. Сада је на челу едукативно-производног центра „Еко фунги“ у Падинској скели, који сваке године посети 30-ак студената из целог света, највише из: Јапана, Тајвана, Канаде, Африке, земаља ЕУ – Холандије, Белгије, Грчке, Хрватске... Студенти долазе да виде складан спој нискобуџетних техничких и технолошких решења уз високу примену знања, који у заокруженом процесу производње, почев од компоста до дехридрираних шампињона, даје квалитет и доноси зараду. О томе сведочи органска производња око 100 тона сирових шампињона годишње (на око 1.700 м2 са укупно 12 запослених) и 30 тона буковаче, од чега се произведе 8-10 т дехидрираних шампињона и око 2 т буковаче. И све се то извезе у Данску и Белгију, а очекује се извоз у Кувајт и Велику Британију.
Према речима мр Миленковић, четворочлано пољопривредно газдинство у Србији у постојећем простору може да има одрживу производњу шампињона на површини од најмање 400 квадрата (ради обезбеђења 4 гајне јединице од по 100 м2) за шта је неопходно уложити око 67.000 евра. Од тога око 16.000 евра је потребно инвестирати у системе за вентилацију и климатизацију, који морају да буду инсталирани на једном месту, затим око 10.000 евра у сталаже (чија висина зависи од висине објекта, а обично се креће 3-4 нивоа) и око 4.000 евра за изолацију, осветљење и ситне грађевинске радове – чиме укупна инвестиција за опремање објекта износи око 30.000 евра. На то треба додати и варијабилне трошкове: за обезбеђивање неопходних 200 тона компоста годишње потребно је уложити још око 20.000 евра, чиме улагања прве године достижу око 50.000 евра. Још 17.000 евра неопходно је за куповину 80 м3 покривке, електричну енергију, воду и рад четири радника. На примеру пољопривредног газдинства чланови газдинства уместо за месечну плате раде за заједничку добит на крају пословне године. За куповину дехидратора неопходно је уложити још 30.000 евра.
Од 400 м2, у пет турнуса годишње који се обнављају на 2-2,5 месеца, може се очекивати годишња производња око 40 тона шампињона. Домаћинство свој оптимални модел пословања може наћи ако шампињон продаје самостално на зеленим пијацама или малопродајама, чиме може да оствари цену од око 1,8 евра за килограм (већу цену за око 0,5 евра/кг у односу на велепродајне). Према речима мр Иванке Миленковић реално је очекивати враћање уложеног за око три године.
Према калкулацији Института за економику пољопривреде (ИЕП) коју нам је доставио директор те установе проф. др Јонел Субић, варијабилни трошкови у производњи шампињона износе 19,79 евра/м2, док су укупни приходи 41,38 евра/м2. Бруто зарада је 21,59 евра/м2, што на површини од 400 м2 износи 8.636 евра. За подрумско гајење шампињона на 250 м2 где је ангажован рад два члана газдинства, потребно је уложити 19.780 евра, годишња бруто добит износи 21.827 евра (бруто добит по 1 евру уложеног капитала је 1,10 евра), а рок враћања капитала: 1 година и два месеца. Према калкулацији ИЕП, инвестиционо улагање у програм узгајања буковаче у пластенику на 100 м2 неопходно је уложити 2.538 евра, годишња бруто добит је 1.269 евра (бруто добит по 1 евру уложеног капитала: 0,50 е), а уложени капитал се враћа за две године и један месец.

Академик Драган Шкорић изражава задовољство што је едукативно-производни центар „Еко фунги“ успоставио сарадњу са Фондом УН на универзитету у Токију и да је то добар пример споја науке и праксе за садашње и будуће одгајиваче гљива. Посебно наглашава значај органске производњe и чињеницу да је исплативо прерађивати гљиве, а не продавати их сирове.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике и све друге заинтересоване грађане да улажу у производњу гљива, да оснују пољопривредно газдинство и да се удруже у специјализоване задруге за гајење гљива, које ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта „500 задруга у 500 села“. За све заинтересоване ће бити организоване стручне посете успешним печуркарским производним центрима, уз савете о томе како се удружити у задругу.

 И гљиве доносе добру зараду  И гљиве доносе добру зараду  И гљиве доносе добру зараду

16.06.2020.

Кркобабић у посети Српском Итебеју у општини Житиште

Ништа не успева као успех

Министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић посетио је данас банатску општину Житиште где је у селу Српски Итебеј отворио „Прву летњу задружну школу“ у организацији Задружног савеза Војводине. Тродневну школу са стручним предавањима у земљорадничкој задрузи „Мркшићеви салаши“ и практичним обиласцима неколико успешних задруга Војводине, похађаће 54 учесника са територије читаве АП Војводине и намењена је свим члановима задруга који желе да своје знање обогате практичним стручним саветима.

 Ништа не успева као успех

Кркобабић је, говорећи о развоју задругарства и неспорном успеху пројекта „500 задруга у 500 села“, истакао
„Ово је пут којим Војводина и Србија треба да иду даље. Али одлучно, без застајкивања. То је императив времена и већ потврђено искуство развијених земаља Европе. Ова успешна задруга може да послужи као добар пример за свако веће село. Овде се види, чује и осећа успех. Ништа не успева тако добро као успех.“

ЗЗ „Мркшићеви салаши“ послује већ 28 година, има 21 члана, 307 коопераната и чак 314 запослених. Данас ово банатско место има 1900 становника и скоро трећина становништва је на неки начин економски везана за задругу, а ако се том броју додају и чланови њихових породица може се рећи да место опстаје захваљујући задрузи.

Министар је истакао да је Влада Србије спремна да подржи улагања у задруге, да је уз трансфер знања и технологија ово рецепт за опстанак сеоских средина и позвао повратнике из иностранства да размисле о улагањима у пољопривреду, на основу стручних савета чланова Академојског одбора за село САНУ.

Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов изјавио је да су задругама потребни млади, стручни људи и да они данас имају могућност да остају и запошљавају се у својим срединама. Јованов је захвалио министру Кркобабићу на залагању и истакао  да је Влада Републике Србије протеклих година направила историјски корак напред у задружном сектору, давањем бесповратних подстицајних средстава задругама.

 Подсећамо, за три године основано је 715 нових задруга, а држава је директно помогла рад 152 задруге са укупно 1,7 милијарди динара за набавку опреме, механизације, матичних засада, основног стада итд.

 Ништа не успева као успех  Ништа не успева као успех  Ништа не успева као успех  Ништа не успева као успех

09.06.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић

Пет златних воћки Србије

Поводом недавног позива копредседника Националног тима за препород села Србије министра Милана Кркобабића и академика Драгана Шкорића повратницима да улажу у воћарство, јавио се велики број заинтересованих са питањем у које воћне врсте да инвестирају? Консултујући врхунског стручњака за ту област професора др Зорана Кесеровића, члана Националног тима за препород села Србије, министар Кркобабић и академик Шкорић поручују да је најисплативије улагати у производњу: боровница, јабука, јагода, малина и трешања. Подсећају да се воћарство показало као добар модел повећања стандарда становништва и решавања економских, социјалних и демографских проблема. Поред тога, воћарство је покренуло и друге гране привреде, a запошљава 10-20 пута више радне снаге и остварује далеко већи профит.

 Пет златних воћки Србије

У структури извоза аграрних производа из Србије у 2018. години воће и поврће се налази на првом месту са 23 одсто. Извоз воћа у 2018. години износио је око 618 милиона долара, 2017. око 680 милиона долара, 2016. око 625 милиона долара. Само од извоза јабуке Србија годишње зарађује више од 120 милиона долара. Свеже воће се у просеку извозило са ценом од 0,89 долара, а прерађено 1,82 долара, што говори да се морамо оријентисати на производе веће финалне вредности. Међу првих 10 извозних пољопривредних производа у 2017. години налазе се 3 воћне врсте: малина на 3. месту са вредношћу од 233,2 милиона долара, јабука на 4. месту са 122,4 милиона долара и смрзнута вишња на 8. месту са 59,2 милиона долара. Такође, у 2018 години међу 12 извозних производа налазе се четири воћне врсте: малина, јабука, вишња и бресква.

Министар Кркобабић посебно наглашава да је шанса за већу зараду у развијању вишег степена прераде и удруживању у специјализоване воћарске задруге:
„Чињеница да се Националном тиму за препород села Србије јавило на десетине повратника из иностранства заинтересованих да улажу у воћарство свог завичаја, јасно говори да су људи препознали ту грану пољопривреде као високопрофитабилну. Ево, илазимо им у сусрет и, консулутујући науку, упућујемо их да улажу у најисплативије воћне културе. Поред уноса знања, повратници и сви други заинтересовани све више схватају да ће лакше и јефтиније произвести и брже и скупље продати ако се удруже. У Србији имамо више квалитетних воћарских задруга као што су „Агро еко воће“ у Ариљу, која је почела производњу одличних сокова од малине, јагоде и јабуке и Сложену задругу „Сложни воћари“ из Новог Сланкамена, која је велике залихе јабука продала по три пута већој цени захваљујући задружном калибратору. То могу само задруге и удружени пољопривредници – задругари и кооперанти. Наш циљ је да једног дана у Србији имамо воћарску задругу – гиганта, попут шпанског „Анекооп“-а, који окупља 27.000 фармера Удруживањем и увођењем нових технологија и вишег степена прераде, повећали би се приходи произвођача воћа, смањила незапосленост и одлив становништва из руралних подручја.“

Воћњаци у Србији заузимају око 183.602 ха, односно 4,8 одсто површине укупног пољопривредног земљишта, што је мало с обзиром на повољне климатске и земљишне услове за гајење воћака.

Професор Кесеровић наводи да правац развоја воћарства у неразвијеним подручјима треба да се огледа у повећању површина под интензивним воћним засадима. Дугорочни циљ нам је изградња прерађивачких и складишних капацитета и дистрибутивних центара, добијање производа већег степена прераде, стварање робне марке и удруживање воћара у задруге и друге различите видове асоцијација.

По увођењу савремених технологија издвајају се: боровница, јабука, трешња и јагода, где се можемо поредити са најразвијенијим воћарским регијама света, али и по приносу који остварујемо по ха. По профитабилности у Србији се издвајају следеће воћне врсте: боровница, јабука, јагода, малина и трешња. Перспективу имају и: вишња, поготову крупноплодне сорте, кајсија, леска, орах и крушка, али и друге воћне врсте као што су шљива, купина и бресква.

Боровница је тренутно најисплативија биљна култура у Србији. По 1 ха рачунајући земљиште и пратећу механизацију са противградним мрежама и фертиригацијом потребно је уложити око 60.000 евра. У појединим годинама држава је враћала око 50 одсто уложеног. Инвестиција се враћа у три бербе. Трошкови по кг су око 2 евра. По ха може да се оствари и до 18 тона Цена боровнице у последње 3 године код врхунских произвођача је била у просеку око 5,5 евра. Код произвођача боровнице са лошијом технологијом остварује се принос 9-10 тона са просечном ценом од 3,5 евра. Инвестиција се враћа у 5 години, ако се не рачунају подстицаји државе. Подизање 1 ха боровнице са противградном мрежом и фертиригацијом износи око 44.630 евра.

Јабука је друга воћна врста по оствареном профиту по хектару. То је воћна врста код које је највише урађено на увођењу савремених технологија, подлога и сорти. Јабука је јако захтевна воћна врста што се тиче технологије, али је високо акумулативна и захтева веома много људског рада - око 750 до 800 часова по хектару. Ако томе додамо и класирање јабуке где за 200 тона треба 1.500 часова, онда је јасно колико радне снаге ангажује јабука. За подизање засада јабуке са противрадним мрежама и фертиригацијом потребно је издвојити од 40.000 до 45.000 еура, што зависи од броја садница по хектару. Република Србија АП Војводина дају око 50 одсто. Инвестиција се отплаћује од 5. до 6. године. Произвођачи који немају хладњачу остварују профит од 8.000-12.000 еура по ха, зависно од приноса, квалитета, сорте и цене. Овде је рачунат принос од 55-60 тона. Неке компаније остварују принос у просеку и 75-80 тона. Произвођачи који имају хладњаче и калибраторе са оваквим приносом могу остварити профит, зависно од сорте и цене, од 20.000 до 25.000 евра по хектару, некад чак и више.

Код јагоде у савременој технологији узгоја на гредицама и фолији инвестиција по ха износи око 15.000 евра, од субвенција Републике Србије и АП Војводине враћа се око 50 одсто. Берба траје две године. Зарада износи 7.000-12.000 евра по години, зависно од сезоне. 2020. година је била рекордна по приносу и просечној цени. Ове године сорта јагоде Клери на неким плантажама имала је принос и до 25 тона по ха, а просечна цена је била око 1,5 евра.

Код малине за заснивање засада са противградном мрежом потребно је издвојити око 30.382 евра по ха. Са приносом од 12 тона по ха и са просечном ценом од 1,6 евра инвестиција се отплаћује у 4-тој години, ако се не рачунају подстицаји државе.

Код трешње инвестиције у савремене засаде са противградним системом, фертииригацијом, савременим сортиментом на подлози Гизела 5 износи 40.000-45.000 евра, а од Републике Србије и АП Војводине добија се око 45 до 50 одсто укупне инвестиције. Враћање уложених средстава је у 5-6. години. Може да се оствари принос 12-15 тона по ха. Просечна цена у последње четири године за квалитетну трешњу је око 1,9 евра. Трошкови производње су око 55 одсто.

За све ове воћне врсте важно је да су посађене у одговарајућим агроеколошким условима како би отклонили штете од ниских зимских температура и пролећних мразева.

Академик Шкорић истиче да је за експанзију воћарства у Србији у претходној деценији заслужно знање, удруживање у задруге и подстицајне мере републичких и покрајинских институција за нове технологије прилагођене климатским променама.

Национални тим за препород села Србије обавештава заинтересоване повратнике и друге грађане који планирају да улажу у воћарство да ће на њихов захтев организовати посете најуспешним воћарским задругама у Србији, уз стручне савете како се могу удружити.

 Пет златних воћки Србије

01.06.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професори Остојић и Тописировић

Сир са „пасошем“ – уносна производња

Kопредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања повратника заинтересованих за улагање у производњу сирева, а после консултација са професором др Љубишом Тописировићем, биохемичарем молекуларне биологије и чланом Националног тима за препород села Србије и професором др Михаилом Остојићем, технологом за сиреве и чланом Развојне академије пољопривреде Србије, поручују да је улагање у производњу сирева веома исплативо. Сирарство је занат и уметност производње у којој је зарада најмање два-три пута већа од продаје сировог млека.

 Сир са „пасошем“ – уносна производња

Да је тако потврђује чињеница да последњих десетак година у Европи постоји тренд отварања малих задружних сирара које прерађују 500–5.000 литара млека на дан са својих и фарми других произвођача млека. У Србији не постоји ниједна специјализована сирара у којој се искључиво производе сиреви. Број мини млекара капацитета до 5.000 литара млека на дан, којих је у нашој земљи до пре неколико година било више од 200, смањен је на мање од 100 активних, јер су смањени број музних грла и производња млека, а повећан број старачких домаћинстава.
Према подацима Института за економику пољопривреде, у Србији је у 2019. години укупан број музених грла износио: 427.000 крава, 106.000 оваца и 99.000 коза. Помузено је 1,509 милијарди литара крављег млека, 11 милиона литара овчијег и 31 милион козјег млека. Откупљено је 5.089 кг тврдих сирева, качкаваља, траписта и сл и меких сирева – бели сир у кришкама 44.845 кг. На зеленим пијацама продато је 39.160 кг маслаца (бутера), 2.138.221 кг кајмака (скорупа), 11.781.831 кг свих врста сирева и 1.280.540 кг осталих млечних производа.
У 2019. години укупно је увезено млека и павлаке, млека у праху, кисело-млечних производа, сурутке, маслаца и млечних намаза, сира и урде 84.966.735 кг у вредности 95.446.756 евра. Увезено је 7.769.571 кг сира и урде за шта је плаћено 29.975.224 евра. Истовремено из Србије је укупно извезено 99.873.256 кг млека и млечних производа у вредности 84.102.579 евра. Извоз сира и урде достигао је 15.789.200 кг у износу 47.587.384 евра.

Министар Милан Кркобабић посебно наглашава да је производња сирева велика развојна шанаса али само ако се произвођачи удруже у задруге:
„Податак да у не баш повољном укупном спољнотрговинском билансу млека и млечних производа, извозимо више сира и урде за чак 17,6 милиона евра него што увозимо, говори да Србија има велике потенцијале у тој привредној грани. Имамо сјајне научне раднике, предности специфичног домаћег поднебља, вредне домаћине, а немамо ниједну регистровану сирару – специјализовану производњу за прављење сирева и то са заштићеним географским пореклом. Традиционално млекарство ћемо очувати кроз мануфактурну производњу аутохтоних производа, чиме ћемо створити шансу за извоз карактеристичних врсти сирева са нашег поднебља. Ту мисију у оквиру своје сираре и свог пољопривредног газдинства могу да реализују произвођачи специјалних сирева само ако се удруже у специјализоване задруге за производњу сирева.“

Професор др Михаило Остојић истиче да су наше баке знале да направе сир, који је завршавао у породичној исхрани или на зеленим пијацама. На жалост то није покретач бизниса јер нема специфичности производње, карактеристике поднебља и различитости од стандардних индустријски произведених  сирева.
Професор Остојић истиче да се задружна млекара може организовати према врсти третираног млека, месту примарне производње и асортиману готових производа. За одрживу производњу пољопривредног газдинства потребно је прерадити најмање 1.000 литара крављег млека дневно (производња око 50 музних крава) од чега се дневно добије око 140 кг сира у кришки или око 100 кг полутврдог сира (качкаваља) или годишње 36,5 тона сира. У производњи овчијег сира неопходан минимум је 500 грла музних оваца са максималном производњом око 250 литара млека и 40 кг сира дневно. За одрживу производњу козјег сира потребно је стадо од 200 коза са прозводњом 80 литара млека и производњом 8-10 кг сира дневно. У све три варијанте враћање уложеног новца може се очекивати за 3-5 година што зависи од тога да ли произвођач сира има свој запат или откупљује млеко. Објекти за израду сира могу да буду занатске радионице (породична варијанта), мини млекаре (када се прерађивач не бави производњом млека, већ га откупљује од коопераната) и задружна млекара (задругари удружују капитал са основним стадом и произведеним млеком, са објектима који одговарају за ту намену). Опрема за мини млекару у занатској радионици кошта 3.000-5.000 евра. Опрема за задружну сирару кошта 20.000-50.000 евра зависно од капацитета и степена аутоматизације. Неопходно је да задружна сирара има: 1-2 лактофриза за пријем млека, 1-2 дупликатора (судови за прераду млека у сиреве), једну предпресу, калупе и пресе, посуде за саламурење и простор за зрење и негу сира (хладњача). Србија поседује респектабилну индустрију која производи млекарску опрему. Повољна је околност што у Србији постоји тржиште квалитетне половне опреме, где се могу постићи знатно ниже цене.
Наш народ дели сиреве на беле (кришка и слични сиреви) и жуте (качкаваљ и слични сиреви). За кришку-сир је потребно 6-8 литара, а за качкаваљ од 10-12 литара крављег или козијег млека, док је учешће овчијег млека до 30 одсто ниже.

Професор др Љубиша Тописировић наглашава да је већина сирева израђена од непастеризованог млека и да састав популације бактерија млечне киселине (БМК) у њима директно зависи од присуства тих бактерија у сировом млеку и околини у којој се сир производи. Сходно томе, ови аутохтони сиреви садрже специфичне БМК које постоје у еколошким локалитетима где се они произвoде. БМК дају основу за конструкцију стартер култура за добијање аутохтоних сирева високе вредности са декларацијом одређеног географског порекла. До сада је урађена анализа БМК сирева произведених у домаћинствима на традиционалан начин на локацијама: Региону Карпатске Србије, Ваљевских планина, Старог влахa, Копаоника, Старе планине и Региону Власинске висоравни. Таквим приступом се обезбеђује да произведени сир има свој „пасош“, одосно специфичну препознатљивост. Такав сир би носио име региона у коме је произведен. У Србији следећи сиреви имају ознаку географског порекла: Кривоворски качкаваљ, Хомољски овчији сир, Хомољски козји сир, Хомољски крављи сир, Сврљишки качкаваљ, Старопланински качкаваљ, Сјенички овчији сир, Пиротски качкаваљ од крављег млека, Сомборски сир, Златарски сир, Сјенички крављи сир, Сврљишки крављи сир.
Академик Шкорић се залаже за оснивање Института за сиреве и подсећа да Србија има научне и стручне кадрове са лиценцама инжењерске коморе Србије, који су способни да пројектују задружне млекаре, уводе нове технологије и маркетиншки обраде тржиште. И да грађани Србије имају могућност да сваког дана конзумирају другу врста сира.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике и све друге заинтересоване грађане да улажу у сирарство, оснују пољопривредно газдинство и удруже се у специјализоване сирарске задруге које ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру програма обнове задругарства „500 задруга у 500 села“.

 Сир са „пасошем“ – уносна производња

26.05.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Ђермановић

Живинарска фарма и на окућници доноси зараду

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, одговарајући на питања повратника заинтересованих за улагање у живинарство, а после консултација са врхунским стручњаком за ту област професором Владаном Ђермановићем, чланом Националног тима за препород села Србије, поручују повратницима да улагање у живинарство може да буде исплативо.

 Живинарска фарма и на окућници доноси зараду

Основна предност живинарске производње је у томе што се релативно брзо успоставља, са једнодневним грлима или набавком формираних носиља, и може се организовати по потреби, односно могућности. Држањем живине у објектима, производња је могућа током целе године. Максималним коришћењем генетског потенцијала живине, уз учешће минималног физичког рада, у последње две деценије стекли су се услови за организовање мањих и средњих фармских газдинстава која уз удруживање представљају еквивалент ндустријској фармској производњи.

Према попису пољопривреде од 2018. године од укупно 564.541 газдинство чак 88 одсто или 496.796 газдинстава гаји живину и то 1-49 грла. Укупан број живине у Србији 2018. године је износио 23.184.387 грла, од чега 97,2 одсто чине кокошке. Од тога је бројлера 51 проценат или 11.492.964. Од укупног броја живине ћурке чине 1 одсто (231.844). патке 0,7 процената (162.291), гуске 0,3 одсто (69.553) и остала живина 0,8 процената, односно 185.475 грла.

У последњих 20 година производња јаја у Србији се креће између 1,3 и 1,4 милијарди јаја годишње са тенденцијом пораста последњих година. У 2019. години девет милиона кока носиља произвело је 1,8 милијарди комада конзумних јаја. Исте године у нашој земљи је произведено 114.000 тона живинског меса. Производња живинског меса представља један од најбржих производних процеса који траје од 42 до 45 дана.

Према подацима Републичког завода за статистику, извоз живинског меса и јестивих отпадака од живине у 2019. години је износио 6.622 тонe у вредности од 10.390.400 евра, док је истовремено увоз тих производа  износио 11.817 тона у вредности од 13.789.400 евра. У 2019. години је повећан извоз јаја са љуском који је износио 2.887.500 евра, што је за 169 одсто више него 2014. године. Традиционално увозимо јаја без љуске за потребе кондиторске индустрије, за шта је 2019. године плаћено 3,189 милиона евра. У истој години увезли смо и јаја у љусци у вредности 1,446 милиона евра.

Министар Кркобабић посебно наглашава да и у живинарству можемо да повећамо производњу и смањимо увоз само ако се произвођачи живинског меса и јаја удруже:
„Податак да је прошле године увоз живинског меса и јестивих отпадака од живине био већи од извоза за 3,4 милиона евра, а да дуго увозимо јаја без љуске за потребе кондиторске индустрије говори да и у живинарству можемо да подигнемо производњу и смањимо издвајања за увоз. Морамо повећати капацитете за прераду јаја и на тај начин да подмиримо домаће потребе и чак извозимо јаја без љуске. Зашто не би живинарске задруге прерађивале јаја и производиле јаја без љуске за чији смо увоз 2019. године платили 3,189 милиона евра?! Међусобно удруживање произвођача у специјализоване живинарске задруге, а поготовo произвођача и прерађивача даје праве одговоре на све савремене економске изазове, а тако је и у живинарској производњи.“

И Раде Шкорић, директор Пословног удружења „Заједница живинара“ сматра да се удруживањем у живинарству може постићи бољитак и објашњава да ће се шансе за извоз повећати у приступном процесу ЕУ када будемо испунили неопходне стандарде, јер годинама извозимо само у Босну и Херцеговину, Македонију и Црну Гору.

Професор др Владан Ђермановић поручује да се одржива и исплатива производња живинског меса једног пољопривредног газдинства може обезбедити товом од 10.000 бројлера у турнусу. За такву производњу неопходно је обезбедити објекат од 670 м2  производне површине. Изградња објекта од чврстог материјала са неопходном опремом за храњење, напајање и вентилацију износи око 70 евра по м2, док је цена једнодневног бројлерског пилета сезонски променљива и најчешће се креће 45-55, па и 60 динара по грлу. Враћање улеженог се може очекивати најраније крајем друге, али сасвим сигурно током треће године производње. Економску егзистенцију својих чланова, пољопривредно газдинство може да обезбеди и производњом јаја, за шта је неопходно 5.000-10.000 носиља. Препоручује се набавка 18-то недељних носиља, чија је цена око 5 евра по грлу. Ако се носиље гаје у кавезном систему, неопходно је поседовати објекат од најмање 300 м2. У један кавез (једна јединица) смешта се 4 до 6 носиља, а цена јединице (24 носиље или 6 кавезних јединица) је противвредност око 120 евра. Производни циклус (носивост) у нашим условима гајења траје до 12 месеци. Враћање уложених средстава могућ је крајем друге и у току треће производне године (сезоне).

Један од начина гајења живине јесте гајење на окућници, односно у испусту. Испуст могу представљати слободне површине око објекта, а најбоље су површине засејане травом или воћњаци. Неопходно је обезбедити 2,5-10 м2  по носиљи или 12 до 14 грла у тову по м2. Производњу на отвореном, односно на испусту, одгајивачи могу организовати и путем селећих, монтажних објеката.

Академик Шкорић поручује да је поред основних услова за гајење живине, неопходно поседовање основно стручно знање, које се може обезбедити стручним консалтингом и саветовањима, као и набавком стручне литературе и технолошких упутстава.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике и све друге заинтересоване грађане да улажу у живинарство, да оснују пољопривредно газдинство, а затим да се удруже у специјализоване живинарске задруге. За све заинтересоване ће бити организоване стручне посете успешним живинарским фармама. Живинарске задруге ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“.

21.05.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и доцент Иванишевић

У вину је истина, али и велика зарада!

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања заинтересованих повратника за улагање у виноградарство и винарство, а после консултација са врхунским стручњаком у тој области доцентом Пољопривредног факултета у Новом Саду др Драгославом Иванишевићем, чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да су улагања у виноградарство и винарство изузетно профитабилна. “

 У вину је истина, али и велика зарада!

Виноградарство као радно интензивна делатност омогућава ангажовање већег броја људи и остваривање већих прихода по јединици површине у односу на већину пољопривредних култура које се гаје у нашој земљи. Србија има одличне агро-еколошке услове за развој виноградарства. Историја гајења винове лозе на нашим просторима датира још пре доба римског царства, а наша вина су пили римски императори, међу којима је велики значај у обнови тадашњег виноградарства имао римски император Маркус Аурелиус Проб, родом из тадашњег Сирмиума –данашње Сремске Митровице.

Према подацима Института за економику пољопривреде у Београду у периоду 2012-2018. година, површине под виноградима су повећане за 35 процената и 2018. су износиле око 34.000 хектара.

Према попису пољопривреде из 2012. години, у Србији се производњом грожђа бави 80.341 пољопривредно газдинство. У просеку такво газдинство има 0,28 хектара под виновом лозом. Просечна површина винограда коју обрађује једно газдинство у централној Србији износи 0,23 хектара док је у Војводини знатно већа - 0,85 ха.

Како наводи стручњак за виноградарство и вина др Драгослав Иванишевић, Србија годишње више увезе него извезе 10-20 милиона литара вина. Према подацима др Антона Пушкарића из Института за економику пољопривреде у Београду, Србија годишње произведе око 38 милиона литара вина. У периоду 2012-2016. година Србија је извозила годишње просечно 13,6 милиона литара у вредности 16,2 милиона долара, док је у истом периоду увозила двоструко више: 27,2 милиона литара у вредности од 32,6 милиона долара. Спољнотрговински биланс је нешто повољнији 2019. године: Србија је извезла 13,3 милиона литара у вредности 20.9 милиона долара, док је увоз те године достигао 20,7 милиона литара вина у вредности од 30,8 милиона долара.

Министар Кркобабић посебно наглашава да су и у виноградарству и производњи вина императив повећање обима производње, побољшање квалитета вина, што се постиже удруживањем:
„Чињеница да имамо повољне географске и друге услове за гајење винове лозе, а да смо прошле 2019. године за увоз вина дали више од 30 милиона долара, подстиче нас да повећамо производњу винских сората грожђа, смањимо увоз вина и подигнемо квалитет вина које ће имати вишу цену. За сваку похвалу је што се винари у Србији удружују у рејонска удружења за заштиту географског порекла вина и што је формиран Национални савез виноградара и винара попут оних у Јужном Тиролу. Само удруживањем у специјализоване виноградарске и винарске задруге, а касније и стварањем сложених производно-прерађивачких система, винари ће моћи успешно да се баве унапређивањем технологије производње вина, али и маркетингом, који је нужан предуслов за успех на светском тржишту. Повећање поседа газдинства које се бави виноградарством, који сада просечно износи 0,28 ха, такође је могуће пре свега удруживањем у задруге.“

Кркобабић истиче да је враћање старог сјаја виноградарским и винским задругама од ванредног значаја и за вински туризам, изузетно погодног и исплативог за сеоска домаћинства у многим крајевима Србије. Вински туризам је почео да се развија од пре неколико година, а данас је туристима у Србији у понуди девет винских путева којима се нуди да упознају око 300 винарија чији се број стално повећава.

Радује чињеница да извоз вина у Србији непрекидно расте. Код вина је веома важна цена по литру. Србија је повећала просечну цену са 0,97 евра по литру у 2008. години на 1,48 евра у 2018. години У последње време расте извоз квалитетних вина са контролисаним географским пореклом.

Код нас доминирају западноевропске сорте: совињон, шардоне, мерло, каберне совињон. Од старих сорти се на значајнијим површинама гаји прокупац, затим грашац (италијански ризлинг). Шанса Србије је у новоствореним сортама које постају „хит” у Европи као што су Пробус, Сила, Морава.

Специјалиста за виноградарство доцент Иванишевић поручује да виноградарска производња може бити исплатива на 2-5 ха. Улагања за подизање 1 ха винограда износе око 15.000 евра. Овоме треба додати и улагања у опрему за производњу вина. Процењује се да је на 10 ха винограда потребно уложити још око 150.000 евра. У виноградарству и винарству обрт капитала је нешто спорији, јер до  добијања пуног рода протекне 4 до 5 година. Затим за добијање квалитетног вина потребне су јо3-4 године. После тога следи позиционирање на тржишту, што није нимало једноставно. Али на крају су ефекти врло позитивни.

У оквиру винородне Србије се налазе три региона: централна Србија, Војводина и Косово и Метохија са 22 рејона и 77 виногорја и више виноградарских оаза. У оквиру региона централна Србија се налази 13 рејона: Поцерско-ваљевски, Неготинска Крајина, Књажевачки, Млавски, Топлички, Нишки, Нишавски, Лесковачки, Врањски, Чачанско – Краљевачки, Рејон Три Мораве, Београдски и Шумадијски рејон. У оквиру региона Војводина се налази 7 рејона: Сремски, Суботички, Рејон Телечка, Потиски, Банатски, Јужнобанатски и Бачки рејон. Регион Косово и Метохија има два рејона: Севернометохијски и Јужнометохијски.

Академик Шкорић истиче да и произвођачи у винарству морају мењати навике, морају се удруживати и унапређивати знање и технологије, неопходно је развијати домаћи научноистраживачки рад и поздравља најаву да ће држава у наредних десет година у унапређење винарства уложити 300 милиона евра.

Национални тим за препород села Србије ће се залагати за повећање подстицаја за нове засаде винограда, посебно за производњу вина са заштићеним географским пореклом, компензацију трошкове лабораторија, субвенције за опрему и машине. Повратницима из иностранства и другим заинтересованим предлаже да уложе лична средства у подизање винограда, заснују воћарско-виноградарско пољопривредно газдинство и да се удруже у специјализовану виноградарско-винарску задругу. Заинтересованим за улагање у виноградарство и винарство поручује да ће на њихов захтев организовати посете успешним специјализованим воћарско-виноградарским задругама међу којима су „Трифун и Дионис“ из Бешке и „Изба ваин“ из Веле Поља, Градска општина Црвени Крст, Ниш, које су од Кабинета за регионални развој добиле подстицајна средства у оквиру пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“. Акција доделе бесповратних средстава винаградарским задругама ће бити настављена и ове године.

17.05.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и доцент Вујошевић

Цвећарство - посао који цвета целе године

Кркобабић повратницима: „Док вас мучи реална неизвеснот шта даље – вреди остати у Србији и размислити о предлозима Националног тима за препород села Србије!“

 Цвећарство - посао који цвета целе године

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања заинтересованих за улагање у цвећарство, а после консултација са врхунским стручњаком у тој области доцентом др Аном Вујошевић, чланом Националног тима за препород села Србије и стручњацима Института за економику пољопривреде у Београду, које предводи др Јонел Субић, поручују повратницима и другим заинтересованим грађанима да улагање у цвећарство може да буде исплативо.

Производња цвећа би могла да има значајно место у повећању привредне активности Србије, јер наша земља располаже погодним природним условима. У прилог томе говори чињеница да Србија, уз Француску, има најквалитетније руже на европском тржишту.

Гајење цвећа је високоинтезивна производња, која не захтева велике површине, али битан предуслов су знање и организација укупне производње и продаје. Захваљујући тражњи током целе године, производња цветног и декоративног садног материјала последњих година бележи изразити развој. Приметан је све већи интерес појединаца за производњу цвећа на мањим поседима у оквиру својих породичних домаћинстава. Обим годишње производње износи око 2.500 тона и не подмирује потребе домаћег тржишта.

Индустрија цвећа у свету је грана у којој трговинска размена износи око 200 милијарди долара, са стопом раста и до 10 процената. У 2019. годину Србија је извезла три хиљаде тона цвећа и украсног биља у вредности 4,15 милиона евра, а увезла за 11 милиона евра. Руже, каранфиле и гладиоле плаћене су пет милиона долара, семе и садни материјал 2,8, остало цвеће три милиона долара и украсно грање пола милиона долара. Највише цвећа увози се из земаља ЕУ: Холандије, Италије, Белгије, Мађарске, затим из Кеније, Турске, Еквадора и Колумбије. Истовремено, иностраним купцима продато је семе, садни материјал цвећа и резано цвеће. Највеће учешће у извозу за 2019. годину имала је група живо цвеће, а најзначајнији је био извоз ружа.

Министар Кркобабић посебно наглашава да су повећање производње цвећа, смањење увоза и удруживање императиви и у тој привредној грани: „Чињеница да је Србија прошле године платила 7 милиона долара за увоз цвећа које могу да произведу удружени домаћини у Србији, уз примену домаће науке, велики је мотив да се боље организујемо, подигнемо производњу и уштедимо велики новац који дајемо за увоз цвећа. Произвођачи цвећа, као и сви други пољопривредници у Србији, ће постићи повољнији – жељени резултат само ако се удруже. Само тако ће бити уважени на прави начин – почев од коришћења разних погодности локалне самоуправе до подстицајних средстава републичке Владе. Удруживање даје истинске одговоре на све економске и друге изазове и зато препоручујемо и произвођачима цвећа да се удруже у специјализоване цвећарске задруге. Само удружени, уз улагања личних средстава, примене науке и помоћи државе можемо да се приближимо Холандији, светском гиганту у производњи и промету у цвећарству.“

Производња цвећа у Србији је сконцентрисана око већих градова и њом се бави око 2.125 газдинстава на укупној површини од 382,24 ха. Доминира производња расада сезонског цвећа, као и производња неких врста погодних за резани цвет: руже, хризантеме, љиљани, гладиоле, кале. Производња цвећа се организује и на отвореном пољу и у заштићеном простору. У 2016. години, површине отвореног простора на којима се узгајало цвеће износиле су 263 ха, а заштићеног простора 119 ха, што чини нешто више од 5 одсто укупних површина под заштићеним простором у Србији (2.083 ха). Производња цвећа обавља се у неколико већих области. Главни производни центри су: Београдски регион са 40,76 ха, Мачванска област - Шабац (19,44 ха), Моравичка област - Чачак (9,88 ха), Расинска област - Варварин (18,96 ха), Крушевац (12,45 ха) и Шумадијска област - Крагујевац (11,58 ха).

У заштићеном простору доминира производња расада сезонског цвећа. На отвореном пољу, најзаступљенија је производња ружа, гладиола, хризантема, кала и љиљана. Површине под овим културама из године у године варирају. Највеће површине заузимају руже, док су остале културе заступљене у много мањем проценту.

Највише садног материјала увозимо за: лале, нарцисе, зумбуле и орхидеје, а од резаног цвећа највише увозимо руже, орхидеје, хризантеме и љиљане. Највише извозимо резано цвеће, пре свега руже.

Стручњак за цвеће доцент Пољопривредног факултета у Београду др Ана Вујошевић истиче да у зависности за коју врсту цвећа се произвођач опредељује, враћање инвестиције би могло да се очекује за 3-5 година. У зависности од одабраних врста, разликују се и производни објекти, па су тиме и улагања различита! У објектима заштићеног простора, производња цвећа обавља се у малим серијама, јер се ради о објектима малих површина (најчешће од 200-400 и ретко до 1000м2). Цена пластеника зависно од типа креће се од 10 до 20 евра/м2, затим 30-40 евра, па све до 70 евра/м2 уз обезбеђено грејање! Цена репроматеријала зависно од изабраних врста износе минимално 2000 евра (у производњи сезонског расада), док би неке саксијске културе, које се убрајају у сезонски расад, биле и скупље!

Према прорачуну Института за економику пољопривреде у Београду, на челу с др Јонелом Субићем, чланом Националног тима за препород села Србије, модеран холандски стакленик на једном хектару може да се изгради улагањем 1,3 милиона евра. На основу аналитичке калкулације на бази варијабилних трошкова у производњи руже у модерном стакленику на хектару се може очекивати 1,8 милиона цветова и приход од 576.000 евра, док су трошкови 375.000 евра и још 175.000 евра прве године за супстрат и садњу. Може се очекивати бруто зарада од 201.000 евра. У гајењу гербера са очекиваних 1,3 милиона цветова на хектару, очекивани приход износи 559.000 евра, док су трошкови (не рачунајући садни материјал) 375.000 евра. Очекивана бруто зарада износи 184.000 евра годишње. У производњи кале са очекиваних 1,1 милиона цветова на хектару, очекивани приход је 286.000 евра, а укупни трошкови износе 239.400 евра (уз 55.000 евра за садни материјал прве године).

Програми едукације произвођача представљају веома важан сегмент унапређења производње цвећа у Србији. Академик Драган Шкорић предлаже већу заштиту домаћих произвођача цвећа и оснивање Научног института за производњу цвећа, који би био снажан подстицај повезивања науке и праксе, повећању производње и смањивању увоза. Млади стручњаци за цвеће у оквиру тог института били би упућивани на специјализацију у Холандију и друге земље, како би се повећали научноистраживачки потенцијали Србије и подигао квалитет у области цвећарства. Доцент др Вујошевић истиче да је корисно организовати берзу за промет цвећа, чиме би се обезбедила сталност понуде, промета и тражње.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике и друге заинтересоване грађане да улажу у цвећарство, оснују пољопривредно газдинство, а затим се удруже у специјализоване цвећарске задруге и конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“. За заинтересоване национални тим ће организовати стручне посете успешним газдинствима које гаје цвеће.

14.05.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Марковић

Сеоски туризам – српско море

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић одговарајући на питања заинтересованих за улагање у рибарство, а после консултација са врхунским стручњаком у тој области професором Зораном Марковићем, чланом Националног тима за препород села Србије, поручују повратницима да улагање у рибарство може да буде веома исплативо. На просторима данашње Србије, рибарство је било значајан начин доласка до хране још из периода праисторијских људи, који су између 35.000 и 20.000 године пре нове ере познавали удицу и бодљикави харпун. Риба је намирница будућности, како због својих нутритивних и превентивних вредности (за кардиоваскуларне, канцерогене и друге болести), тако и због чињенице да Србија располаже огромним ресурсима за гајење слатководних врста риба.

 Рибарство – исплатив посао који одолeва времену

Рибарство у Србији се одвија кроз аквакултуру - гајење риба, рибарство отворених вода и прераду риба. Аквакултура се реализује у топловодним (шаранским), хладноводним (пастрмским) рибњацима и РАС системима (рециркуларни системи за производњу рибе). Производња рибе у последњој деценији варира између 7.278 тона 2017. године и 13.013 тона у 2011. години. Према количини производене рибе Србија је негде у средини у поређењу са чланицама ЕУ, а мању производњу од Србије има 12 чланица ЕУ.

Просечна потрошња рибе у Србији по глави становника је 5-6 кг по званичним (односно 7 кг по незваничним) подацима, што је 3-4 пута мање од европског и светског просека. Укупна потрошња рибе у Србији последњих година креће се између 35.000 и 50.000 тона годишње. Увоз рибе бележи стални раст. У последњој деценији се кретао од 23.336 тона (2008.) у вредности од 69 милиона долара, до 36.089 тона (2018. године) у вредности од 102 милиона долара. Извоз рибе из Србије углавном је базиран на рибљим прерађевинама (и то на преради увезене морске рибе) и последњих година бележи значајан раст, од 697 тона у вредности од 4,1 милион долара 2012. године, до 2.095 тона, извезене 2018. године у вредности од 17,5 милиона долара.

Министар Кркобабић посебно наглашава неопходност повећања производње риба и удруживања у специјализоване рибарске задруге:
„Србија би поново могла да буде велики извозник кавијара као пре више деценија, када је у САД и друге земље годишње извозила 2-3 тоне тог специјалитета по цени од 900 долара за килограм и остваривала приход већи од 2,5 милиона долара. Кладовски кавијар се вековима служио и на европским дворовима. Због изградње две ђердапске хидроелетране, шансу данас има неготински кавијар. Риба и рибљи специјалитети у већој мери могу да буду занимљива и исплатива понуда и у јеловнику пољопривредних газдинстава које се баве сеоским туризмом. Чињеница да се три четвртине рибе коју конзумирају грађани Србије увезе и за то држава издваја огромна финансијска средства указује на неопходност повећања производње, чиме би се издвајања за увоз слатководне рибе смањила за око десет милиона долара годишње! Ресурси су велики: само у Војводини је више од 100 000 хектара које се не могу користити за друге намене, а погодне су за изградњу шаранских рибњака. Производња рибе у Србији, према стручним проценама, може да се повећа за 100 одсто, уз добро осмишљен извоз прерађевина од слатководне рибе.“

Кркобабић наглашава да морамо подстицати удруживање, јер Србија данас има свега три специјализоване рибарске задруге.

Професор Марковић истиче да у Европи постоји огроман дефицит од преко 1,5 милиона тона рибе и да стално расте њена конзумација у Европи и свету. А у Србији постоје велики неискоришћени расположиви водени ресурси (реке, потоци, језера, канали, подземне воде), а поседујемо и сировине: пшеницу, кукуруз, јечам, соју за производњу хране за рибе. Велики су капацитети и за производњу екструдиране хране за рибу.

Пољопривредно рибарско газдинство своју егзистенцију могло би да обeзбеди производњом најмање 10 тона рибе: то се у условима пастрмске производње може остварити на површини од 250 м2, односно 5 хектара шаранског рибњака (у полуинтензивној производњи), или 1,5 хектара у интензивној производњи. Висина улагања су са знатним варирањима, што зависи од конфигурације терена, квалитета земље, близине извора за водоснабдевање, близине пута и могућности „качења“ на електро мрежу, врсте материјала од којих се гради... Уложена средства у изградњу рибњака се могу вратити за 4 до 6 година.

Број регистрованих рибњака је 149, од чега 77 шаранских, 68 пастрмских и 4 рибњака (РАС система) за гајење кечига. Број регистрованих пољопривредних газдинстава за производњу риба је 518, од којих само рибе гаји 126 газдинстава, док се 392, поред рибарством, баве и ратарством, воћарством, сточарством. У производњи риба са више од 90 процената доминирају шаран и калифорнијска пастрмка. Поред ове две врсте, гаји се: сом, смуђ, штука, бели и сиви толстолобик, бели амур, бабушка и лињак на шаранским рибњацима и поточна пастрмка, младица и липљан на пастрмским рибњацима, као и кечига и сибирска јесетра у РАС системима. У излову из отворених вода од 50-так врста које се изловљавају, доминирају: шаран, сом, смуђ, штука, бели и сиви толстолобик, бели амур, деверика и бабушка.

Укупне површине под шаранским рибњацима у последњој деценији варирају између 6.492 и 8.940 ха (незванично око 14.000 ха), а под пастрмским рибњацима између 33.255 м2 и 81.411 м2 (незванично око 14 ха). Чак 98 процената шаранских рибњака је лоцирано у Војводини, а пастрмски у брдско планинским подручијима централне Србије, пре свега у западној, источној и јужној Србији. Привредни излов рибе из отворених вода (великих река: Дунава, Саве и Тисе) обављају привредни рибари, којих има између 295 и 388.

Како наводи академик Шкорић, према расположивим ресурсима, уз добру организацију и подршку државе, Србија у шаранском рибарству врло брзо (за две деценије) може постати оно што је Норвешка у салмонидном (пастрмском) рибарству. Норвешка производи више рибе него све земље ЕУ заједно.

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима и свим другим заинтересованим грађанима да улажу у рибарство, затим да се удруже у постојеће или оснују специјализоване рибарске задруге и на тај начин омогуће својим породицама пристојну и сигурну егзистенцију. За све заинтересоване, уз савете како се могу удружити, Национални тим за препород села Србије организоваће стручне посете успешним рибњацима као што су: Рибњак у Рогачици код Бајине Баште, у Скржутима - ободи Златибора, „Риботекс“ у Горњој Трешњици, "Капетански Рит" Кањижа, "БиоФиш" - рибњаци у Сомбору и Бачу, ДТД Рибарство - Јазово, Центар за рибарство и примењену хидробиологију „Мали Дунав" Пољопривредног факултета у Београду - Гроцка, у оквиру кога је и Насеље праисторијског рибара, чији је творац и руководилац професор Зоран Марковић. Иницијатива за оснивање рибарске задруге стигла је од аласа из Голупца, а све специјализоване рибарске задруге ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта „500 задруга у 500 села“.

 Рибарство – исплатив посао који одолeва времену  Рибарство – исплатив посао који одолeва времену  Рибарство – исплатив посао који одолeва времену

10.05.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професорка Видић

Сеоски туризам – српско море

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, одговарајући на питања повратника из иностранства који се интересују за улагање у сеоски туризам, а после консултација са професорком Надом Видић, врхунским стручњаком за ту област и чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да сеоски туризам, који има вишедеценијску традицију и предуслове за просперитетни развој, може да буде извор допуне буџета пољопривредног газдинства, али и уносан и креативан породични посао. Сеоски туризам је изузетно значајан и за очување, ревитализацију и просперитет наших села, сеоских заједница и сеоских предела, што има и велики геополитички и безбедносни значај за све грађане Србије.

 Сеоски туризам – српско море

Према доступним подацима, више од 1.000 породичних газдинстава које се баве сеоским туризмом у Србији остварује готово десет одсто укупне зараде наше земље од туризма. Интересовање за боравак у сеоским домаћинствима из године у годину расте. Повећан је долазак страних туриста, највише их је из Израела, Турске, а у последње време из Кине.

Министар Кркобабић посебно наглашава да се сеоски туризам, као породични посао, код нас базира на вредностима сачуване традиционалне сеоске породице, али да се и у тој области већи ефекти могу постићи удруживањем:
„Здрава и укусна, најчешће органски произведена храна, предмети домаће радиности, плод старих и новијих заната, промоција културно-историјске и природне баштине, уз чувену гостољубивост наших домаћина, чине део препознатљивих предности у оштрој конкуренцији за наклоност домаћег, а посебно госта из иностранства. Приход од сеоског туризма може и мора да буде значајнији у укупном приходу Србије од туризма. Да би се тај приход увећао неопходно је да се пољопривредна газдинства која се баве сеоским туризмом удружују у специјализоване пољопривредно-туристичке задруге, које ће, у име тих домаћинстава, преузети све организационе, финансијске и промотивне послове. Није претенциозно рећи да сеоски туризам може да буде – српско море!“

Сеоски или, како се још назива, рурални туризам је сложена врста туризма, јер интегрише све врсте туризма у нашим сеоским пределима: агротуризам, салашарски, културни, вински, гастрономски, гарден, занатски, кампинг, ловни, риболовни, манифестациони (музички, књижевни, филмски), етно туризам, планински, језерски, речни... У заштићеним, природним и културним, пределима у понуди су бициклистички, планинарски и други бројни облици рекреативног туризма. Сви облици сеоског туризма у кућама на селу, брвнарама, конацима, вајатима, салашима, викендицама, вилама, хотелима, апартманима треба да имају еко димензију и штите и чувају природнe и културнe ресурсе.

Актуелна туристичка понуда у сеоском туризму код нас темељи се на изванредној географској разноликости сеоских предела: равничарски, брдски, планински, речни, језерски, и други са очуваном изворном природом, изузетних рекреативних својстава. Поседујемо богату сеоску културну баштину са традиционалним етно обележјима сеоског становништва.

Како наводи угледна професорка др Нада Видић, међу бројним атрактивним сеоским туристичким дестинацијама који могу да буду путоказ будућим инвеститорима у Србији, јесу и: Туристичко село Злакуса, Терзића авлија, Музеј на отвореном Старо село Сирогојно, Капетан Мишин брег, али и војвођански салаши, крајинске и друге винарије, све бројнија етно села и сеоске етно манифестације. Како истиче академик Драган Шкорић, сеоски туризам је веома развијен у западној Србији, где више стотина домаћинстава своју егзистенцију обезбеђује у тој делатности. Најпознатија етно дестинација је Дрвенград, који је пре више година пороглашен за најбоље етно-архитектонско остварење у Европи.

Национални тим за препород села Србије истиче да у нашој земљи постоје многи занимљиви крајеви без иједног хотела, и без смештајних капацитета у домаћој радиности, и да управо то отвара реалну могућност да заинтересовани повратници улажу сопствена средства, уз пуно разумевање и подршку како државе тако и локалне самоуправе. Инвестиција за бављење сеоским туризмом, пре свега код оних који већ имају објекте и друге ресурсе, износи 10.000-15.000 евра.

Национални тим за препород села Србије предлаже свима који су заинтересовани за улагање у сеоски туризам да региструју пољопривредно газдинство, а затим да се удруже у специјализовану пољопривредно-туристичку задругу. Корисно је да посете неко домаћинство специјализовано за сеоски туризам и непосредно сазнају њихова искуства: садржаје туристичке понуде, какви су ентеријери и екстеријери и опремљеност домаћинстава, које активности су припремљене за туристе, које су знаменитости и природни ресурси у окружењу, какве су цене услуга и начин пријављивања боравака. Неопходно је да ураде категоризацију објекта за издавање, а пре него почну да адаптирају своје домове за туризам или граде нове објекте, требало би да проуче прописе, којима се одређују важећи стандарди - димензије соба, број лежаја...

Национални тим за препород села Србије залагаће се за изградњу инфрастуктуре у селима Србије: путева, водовода, канализације, увођење интернета, што је тренутно ограничавајући фактор у развоју сеоског туризма код нас. Посебним мерама требало би развијати ловни туризам, а од напуштених двораца и ветрењача у Војводини направити атрактивне туристичке дестинације са културним садржајима, који афирмишу нашу историју, културу и традицију. У оквиру програма обнове задругарства Кабинета за регионални развој „500 задруга у 500 села“ подстицајна средства биће намењена и заинтересованим пољопривредно-туристичким задругама.

За повратнике из иностранства и све друге грађане Србије који желе да инвестирају у сеоски туризам, Национални тим за препород села Србије организоваће стручне посете домаћинствима које се баве сеоским туризмом, уз савете о томе како да се удруже у специјализоване пољопривредно-туристичке задруге.

 Сеоски туризам – српско море

06.05.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кижгеци

Лековито биљe – неискоришћена шанса

Кркобабић: Ретко добро улагање - бели слез, на уложених 1.200 евра по хектару, очекивана зарада - чак 9.000 евра!

 Лековито биљe – неискоришћена шанса!

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, одговарајући на велики број питања заинтересованих за улагање у производњу лековитог биља, а после стручних консултација са професором Јаном Кишгецијем, врхунским стручњаком за ту област и чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да се од производње лековитог, ароматичног и зачињског биља може обезбедити завидна економска егзистенција чланова пољопривредног газдинства. Територија Републике Србије, захваљујући свом географском положају, геолошкој и педолошкој разноликости, као и утицају различитих климатских фактора, представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета у свету. Ту биолошку разноврсност флоре чине 3.272 врсте. Сматра се да је 700 врста лековитих биљака, од којих је 420 званично регистрованих и описаних, док се у промету налази 280.

До лековитог биља се долази на два начина: гајењем и сакупљањем у природи. Површине под гајеним лековитим, ароматичним и зачинским биљкама у Србији варирају од 2.000 до 3.000 ха годишње, при чему се највише гаји 20-25 врста: питома нана, камилица, морач, тимијан, бели слез, першун, невен, мирођија, босиљак, оригано, жалфија... У ове површине није урачуната зачинска паприка која се гаји на око 5.000 ха. Процењује се да је у овој производњи ангажовано око 50.000 људи. Сакупљањем лековитог биља у Србији се бави и од тога живи 4.000-5.000 грађана, док се откупом бави 30 до 40 мањих и већих фирми. Највише се обезбеђује: клека, липа, зова, хајдучка трава, кантарион, бели слез и мајкина душица. Процењује се да површине под лековитим, ароматичним и зачињским биљем у Србији могу бити и два-три пута веће. Да то може бити исплатива производња, сведочи податак да је у првих шест месеци 2014 године Србија извезла 1.800 тона лековитог, ароматичног и зачинског биља у вредности 7,6 милиона долара, док је истовремено увезено 1.184 тоне у вредности од 4,4 милиона долара. Увозимо етерична уља, козметичке и друге прерађене производе од лековитог биља. Извоз се повећава из године у годину. У 2017. години из Србије је извезено лековитог биља у вредности од 16 милиона долара. Шансе за већу производњу су у повећању извоза, али и супституцији увоза.

Министар Милан Кркобабић посебно наглашава неопходност удруживања и виши степен прераде:
„Чињеницу да се потрошња лековитог, ароматичног и зачинског биља, као и шумских плодова у свету сваке године повећава за око 5 процената, Србија би требало да искористи и вишеструко повећа своју производњу и истовремено примени високе технологије и иностраним купцима продаје полупроизводе или производе вишег степена прераде – биљне екстракте, етарска уља за козметичку и фармацеутску индустрију, спаковане чајеве и фитопрепарате, што је до сада примењивано у мањем броју случајева. Уз све то, једини сигуран пут ка успеху и већој заради је да се пољопривредна газдинства која гаје лековито биље удруже у специјализоване задруге, јер су само тако поуздан партнер за сарадњу са институтима и великим фирмама.“

На основу података успешних специјализованих задруга, министар Кркобабић истиче да је за гајење једногодишње биљке невен на једном хектару неопходно улагање од око 800 евра, а може се остварити приход од 5.000 евра. За производњу белог слеза, чије гајење траје такође годину дана, улагање износи око 1.200 евра по хектару, а приход може да достигне чак 9.000 евра! Улагања у обраду земљишта, припреме за садњу и бербу за гајење седмогодишње биљке матичњака на једном хектару износе око 1.200 евра и то само у првој години, док су приходи од друге до седме године око 6.000 евра годишње, што је укупно чак 36.000 евра! Поред неопходних агрономских знања која се стичу на стручним курсевима, пољопривредно газдинство које почне производњу лековитог биља требало би да уложи још око 4.000 евра за набавку сушаре капацитета две тоне, а дестилатор чија је цена око 15.000 евра може лакше да се набави ако се пољопривредна газдинства удруже. 

Препорука стручњака је да се лековито биље у Србији у плантажној производњи може успешно гајити на целој територији републике, уз обавезну примену добре пољопривредне праксе (ГАП) и принципа органске пољопривреде. Сакупљање и природи, уз комбиновање са плантажном производњом, препоручује се у брдскопланинским регионима Старе планине, Таре, Делиблатске пешчаре, Фрушке горе, Маљена, Проклетија, Сувобора, Медведника, Сићевачке клисуре, Сокобање...

Интересовање за производњу лековитог, ароматичног и зачињског биља нагло је повећано од 2017. године пројектом обнове задругарства „500 задруга у 500 села“. До 2017. године у централној Србији није постојала ниједна задруга за производњу лековитог биља, док је само у периоду 2017-2020. основано чак 24 задруге са тим производним програмом!

Једна од (нај)успешнијих је специјализована земљорадничка задруга „Заплањски засад“ из Гаџиног Хана, која је од Кабинета за регионални развој добила подстицајна средства за куповину механизације за обраду земљишта, млин за уситњавање суве масе лековитог биља али и дестилатор за виши степен прераде – производњу етеричних уља, коју су почели прошле године. Директор задруге Зоран Илић истиче да је продаја целокупне производње 15 задругара и 78 коопераната на око 35 хектара унапред договорена и то по гарантованим ценама, захваљујући уговору са Институтом за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“ из Београда, који задругарима пружа и стручну подршку. Да се пољопривредна газдинства нису удружила у задругу не би имала наведене погодности. Међу успешним задругама које производе лековито биље су и: „Натура балканика“ Добрић, „Ханови“ Куновица, „Еко бразда“ Ново Село, „Примула верис“ Јабуковац, а успешне резултате очекују многе новоосноване задруге, међу којима „Дивља ружа“ из Београда са засадом од 68 ха шипурка.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике из иностранства и све друге заинтересоване да уложе лична средства, започну производњу лековитог, ароматичног и зачињског биља, да се удруже у специјализоване задруге и - очекују добру зараду. Национални тим ће, на захтев заинтересованих, да организује стручне посете успешним задругама које се баве производњом лековитог биља.

 Лековито биљe – неискоришћена шанса  Лековито биљe – неискоришћена шанса

03.05.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Младеновић

Пчеларство – од исплативог хобија до уносне зараде!

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, поводом великог броја заинтересованих за улагање у пчеларство, консултовали су професора Мићу Младеновића, врхунског стручњака за пчеларство и члана Националног тима за препород села Србије и поручују да је одрживи развој пчеларства сигуран и исплатив начин да се покрене успешна производња. Производња меда и других пчелињих производа је занат који се учи у једној сезони, а релативно ниска улагања могу се брзо вратити. Пчеларство је повољно за оба пола и различитих нивоа знања, а у њему могу да раде и људи са благим степеном инвалидитета и старији од 50 година.

 Пчеларство – од исплативог хобија до уносне зараде!

Србија поседује око 850.000 кошница у стационираним и селећим пчелињацима, а према подацима неких асоцијација пчелара, има око 1.100.000 кошница. Регистрованих пчелара је око 15.000, али се претпоставља да се пчеларством бави око 30.000 домаћинстава. Производња меда у Србији варира од 6.000. до 9.500 тона годишње, од чега сортне врсте меда - багремов и сунцокретов чине по трећину  и још једну трећину полифлорне врсте: ливадски, цветни, медљиковац и све друге. Приход је велики и од других пчелињих производа: воска, матичног млеча, поленовог праха или пчелињег хлеба - перге, матица и ројева, прополиса и пчелињег отрова, који је у врху алтернативних препарата у санацији многих аутоимуних болести.

Министар Кркобабић, посебно наглашава да су шансе за успех пчеларских газдинстава много веће ако се удруже у специјализоване пчеларске задруге:

„Када би се и те задруге удружиле у сложене пчеларске системе, примењујући савремене технологије и виши степен прераде, зарада пчелара била би већа, а пласман меда бржи и једноставнији. У пчеларству постоји велика развојна снага: веровали или не - извоз меда 2013. године у Србији у вредности од 14 милиона долара је био већи од извоза јунећег меса!?! Наш циљ требало би да буде подизање производње меда, са 6.000 до 9.500 тона, колико је износила протеклих десет година, на 12.000 тона годишње.“

У Србији је 2018. године произведено око 9.000 тона меда, извезено 2.774 тоне у вредности 12,4 милиона долара. Увезене су 43 тоне меда, за шта је потрошено 266.000 евра, али, углавном, у компензационим пословима. Цена меда у ЕУ варира из године у годину и креће се од 5-7 евра за килограм багремовог меда и 4-4,5 евра за кг ливадског. Наш мед, посебно багремов, купују Немци, Норвежани и Италијани, а све веће интересовање показују земље Северне Африке, Индија, Јапан и Кина. Иако је Кина највећи светски извозник, заинтересована је за увоз свих врста српског меда, а Јапан посебно за сунцокретов мед.

Национални тим за препород села Србије поручује да четворочлана породица у Србији своју егзистенцију може остварити са 200 кошница и две селидбе, уз напомену да сезона у пчеларству траје само шест месеци. Може се очекивати принос од најмање 20 килограма меда по кошници или од 200 кошница најмање  4 тоне меда, чија је вредност око 15.000 евра. Савремене кошнице домаће производње коштају око 6.000, а са пчелињим ројем око 12.000 динара. Неопходна опрема: за отварање кошница, армирање сатних основа, центрифугирање меда и амбалажа за мед коштају око 4000-5000 евра. Та инвеситиција користи се наредних 20 и више година.

Србија има повољне агроеколошке и метеоролошке услове за гајење пчела. Разноврсно медоносно биље, међу којима су багрем, липа, сунцокрет и ливадско биље, пчелама је на располагању читавих 9 месеци, а имамо и једну од најбољих раса пчела на свету Apis mellisera carnica.

Огроман је значај пчела за пољопривреду Србије. Пчеле сваке године, према речима професора Миће Младеновића, опрашивањем повећавају приносе у ратарству, воћарству у повртарству Србије за 148 милиона евра.

Србија производи шест врста меда са заштићеним географским пореклом: Хомољски, Качерски, Ђердапски, Делиблатски, Фрушкогорски и Власински, а у поступку регистрације је Шумадијски мед. За пчеларство су значајни и: Копаоник, Тара, Јастребац, Бесна Кобила, Цер, Стара планина, Ђердап, Вршачки брегови, Банат и Бачка... Јединствен у Европи је мед са Ртња.

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима из иностранства да  заснују специјализовано пчеларско газдинство, да уложе лична средства, да се удруже у задругу, примењују савремене технологије и виши степен прераде у пчеларству и користе опрему као што је то урадила пчеларска задруга „Мед и воће“ у Власотинцу, која је подстицајним средствима пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“ набавила најсавременију пчеларску опрему: аутоматску машину за израду шећерних погача, машину за израду сатне основе, електрични отклапач саћа, опрему за врцање меда, сушару за полен и опрему за контролу пчелињих производа. Дигиталним апаратима контролишу природна својства, густину и влагу меда. Производе инвертни сируп за прихрањивање пчела и специјални кремасти мед. Успешне су и пчеларске задруге у оквиру поменутог пројекта Кабинета за регионални развој: „Би купер“, Мерошина, Девча, „План Б“ Баточина, „Хомоље мед“ Жагубица, „Заплањска матица“ Гаџин хан...

Национални тим за препород села Србије ће се залагати за веће субвенције пчеларима, поготову у брдско-планинским и пограничним неразвијеним подручјима, за очување пчелињег фонда, а Кабинет за регионални развој наставиће доделу подстицајних средстава за набавку ројева, пчелињих матица и опреме за пчеларство. Национални тим за заинтересоване организоваће стручне посете најуспешнијим пчелињацима и задругама, уз савете о томе како да се удруже.

 Пчеларство – од исплативог хобија до уносне зараде!

29.04.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Лазаревић

Развијено сточарство – императив успешне пољопривреде!

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић саопштавају да се на недавни позив Националног тима повратницима из иностранства да остану у својој земљи и улажу у пољопривреду, јавио велики број заинтересованих са питањима о улагању у сточарство.

 Развијено сточарство – императив успешне пољопривреде!

Консултујући професора Ратка Лазаревића, врхунског стручњака за сточарство и члана Националног тима за препород села Србије, копредседници тима истичу да је одрживи фармски развој сточарства најбржи, најсигурнији и најјефтинији начин да села оживе, да се развијају а да се газдинства наслеђују и млади остану на селу.

Национални тим за препород села Србије ће се залагати за веће субвенције сточарима, поготову у брдско-планинским и пограничним неразвијеним подручјима, за очување сточног подмлатка, а Кабинет за регионални развој наставиће доделу подстицајних средстава за набавку основног стада и опреме за сточарство. Уз стручну помоћ науке и лична улагања, повратници у таквим условима имају реалне шансе за успех и одрживу сточарску производњу.

Министар Кркобабић наглашава огроман значај удруживања, како у производњи тако и у пласману утовљених грла у земљи и иностранству и подсећа на славна времена те гране српске пољопривреде:

„Циљ развоја савременог сточарства и удружених фармера требало би да буде да досегнемо бар део историјског успеха из 1866. гoдинe, када је Србија нa 1.000 стaнoвникa имaла 1.300 свињa и била велики извозник, док су у то време Сједињене америчке државе на исти број становника имaле мањe oд 900 свињa! Развојем сточарства створићемо услове да садашњи извоз 300-400 тона „беби бифа“ годишње,поново буде на завидном нивоу. Императив нам је да од увозника Србија поново постане извозник меса! И да удео сточарства у пољопривредној производњи са садашњих 30 процената подигнемо на 60-70 одсто, колико је у развијеним земљама!“

У сточарству постоје велике неискоришћене могућности: по броју грла и количини производеног меса, млека, јаја и месних прерађевина знатно заостајемо. Наша земља данас има укупно два милиона условних грла животиња, што је свега 0,5 по хектару, односно 0,26 грла говеда по хектару. А развијене земље имају: Аустрија 1,5 грло говеда по хектару, Немачка два, Француска 2,5, Белгија и Холандија 3-4 грла говеда по хектару.

Сточарством се у Србији бави 444.000 пољопривредних газдинстава, што је 76,4 одсто од укупног броја газдинстава.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Лазаревић истичу да развијена сточарска производња поред јачања економије, због производње стајњака, утиче и на дугорочно очување плодности земљишта и очување агро-еко система. Позивајући повратнике да улажу у сточарство напомињу да је у Републици Србији од укупно 1,3 милиона хектара ливада и пашњака неискоришћено чак око 500.000 ха! На тој површини могу да се гаје: 2,5 милиона оваца и 250.000 грла говеда, пре свега у нашим сточарским центрима у руралним неразвијеним подручјима као што су: Пирот, Димитровград, Сврљиг, Жагубица, Златибор, Пештерска висораван и Сјеница, Бајина Башта, Ваљево, Мионица, Љубовија, Крупањ, Копаоник, Александровац, Брус, Хомоље.

Препоручена раса говеда за производњу млека и меса је сименталац, а само за месо шароле. У брдско планинском подручју сточарска производња требало би да се заснива на гајењу домаћег шареног говечета за месо и на увозним расама из Француске лимузин и шароле.

Четворочлана породица може да обезбеди егзистенцију (са постојећим субвенцијама) ако гаји: 200 оваца са производњом биљних хранива на најмање 50 ха, поседује 15-20 музних крава са производњом 150 тона биљних хранива на површини од најмање 12 хектара или тови најмање 100 јунади уз производњу 540 тона силаже на око 20 ха и коришћењем нузпроизвода индустрије шећера, пива и уља, посебно у Војводини. Код свиња: неопходан број у производњи прасади за даљи тов је 70 крмача са годишњом производњом од 1.430 прасади и у тову свиња 600-700 товљеника у турнусу. Четворочлана породица може да живи и од 60-80 коза,10.000 бројлера и 3000-5000 кока носиља.

Србија треба да тежи циљу да у наредних десет година број говеда са садашњих 893.000, повећа на 1,6 милиона грла; свиња са око три милиона повећа на 6-6,5 милиона товљеника, а број оваца са садашњих 1,7 милиона повећа на око три милиона грла. Број бројлера који сада износи 45 милиона требало би удвостричити и повећати продуктивност кока носиља, односно носивост са 180 на 300 комада јаја годишње.

Пројектом обнове задругарства „500 задруга у 500 села“ чији је циљ снажна подршка сточарима у свим крајевима Србије погодним за сточарство је да помогне стварање моћне задружне економије са сложеним сточарским задругама. Ка том циљу веома илустративни су примери успешних сточарских задруга из поменутог програма Кабинета за регионални развој, који је за три године подстакао оснивање 701 нову задругу: „Агроклек“ из Клека, чија је просечна млечност крава већа од просека у ЕУ, фарма музних крава „Агродунав“ Каравуково, фарма свиња „Алфафарм“ Бадовинци, овчарска задруга „Брајковићи“ Косјерић, фарма музних крава „Голија“ Сјеница, специјализована задруга за узгој свиња „1. децембар“ Житорађе...

Национални тим за препород села Србије на захтев повратника и свих заинтересованих за улагање у сточарство, организоваће стручне посете најуспешнијим сточарским задругама, уз савете о томе како да организују нову или се прикључе некој од постејећих сточарских задруга.

26.04.2020.

Министар Кркобабић, aкадемик Шкорић и професор Илин поручују

Повртарство – озбиљна шанса за повратнике

Поводом недавно упућеног позива повратницима из иностранства да остану у земљи, заснују ново или обнове пољопривредно газдинство на имању својих предака, а затим оснују нову или се придруже некој од постојећих задруга, у Национални тим за препород села Србије стигла су бројна питања наших сународника који се интересују за улагање у повртарство.

 Повртарство – озбиљна шанса за повратнике

Копредседници тима министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултације са реномираним стручњаком за повртарство Жарком Илином, редовним професором Пољопривредног факултета у Новом Саду и чланом Националног тима за препород села Србије, истичу да вреди улагати у производњу поврћа, која је озбиљан, дугорочан и профитабилан породични комерцијални посао.

Министар Кркобабић посебно наглашава неопходност удруживања како би мали и средњи произвођачи могли лакше и јефтиније да набављају, а брже и скупље продају своје производе:
„Задружној економији, заснованој на принципима солидарности и неутралности, није приоритетни циљ увећање профита. Императив је пуно задовољење и бољитак свих учесника - задругара, коопераната и чланова њихових породица, уз остварење оптималне добити. Задружни систем је више од уобичајене економије, даје праве одговоре на многе економске изазове данашњице!“

Национални тим за препород села Србије истиче да у повртарству постоје велики неискоришћени потенцијали, о чему сведоче следећи подаци.

У Србији поврће производи 14.000 специјализованих пољопривредних газдинстава на око 150.000 хектара. Вредност произведеног поврћа прошле године била је 43,7 милијарди динара, што је 8,7 одсто укупне пољопривредне производње. Бележимо суфицит у спољнотрговинском билансу: прошлогодишњи извоз повртарских култура од 116 милиона евра већи је од увоза исте године за 18 милиона евра. То је доказ да Србија може да буде још већи извозник поврћа. У томе је и шанса будућих повртара. Неискоришћене могућности за већу производњу и већи извоз су велике, о чему говоре подаци да увозимо: пaрaдajз, црни и бели лук, пасуљ, боранију и кромпир.

У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста. Поштујући принципе смене усева у времену и простору, уз одржавање плодности земљишта и увођење нових технологија гајења, поврће се производи целе године у башти, на њиви и у различитим облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора.

Национални тим за препород села Србије саопштава повратницима из иностранства и другим заинтересованим грађанима да четворочлана породица своју егзистенцију може да обезбеди производњом поврћа на отвореном на површини 3-5 хектара земљишта прве или друге класе са доступним извором воде за наводњавање прве до евентуално треће класе.           

Такође, четворочлана породица може пристојно да живи и од 3000-5000 квадратних метара (30-50 ари) пластеника гајећи првенствено: паприку, парадајз, краставце и диње са додатним системом грејања. У предзимском и зимском периоду се гаји поврће са малим захтевима за условима успевања као што су: салата, спанаћ, рукола, празилук... Са 1.300 хектара пластеника лесковачки крај је највећи повртарски центар у Србији.

Уважавајући различите географске, климатске и друге услове у три повртарска региона Србије препоручују се следеће културе.

У равничарском региону између река Дунава, Саве и Тисе успевају: паприка, парадајз, краставац, диње, лубенице, купус, карфиол, броколи, кинески и пекиншки купус, мрква, першун, паштрнак, целер, грашак, боранија, кукуруз шећерац.

У Моравском региону у области реке Морава са свим притокама успевају: паприка, парадајз, купусњаче - српски мелез, затим мрква, першун, целер, црна и бела ротква...

У брдскопланинском региону гаје се повртарске врсте са мањим захтевима за условима успевања: салате, спанаћ, першун, паштрнак, бели и црни лук, празилук. У планинским пределима се гаји кромпир, поготову семенски, чији је квалитет неупоредиво бољи у односу на кромпир у осталим регионима.

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима да формирају пољопривредно повртарско газдинство, затим да се удруже у специјализоване повртарске, а касније и у сложене задруге, чиме вишеструко повећавају шансе за успешно пословање.

Копредседници тима министар Кркобабиоћ и академик Шкорић кажу да ниједна препорука није тако добра као добар пример. Зато наводимо само мали део успешних повртарских задруга из пројекта обнове заругарства „500 задруга у 500 села“: „Пољо флора“ из Кнића која је за годину дана извезла киселог купуса у земље ЕУ вредног 1,3 милиона евра, „Зелена звезда“, село Винарце, Лесковац, чији задругари непрекидно извозе свеже поврће у европске земље. Веома успешне су и повртарске задруге: „Паприка“ Мартонош, општина Кањижа, “Натура балканика“ Шабац, „Бумбари“ Цекавица и „Моравац, Лесковац, „Стари Банат“, Сакуле, општина Опово...

Национални тим за препород села Србије обавештава заинтересоване да ће, у сарадњи са задружним савезима Србије и Војводине, организовати посету најуспешнијим повртарским задругама, у којима ће приредити стручна саветовања и мале практичне школе задругарства.

Да су пољопривредни произвођачи препознали значај пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“, потврђује следећа чињеница: 2017. године пре почетка обнове задругарства у Србији је било око 1100 активних задруга. За последње три године тај број је повећан за 701 новоосновану задругу, што је у историји задругарства Србије невиђени процват.

За опширније информације заинтересовани грађани се могу јавити задружним савезима Србије и Војводине и Националном тиму за препород села Србије.

23.04.2020.

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић поручују повратницима

Улажите у воћарство – исплати се!

Поводом недавног позива копредседника Националног тима за препород села Србије, министра Милана Кркобабића и академика Драгана Шкорића повратницима из иностранства да улажу у своју отаџбину, стигла су многа питања из земље и иностранства са широким тематским интересовањем. Најчешћа су она – у коју производњу се исплати улагати и у које крајеве Србије ваља инвестирати.

 Улажите у воћарство – исплати се!

Поводом недавног позива копредседника Националног тима за препород села Србије, министра Милана Кркобабића и академика Драгана Шкорића повратницима из иностранства да улажу у своју отаџбину, стигла су многа питања из земље и иностранства са широким тематским интересовањем. Најчешћа су она – у коју производњу се исплати улагати и у које крајеве Србије ваља инвестирати.

Национални тим за препород села Србије у серијалу који ће уследити наредних дана, а почиње данас, одговораће на питања наших сународника према тематским областима. Прва је воћарство.

После консултација са стручњацима Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, министар Кркобабић и академик Шкорић истичу да се воћарство показало као одличан модел у развоју неразвијених подручја Србије и у решавању економских, социјалних и демографских проблема. У тој области још нисмо искористили агроеколошке услове које имамо и у воћарство вреди инвестирати.

Министар Кркобабић, тим поводом, истиче: „Први извозни посао Србије у Америку је био извоз сувих шљива 1893. године, када је извезено 30.000 тона шљива, инкасирано 37 милиона долара и - Србија је избегла финансијску кризу. Волео бих да и данас извоз воћа и воћних прерађевина буде златни посао Србије!“

Копредседници Националног тима за препород села Србије истичу да, према међународно признатом искуству професора Зорана Кесеровића, једна породица у Србији може пристојно да живи од: 2 хектара боровнице, 3,5 до 4 хектара малина, од 2,5 до 3 хектара јагода и трешања, ако засади купине, јабуке и крушке на 5 хектара, или орах, леску, вишњу, шљиву или брескву на површини од 10 хектара. Велике шансе за финансијски успех постоје и у гајењу јагодастих воћних врста у пластеницима.

Национални тим за препород села Србије препоручује следеће сорте воћа. Шљиве: чачанску лепотицу, чачанску родну, стенлеј и свакако пожегачу као најбољу сорту за прераду, а црвену ранку као веома погодну за производњу ракија. Од нових сорти одличне су топтејст и презента. Од јабука предлажемо сорте: златни делишес и гала са својим клоновима, грени смит, фуџи. Међу вишњама препознатљива у Европи као најбоља за прераду је облачинска, али треба садити и крупноплодне сорте као што је шумадинка створена у Институту за воћарство у Чачку, као и мађарске сорте ерди ботермо, ерди јубилеум и ујфертошка гроздаста. Дуња је веома перспективна, а требало би садити лесковачку и врањску али и бугарске сорте асеница, хемис и тријумф. Више простора требало би посветити чувеној аутохтоној сорти – крушки караманки, али би свакако требало садити виљамовку, аустралијску сорту пакамс тријумф и италијанске турандот и кармен. Међу јагодама, сорта клери је водећа, док су за пластеничку производњу одличне алба и џоли.

Шанса да повратници из иностранства инвестирају у воћарство и зараде за пристојан живот своје породице постоји у свим крајевима Србије.

У суботичко-хоргошком региону најбоље успевају јабука и вишња. Фрушкогорски је погодан за све воћне врсте али најбоље резултате дају јабука, бресква, трешња и вишња. Подунавски регион је погодан за већину воћних врста, али се највише гаје: јабука, бресква, крушка, трешња и кајсија. Тимочки регион је веома добар за производњу ораха, леске и вишње, а Шумадијски рејон за производњу јабуке, шљиве, малине, купине, јагоде, боровнице, брескве и крушке. Западноморавски рејон - Краљево, Чачак и Ужице - погодан је за шљиву, малину и боровницу. У Јужноморавском региону – у Лесковцу, Нишу и Прокупљу најбоље резултате дају: вишња, јагода крушка и боровница.

У структури извоза пољопривредних производа Србије три воћне врсте: малина, јабука и вишња се налазе међу првих десет извозних производа.У последње 3-4 године у структури извоза пољопривредних производа, воће и прерађевине од воћа, налазе се на првом месту са више од 600 милиона долара.

Воћарство је кроз историју имало врло важну улогу у развоју економије Србије. У кризним тренуцима захваљујући извозу воћа више пута спасавана је српска економија.

Тако је и данас. И актуелни пројекат обнове задругарства „500 задруга у 500“ села је показао да су воћари добро организовани. Управо су задруге из поменутог пројекта које се баве искључиво производњом или прерадом воћа по успешности убедљиво на првом месту. Од четири сложене задруге у Србији, две су воћарске: „Наши Воћари“ у Милићеву селу, поред Пожеге са тежишњом производњом малина и „Сложни воћари“ у Новом Сланкамену, општина Инђија, која највише производи јабуке.

Повратницима из иностранства препоручује се да контактирају задружне савезе Србије и Војводине, и Национални тим за препород села Србије где ће добити неопходне информације.

20.04.2020.

Министар Кркобабић и академик Шкорић поручују повратницима из иностранства: ИНВЕСТИРАЈТЕ У СВОЈУ ОТАЏБИНУ И СВОЈУ БУДУЋНОСТ!

Услед епидемије корона вируса многи наши сународници су привремено или трајно изгубили посао у европским и другим земљама широм света и вратили се у Србију. Извесна је криза светске економије и пад производње у многим развијеним земљама, а неизвесно је колико ће трајати пандемија и када ће и да ли ће прорадити многи производни капацитети? Многи наши сународници, донедавно запослени у страним земљама, суочени су са престанком потребе за њиховим радом и проблемом како да себи и својој породици обезбеде приходе за основну егзистенцију.

 Министар Кркобабић и академик Шкорић поручују повратницима из иностранства:
ИНВЕСТИРАЈТЕ У СВОЈУ ОТАЏБИНУ И СВОЈУ БУДУЋНОСТ!

Тим поводом, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић посебну поруку упућују грађанима Србије који су привремено живели и радили у иностранству, а сада су у својој домовини:

„Драги пријатељи, позивамо вас да дужи боравак у домовини искористите и за планирање ваше и будућности своје деце на свом и огњишту својих предака. Србија пружа велике могућности, не само у области пољопривреде и производњи хране, већ и у етно и бањском туризму.

У име Националног тима за препород села Србије, позивамо вас да, као вредни људи, домаћини и патриоте, покажете самоиницијативу, заснујете економски одржива пољопривредна газдинства, а затим да се удружите и будете успешни привредници.

Своју и будућност своје деце можете да остварите у властитој или задружној мини-млекари или сточарској производњи, у воћњаку, винограду, пластенику, пчеларству, производњи лековитих биља у етно или бањском туризму. Уз примену високих технологија и савете домаћих стручњака са пољопривредних факултета и више научних института, чији су рад и резултати цењени у целом свету, можете да производите здраву и укусну храну и брендирате своје производе.

У вашем будућем послу помоћи ће вам врхунски стручњаци, чланови нашег тима: професор Зоран Кесеровић у области воћарства и виноградарства, професор Жарко Илин у области повртарства и пластеничке производње, професор Ратко Лазаревић у сточарству и многи други. Будите своји на своме! Развијајте предузетнички дух!

Посебно истичемо да је задружни систем економије, као светски потврђени модел обезбеђивања неопходне економске егзистенције који у свету окупља милијарду људи, показао огромну виталност и у Србији у време корона вируса.

У време вашег боравка и рада у иностранству, у последње три године дошло је до ренесансе задружног система у Србији.

Досадашњи резултати пројекта обнове задругарства у Србији „500 задруга у 500 села“ најбоља су потврда да смо на правом путу: интересовање за удруживање је толико нарасло да је за три године основано 700 нових задруга, што није забележено у историји Србије.

Поштујући основне принципе задругарства самопомоћи и неутралности, задруге су у Србији показале висок степен економске стабилности: не прекидају рад, повећавају број коопераната, запошљавају чак и нове раднике и - извозе у земље Европске уније! Истовремено, задругари су испољили и завидну количину хуманости помажући старијим комшијима у обављању пролећне сетве и обезбеђивању основних животних намирница.

Очекујемо да и ви будете део новог привредног амбијента и препорођеног задружног система Србије на обострану корист: вас, ваше породице и ваше отаџбине! Можете да оснујете нову или да се прикључите некој од постојећих задруга.“

Детаљнија упутства о оснивању задруга можете наћи на сајтовима Задружних савеза Србије и Војводине и сајту Националног тима за препород села Србије.

07.04.2020.

У склопу иницијативе министра Милана Кркобабића како помоћи пољопривредницима-домаћинима

Пошта Србије бесплатно испоручује семе за пролећну сетву

Кабинет министра Милана Кркобабића задуженог за регионални развој саопштава пољопривредницима-домаћинима у Републици Србији да је постигнут договор између Јавног предузећа „Пошта Србије“ и Института за ратарство и повртарство у Новом Саду о бесплатној испоруци семена тог института за пролећну сетву.

Институт за ратарство и повртарство данас тим поводом отвара наменску телефонску линију. Све количине семена кукуруза, сунцокрета и крмног биља које домаћини, пољопривредници, задруге и задругари наруче новосадском институту, „Пошта Србије“ ће у оптималном року достављати на назначену адресу, а ту услугу неће наплаћивати, док траје ванредно стање и епидемија вируса корона.

„То је део настојања да сеоском становништву, које грађанима Републике Србије обезбеђује основне животне намирнице и сировине за њихову производњу, олакшамо изузетно важан сезонски посао – пролећну сетву“ истиче министар Кркобабић.

Министар наводи да је Пошта Србије, као друштвено одговорно предузеће, препозналa значај те иницијативе у овим тешким моментима за нашу земљу и решилa да без накнаде обезбеди домаћинима Србије, семе неопходно за сетву, дајући тако свој активни допринос решавању актуелних проблема у пољопривреди.

27.03.2020.

Апел министра Милана Кркобабића

Одмах - мобилне продавнице за удаљенија села!

Министар за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић апелује на велике трговинске ланце и њихову друштвену корпоративну одговорност да у сарадњи са локалним самоуправама и месним заједницама широм Србије помогну сеоско становништво у редовном снабдевању основним животним намирницама.

 Одмах - мобилне продавнице за удаљенија села!

Поред неопходне помоћи у бољем снабдевању око 3.500 села у којима раде продавнице, посебан проблем су становници у око 1000 села Србије у којима такве продавнице не постоје. Зато је непходно да велики трговински ланци што пре, у сарадњи с локалним самоуправама, организују мобилне продавнице – доставна возила која ће, поштујући све мере ограничења и опреза, снабдевати и најудаљенија села у брдовито-планинским и пограничним подручјима. Мобилне продавнице могле би да достављају и неопходне лекове, јер у многим селима нема ни апотека.

Истовремено, Кркобабић апелује на задруге, које су већ активно укључене у помоћи да се старијима од 70 година помогне у реализацији пролећне сетве, да откупљују пољопривредне производе чија је продаја отежана због ограничења кретања и свих других рестрикција уведених због корона вируса.

25.02.2020.

Успешне задруге - темељ будућности села

Успешне задруге - темељ будућности села

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој данас је посетио задругу „Мркшићеви салаши “ у Средњо банатском управном округу и изјавио

 Успешне задруге - темељ будућности села

„Овакве задруге враћају веру у опстанак села. Ово је пример да једно село захваљујући задрузи опстаје и има будућност. Иза нас је, за неколико година, преко шест стотина новооснованих задруга и 1,7 милиона динара уложеног новца. Желимо да имамо задругу у сваком већем селу Србије“.

ЗЗ „Мркшићеви салаши“ основана је 1992. године, има 21 члана, 307 коопераната и чак 314 запослених. Како Српски Итебеј данас има 1900 становника, скоро трећина становништва је на неки начин економски везана за задругу, а ако се том броју додају и чланови њихових породица јасно је да место опстаје захваљујући задрузи.

Ова задруга у свом власништву има 170 хектара обрадиве земље, а сами задругари обрађују 700 хектара ратарских култура. Задруга поседује 16 малопродајних објеката и огранке и у процесу су изградње новог погона за прераду меса. Преко задруге се годишње произведе, преради и прода 2,5 тоне меса.

Пројекат задруге делом финансиран из програма Владе Србије подразумева набавку две четвороколичне коморе за димљење меса, укупне вредности 30 милиона динара од чега је 15 милиона из буџета, а 15 милиона су сопствена улагања задруге.

Министар је са својим сарадницима обишао седиште, машински парк, силосне капацитете, кланицу и производни погон ове задруге.

Војислав Мркшић, директор ове задруге рекао је да би остали на селу, младима требају радна места, инфраструктурни услови и друштвени живот. „Показујемо својим примером да успешна задруга треба да искорачи и шири своје делатности. Ми у оквиру задруге имамо пекару, кланицу, ресторан, бензинску пумпу....Наше село које се налази у сиромашној општини у рубном делу земље, може се похвалити вртићем и основном школом пуном ђака“

Радислав Jованов, председник Задружног савеза Војводине изјавио је приликом обиласка производних капацитета задруге да је пројекат „500 задруга у 500 села“ управо доказ да се захваљујући само једном већем привредном субјекту може квалитетно живети јер „жива задруга значи живо село“.

Ове године у Буџету Републике Србије планирано је нових 580 милиона динара намењених задругарству.

 Успешне задруге - темељ будућности села  Успешне задруге - темељ будућности села  Успешне задруге - темељ будућности села  Успешне задруге - темељ будућности села

12.02.2020.

Конференција о подстицајима у задругарству

Ренесанса задругарства

„Доживљавамо ренесансу задругарства! Задруге су одговор на неколико кључних питања – како опстати на малом и уситњеном поседу, како бити продуктиван, како избећи накупце и прекупце, продати свој производ и наплатити га. Оне су нада за опстанак 570.000 пољопривредних газдинстава Србије“, поручио министар Милан Кркобабић у Новом Саду на конференцији под називом „Подстицаји за задруге у 2020. години на републичком и покрајинском нивоу“ која се данас одржана у Привредној комори Војводине.

 Ренесанса задругарства

Министар је нагласио да је акција Владе Србије  „500 задруга у 500 села“ премашила сва очекивања јер је од почетка њеног спровођења 2017. године до данас основано значајно више задруга „Мапа задругарства Србије увећана је за 650 фабрика на отвореном у 650 села и то је нешто што нико од нас на почетку није очекивао.“

Министар Кркобабић је предочио да је до сада је из републичког програма намењеног задругарству подстицајна средства добило 152 задруге. У 2020. години за ревитализацију задругарства у Републици Србији опредељено је нових 580 милиона динара, а јавни конкурс за доделу тих средстава очекује се у првој половини године.

Ова друга по реду конференција у организацији Задружног савеза Војводине на тему задругарства и  конкретних подстицајних мера које у овој години спроводе републичка и покрајинска влада, окупила је више од од две стотине званица.  

Учествовали су и Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство, представници Развојног фонда Војводине и  Гаранцијског фонда Војводине, а присуствовали су и председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић, бројни стручњаци из области привреде, пољопривреде, аналитичари, али и директори задруга и пољопривредни произвођачи заинтересовани за програме републичке и покрајинске Владе намењене задругама. 

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић истакао је да је удруживање императив за опстанак села, да ће Покрајинка влада наставити да улаже у задругарство и да га радује што су пољопривредници препознали и заштитили свој интерес удруживањем.

Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов истакао је да су задруге Војводине стале на ноге, кренуле путем развоја и инвестиција и полако иду ка коначном циљу, а то је да буду основни чинилац развоја и организатор живота у малим срединама.

 Ренесанса задругарства  Ренесанса задругарства  Ренесанса задругарства

31.01.2020.

Модел задругарства Србије и у Републици Српској

„Задругарство не познаје границе“ рекао је министар у Влади Србије задужен за регионални развој, Милан Кркобабић, који се данас у Палати Србија састао са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борисом Пашалићем, где су разговарали на тему сарадње у области задругарства, актуелних пројеката двеју земаља и стратегија за наредни период које би обухватале побољшање услова живота у селима.

 Модел задругарства Србије и у Републици Српској

Оцењено да је постојећи модел задругарства који је у Републици Србији заживео, а конципиран у сарадњи са Српском академијом наука и уметности, нешто што је прихватљиво и у Републици Српској и да би могао бити примењен, уз уважавање специфичности те средине.

“Надамо се да ћемо у другој половини године кренути у реализацију овог успешног модела обнове задругарства и у Републици Српској и финансијски помоћи  одређен број пољопривредних задруга на тим просторима“ изјавио је Кркобабић.

„Заједничка решеност у спасавању села Републике Србије и Републике Српске озбиљно питање које захтева неодложне мере и договорено је заједничко деловање по програму који ће предложити Национални тим за препород села Србије, а чији је носилац такође Српска академија наука и уметности“ рекао је министар Кркобабић.

Јасно је да мали не могу сами. У Србији се види помак захваљујући примењеним мерама у задругарству, а и сами смо уверени да задругарство представља најбољи модел опстанка људи на селу.изјавио је министар пољопривреде Пашалић и додао „Веома сам задовољан сарадњом са интитуцијама Републике Србије и сматрам да треба да наступамо са што више заједничких манифестација и научно-стручних скупова, како бисмо едуковали становништво и помогли им у ономе што не могу сами“.

У састанку су учетсвовали и Драган Шкорић председник Академијског одбора за село САНУ, Дарко Божић, државни секретар у министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Рајко Кулага, председник задружног савеза Републике Српске и Никола Михаиловић, председник задружног савеза Србије.

 Модел задругарства Србије и у Републици Српској  Модел задругарства Србије и у Републици Српској

23.01.2020.

Кркобабић у посети Мачванском управном округу

Фарма на дугме

Ово је нови почетак за сточарство. Сточарство је слаба тачка и уједно развојна шанса Србије.“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете Мачванској општини Богатић.

 Фарма на дугме

Министар Кркобабић данас је са својим сарадницима посетио новоосновану задругу Алфафарм из села Бадовинци која је добила 7,5 милиона динара из Буџета Републике Србије, као подстицај за свој рад.

Ова савремена специјализована сточарска задруга, где је технолошки процес доведен до савршенства прави је пример како 8 младих удружених људи са својим кооперантима остварује свој сан у Србији и на прави начин вреднује свој рад.“

Са министром су задругу обишли и председник Академијског Одбора за село Српске академије наука и уметности академик Драган Шкорић, председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић, проф.др Витомир Видовић са пољопривредног факултета у Новом Саду, агроекономски аналитичар Бранислав Гулан, представници пољопривредних служби и земљорадничких задруга из поменутог округа.

Проф.др Витомир Видовић рекао је да је прави пут за пољопривреду Србије организовање задружног система према специфичностима производње и да је ова комплетно компјутеризована фарма прави пример озбиљног и савременог бављења сточарством. Он је истакао да Србија има реалан потенцијал за сточарску производњу укупне вредности од 56 милијарди еура на годишњем нивоу и да је наша шанса за извоз у Азијским земљама.

Ова „млада“ сточарска задруга је из програма Владе Републике Србије који већ четврту годину спроводи Кабинет министра Кркобабића добила 7,5 милиона динара за опремање савременог објекта за тов свиња од преко 600 м2 и капацитета 800 грла, који су задругари претходно својим средствима подигли. Тако су, уз средства државе, добили услове за свињогојство по свим светским стандардима, са кровном вентилацијом, подешавањем отварања и затварања, са клима компјутером и алармним системом, аутоматским хранилицама, сензорима за контролу влажности ваздуха и сл. Задруга је за исти новац набавила и приплодне назимице за генетско побољшање сточног фонда, од којих се добијају прасад супериорне генетике било да је реч о брзини това, отпорности или рандману (искористивости).

Мирослав Шестић, председник скупштине задруге, наводи да млади задругари (просек година 34) заједно узгајају до 15.000 товних грла годишње и обрађују ратарске културе за исхрану стоке. Имају чак 50 коопераната из три околна села, а своје месо успешно пласирају оближњим кланицама и месној индустрији.

Ове године у Буџету Републике Србије планирано је нових 580 милиона динара намењених задругарству и сличним добрим пројектима задруга на територији читаве Србије.

 Фарма на дугме  Фарма на дугме  Фарма на дугме  Фарма на дугме  Фарма на дугме  Фарма на дугме  Фарма на дугме

09.01.2020.

Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу

Поврће из Сакула директно на трпезу

Бројни су купци великих трговинских ланаца свежег, исецканог поврћа са ознаком ЗЗ Стари Банат.

 Поврће из Сакула директно на трпезу

Министар Кркобабић данас је са својим сарадницима посетио ову задругу која је добила 6,6 милиона динара из Буџета Републике Србије, као подстицај за свој рад.

„Ово је пример да једно село захваљујући задрузи има свој погон у коме двадесетак породица може да нађе своју егзистенцију. Производ које пољопривредници произведу адекватно третиран и упакован овако се лако и директно стиже до купаца. Зато су нам и нужне задруге и веома ме радује што је од почетка овог пројекта Владе Србије до данас чак 633 села добило задругу “ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете општини Опово у Јужнобанатском управном округу и подсетио да је држава спремна да и ове године помогне домаћине Србије удружене у задруге.

Обиласку задруге присуствовали су и председник Академијског Одбора за село Српске академије наука и уметности академик Драган Шкорић, председник задружног савеза Војводине Радислав Јованов, проф.др Жарко Илин са пољопривредног факултета у Новом Саду и агроекономски аналитичар Бранислав Гулан, као и представници пољопривредних служби и земљорадничких задруга из поменутог округа.

Проф.др Жарко Илин рекао је да је ово сјајан пример, модел у првој фази по узору на европске где један погон окупља произвођаче из више села и има у перспективи интензивирање производње. „Оваквим погонима који олакшавају доступност повртарских производа становништву, утиче се директно на квалитет исхране људи јер основу здраве исхране чини пре свега поврће и воће, а после житарице и остале намирнице. Овакви задружни погони треба да буду окосница и срж малих места, а Србија је озбиљан произвођач поврћа са све већом перспективом у Европи и свету“

ЗЗ „Стари Банат“ је основана 2017. године, а из државног  Програма за развој задругарства добила је 6,6 милиона динара за машине за обраду и резање поврћа, вакум машину и уређај за прање, резање и сушење поврћа. Своје производе задруга пласира великим трговинским ланцима у Србији.

Александар Јовановић, директор ове задруге, истакао је колико је ова опрема допринела да задруга крене у корак са савременим потребама друштва и додао да је задруга у пројекат уложила и 100.000 евра сопствених средстава.

Ове године у Буџету Републике Србије планирано је нових 580 милиона динара намењених задругарству.

 Поврће из Сакула директно на трпезу  Поврће из Сакула директно на трпезу  Поврће из Сакула директно на трпезу  Поврће из Сакула директно на трпезу  Поврће из Сакула директно на трпезу

07.12.2019.

Кркобабић у посети Нишу

Да расту унуци и пензије

Министар у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић данас је посетио град Ниш.

 Да расту унуци и пензије

Након пријема у Градској кући министар је одржао кратак састанак са руководством града Ниша, а након тога свечано је отворио у препуном Официрском дому „7. САЈАМ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ“.

„Данас нам је можда више него икада, потребна међугенерацијска солидарност. Готово једна трећина становника Србије је старија од 60 година, припада старијој популацији и они заслужују посебно поштовање и уважавање“ изјавио је Кркобабић и апеловао да се као начин уважавања овог дела популације организују, уместо повремених, недељни попусти и акције трговинских ланаца за пензионере који су, како је навео верни купци и уредне платише, као и да им се учине доступни сви њима потребни општински сервиси и услуге.

Кркобабић је изјавио да су пензије редовне и сигурне и да „коначно можемо да кажемо да од јануара расту “, па је у духу предстојећих празника пожелео најстаријој популацији „да им у 2020. години расту унуци и пензије.“

Овај дводневни сајам у Нишу, седми по реду за пензионере, осмишљен је као место сусрета припадника старије популације где ће посетиоцима бити представљене  услуге у областима социјалне заштите, помоћи и неге у кући, здравља, едукације, волонтирања, здраве исхране, рекреације и хобија, стваралаштва, путовања, осигурања и безбедности као и из области правне заштите. Такође, посетиоци ће моћи да се упознају са бројним медицинским, фармаколошким и прехрамбеним производима, препаратима и услугама.

У оквиру овог сајма уприличена је и изложба производа земљорадничких и пољопривредних задруга овог дела Србије.

 Да расту унуци и пензије  Да расту унуци и пензије  Да расту унуци и пензије  Да расту унуци и пензије

25.11.2019.

Пројекат „500 задруга у 500 села“

Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије

На свечаности у препуној сали  „Београд“ Палате Србија министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије данас је потписао 58 уговора за доделу бесповратних средстава задругама из читаве Републике, тачније из Војводине, Централне, Источне, Западне и Јужне Србије.

 Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије

„Локалне самоуправе, наука и технологија кроз учешће Академијског одбора за село и концепт Владе Србије, уз пуну подршку председника Републике Александра Вучића,  која је у ове три године укупно уложила око 1,7 милијарди динара, представљају сигуран образац напретка. Ово су и велика и мала средства. Велика, јер први пут држава на такав начин улаже у задругарство и носиоце пољопривредних газдинстава, мала, ако узмемо у обзир колико је заиста потребно улагати. Очекујемо да у наредном периоду ово буде кључна тема Србије. Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села.“ – изјавио је министар Кркобабић.

Свој потпис на уговоре ставили су и градоначелници или председници општина, дајући тако подршку локалне самоуправе овом пројекту од националне важности.

Новац, у укупном износу од 667,2 милиона динара добило је 58 задруге  и то 8 сточарских, 9 воћарских, 14 ратарских, 7 повртарских, 6 пчеларских, 1 задруга која се бави хортикултуром и 13 задруга која ће средства користити за више фазе прераде производа. Бесповратна средства, пре свега за технолошки искорак, добиле су и две сложене задруге, једна са територије Централне Србије и једна из Војводине.

Новац се додељује у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2019. години.

Пројекат под називом «500 задруга у 500 села» је, са чак 605 новооснованих задруга од свог почетка 2017. године, премашио сва очекивања и вратио поверење у задругарство у Србији. За ове три године бесповратним средствима помогнут је рад 152 задруге и начињен историјски помак у задругарству Србије, а овим пројектом и пројектима Националног тима за препород села Србије Кабинет министра задуженог за регионални развој активно ради на изгледима да села у Србији спасе пражњења и одумирања.

Потписивању уговора са задругама присуствовали су, обратили се присутнима и говорили о пројекту председници Задружног савеза Србије Никола Михаиловић , Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, проф. др Зоран Кесеровић, проф.др Владимир Гоати и други угледни гости.

 Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије  Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије  Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије  Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије  Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије  Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије  Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије  Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије  Кркобабић: Хоћемо и морамо да зауставимо пражњење села Србије

04.11.2019.

Омладинске радне акције поново у моди

Сваки пети млади хоће на радну акцију

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије састао се данас у Палати Србија са председником Савеза удружења учесника ОРА (Омладинске радне акције) Србије Момчилом Талијаном и  разговарао o могућим видовима сарадње овог удружења са Националним тимом за препород села Србије.

 Сваки пети млади хоће на радну акцију

Омладинске радне акције су поново у моди. Истразивања показују да сваки пети млади човек у Србији хоће да иде на радну акцију. Национални тим за препород села Србије рачуна на њих. изјавио је Кркобабић након данашњег састанка и најавио Меморандум о сарадњи са овим удружењем у циљу што ефикасније реализације Програма препорода села Србије.

Талијан је истакао спремност удружења да се укључи у ову акцију и објаснио да ова кровна организација има у свом саставу 24 огранка широм Србије и већ је спроводила различите акције по регионима „Желимо да обновимо традицију омладинских радних акција и самоорганизовања грађана за друштвено користан рад и да активно допринесемо обнови сеоских домова културе, путева, школа, споменика...“ .

Министар и председник удружења ОРА сложили су се да очекују да се на овај начин допринесе и подизању оптимизма за овако важан посао, од националног значаја. „Морамо зауставити гашење села Србије, јер ће са њима нестати и цела Србија“ рекао је министар.

Састанку је присуствовао и копредседник Националног тима за препород села Србије, академик Драган Шкорић који је изјавио „Радне акције посебно доприносе мотивацији младих људи, хајде да младе из градова померимо из кафића у лепоте Србије, где би заједно са младима из села радили нешто корисно, нешто научили а можда се и неко од њих определи да тамо и остане“

 Сваки пети млади хоће на радну акцију

31.10.2019.

Кркобабић у посети Нишавском управном округу

Велики Михољдански сабор задругарства

Милан Кркобабић, министар у Влади Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије данас је у Дому војске у Нишу свечано отворио другу по реду манифестацију Михољдански сабор задругара.

 Велики Михољдански сабор задругарства

„Пољопривредници Србије обједињују снаге, уједињују се, одбацују неповерење, верују себи и локалној самоуправи и верују држави Србији.“ изјавио је данас Кркобабић истакавши да се ближи 600 новооснованих задруга које су основали домаћини Србије захваљујући заједничким напорима пољопривредника, локалних самоуправа, задружних савеза Србије и Војводине, Академијског одбора за село САНУ и Владе Србије. „Ово је пионирски посао, али ревоуционаран посао“ додао је Кркобабић

Присутнима се поред министра обратио и председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић, председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић и председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов.

Из програма подршке новооснованим и старим пољопривредним и земљорадничким задругама „500 задруга у 500 села“ који спроводи Кабинет министра задуженог за регионални развој од 2017, закључно са овом 2019. биће додељено укупно 1,7 милијарди динара из Буџета Републике Србије за задруге на територији читаве Србије, са приоритетом на пет јужних управних округа.

До сада је бесповратна средства добило 94 задруге, а ове године још око 60 њих оствариће право на исте износе као и претходне две године – до 7,5 милиона динара за новоосноване, до 15 милиона динара за старе задруге и до 60 милиона динара за сложене задруге.

У препуном Плавом холу Дома војске у Нишу организована је продајна изложба производа око 60 задруга јужне Србије, па су посетиоци могли да се упознају са задругарима, информишу о њиховим активностима и уживају у најразличитијим укусима.

Министар Кркобабић је раније данас одржао радни састанак у Регионалном центру Ниш са председницима свих општина пет јужних округа и начелницима тих управних округа - Јабланичког,Топличког, Пиротског, Пчињског и Нишавског.

Тема је била Програм ревитализације села јужне Србије 2020-2022. године, а скуп је одржан у оквиру спровођења Програма равномерног регионалног развоја. Учесници су разматрали тренутно стање у селима на југу Србије и неопходне активности за поправљање квалитета живота у сеоским срединама, предвиђене трогодишњим Програмом који је у плану.

„Препород села Србије подразумева озбиљну, аграрну друштвену и социјалну реформу “ изјавио је Кркобабић и нагласио у том послу значајну улогу Владе Србије, суштинску, а не декларативну, која се пре свега односи на већа финансијска издвајања за те намене, како би се могле имплементирати конкретне мере за целокупно побољшање стања у селима Србије.

 Велики Михољдански сабор задругарства  Велики Михољдански сабор задругарства  Велики Михољдански сабор задругарства  Велики Михољдански сабор задругарства  Велики Михољдански сабор задругарства  Велики Михољдански сабор задругарства  Велики Михољдански сабор задругарства

23.10.2019.

Министар Кркобабић у посети Мачванском управном округу

Село на раскршћу између опстанка и нестанка

„У овом послу морамо да будемо сви на истој страни – држава, локална самоуправа и домаћини, уз знање и искуство САНУ, научних института и регионалних развојних агенција.  Опредељење председника Републике Александра Вучића да нема грађана првог и другог реда и Србију не чине само градови Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац већ да предност треба дати рубним и руралним деловима предствља шансу да дефинишемо Програм намењен оживљавању села Србије и после много година се посветимо овом важном питању, од кључног значаја за нашу земљу.“  рекао је данас министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете општини Лозница, једне од осам општина Мачванског управног округа.

 Село на раскршћу између опстанка и нестанка

Министар је у Градској управи учествовао у раду пете седнице Савета Мачванског управног округа са темом "Унапређење развоја села и задругарства у локалним самоуправама Мачванског управног округа", а седници су присуствовали и градоначелник Лознице, представник града Шапца, председници општина Владимирци, Коцељева, Богатић, Мали Зворник, Крупањ и Љубовија, чланови Савета, директори ПССС Шабац и Лозница, директори Регионалне развојне агенције Подриње и Подгорина и представник по једне задруге из сваке јединице локалне самоуправе.


Министар је у раду седнице истакао 580 новооснованих задруга које уместо сада већинских мешовитих треба све више да иду ка специјализованим воћарским, сточарским, повртарским, ратарским и тд .како би се што пре стигло до циља да своје финалне производе извозимо. Он се осврнуо и на важна питања о којима је и пре говорио, као што су повраћај задружне имовине, комасација, формирање гарантног фонда, уступање слободне државне земње младим пољопривредницима на коришћење и на стратегију побољшања свих аспеката живота у селима Србије.

Начелник Мачванског управног округа Владан Красавац захвалио је министру на посети и обраћању и поздравио његов став да сваки регион Србије има своје специфичности, захтева посебну пажњу и да нема универзалног решења за села Србије.

Градоначелник Лознице Видоје Петровић је потврдио да ће на путу удруживања бити снажна подршка у име локалне самоуправе.“Никада до сада нисмо имали ближу сарадњу локалне самоуправе и виших државних структура. По питању задруга направљен је искорак у колективној и личној свести у друштву који сада треба да поприми шире размере и квалитативно врши своју функцију“ рекао је Петровић.

После састанка министар је у селу Руњани обишао пчеларску задругу  Sweet bee house која је из прошлогодишњег програма Владе Србије намењеног задругама који спроводи Кабинет министра Кркобабића добила 7,5 милиона динара за набавку линије за паковање меда, производњу и паковање сатних основа у раму, кошнице и ројеве пчела.

„Без ових инвестиција државе наш пројекат би остао само идеја, а сада планирамо да окупимо све пчеларе овог краја и тако на добробит свих олакшамо набавку репро материјала и излазак на тржиште “ изјавио је директор ове задруге Љубинко Томић и додао како су задругари уложили своја средства у адаптацију објекта и задовољавање ХАСАП стандарда јер планирају пласман меда у иностранство.

Из поменутог програма 4 новоосноване задруге у току 2017. и 2018. године користиле су бесповратна средства у укупном износу од 25,5 милиона динара. Ове године планирано је у Буџету Републике Србије нових 667 милиона динара намењених задругарству, а рок за подношење документације на конкурс за доделу средстава је завршен 15.септембра. Старим задругама намењено је, као и до сада,  до 15 милиона динара, новооснованим (оне које су основане 2017, 2018. и 2019. године) до 7,5 милиона динара, а сложеним задругама, до 60 милиона динара.

 Село на раскршћу између опстанка и нестанка  Село на раскршћу између опстанка и нестанка  Село на раскршћу између опстанка и нестанка  Село на раскршћу између опстанка и нестанка

18.10.2019.

Кркобабић у Јабланичком управном округу

Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву

„Рубни делови Србије заслужују посебну пажњу, овде је сваки човек драгоцен!“ изјавио је данас Милан Кркобабић, министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије у посети Јабланичком управном округу и општини Црна Трава, најмањој општини у пограничној зони.

Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву

Општина Црна Трава на крајњем југоистоку, смештена уз саму границу са Бугарском, са својих 25 насеља и сада тек мало више од хиљаду становника је нанеразвијенија општина у Републици Србији.  

Министар је у Црној Трави посетио породицу Ђорђевић која се са петоро деце доселила из Смедерева и тако започела свој нови живот. Општина је дала стан овој седмочланој породици и посао оцу породице у општини, деца имају бесплатан боравак у вртићу, а породица планира и да започну бављење пољопривредом.

Министар и председник општине Славољуб Благојевић са задовољством су поразговарали са још две породице које су спремне да ураде исто и тако дају пример још неким младим брачним паровима из осталих делова Србије.

Благојевић је захвалио министру на посети и рекао да локална самоуправа издваја део свог буџета за пољопривреду, али да су за оживљавање ове општине потребне и друге мере - „У нашој општини сваке године умре 50 људи, а роди се једно или двоје деце. Потребно је да олакшамо да се људи овде баве узгојем бобичастог, јагодичастог воћа и печурака, за који је овај крај погодан, али и да подстичемо свим расположивим мерама насељавање породица из других делова земље“

Министар је указао да у општини Црна Трава има чак 6 хиљада хектара нераспоређеног државног земљишта које би се могло привести намени и дати на коришћење младим људима спремним да раде и обрађују је на прави начин „Спремни смо да покренемо пољопривредну активност овог краја и помогнемо оснивање задруга. Овим деловима земље потребан је и принцип позитивне дискриминације у виду смањења пдв –а и осталих мера које би им омогућиле опстанак и учиниле их конкурентним на тржишту “.

Из Програма Владе Србије намењеног задругама, који спроводи Кабинет министра Милана Кркобабића, је у току 2017. и 2018. године издвојено  чак 71,6 милиона динара за 7 земљорадничких задруга на територији Јабланичког округа. Задруге, као организациони облик удружених породичних газдинстава треба да представљају први, егзистенцијални предуслов за живот на селу, а осим њега ништа мање важни су и инфраструктура, здравствена заштита, образовање, спортски и културни садржаји како би села почела да представљају пожељна места за живот.

Са министром су у посети Црној Трави били и проф.др Милован Митровић, потпредседник Академијског одбора за село САНУ, чланови овог тима проф.др Владимир Гоати, психијатар Јован Марић и фудбалски тренер Милан Живадиновић.

Кркобабић је са члановима тима даље обишао локацију предвиђену за градњу Дома културе у селу Градска и у основној школи “Александар Стојановић“ са члановима Националног тима за препород села Србије разговарао са мештанима на тему унапређења квалитета живота на селу.

 Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву  Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву  Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву  Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву  Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву  Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву  Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву  Млади брачни парови са децом шанса за Црну Траву

10.10.2019.

НАЦИОНАЛНИ ТИМ ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ У ПИРОТСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Задруга у женским рукама

„У наредне три године планирамо да издвојимо 100 села у пет јужних округа и да у њима подстакнемо привредну активност кроз задруге, уложимо у инфраструктуру, сеоски, ловни и етно туризам као и у културне и спортске садржаје, а све са једним циљем – да спречимо напуштање села, да дамо младима алтернативу да у њима остану рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије, приликом данашње посете Пиротском управном округу.

 Задруга у женским рукама

Министар је данас обишао новоосновану земљорадничку задругу „Дарови Лужнице“ из села Горчинце којој је прошле године из Програма Владе Србије намењеног задругама који спроводи Кабинет министра Кркобабића додељено 7,3 милиона динара за набавку линије за прераду и паковање воћарских и повртарских производа.

      „Ова прва женска задруга је прави пример како иницијатива и рад уз финансијски подстицај у правим рукама дају резултате“ напоменуо је Кркобабић.

Директорка ове комплетно женске задруге регистроване за органску производњу, Каролина Стаменковић истакла је колико је ова инвестиција значајна за њених 14 чланица и 26 коопераната. „Уз нову опрему у стању смо да остваримо профит који  пружа финални производ. Ове сезоне задруга је прерадила 3 тоне паприке, 1,5 тону вишње, 1 тону парадајза, а увели смо и ХАСАП систем“ Своје производе задругарке су намениле домаћем али и страном тржишту и истичу да већ постоји интересовање купаца из Немачке.

Након обиласка задруге Кркобабић је са мештанима овог и околних села разговарао о активностима Националног тима за препород села Србије, оживљавању задругарства и потребним предусловима за квалитетнији живот на селу, пре свега останак младих у овим срединама.

Са министром су у Пиротском управном округу боравили и председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије академик Драган Шкорић и чланови проф.др Владимир Гоати, фудбалски тренер Милан Живадиновић и агроекономски аналитичар Бранислав Гулан. У разговору са мештанима отворили су многа питања од суштинског значаја за живот у сеоским срединама на југу.

Начелница Пиротског округа Драгана Тончић истакла је допринос министра Кркобабића развоју привреде овог краја и нагласила да је ова задруга пример добре праксе која може успорити пражњење сеоских средина Пиротског округа.

Копредседници и чланови националног тима обиишли су стари дом културе у овом селу коме је потребна санација и школу која има само једног ђака.

 Задруга у женским рукама  Задруга у женским рукама  Задруга у женским рукама  Задруга у женским рукама  Задруга у женским рукама  Задруга у женским рукама

02.10.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПЧИЊСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Вражји камен нова Ђавоља Варош

Министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић посетио је данас Пчињски управни округ.

 Вражји камен нова Ђавоља Варош

Општина Трговиште на крајњем југоистоку, смештена уз саму границу са Македонијом, са својих 35 насеља и 5090 становника је нанеразвијенија општина у Републици Србији.  

„Идеја је да у наредне три године променимо слику у 100 села у пет јужних округа Србије. Покушаћемо да дамо одговоре на оно што мучи људе у овим селима. Помоћи ћемо развој задруга и сеоског туризма, локалну инфраструктуру, културни и спортски живот ових места у мултифункционалним објектима, како би млади људи пожелели да у њима остану. Ово је заједничка борба Владе Србије, локалних самоуправа, Академијског одбора за село и домаћина Србије, и успех и неуспех је заједнички.“ изјавио је Кркобабић и подсетио да Вражји камен, природна знаменитост овог краја може постати нова Ђавоља Варош, познат туристички бисер Србије.

Са министром су у посети Трговишту били и академик Драган Шкорић, копредседник Националног тима за препород села Србије и председник Академијског одбора за село САНУ, затим чланови овог тима проф.др Владимир Гоати, фудбалски тренер Милан Живадиновић и агроаналитичар Бранислав Гулан.

Председник општине Ненад Крстић захвалио је министру на посети и рекао да локална самоуправа већ 15 одсто свог буџета издваја за пољопривреду, а по угледу на републичке пројекте попут онога који спроводи Кабинет министра Кркобабића „500 задруга у 500 села“, данас је подељена друга транша од 5 милиона динара од укупно 19 милиона динара, колико је ова општина намењенила пољопривредницима за набавку механизације и опреме у пољопривреди, засаде и основна стада.

Министар је своју посету наставио у основној школи “Вук Караџић“ у селу  Доњи Стајевац где је са члановима Националног тима за препород села Србије разговарао са мештанима на тему унапређења квалитета живота на селу и саслушао њихове потребе, иницијативе и предлоге.

Кркобабић је са члановима тим обишао сеоски Дом културе и стари Задружни дом којима је потребна санација и позвао и на регулисање повраћаја задружне имовине и решавања свих правно-имовинских питања с тим у вези.

Фудбалски тренер Живадиновић окупио је ученике школе на оближњем терену на кратком спортском тренингу и изјавио “Будућност сваке земље, па и Србије је на селу“

Проф.др Владимир Гоати рекао је да долазимо до преломног тренутка односа према селу када је држава схватила да је оно од животне важности за Србију. „Преовладала је свест да је село шанса за Србију и да је оно може довести до неопходног бољитка“ изјавио је Гоати.

Присутни су могли да виде и маханизацију земљорадничко сточарске задруге „Трипошница“, која послује од 1998. године, и из прошлогодишњег Програма Владе Србије намењеног задругама добила је 15 милиона бесповратних средстава. Задруга је осим механизације за обраду земље и прављење сточне хране средствима из програма набавила и 200 грла оваца Виртемберг расе.

Подсећамо из истог Програма Влада Србије је у току 2017. и 2018. године издвојила 34,5 милиона динара за 4 задруге на територији Пчињског округа, а нешто мање од  милијарду динара за задруге на територији читаве Србије.

Ове, 2019. године за те намене одвојено је још 667 милиона динара на које чека око 60 задруга Србије.

 Вражји камен нова Ђавоља Варош  Вражји камен нова Ђавоља Варош  Вражји камен нова Ђавоља Варош  Вражји камен нова Ђавоља Варош  Вражји камен нова Ђавоља Варош  Вражји камен нова Ђавоља Варош  Вражји камен нова Ђавоља Варош

26.09.2019.

РАДНА СЕДНИЦА НАЦИОНАЛНОГ ТИМА ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ

Програм препорода за 100 села Србије

Данас је у Палати Србија одржана радна седница Националног тима за препород села Србије којом су председавали копредседници Националног тима за препород села Србије, Милан Кркобабић, министар у Влади Србије задужен за регионални развој и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности.

 Програм препорода за 100 села Србије

„Србији је нужна нова аграрна реформа. Она мора да обухвати питања везана за земљишне односе (поседовања, располагања и коришћења), одговарајуће организационе облике (пољопривредна газдинства, задруге и пољопривредна предузећа), али и нове инстутуције попут пољопривредне банке и нове пољопривредне коморе. Та реформа је императив за Републику Србију, али представља и велики изазов - мора да буде свеобухватна, окренута ка инфраструктури на селу, али и да има шири друштвено-социјални значај“ изјавио је министар Кркобабић.

После успешне акције „500 задруга у 500 села“  која је за за 2,5 године реализована, Кркобабић је најавио нову акцију препорода 100 села Србије у пет јужних управних округа Топличком, Јабланичком, Пиротском, Пчињском и Нишавском. „Сто села у периоду од три године могу да рачунају на нове инфраструктурне пројекте, на нове задруге и мултифункционалне објекте како би свако село имало здравствене, образовне и културне садржаје које би младе људе определили да остану да живе на селу“ изјавио је Кркобабић истакавши неопходну сарадњу домаћина Србије, локалних и републичких власти.

Изјаве у  Палати Србија данас су дали и потпредседник Академијског одбора за село проф.др Милован Митровић, проф.др Владимир Гоати, психијатар проф.др Јован Марић, фудбалски тренер Милан Живадиновић и млади пољопривредник Стефан Неагић.

Академик Драган Шкорић истакао је спремност свих чланова Академијског одбора за село САНУ да кроз добре програме, пројекте и образовање српских сељана покрену обнову српског села. Проф.др Мировић најавио је припрему нове аграрне и социјалне реформе за села Србије јер је, као што каже, дошло време да се питање села третира на свим нивоима, са стручњацима из свих области.

Проф.др Владимир Гоати изјавио је да очекује успешан рад тима и дугорочан резултат по угледу на веома успелу акцију Владе Србије „500 задруга у 500 села“ коју је Кабинет министра Кркобабића реализовао.

Психијатар Марић изјавио је „Србији недостаје треће дете по жени. Ми ћемо промовисати здраве моделе породичног живота. На селу су најздравији услови живота који, допуњени модерним технологијама, могу представљати начин да се село Србије препороди,а самим тим и цела Србија“

Фудбалски тренер Живадиновић подсетио је „Највећи српски и југословенски играчи потичу са села и ова акција заслужује сваку похвалу. И будућност Србије је на селу и ја очекујем пуну подршку свих институција за овај пројекат, а нарочито медија“.

Млади пољопривредник Неагић је похвалио идеју да се државна земља да на коришћење младим људима и то сматра ефикасним начином да се млади мотивишу за останак на селу.

Подсетимо, стратешки циљ формирања Националног тима јесте смањење регионалне неравномерности, стварање системских предуслова за економску одрживост породичних газдинстава, креирање здравог тржишног амбијента, побољшање и модернизација инфраструктуре и стварање свих социо-културних предуслова за демографско оживљавање села у Србији.

Овај тим окупља многобројне стручњаке и ауторитете из области пољопривреде, инфраструктуре, здравствене заштите, образовања, културе, спорта и осталих друштвених области живота, као и представнике које је одредио Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности.

 Програм препорода за 100 села Србије  Програм препорода за 100 села Србије  Програм препорода за 100 села Србије  Програм препорода за 100 села Србије

20.09.2019.

Личани са Национални тимом без длаке на језику

„Велебит“ у равници

Министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић посетио је данас севернобанатски управни округ.

 Личани са Национални тимом без длаке на језику

Министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић посетио је данас севернобанатски управни округ.

Караван Националног тима за препород села Србије зауставио се данас у Велбиту, селу у Панонији насељеном Личанима, који су се после Првог светског рата доселили из Лике и основали ово село. Са министром су у посети Банату били потпредседник Академијског Одбора за село Српске академије наука и уметности проф.др Милован Митровић, проф.др Владимир Гоати, председник задружног савеза Војводине Радислав Јованов и агроекономски аналитичар Бранислав Гулан.

„У седишту програма овог Националног тима за наредне три године је село, његово место и у Уставу и локална самоуправа у првом плану Тај програм мора обухватати све аспекте живота на селу, од задруге као егзистенцијалног полазишта, преко амбуланте, школе, поште, дома културе и спортских садржаја. Нама је управо циљ да покушамо да задржимо младе људе, да их подстакнемо да се баве органском производњом, етно и здравственим туризмом, старим и новим занатима. Да буду своји на своме. “ изјавио је министар после радног састанка са руководством одржаног у општини Кањижа  и истакао важну подршку у овом послу председника Републике Србије Александра Вучића и Његове Светости Патријарха српског, господина Иринеја.

Председник општине Роберт Фејстамер захвалио је министру на посети и рекао да је Кањижа 70 посто пољопривредна општина па је развој пољопривреде, поред малих и средњих предузећа и туризма један од стратешких праваца ове општине.

Министар је са својим сарадницима у месту Мартонош посетио  ЗЗ „Паприка“, која послује од 1990. године, бави се ратарством и повртарством и из прошлогодишњег Програма Владе Србије намењеног задругама додељено јој је 15 милиона динара за набавку опреме за транспорт поврћа и зачинског биља.

„Ово је прави пример слоге и заједништва, у једној мешовитој средини, имамо задругу која потврђује да самоиницијатива и рад уз удруживање дају прави резултат“ изјавио је Кркобабић.

Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов и директор задруге Тоша Матић истакли су значај ове инвестиције у задругу у Мартоношу, јер она осим привредног субјекта који омогућава пословни ангажман за 200 људи, представља стожер културног живота, спортских активности и улаже у различите аспекте живота месне заједнице.

Министар је своју посету завршио у Дому Културе Велебит где је са члановима Националног тима за препород села Србије разговарао са мештанима севернобанатског округа на тему унапређења квалитета живота на селу и саслушао њихове иницијативе и предлоге.

 Личани са Национални тимом без длаке на језику  Личани са Национални тимом без длаке на језику  Личани са Национални тимом без длаке на језику

29.08.2019.

Кркобабић у посети Шумадијском управном округу

Од киселог купуса милиони евра

„Овом инвестицијом постигли смо да производ ове задруге у извозу годишње доноси држави милион евра. Можда је најбоља порука одавде и одговор на питање –какви су ефекти? - Дај сељаку шаку соли и вратиће ти врећу“ рекао је министар у Влади Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић у данашњој посети општини Кнић и задрузи Пољофлора.

 Кркобабић у посети Шумадијском управном округу

Кркобабић је изјвио да је Кнић једна од општина која је схватила правац којим треба да иде како би учинила да млади реше да се баве пољопривредном производњом и уз подршку државе, локалне самоуправе и научних институција остају да живе на селу или се у њега враћају.

Са министром су у Книћу боравили и председник Академијског одбора за село и копредседник Националног тима за препород села Србије, академик Драган Шкорић и члан Националног тима за препород села Србије проф.др Владимир Гоати, а скупу је присуствовало руководство општине, општинске пољопривредне службе, представници задружног савеза Шумадијског округа и земљорадничких задруга.

На скупу је било речи о пројекту Владе Србије који Кабинет министра Кркобабића већ трећу годину успешно реализује а тиче се спровођења мера равномерног регионалног развоја Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга. До сада је бесповратним финансијским средствима држава помогла рад 94 задруге на територији целе Србије. Конкурс за овогодишњу доделу бесповратних средстава је за старе и новоформиране задруге завршен 15.августа, а за сложене задруге траје до 1. септембра 2019.године.

Задруге, као окосница економске одрживости само су један сегмент живота на селу, па је било речи и о примарној здравственој заштити, образовању, спортским и културним садржајима, а све то биће у фокусу Националног тима за препород села Србије.

Начелница Шумадијског округа Љиљана Илић Стошић изразила је задовољство што су имали прилику да угосте министра поново у овом округу и рекла “Задруге су есенција која ће одржати овај народ“

Председник општине Кнић Мирослав Николић захвалио је министру на посети и нагласио да се ова, друга по величини општина Шумадијског округа, поноси оваквим примерима задруга које окупљају око 50 породица и значајно поправљају услове живота и рада на селу.

Повртарска задруга „Пољофлора“ добила је 12,9 милона динара из прошлогодишњег програма и купила опрему за производњу и паковање свежег и киселог купуса обезбедивши тако више фазе прераде производа.

Ова задруга настала је 1998. године, има 11 задругара, 16 коопераната, запошљава 19 радника на неодређено време и 20 до 30 сезонских радника. Годишње кроз њу прође око 2000 тона купуса, а скоро све се извози на тржиште западне Европе.

Председник Академијског одбора за село САНУ, Драган Шкорић обратио се присутнима речима „Задруга треба да буде у сваком селу. Желимо да макропројектима мотивишемо регионе, да удружени преко сложених задруга буду спремни за извоз“.

 Кркобабић у посети Шумадијском управном округу  Кркобабић у посети Шумадијском управном округу  Кркобабић у посети Шумадијском управном округу  Кркобабић у посети Шумадијском управном округу  Кркобабић у посети Шумадијском управном округу  Кркобабић у посети Шумадијском управном округу

19.08.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ДЕСПОТОВЦУ

Дани српскога духовног преображења

Поводом 27. по реду манифестације „Дани српскога духовног преображења“ министар у Влади Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић посетио је јуче, 19. августа 2019. године  са својим сарадницима, члановима Националног тима за препород села Србије, општину Деспотовац у Поморавском управном округу.

 Дани српскога духовног преображења

“Наш задатак је да идемо по Србији, стрпљиво и мукотрпно удружујемо и миримо, са жељом да вратимо народ Србије својим коренима, да спречимо постојеће деобе и будуће сеобе, да нам људи остају овде.“ поручио је Кркобабић.  

На скупу одржаном у препуној сали Народне библиотеке, Кркобабић је са копредседником  Националног тима и председником Академијског одбора за село САНУ, Драганом  Шкорићем, потпредседником тог одбора проф.др Милованом Митровићем, политичким аналитичарем Владимиром Гоатијем и фудбалским стручњаком Миланом Живадиновићем уз руководство општине, задругаре и остале мештане Поморавља разговарао о начинима да се спречи пражњење сеоских предела и неопходним условима за живот који би привукли младе да остану на селу.

Академик Шкорић је изразио своје задовољство што Академијски одбор за село САНУ даје свој практични допринос у оживљавању села Србије кроз акцију Кабинета министра Кркобабића „500 задруга у 500 села“, те се тако коначно могу видети и неки плодови напора које овај одбор већ осам година са својих 25 академика и универзитетских професора улаже у то питање.

Говорећи о одласку младих Владимир Гоати изјавио је “Учинићемо све да нам млади остану, али ћемо бити задовољни и ако успемо да њихов одлазак смањимо у што већој мери“

Председник општине Деспотовац  Никола Николић  захвалио је министру на посети и додао да ће ова општина активно учествовати у свим пројектима које држава уз помоћ науке и струке реализује.

Након овог скупа министар Кркобабић је на Тргу Деспота Стефана Лазаревића свечано отворио 27. по реду манифестацију „Дани српскога духовног преображења“ која се у Деспотовцу и манастиру Манасија одржава од 19-28. августа 2019.

 Дани српскога духовног преображења  Дани српскога духовног преображења  Дани српскога духовног преображења

16.08.2019.

ОКРУГЛИ СТО У ПАЛАТИ СРБИЈА НА ТЕМУ „ЗАДРУГАРСТВО ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА“

Искра задругарства „запалила“ села Србије

Министар Милан Кркобабић у Влади Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије председавао је данас заједно са академиком Драганом Шкорићем, председником Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности округлом столу на тему „Задругарство јуче, данас, сутра“ одржаном у Палати Србија у Београду.

 Искра задругарства „запалила“ села Србије

Округлом столу присуствовали су чланови Националног тима за препород села Србије, Владимир Гоати, политички аналитичар, Бранко Маричић, доајен задругарства, Бранислав Гулан агроекономски аналитичар, као и председници задружних савеза Србије и Војводине- Никола Михаиловић и Радислав Јованов, професори пољопривредних гфакултета и директори задруга.

Министар Милан Кркобабић је, говорећи о задругарству и успеху који је пројекат „500 задруга у 500 села“ доживео изјавио „Са основаних 550 задруга данас у Србији можемо с поносом рећи да је после две године задругарска мапа наше земље промењена и да је враћено поверење домаћина Србије у удруживање. Задруге су нужни организациони облик за домаћине Србије са малим и уситњеним поседом, који уз трансфер знања и модерне технологије може да учини њихове производе робом и тржишно их верификује и позиционира. “

Председник Академијског одбора за село САНУ Шкорић указао уз иницијативу и рад људи који поседују знање, умеће и моћ да реализују пројекте, села Србије могу потпуно другачије изгледати. Он је указао на проблем комасације рекавши да је жеља одбора за село да брисањем међа просечни посед у Србији буде око 10 хектара.

Владимир Гоати, политички аналитичар рекао је „Овај пројекат је показао да село није успавано и одсутно, чак реагује брже него што је очекивано. Људи су спремни да иду сопственим интересом, па и друштвеним и у тој чињеници просто нема опозиције. „Искра задругарства запалила је села Србије“- рекао је метафорично Гоати.

 Искра задругарства „запалила“ села Србије

07.08.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЈУЖНОБАЧКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

„Златно зрно“ злата вредно

„Удруживање је закон живота, основа сваког бољитка. Овде у Бачком Петровцу основана прва задруга у Србији 1846. године, а данас овде видимо једну задругу која је стожер ратарске производње овог краја, успешно се супротставља конкурентима на тржишту и извози. Ово је образац за Војводину али и остатак Србије рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у данашњој посети општини Бачки Петровац.

 „Златно зрно“ злата вредно

На састанку одржаном у оквиру представљања овогодишњег Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у директним финансијским подстицајима за задругарство, министар је подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 513 задруга. Из поменутог државног пројекта помогнут је до сада рад 94 задруге, на територији читаве Србије, а Јужнобачки округ је добио близу 87 милиона динара за 7 задруга. “Надам се да ће и ове године бити квалитених пројеката из овог округа“ рекао је Кркобабић и подсетио да је ове године опредељено за задруге у Србији још 667 милиона динара.

Конкурс за доделу бесповратних средстава, трећи по реду који расписује Кабинет министра задуженог за регионални развој Милана Кркобабића је тренутно у току и траје до 15.августа за старе и новоформиране задруге и до 1.септембра за сложене задруге. Износи су у односу на претходну годину остали непромењени  - до 7,5 милиона динара за новоформиране, до 15 милиона динара за старе задруге и до 60 милиона динара за сложене задруге.

Радном састанку у општини Бачки Петровац присуствовали су председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности академик Драган Шкорић, председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, агроекономски аналитичар Бранислав Гулан, руководство општине Бачки Петровац, пољопривредне службе општина јужнобанатског округа, као и власници пољопривредних газдинстава, директори и чланови задруга поменутог округа.

Академик Шкорић је истакао да  је овај крај познат по хмељарству, гајењу конопље, сирка као и лековитог биља „Апеујем да се до пролећа наредне године овде формирају четири велике задруге које би се бавиле индустријским и лековитим биљем за широку примену“

Председник општине Срђан Симић изразио је велико задовољство што је министар посетио општину Бачки Петровац и изјавио „Трудићемо се да будемо општина за пример по питању задругарства. Део средстава из програма „500 задруга у 500 села“ свакако је већ дао добре резултате. Ове године основана је и сложена задруга на територији наше општине и радићемо све што је у нашој моћи да имамо што више обичних и сложених задруга“

Председник задружног савеза Војводине Радислав Јованов поновио је да је у Бачком Петровцу основана прва задруга на овим просторима, а трећа у свету, а да се историја понавља будући да је ове године овде основана управо трећа сложена задруга у Србији.

Након састанка министар је са својим сарадницима обишао ЗЗ „Златно зрно“ једну од две задруге у овој општини која је добила бесповратна средства из Програма Владе Републике Србије намењеног задругама. Овој задрузи основаној 2000. године, која има 13 чланова и чак до 450 коопераната додељено је 15 милиона динара за набавку 4 сило ћелије за складиштење житарица и сушару, што је само део инвестиције од 65 милиона динара, које је задруга уложила у технолошки искорак свог пословања.

 „Златно зрно“ злата вредно  „Златно зрно“ злата вредно  „Златно зрно“ злата вредно  „Златно зрно“ злата вредно  „Златно зрно“ злата вредно

30.07.2019.

МИНИСТАР КРКОБАБИЋ У НИШАВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Формирана је 500. задруга - пројекат 500 задруга у 500 села је реалност Србијe

„Формирана је 500. задруга - пројекат 500 задруга у 500 села је реалност Србијe. То значи 500 малих фабрика под отвореним небом, хиљаде удружених домаћинстава који верују у себе и своје ближње. Формирали су их домаћини Србије, а помогла је Влада Републике Србије, Српска Академија наука и уметности, Задружни савези, локалне самоуправе и људи од струке са пољопривредних факултета. Посебну подршку развоју задругарства дао је председник Републике Александар Вучић. Његова решеност да се равномерно развијају сви делови Републике Србије добила је пун смисао у обнови и развоју задругарства. Без задруге нема села Србије, а без села Србије нема ни Србије.“ изјавио је данас министар у Влади Србије, Милан Кркобабић, задужен за регионални развој, у посети Нишавском управном округу и општини Ражањ.

 Формирана је 500. задруга - пројекат 500 задруга у 500 села је реалност Србијe

Министар је у Дому културе Ражањ отворио осму по реду привредну манифестацију под називом „Дани купине“. На овој манифестацији која, поред практичне презентације прерађевина воћа и изложбе механизације и препарата у пољопривреди, служи да се произвођачи сваке године едукују на неку од актуелних тема, ове године могла су се разменити искуства о органском воћарству, удруживању и пласирању производа, као и о начинима за успешно креирање бренда.

Посетиоци ове манифестације су могли да виде и опрему и механизацију коју је земљорадничка задруга „Запис 2012“ набавила средствима (5,8 милиона динара) добијеним из прошлогодишњег програма Владе Србије намењеног задругама, који реализује Кабинет министра задуженог за регионални развој.
Након тога министар је у селу Липовац обишао сточарску задругу „Буковик Ражањ“ која је из поменутог програма добила 10,4 милиона динара за набавку 30 јуница сименталске расе.

Општина Ражањ је успела да са ова два пројекта себи обезбеди скоро 17 милиона динара бесповратних средстава и према речима руководства општине Ражањ то представља велики подстицај јер ова општина своју будућност види у пољопривреди. Жеља им је да са околним општинама обезбеде што више заједничких пројеката али и подстакну удруживање пољопривредних произвођача.

Председник Задружног савеза Србије, Никола Михаиловић изразио је своје задовољство што је основано пет стотина задруга речима „Појединачно смо слаби али удружени имамо шансу“.

 Формирана је 500. задруга - пројекат 500 задруга у 500 села је реалност Србијe  Формирана је 500. задруга - пројекат 500 задруга у 500 села је реалност Србијe  Формирана је 500. задруга - пројекат 500 задруга у 500 села је реалност Србијe  Формирана је 500. задруга - пројекат 500 задруга у 500 села је реалност Србијe

25.07.2019.

Кркобабић у посети Моравичком управном округу

Обнова сточарства у Милановачком крају

„Чинимо почетне кораке да обновимо сточарску производњу у Србији. Овде имамо прави пример где је са 70 грла и малим улагањима стављена на ноге једна задруга која сада има перспективу.“ рекао је министар у Влади Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић у данашњој посети Моравичком управном округу.

 Обнова сточарства у Милановачком крају

Кркобабић је изјвио да је овај крај идеалан за сточарску и воћарску производњу, а да применом правих агротехничких мера и трансфером знања идемо ка циљу да мешовите задруге које тренутно у Србији доминирају, полако пређу у специјализоване, које би се повезале у сложене задруге и бавиле вишом фазом прераде производа.

На састанку одржаном у Горњем Милановцу у препуној сали Окружног Начелства, Кркобабић је са својим сарадницима представио недавно расписан Конкурс за 2019. годину за доделу бесповратних средстава задругама у оквиру Програма за спровођење мера равномерног регионалног развоја Републике Србије. Министар је подсетио и да се са тренутних 492 ближи број од 500 новоснованих задруга, од 2017. године и почетка пројекта „500 задруга у 500 села“, па је јасно да  је овај пројекат доживљава свој пун успех, враћајући на прави начин удруживање у Србију.

Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић  захвалио је министру на поновној посети и нагласио да ова општина издваја чак 50 милиона динара локалних субвенција за пољопривреду како би помогли произвођаче који после удружени могу да опстану на тржишту. Ковачевић је веома задовољан развојем задруга у које је Кабинет министра уложио бесповратно средства и констатовао је да су све задруге добијеним новцем успешно прошириле своје капацитете.

Председник Академијског одбора за село САНУ, Драган Шкорић обратио се присутнима речима „Жеља нам је да заједно урадимо нешто по питању заостајања сеоских средина и да произвођачи сада све више буду усмерени на интензивну производњу. Суштина наших напора је да се разним пројектима посветимо управо младим породицама на селу“.

Радном састанку на тему задругарства  и ревитализације села Србије присуствовали су, члан Националног тима за препород села Србије Владимир Гоати, агроаналитичар Бранислав Гулан, председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић, руководство општине, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Моравичког управног округа.

Након састанка министар је са својим сарадницима посетио новоосновану сточарску задругу „Прањанка“ у селу Прањани, којој је, из прошлогодишњег Програма намењеног задругама додељено 5,8 милиона динара бесповратних средстава за набавку 70 женских грла телади сименталске расе.

Задруга планира да своје нове количине млека које у наредном периоду очекује продаје оближњој млекари са којом и сада има сарадњу мањег обима.

 Обнова сточарства у Милановачком крају  Обнова сточарства у Милановачком крају  Обнова сточарства у Милановачком крају  Обнова сточарства у Милановачком крају  Обнова сточарства у Милановачком крају  Обнова сточарства у Милановачком крају  Обнова сточарства у Милановачком крају

17.07.2019.

Кркобабић у посети Јабланичком округу

Расписан нови Конкурс за бесповратна средства задругамa

Млада жена на челу задруге

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа посетио је данас Јабланички управни округ, град Лесковац и оближње село Градашницу.

Министар се састао са градоначелником Лесковца др Гораном Цветановићем, начелником Јабланичког управног округа Милошем Ћирићем и заједно са потпредседником Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности Милованом Митровићем и агроаналитичарем Браниславом Гуланом одржао састанак у препуној Скупштинској сали града Лесковца.

 Расписан нови Конкурс за бесповратна средства задругамa

На састанку је представљен и нови Конкурс за доделу бесповратних средстава задругама који је данас расписан и траје до 15. августа за новоформиране и старе задруге и до 1.септембра за сложене задруге. Износи који се додељују су и ове године непромењени и износе - до 7,5 милиона динара за новоформиране, до 15 милиона динара за старе задруге и до 60 милиона динара за сложене задруге.

Новац се већ трећу годину за редом додељује у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, а ове године је у Буџету Републике Србије опредељено 667 милиона динара у те сврхе.

Тема састанка био је и равномерни регионални развој и предстојеће активности у оквиру Националног тима за препород села Србије, који је недавно оформљен. Говорећи о раду овог Националног тима Кркобабић је истакао „Ова јавна расправа ће бити особена – академици у селима Србије, гледају и слушају и наравно очекујемо права, разборита и адекватна решења“

Градоначелник Цветановић захвалио министру на посети и честитао на успесима које евидентно већ трећу годину за редом има пројект „500 задруга у 500 села“. Он је изнео своје уверење да су задруге предуслов опстанка сеоских средина. “Задруге директно утичу на бољи квалитет живота на селу и на смањење миграција сеоског становништва у градове“ рекао је градоначелник и позвао домаћине своје и осталих општина Јабланичког округа да се удруже уверавајући их да ће на том путу имати пуну подршку локалне самоуправе.

Након састанка министар Кркобабић посетио је воћарску задругу „Градац воће“ у Градашници код Лесковца која има 11 задругара и 20 коопераната, а који заједно обрађују хектаре под вишњом, купином, малином, јагодом и шљивом.

Овој новооснованој задрузи, бесповратно је додељено прошле године 7 милиона динара за набавку опреме за хладњачу (изолациони панели, хладионичарска врата, расхладни систем за лагер комору, расхладни систем за тунел за замрзавање) и опрему за сортирање (вибро тресач, пребирни сто, рам палете) и пројекат је успешно и у року реализован.

Милена Митић истиче да је овом инвестицијом обезбеђена финансијска сигурност становницима овог и околних села - „сада знамо да имамо нешто за боље сутра и парче сигурног хлеба“ изјавила је оптимистично ова двадесетосмогодишња директорка задруге.

 Расписан нови Конкурс за бесповратна средства задругамa  Расписан нови Конкурс за бесповратна средства задругамa  Расписан нови Конкурс за бесповратна средства задругамa  Расписан нови Конкурс за бесповратна средства задругамa  Расписан нови Конкурс за бесповратна средства задругамa  Расписан нови Конкурс за бесповратна средства задругамa

11.07.2019.

Министар Милан Кркобабић састао се с представницима Републичке и 16 регионалних развојних агенција из свих крајева Србије

У БИТКУ ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА - И РАЗВОЈНЕ АГЕНЦИЈЕ

Министар Милан Кркобабић у Влади Србије задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије разговарао је данас у Палати Србија у Београду са представницима Развојне агенције Србије и 16 регионалних агенција из свих крајева Србије. Скупу, за који су учесници оценили да је први у последњих неколико деценија који спаја рад развојних агенција и проблем села, присуствовали су чланови Националног тима за препород села Србије: Милован Митровић, потпредседник Академијског одбора за село САНУ, Владимир Гоати, политички аналитичар, Бранко Маричић, доајен задругарства, Бранислав Гулан агроекономски аналитичар, Снежана Петровић, председница Одбора Скупштине Србије за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, као и представници задружних савеза Србије и Војводине.

 Министар Милан Кркобабић састао се с представницима Републичке и 16 регионалних развојних агенција из свих крајева Србије

Министар Милан Кркобабић је, говорећи о циљевима сарадње са развојним агенцијама рекао: „Циљ је једноставан, развојне агенције су на терену, у регионима, знају специфичности и били су учесници у креирању и дефинисању одређених стратегија у општинама. Практично, желимо да ставе на располагање своје ресурсе и кадровски потенцијал и да помогну у реализацији основних циљева у препороду села“.

Кркобабић је нагласио да је пројекат препорода села од посебног националног, економског и безбедносног значаја за земљу, а затим се посебно осврнуо на очекивања у најављеној сарадњи Националног тима за препород села Србије и развојних агенција - „Од вас, из регионалних развојних агенција, пре свега, очекујемо анализу стања у вашем региону, а затим сажет предлог мера шта нам је заједнички чинити да успоримо пражњење села у Србији.

Социолог Милован Митровић, потпредседник Академијског одбора за село САНУ је указао да не можемо зауставити глобализацијске процесе, али их можемо усмеравати уз подршку и иницијативу људи који поседују знање, умеће и моћ да реализују пројекте.

Владимир Гоати, политички аналитичар, је подржао сарадњу регионалних развојних агенција, уважавајући њихову различиту власничку структуру и у први план ставио њихову спремност да помогну препород села Србије. Заложио се за промену законске регулативе, која ће спречити даље уситњавање ионако малог поседа у Србији.

Министар Милан Кркобабић је нагласио да је од изузетног значаја подршка овом националном пројекту председника Републике Србије Александра Вучића и патријарха српског Иринеја.

05.07.2019.

Кркобабић поводом Међународног дана задругара:

„ЈЕДНО СЕЛО, ЈЕДНА ЗАДРУГА И ЉУДИ ОСТАЈУ“

Дан уочи Међународног дана задругара, који се од 1995. године обележава сваке прве суботе у јулу, министар Милан Кркобабић, у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа и копредседник Националног тима за препород села Србије, посетио је данас земљорадничку задругу „Агро - Клек“ у Клеку, општина Зрењанин, једну од најбољих задруга не само у Средњобанатском округу, АП Војводини, већ и у целој Републици Србији.

 Међународни дан задругара

У Клеку су боравили и: академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности и копредседник Националнот тима за препород села Србије, чланови тог Тима проф. др Зоран Кесеровић, проф. др Жарко Илин, председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, агроекономски аналитичар Бранислав Гулан, градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, директори задруга и задругари из Средњобанатског округа.

После обиласка Фарме са 550 музних крава расе црвено-белог холштајна, које у просеку годишње дају 9.500 литара млека, док је тај просек у Европској унији свега 6.500 литара, министар Милан Кркобабић је истакао: „Овако замишљам српска села, овако замишљам Србију! Једно село – једна задруга, 80 људи ради, просечна зарада преко 50.000 динара и људи који неразмишљају да оду. Ми из локалне самоуправе и Владе смо ту да их у томе подржимо“.

Министар Кркобабић је посебно нагласио потребу за развојем сточарства у Србији: „Овде је заокружен циклус – ратарство у служби сточарства што потврђује чињеницу коју стално понављам да без развоја сточарства нема развоја ни пољопривреде“.

Министар Милан Кркобабић је нагласио да је разбијено неповерење у удруживање, јер су од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ до 5. јула 2019. године основане 474 нове задруге. Колико је то значајно илуструје податак да је у Србији донедавно било тек нешто више од 1.000 задруга које су успешно радиле.

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић је прихватио министрову сугестију и обећао да ће убудуће уредити што више километара атарских путева, док се директор ЗЗ „Агро - Клек“ захвалио министру Кркобабићу на храбрости да подржи доделу бесповратних средстава као признање за добре резултате задруге.

ЗЗ „Агро-Клек“ је у протеклих годину дана у куповину модерне механизација уложила милион евра. Задруга је 2018. године од Кабинета за регионални развој, у оквиру пројекта „500 задруга у 500 села“, добила бесповратно 15 милиона динара за куповину телескопског манипулатора и трактора „Џон Дир“.

Међународни дан задругарства обележен је Конференцијом у организацији Задружног савеза Војводине, којој су поред министра Кркобабића и градоначелника Јањића, присуствовали задругари и директори задруга из Средњобанатског округа.

 Међународни дан задругара  Међународни дан задругара

21.06.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ БРАНИЧЕВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Име му је Мед, презиме Хомољски

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој посетио је данас општину Жагубица и села Браничевског округа. Уз министра и његове сараднике  били су и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, Проф.др Милован Митровић, потпредседник истог одбора и Бранислав Гулан, агроекономски аналитичар.

 Име му је Мед, презиме Хомољски

Министар Кркобабић је своју посету почео са станком са руководством општине, а наставио обиласком пчелињака задруге „Хомољемед“ у селу Милатовац.

„Жагубица је некада била центар задругарства, а ми на данашњи дан имамо чак 457 новоснованих задруга у Србији, малих фабрика под отвореним небом“ истакао је министар успех пројекта Владе Србије, које задругарству враћа стари сјај, доносећи бољитак домаћинима.

„Овај крај има чиме да се поноси, а овакви примери задруга показују да смо на правом путу. Успећемо ако будемо искрени и сви укључени – Влада Републике Србије, локална самоуправа и домаћини Србије.“ подсетио је Кркобабић и заједно са председником и члановима Српске академије наука и уметности поновио да је село више од пољопривреде, да мора да има сву потребну инфраструктуру, здравствену заштиту, спортске и културне садржаје...

Председник општине Сафет Павловић захвалио је министру на посети и средствима које је задруга са територије ове општине добила за свој рад. Председник је поновио да неће стати на овоме и да су задругари из ових крајева спремили још квалитетних пројеката како би сви заједно што боље искористили потенцијале које им овај крај пружа.

Задрузи „Хомољемед“ додељенo је 15 милиона динара бесповратних средстава из прошлогодишњег Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга. Задруга је тим средствима набавила 1.000 кошница, 1.000 ројева пчела као и пратећу опрему за пчеларство.

Кркобабић ће своју посету завршио у седишту те задруге где је обишао  погоне за прављење воска, за прављење хране за пчеле и за паковање меда.

Академик Шкорић и академик Митровић обратили су се многобројним присутним сељанима и пожелели да ускоро у овом крају имамо јаке сложене задруге које као корпорације могу да се баве извозом и пласманом производа из Србије на страна тржишта.

„Храбре срећа помаже а овде има много храбрих који схватају да је у производњи излаз из сиромаштва“ рекао је Шкорић

Општина Жагубица налази се у котлини окружена планинским венцима од којих су најпознатији Хомољски, са 760 км2  и 16.900 становника и својих 18 села, спада у најређе насељене општине у Србији.

У оквиру Пројекта који спроводи Кабинет министра Милана Кркобабића  у 2017. и 2018. години, на територији Браничевског округа  додељено је 28,7 милиона динара за 3 задруге (општине Голубац, Жагубица и Кучево).

 Име му је Мед, презиме Хомољски   Име му је Мед, презиме Хомољски

13.06.2019.

ФОРМИРАН НАЦИОНАЛНИ ТИМ ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ

Свечана констититивна седница Националног тима за препород села Србије одржана је данас у сали Југославија Палате Србија.

„Села Србије нису успутна носталгија, то је императив времена – популациони, безбедносни и економски. Данас смо отворили једну од најбитнијих тема, тему села Србије. То је лепа вест, али пут лепе стварности пун је изазова и потешкоћа. Радује нас што уз струку, науку и имамо пуну подршку најбитнијих ауторитета ове земље на челу са председником Републике Александром Вучићем, Српском Академијом наука и уметности и поглаварима верских заједница. Сви заједно, уз подршку јавности, смо са исте стране стола, уједињени у жељи да покушамо да спасимо села Србије од пражњења“ изјавио је министар и подсетио да у средишту наше пажње треба да буду младе жене и деца која ће имати услове да пожеле да на селима остану или да се на њих врате.

 Формиран  Национални тим за препород села Србије

Свечаној седници присуствовао је и председник републике Србије Александар Вучић. Председник је јасно подржао овај пројекат истакавши да је село од пресудног значаја за Србију која се суочава са великим демографским проблемом “Сваки наш напор има смисла ако бар неког задржимо на селу“, рекао је председник.

Национални тим за препород села Србије је самостално саветодавно тело које је на иницијативу министра Милана Кркобабића конституисао Кабинет министра задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа и Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности.

Овај тим окупља многобројне стручњаке и ауторитете из области пољопривреде, инфраструктуре, здравствене заштите, образовања, културе, спорта и осталих друштвених области живота, као и представнике које одређује Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности.

Стратешки циљ формирања Националног тима јесте смањење регионалне неравномерности, стварање системских предуслова за економску одрживост породичних газдинстава, креирање здравог тржишног амбијента, побољшање и модернизација инфраструктуре и стварање свих социо-културних предуслова за демографско оживљавање села у Србији.

Задатак Националног тима је  формирање стручних и научно утемељених предлога као основе за креирање и дефинисање конзистентне политике равномерног регионалног развоја, која ће допринети стварању повољнијих услова за живот на селу.

Скупу у Палати Србија данас су се обратили и Иштван Пастор, председник скупштине АП Војводина и председник Савеза војвођанских мађара у Србији , Његово преосвештенство Епископ ваљевски господин Милутин у име Српске православне цркве и Његове светости Патријарха српског господина Иринеја ,  Александар Нинковић у име београдског надбискупа Монсињора Станислава Хочевара, проф. др Владимир Гоати, председник „Транспарентности“ у Србији, песник Љубивоје Ршумовић, неурохирург проф.др Даница Грујичић и агроекономски аналитичар Милан Простран.

 Формиран  Национални тим за препород села Србије   Формиран  Национални тим за препород села Србије   Формиран  Национални тим за препород села Србије   Формиран  Национални тим за препород села Србије   Формиран  Национални тим за препород села Србије

04.06.2019.

МИНИСТАР КРКОБАБИЋ ПОСЕТИО ЕПАРХИЈУ ВАЉЕВСКУ

Држава и СПЦ за препород села

Министар Милан Кркобабић, у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа посетио је данас Епархију ваљевску Српске православне цркве, где му је домаћин био Његово преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин. У разговорима како да се Епархија ваљевска практично укључи у очување и оживљавање села и да што већи број младих остане да живи и покрене пољопривредну производњу у ваљевским селима учествовали су и владика аустралијско-новозеландски Силуан, Милета Радојевић, в.д. директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, амбасадрор Белорусије у Србији Валериј Бриљов и председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић.

 Држава и СПЦ за препород села

Приликом посете савременог објекта површине 2.000 метара квадратних за прераду воћа и поврћа, пре свега сушене шљиве, као и хладњаче капацитета 2.700 тона коју гради Епархија ваљевска, министар Кркобабић је поручио: „Хоћемо да препознатљиво воће из овог дела Србије, пре свега свежа и сушена шљива, стигне до трпеза Србије али и Белорусије. Држава је већ у оквиру пројекта равномерног регионалног развоја „500 задруга у 500 села“ показала спремност да улаже у сличне пројекте, али ту је и Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, а очекујемо да се укључи и локална самоуправа у Ваљеву.“

Министар Кркобабић је подсетио да је императив времена да сачувамо српског домаћина: „Он мора да ради и живи на селу и да обрађује своје земљиште. А земљиште је светиња! Они који на земљу гледају само као на робу – нека забораве на такав став. Јер, у Србији данас у око 560.000 пољопривредних газдинстава од пољопривреде живи око  1,4 милиона људи.“

Његово преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин је казао: „Чуо сам од министра Кркобабића речи охрабрења за српско село и пољопривредника у Србији. На истом смо задатку – циљ нам је да задржимо младе на селу, а за мене лично сељак је величанствен!“

Према речима агроекономског аналитичара Бранислава Гулана Српској православној цркви је од 70.000 ха одузетог земљишта, већ враћено 58.000 ха, што је велики пољопривредни потенцијал.
На крају посете ваљевској епархији министар Кркобабић је посетио манастир Пустиња из 13. века.

 Држава и СПЦ за препород села   Држава и СПЦ за препород села

24.05.2019.

КРКОБАБИЋ ОТВОРИО 6. САЈАМ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ У НОВОМ САДУ

Сајам оптимизма

Министар у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић свечано је отворио данас у препуној Аули Новосадског сајма „6. САЈАМ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ“.

 Сајам оптимизма

Кркобабић је поручио да пензионери данас заслужују највећу пажњу и бригу и да с правом очекују да им пензије буду редовне, сигурне и да прате плате.

Говорећи о најављеним формулама за усклађивање пензија Кркобабић је рекао „та формула треба да им омогући пре свега достојанствен живот“.

Истакао је и да у потпуности дели став председника Републике Александра Вучића да се кад год то реалне финансијске и економске могућности буду дозвољавале иде на једнократне исплате помоћи пензионерима, нарочито најугроженијима.

Обраћајући се великом броју присутних, Кркобабић је апеловао на наше најмлађе “Када крену у нови дан, нека погледају друштвене мреже, то је потпуно нормално, онда нека се сете бака и дека и нека их позову, нека им само пожеле добро јутро и дан ће бити лепши и бакама и декама, и њима и свима нама“

Овај дводневни сајам осмишљен је као место сусрета припадника старије популације где ће посетиоцима бити представљене  услуге у областима социјалне заштите, помоћи и неге у кући, здравља, едукације, волонтирања, здраве исхране, рекреације и хобија, стваралаштва, путовања, осигурања и безбедности као и из области правне заштите. Такође, посетиоци ће моћи да се упознају са бројним медицинским, фармаколошким и прехрамбеним производима, препаратима и услугама.

 Сајам оптимизма   Сајам оптимизма

23.05.2019.

На заједничком задатку

Министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић учествовао је данас на округлом столу на тему „Систем задруга и сеоска самуоправа у Србији“ који се, у организацији Академијског одбора за село, одржава данас у Српској Академији наука и уметности

 На заједничком задатку

Кркобабић је најавио читав сет мера којима би се спечило пражњење сеоских средина - од умањења или укидања пореза на додату вредност у неразвијеним  и брдско планинским подручјима, до доделе државне земље на коришћење младим пољопривредницима. „Земља је природни, неотуђиви ресурс једне државе и њеним уступањем на коришћење млад човек може да види своју будућност у Србији и да ради на томе да применом најсавременијих технологија оствари што веће приносе“ подсетио је министар.

Кркобабић је захвалио Академијском одбору за село Српске Академије Наука и Уметности на активној подршци Пројекту Владе Србије „500 задруга у 500 села“ који већ трећу годину настоји да поспешивањем задругарства врати живот свим српским селима и од њих створи пожељна места за живот.

Округли сто отвориоје председник САНУ Владимир Костић, а на столу су учествовали, осим председника Академијског одбора за село академика Драгана Шкорића и потпредседника тог одбора проф.др Милована Митровића као домаћина, чланови САНУ и ресорних Института, професори пољопривредних факултета, председник Задружног савеза Србије и други еминентни стручњаци из ове области.

Председник Костић је изразио задовољство што је скуп веома посећен и рекао да САНУ отвара своја врата за предлоге и теме које се тичу нормалног живота, правих вредности и опстанка наше земље „Морамо да размишљамо о томе шта нам је остало, а то је Србија“ рекао је Костић.

Академик Драган Шкорић је захвалио министру Кркобабићу на енергији и несебичном залагању у овом пројекту. Он је указао на досадашње одличне резултате акције оживљавања села задругарством и рекао да ће се заједнички напори Академије у Кабинета министра наставити, како би се младост ове земље вратила на село, како би села Србије била напредна и у својој производњи се такмичила са Европом.

 На заједничком задатку

15.05.2019.

Кркобабић и Хочевар - Заједно за спас села Србије

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој састао се данас у Палати Србија са монс. Станиславом Хочеваром, београдским надбискупом и метрополитом и разговарао o Националном тиму за спас села Србије и о даљем унапређењу регионалног развоја, након успешних првих корака оживљавања задругарства у Србији.

 Кркобабић и Хочевар -  Заједно за спас села Србије

Католичка црква је изразила јасну спремност да учествује у једној оваквој мисији која је намењена свим селима Србије без обзира на верску припадност. То је и основни принцип задругарства – неутралност. Расна, верска и политичка изјавио је Кркобабић и додао „У временима када цивилизацијски токови воде ка пражњењу сеоских средина неопходно је да заједничким деловањем покушамо да зауставимо тај процес и овај пројекат, од државног значаја, усмеримо на суживот, толеранцију и помоћ свима којима је потребна“.

Министар је истакао да је за формирање Националног тима за спас села Србије кључно што је добијена снажна подршка Академијског одбора за село САНУ, врха православне, а сада и католичке цркве у Србији и посебно председника Републике Александра Вучића.

Надбискуп Хочевар је изразио своје задовољство што је католичка заједница део једног овако важног подухвата “И у прошлости католичка црква је увек наглашавала социјално учење и допирала до оних који живе с потешкоћама или су угрожени. Сада је потребно да утичемо на то да села, као мање заједнице,  учествују у здравом интегралном развоју породице као стуба друштва” рекао је Хочевар и захвалио министру Кркобабићу на бризи, иновативности и креативности у суочавању са овом комплексном проблематиком.

Одговарајући на питања новинара министар Кркобабић и надбискуп Хочевар дали су своје виђење о укључивању Ватикана у дијалог о Косову и Метохији.

„Решавање питања Косова и Метохије је један од важних изазова за целокупну хришћанску заједницу и у том смислу видим одрживост предлога да се у тај дијалог укључи и Ватикан“ рекао је министар.

Надбискуп Хочевар је подсетио да Ватиканска дипломатија ужива велики углед у свету и да је боље да се што више страна укључи у дијалог о једном тако важном питању, имајући на уму да на простору Косова и Метохије живи и католичка заједница.

 Кркобабић и Хочевар -  Заједно за спас села Србије

14.05.2019.

КРКОБАБИЋ НА САЈМУ ПОЉОПРИВРЕДЕ У НОВОМ САДУ

Земља није роба већ неотуђиви јединствени ресурс

Данас је у оквиру 86. Mеђународног сајма пољопривреде у Новом Саду у Мастер Центру одржана Национална конференција на тему „Задругарство и удруживање као модел развоја пољопривреде“, коју је отворио Милан Кркобабић, министар у Влади Србије задужен за регионални развој.

 Земља није роба већ неотуђиви јединствени ресурс

„Пред нама је да се определимо да ли је земља ресурс од националног значаја или ћемо је оставити на вољу другима. Сматрам да државну земљу која се не обрађује, треба доделити младим пољопривредницима на коришћење како би је привели култури и намени и учинили је продуктивном, уместо да буде искључиво роба која се продаје на тржишту.“ рекао је Кркобабић обраћајући се учесницима конференције.

Конференцији су присуствовали и потпредседник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) проф.др Милован Митровић и председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић који су представили досадашње успешне резултате Програма подршке задругама, познатог под називом „500 задруга у 500 села“.

У протекле две године формирано преко 400 нових задруга широм Србије. Као и претходне две и ове године око 70 задруга може да рачуна на бесповратна средства Владе Србије намењена механизацији и опреми, вишегодишњим засадима, проширењу матичног стада, побољшању расног састава животиња и сл.

Министар је говорио и о наредном кораку који опоравак села Србије захтева а то је формирање Националног тима за спас села Србије који ће сагледати све аспекте живота на селу и предвидети програмима и конкретним мерама стварање свих потребних услова за квалитетан живот у сеоским срединама.
Циљ ове конференције у оквиру традиционалног сајма пољопривреде је да се отвори дијалог о животу младих на селу, о удруживању у задруге, о унапређењу њихових услова живота, развоју инфраструктуре, културног и друштвеног живота, а учесници су, поред званичника, представници међународних организација, универзитета и наравно млади пољопривредници.

Министар је раније данас посетио и штанд Задружног савеза  Војводине који је за време трајања сајма у Новом Саду место састајања Задружних савеза, директора задруга и гостију из земље и иностранства.

 Земља није роба већ неотуђиви јединствени ресурс  Земља није роба већ неотуђиви јединствени ресурс  Земља није роба већ неотуђиви јединствени ресурс

9.05.2019.

Матица српска у селима Србије

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој састао се данас у Новом Саду са председником Матице српске, проф.др Драганом Станићем. Тема састанка била је међусобна сарадња најстарије српске књижевне, културне и научне институције са Кабинетом министра на оживљавању и спречавању пропадања села Србије и припремама за формирање Националног тима за спас села Србије.

 Матица српска у селима Србије

„Желимо адекватне људе и институције да бисмо квалитетно одрадили посао. Захвални смо Матици српској на спремности да узме учешће у оваквој акцији и очекујемо да допринос Матице српске буде на нивоу који је она увек кроз историју имала, јер села Србије то заслужују“ изјавио је министар Кркобабић.

На састанку, на којем су учествовали и председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) академик Драган Шкорић и потпредседник овог одбора проф.др Милован Митровић., представљени су досадашњи успешни резултати Програма подршке задругама, познатог под називом „500 задруга у 500 села“ који се од 2017. године реализује кроз економско-финансијске подстицаје Владе Србије.

Министар Кркобабић је истакао да је до сада формирано преко 400 нових задруга широм Србије, да су и за ову календарску годину опредељена значајна средства  за те сврхе, али да је сада потребно начинити наредни корак у смислу свеобухватног сагледавања комлексне проблематике опстанка села, односно стварања свих потребних услова за квалитетан живот у сеоским срединама и посветити програмима и конкретним мерама који ће на селу задржати младе.

Такав задатак ће имати Национални тим за спас села Србије који је у формирању.

Председник Станић је захвалио министру што је препознао Матицу српску као партнера у овом одговорном и захтевном послу и изразио спремност да се ова институција ангажује јер је део Матицине мисије издавање публикација за културу свакодневног живота, али је председник понудио и озбиљну научну базу са истраживањима о селима Србије.

„Веома смо срећни што имамо прилику да будемо део овако важног подухвата и да ми из сфере културе будемо од користи да наше целокупно друштво буде стабилније и да успешно савлађује изазове који су пред њим. “ изјавио је Станић

Академик Шкорић је истакао своје велико задовољство досадашњим успешним резултатима акције „500 задруга у 500 села“ и указао да ће Матица српска као најстарија и најзначајнија научна институција Србије бити важан партнер у подухвату заустављања пражњења српских села.
7.05.2019.

Кркобабић – Задругари до повољног кредита брзо и лако

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој састао се данас са председником Извршног одбора Банке Поштанске штедионице, мр Бојаном Кекићем, а тема састанка била је међусобна сарадња у виду подршке ове пословне банке на Пројекту ревитализације задругарства који већ трећу годину спроводи Кабинет министра Кркобабића.

 Кркобабић – Задругари до повољног кредита брзо и лако

“Чинимо све да правимо праве конкретне потезе у корист домаћина Србије. Данашњи сусрет је отварање новог поглавља и решавање за њих једног веома важног питања, а то је како да брзо, лако и повољно дођу до обртних средстава за своје пословање. Сложни у уверењу да је модеран концепт задругарства један од начина да се помогне останак становништва у малим срединама данас смо разматрали најефикасније начине за конкретну финансијску помоћ новооснованим и старим задругама које би им заједно пружиле  републичка, локална власт и ова пословна банка.” изјавио је после састанка Кркобабић. „Конкретна идеја је да задруге добијају кредите за потребна обртна средства код ове државне банке по повољним условима, а да трошак камате сносе локалне самоуправе из дела буџета који ће бити за то намењен. “

Председник Извршног одбора Банке Поштанске штедионице подржао је министрову идеју речима „Овај заједнички наступ видимо као прави пут коришћења свих институционалних и људских ресурса, као и буџетских средстава намењених подршци задругама и задругарима. Сматрамо да на овај начин можемо постићи дугорочан и одржив развој подржаних задруга и на тај начин показати примере добре праксе и будућим корисницима сличних видова подршке.“

Кекић је најавио да ће у сарадњи са Кабинетом министра задуженог за регионални развој, за кредите подржаним задругама, радити на даљем снижењу каматних стопа уз буџетска средства намењена субвенционисању каматних стопа на националном, регионалном и локалном нивоу.    

Како је договорено, поред конкурентних камата за задруге као правна лица ова банка понудиће и краткорочне готовинске кредите намењене задругарима и њиховим кооперантима, за које камата не прелази 4,5% и који ће по питању отплате бити прилагођени сезонским потребама зависно од вида производње и са грејс периодом. Најављено је да ће дугорочни кредити за задругаре имати исте повољности као и они за саме задруге - како по висини износа, тако и по каматним стопама  и периодима отплате.

 Кркобабић – Задругари до повољног кредита брзо и лако

24.04.2019.

КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАДРУГАРСТВУ

Кркобабић: Задругарство - магнет за опстанак и останак на селу

„Задругарство није успутна носталгија ни тренутна мода, оно је императив опстанка младих пољопривредника на селу, једини магнет који може да их задржи. Оне су и предуслов одрживости пољопривредних домаћинстава са малим поседима“, поручио министар Милан Кркобабић у Новом Саду на конференцији под називом „Подстицаји за задруге у 2019. години на републичком и покрајинском нивоу“ , којој је присуствовало више од 200 званица.

 Кркобабић: Задругарство - магнет за опстанак и останак на селу

Задружни савез Војводине је био организатор  овог радног скупа у Привредној комори Војводине на коме се могла чути корисна размена мишљења о овој теми и конкретне подстицајне мере које у овој години спроводе републичка и покрајинска влада.   

Министар је нагласио да је акција Владе Србије позната широј јавности као „500 задруга у 500 села“ већ доживела свој велики успех јер је од почетка њеног спровођења до данас, за две и по године, у Србији основано тачно четири стотине задруга. «То је бројка која је превазишла сва наша очекивања, али с правом. Кључни ауторитети на овом путу републичких и покрајинских власти су Српска академија наука иуметности, Српска православна црква на челу са Патријархом Иринејем, задружни савези, професори пољопривредних факултета. А конкретан резултат наших напора је веома велики број задруга које се формирају и прве сложене задруге у Србији.» рекао је Кркобабић.

Министар Кркобабић је предочио да у је 2019. години за ревитализацију задругарства у Србији опредељено нових близу 700 милиона динара, за још око 70 задруга.

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић истакао је да је веома задовољан реафирмацијом задругарства и поновио да је покрајинска Влада, по узору на републичку управо данас по први пут усвојила конкретну линију финансијских подстицајних мера за задруге која предвиђа по 5 милиона динара по задрузи за примарну и прерађивачку производњу.

Пошто је пожелео добродошлицу присутнима и изразио задовољство посећеношћу ове конференције председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов обратио се присутнима „Коначно задружни сектор има недвосмислену подршку. Данас задруге размишљају у правцу развоја инвестиција и нових пројеката и производа“

Присутнима су се обратили и председник Привредне Коморе Војводине Бранко Вучуревић, председник извршног одбора ДДОР-а др Ђорђо Амброђо Маркеђани, председник Извршног одбора Војвођанске банке Предраг Михајловић и директор департмана за малопродају НИС-а Бранко Радујко.

Представници Развојног фонда Војводине, Покрајинског фонда за развој пољопривреде и Гаранцијског фонда Војводине представили су свако свој, а прилично сличан развојни план за 2019. годину који предвиђају повољне кредите и гаранције за задруге.

 Кркобабић: Задругарство - магнет за опстанак и останак на селу  Кркобабић: Задругарство - магнет за опстанак и останак на селу

17.04.2019.

КРКОБАБИЋ ПОНОВО У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Прибој – прави домаћини за праве инвестиције

Милан Кркобабић, министар у Влади Србије задужен за регионални развој посетио је данас општину Прибој у Златиборском управном округу.

 Прибој – прави домаћини за праве инвестиције

На састанку са руководством општине одржаном у оквиру пројекта „500 задруга у 500 села“ представљен је овогодишњи Програм Владе Србије за оживљавање задругарства и разматрани су конкретни подстицаји које дају и републичка и локална самоуправа.

Председник општине Прибој Лазар Рвовић захвалио је министру на посети изразивши јасну жељу да се локална самоуправа укључи и да своју снажну подршку програму оживљавања задругарства и у овом делу Србије.

„Спремни смо да из буџета наше општине годину дана финансирамо комплетан рад једне специјализоване задруге на територији општине Прибој, од простора до директора, стручњака који ће је водити“ рекао је Рвовић и истакао да је 1196 произвођача малине спремно да се удружује у задруге како би опстали, пласирали своје производе и почели и са вишим фазама прераде производа.

Министар је истакао значај удруживања и задруге као привредне окоснице опстанка и развоја села и похвалио иницијативу ове локалне самоуправе да конкретно подржи пољопривредне произвођаче своје општине „Прибој се показао као прави домаћин за праве инвестиције. Очекујем да ће ове задруге заживети и то треба да буде право охрабрење за људе који овде живе  - да остану, врате се и поново виде своју будућност овде“.

Кркобабић је нагласио како је ово прави пут и конкретна иницијатива једне општине коју треба да следе и друге локалне самоуправе у Србији.

Радном састанку су присуствовали и председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић,  потпредседник Академијског одбора за село САНУ проф.др Милован Митровић,  председник Задружног Савеза Србије Никола Михаиловић и агроекономски аналитичар Бранислав Гулан, као и директори и чланови задруга Златиборског управног округа.

Академик Шкорић је истакао како је САНУ иза себе имала 50 година неуспелих покушаја да скрене пажњу јавности и држави о пропадању српског села, али се тек иницијативом министра Кркобабића приступило решавању овог горућег проблема. „Напокон смо на правом смо путу да стручњаке и знање ујединимо са српским сељаком на очигледну добробит свих. Овај крај се показао погодним за малинарство, али и пчеларство, гајење лековитог биља...хајде да стигнемо заједно до  финалних производа и усмеримо се ка извозу“ позвао је Шкорић.

Након састанка министар се са руководством општине Прибој и својим сарадницима састао са пољопривредним произвођачима Прибоја и околине и разговарао о удруживању и конкретним подстицајима које држава и локална самоуправа нуде за све оне који су спемни да раде и покажу иницијативу, од стручних служби и трансфера знања и нових технологија, до начина за пласман на тржиште и виших фаза прераде производа.

Подсећамо, у Србији је за две и по године, колико траје поменути пројекат Владе Србије, основано готово четири стотине задруга, а угашених готово да и нема, док је пре Пројекта само око стотину задруга годишње нестајало.

Кркобабић је најавио нових 700 милиона динара, које ће држава ове године издвојити за 70 старих, новооснованих и сложених задруга, а конкурс за доделу тих средстава се очекује у наредних месец и по дана.

Ово говори да је Влада Србије у веома кратком периоду определила готово 1,7 милијарди динара за задругарство, чиме ће, осим враћања преко потребног духа удруживања Србији, бити конкретно поспешен рад преко 160 задруга.

 Прибој – прави домаћини за праве инвестиције

10.04.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ СРЕДЊОБАНАТСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Кркобабић: Нови живот Крајишника

„Само људи који су спремни да се удруже и решени да раде могу да опстану. Онда неће изостати ни помоћ државе ни локалне самоуправе.“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у данашњој посети месту Крајишник у општини Сечањ Средњобанатског управног округа.

 Кркобабић: Нови живот Крајишника

На састанку одржаном у оквиру представљања овогодишњег Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у директним финансијским подстицајима за задругарство, министар је подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 384 задруге што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију. Из поменутог државног пројекта помогнут је до сада рад 94 задруге, а ове године опредељено је за исту сврху још око 700 милиона динара.

„Тим средствима поново ћемо директно помоћи око 70 постојећих и новооснованих задруга, као и сложене задруге. Тако ће, за ове 3 године, износ бесповратних средстава који је држава Србија уложила у задругарство достићи 1,7 милијарди динара“

Крајишник је прави пример како је једна задруга удахнула младост једном месту, дала нове идеје младима и старима и помогла им да, уз помоћ државе и локалне самоуправе удружени сами нађу пут за свој бољитак.

Министар је подсетио на феномен пусте земље који нам прети „Треба размотрити све начине како стати на пут пражњењу села, како задржати младе и понудити им егзистенцију овде.“ рекао је Кркобабић и најавио формирање националног тима за спас села који ће управо имати задатак да осветли поменуту проблематику и понуди најефикаснија решења.

Радном састанку у Дому културе присуствовали су председник Академијског Одбора за село Српске академије наука и уметности академик Драган Шкорић, председник задружног савеза Војводине Радислав Јованов, агроекономски аналитичар Бранислав Гулан, руководство општине Сечањ, пољопривредне службе општина средњобанатског округа, као и власници пољопривредних газдинстава, директори и чланови задруга поменутог округа.

Академик Шкорић је истакао да „Српско село је већ јако дуго у фази пропадања. Хајде да мотивишемо сељане да се уједине, да поверују један другом и да без посредника послују. Жеља нам је да ланац од њиве до трпезе функционише уз више новца и користи за произвођаче“ позвао је Шкорић

Председник општине Сечањ Предраг Рађеновић захвалио је министру на посети и изразио јасну жељу локалне самоуправе овог округа да пружи своју подршку задругарству и свим сличним иницијативама, како би становништво ове општине имало што боље услове и како би се стало на пут пражњењу Средњег Баната.   

Након састанка министар је са својим сарадницима обишао поменуту ратарску ЗЗ „Слога“, којој је из прошлогодишњег Програма Владе Србије намењеног задругама додељено 15 милиона динара бесповратних средстава за набавку телескопског манипулатора, укопне колске ваге, лабораторијске опреме за утврђивање квалитета житарица и софтвер вагу.

Задруга има 25 чланова и 35 коопераната, основана је 1991.године, а од 2017. почиње са озбиљнијим улагањима у опрему и производњу. Задруга има у власништву 30 хектара земље, а задругари са кооперантима обрађују око 500 хектара. Прошле године преко задруге је продато 280 тона кукуруза, 250 тона сунцокрета и 250 тона пшенице, а задругари очекују да ће овим улагањима повећати обим производње.

 Кркобабић: Нови живот Крајишника  Кркобабић: Нови живот Крајишника  Кркобабић: Нови живот Крајишника

04.04.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Домаћини Косјерића хрле у задруге

„Домаћини Косјерића само удружени у задруге могу да очекују боље дане“ рекао је министар у Влади Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић у данашњој посети Косјерићу и Златиборском управном округу и подсетио како овај крај, како га мештани називају Богом даним за сточарство заслужује и већу подршку државе.

 Домаћини Косјерића хрле у задруге

„Сељак је изложен разним ризицима пословања, осцилацијама на тржишту, маказама цена и ћудима природе. Држава и локална самоуправа морају да стану иза њега, била година успешна или не. Влада Србије са мерама које предузима показује да је спремна за то. “

На састанку одржаном у Косјерићу у препуној сали зграде Дома културе министар је са својим сарадницима представио овогодишњи Програм спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије кроз финансијске подстицаје за задругарство. Министар је подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 374 задруге што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић се осврнуо и на укупан износ средстава за задругарство додељених из програма Владе Србије, који је заједно у  2017. и 2018. години износио готово једну милијарду динара, чиме је помогнут рад 94 задруге, а ове 2019. године за исту сврху издвојено је поново око 700 милиона динара који чекају нових 70 задруга. Конкурс за доделу ових бесповратних средстава биће расписан у првој половини текуће године.

Председник општине Косјерић Жарко Ђокић захвалио је министру на посети и на томе што је препознао њихову иницијативу за удруживање и помогао да села општине Косјерић оживе. „Надам се да ово неће бити крај наше сарадње, трудићемо се да пишемо још боље пројекте и добијемо још више средстава из Програма Владе Србије“ рекао је Ђокић додајући да општина Косјерић броји око 20.000 становника и има 3.000 регистрованих пољопривредних газдинстава.

Састанку су присуствовали руководство општине, општинске пољопривредне службе, представници задружног савеза Златиборског округа и земљорадничких задруга, а присутнима су се из тима министра Милана Кркобабића обратили председник Задружног Савеза Србије Никола Михаиловић и агроекономски аналитичар Бранислав Гулан.

Михаиловић је истакао да задруга треба да постане носилац промена на селу јер наш сељак не може никако сам опстати. У име Задружног савеза Србије председник је понудио сваку врсту административне, логистичке и друге помоћи старим, новооснованим и сложеним задругама. 

Након састанка министар је са својим сарадницима посетио новоосновану ЗЗ „Брајковићи“ из истоименог села, којој је, из прошлогодишњег Програма намењеног задругама додељено 7,5 милиона динара и тим средствима задруга је купила 432 грла уматичене јагњади. Набављена грла задругари су распоредили на својих 48 домаћинстава по селима. Обрађују око 300 хектара земљишта. Будући да је од званично активних 28 задруга на територији општине Косјерић, ово једина и то нова Задруга, са доста младих чланова, која послује у овом крају, пројекат има велики утицај на локалну заједницу.

 Домаћини Косјерића хрле у задруге

29.03.2019.

МИНИСТАР КРКОБАБИЋ СА ПРЕДСЕДНИКОМ СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

Кркобабић и Пастор: Задругарство се само наметнуло као тема број један

Министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој је данас у Новом Саду разговарао је са председником скупштине Аутономне Покрајине Војводине Иштваном Пастором о могућностима сарадње на промоцији задругарства у нашој земљи и припремама за формирање Националног тима за спас села Србије.

 Своји на своме

На састанку, на којем је учествовао и председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) академик Драган Шкорић, представљени су досадашњи успешни резултати Програма подршке задругама, познатог под називом „500 задруга у 500 села“ који се од 2017. године реализује кроз економско-финансијске подстицаје Владе Србије. Министар Кркобабић је истакао да је до сада формирано 368 нових задруга широм Србије, а да је у 2019. години задругама бесповратно намењено поново близу 700 милиона динара. Овогодишњи конкурс за доделу средстава старим, новооснованим и сложеним задругама, према речима министра, биће расписан у првој половини године.

Председник Пастор је нагласио да је оживљавање задугарства од великог значаја за АП Војводину, као примарно пољопривредну регију, те да су покрајинска администрација, али и локалне самоуправе, спремне да уложе додатне напоре како би се овај програм квалитетно промовисао и како би са његовим предностима биле упознате све сеоске средине у Покрајини.

Академик Шкорић је указао да проблем напуштања села погађа Војводину, исто колико и централну и јужну Србију и истакао своје задовољство досадашњим успешним резултатима акције „500 задруга у 500 села“ који реализује Кабинет министра Кркобабића у сарадњи са Академијским одбором за село.

Министар Кркобабић и председник Пастор разговарали су и о могућностима сарадње у оквиру Националног тима за спас села, чије формирање је у току, а који ће за циљ имати да сагледа и помогне стварању свих важних предуслова за побољшање квалитета живота на селу. Како је оцењено, посебну пажњу би требало посветити програмима и конкретним мерама који ће на селу задржати младе.

Кркобабић и Пастор су се сагласили око заједничког деловања републичког и покрајинског нивоа по овим питањима од националног значаја и дефинисали конкретне  кораке који ће уследити.

„Наше заједничко деловање треба да буде перманентно и да за циљ има побољшање целокупних услова живота на селу“ закључак је данашњег састанка.

27.03.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ СЕВЕРНОБАНАТСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Своји на своме
Утрине - село са мађарским живљем и у њему задруга, магнет за младе пољопривреднике

„Ред, рад и новац су предуслов за успех„ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете општини Ада у Севернобанатском управном округу и подсетио да је држава спремна да и ове године конкретно бесповратним средствима помогне домаћине Србије.

 Своји на своме

Потребна нам је задруга да обједини домаћине, да за њих купи и прода, да одради све оно што не могу сами, да је оперативна и поуздана, да јој верују задругари, а онда ће у њу поверовати и село. Нема задруге без села ни села без задруге„ изјавио је Кркобабић.

Састанку су присуствовали и потпредседник Академијског одбора за село САНУ, проф.др Милован Митровић, председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, као и представници пољопривредних служби и земљорадничких задруга из поменутог округа.

Проф.др Митровић подсетио је присутне да је задруга погодан начин организовања јер је економски, социјално и културно самоодржива и прави је начин за увођење иновација у пољопривреди, са вишеструким ефектима на становништво.

Председник општине Ада, Золтан Билицки захвалио је министру на посети и улагању државе у једину задругу у општини Ада којој гравитира чак 150 породица. Председник је уверио присутне да ће се овим инвестицијама још више побољшати рад ове успешне задруге и убрзати њен напредак, а да ће локална самоуправа увек пружити помоћ и подршку овој и свим будућим задругама.

Кркобабић је са својим сарадницима обишао и село Утрине и земљорадничку задругу „Утрине Оборњача„, једну од оних којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Сeлo Утрине има око 900 становника, већински мађара, чак 80 посто, и задруга са својих 50 чланова и 140 коопераната представља стожер овог краја. На питање министра мештанима „Шта би било да не постоји ова задруга?“ одговор је био да не било ни села.

ЗЗ „Утрине Оборњача“ представља главни привредни субјекат овог краја и од 1990. године се бави производњом, продајом и откупом пољопривредних производа (кукуруз, пшеница, сунцокрет, јечам). Из прошлогодишњег државног Програма за развој задругарства добила је 5 милиона динара за анализатор са штампачем и модулом за мерење хектолитарске масе житарица.

Председник Задружног савеза Војводине, Радислав Јованов изјавио је да је ова задруга доказ да су ова средства дошла у право време на право место и да је местима, попут овог, потребна иста пажња као и југу Србије. Према његовим речима, овакве акције су једини начин да млади људи са својим породицама остану у руралним срединама.

Директор ЗЗ „Утрине Оборњача“ Новак Атила истакао је колико је ова мала лабораторија за анализу квалитета житарица допринела да задруга крене у корак са савременим потребама и технолошким напретком који је императив савременог пословања.

Анализе квалитета житасу предуслов за одговарајућу класификацију преузетих производа, који се након правилног разврставања могу продати по знатно повољнијим ценама стварајући тако додатну зараду за кооперанте и задругу.

Ове године у Буџету Републике Србије планирано је нових 700 милиона динара намењених задругарству. Конкурс за доделу тих бесповратних средстава старим, новооснованим и сложеним задругама биће расписан у првој половини године.

 Своји на своме

15.03.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПОМОРАВСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Људи, одоше нам људи!

„Зауставити исељавање је национални задатак, тешка борба са неизвесним резултатима.“ рекао је министар у Влади Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић у данашњој посети Поморавском управном округу.

 Људи, одоше нам људи!

„Људи, одоше нам људи!“  апеловао је министар и подсетио да од 24.000 људи у општини Деспотовац, средини која је са добром инфраструктуром и условима живота, се готово 10.000 иселило.

На састанку одржаном у Деспотовцу у препуној сали Народне библиотеке, Кркобабић је са својим сарадницима представио овогодишњи Програм спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије пре свега подстицањем и обновом задругарства и подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 361 задруга што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су Председник Академијског одбора за село САНУ, Драган Шкорић, члан Академијског одбора за село САНУ,проф.др Зоран Кесеровић, агроекономски аналитичар Бранислав Гулан, председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић, руководство општине, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Поморавља.

Председник општине Деспотовац  Никола Николић  захвалио је министру на посети и додао да ће локална самоуправа наставити да издваја значајна средства за пољопривреду, али да су свесни свих проблема са којима се произвођачи суочавају и да ће активно учествовати у свим пројектима које држава уз помоћ науке и струке реализују.

Aкадемик Шкорић је позвао сељане да се баве производњом већ препознатљивих производа,својствених географским подручјима са којих долазе. „Да направимо програме и пројекте којима ће Србија постати понос Балкана и конкурентна са великим светским економијама“ позвао је Шкорић.

Након састанка министар је са својим сарадницима посетио домаћинство у селу Липовица које има 10 хектара под воћем, савремену интензивну производњу и сопствену хладњачу.

Министар је своју посету Поморавском округу завршио обиласком манастира Манасија.

 Људи, одоше нам људи!  Људи, одоше нам људи!  Људи, одоше нам људи!

14.03.2019.

У ПАТРИЈАРШИЈИ О ЗАДРУГАРСТВУ

Сусрет министра Кркобабића и академика Шкорића са Његовом светости патријархом господином Иринејем

„Спашавање села Србије је национални задатак, част али и обавеза“ јединствени су у том ставу партијарх Српске Православне Цркве господин Иринеј, министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић и председник Академијског одбора за село САНУ, академик Драган Шкорић који су се данас састали у Патријаршији.

 Сусрет министра Кркобабића и академика Шкорића са Његовом светости патријархом господином Иринејем

Министар је упознао патријарха са пројектом обнове задругарства који већ трећу годину реализује Влада Србије у сарадњи са Академијским одбором за село, као и о припремама за формирање Националног тима за спас села Србије.

На следећем заседању Синода Српска Православна Црква ће утврдити начин свог деловања у циљу поспешивања ове, за Србију посебно важне мисије и одредити свог члана у Националном тиму за спас села.

Сви учесници састанка су се сложили око тога да нам као народу ваља делати да бисмо спасили села Србије, а основа сваког бољитка је удруживање.

06.03.2019.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПЧИЊСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

У ПОЉАНИЦИ СЕ БРАНИ СРБИЈА

Министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић посетиo је данас Пчињски управни округ.

Министар је заједно са председником Академијског одбора за село САНУ Драганом Шкорићем и потпредседником тог одбора Милованом Митровићем посетио ЗЗ „Пољаница Тренд“ у селу Власе којој je додељенo 5,9 милиона динара бесповратних средстава из прошлогодишњег Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја РС, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и новоформиране задруге.

 У Пољаници се брани Србија

Задруга је тим средствима купила хладњачу за дубоко замрзавање воћа и поврћа и сушару за воће, поврће и лековито биље.

„Удружен сељак је слободан сељак. Слободан од спекуланата, накупаца, банака. Свој на своме.“ рекао је министар и поновио да је 350 основаних задруга од почетка акције довољан показатељ да се вратило поверење у удруживање у Србији.

Директорка задруге Љиљана Трајковић изразила је велико задовољство посетом министра и инвестицијом Владе Србије и покушала да објасни шта она значи за ово и осталих 22 села области Пољанице.

„Тренутно имамо десет коопераната и надамо се да ће их бити све више. Пољаница има око 70 хектара под малином и доста боровница, а у плану је и узгајање боровнице. Жеља нам је да од ове задруге читава област има корист“ рекла је Трајковић

Кркобабић је са својим сарадницима осим задруге у селу Власе, обишао и месну заједницу, цркву и пошту, а своју посету завршио у оближњем Големом селу где је обишао погон фабрике Јумко.

„Домаћини Пољанице су последња одбрана Србије. Морамо им помоћи да пожеле да остану. Они желе пут, задругу, амбуланту, школу, дом културе, пошту, цркву. Сложни су у очекивањима и јасни у захтевима. Ова новоотворена задруга и погон Јумка који ради пуном паром доказ су да је држава повукла први потез“ рекао је министар Кркобабић и истакао да је „Национални тим за спас села“ који је у формирању пре свега намењен овим рубним подручјима наше земље.

Академик Шкорић  и академик Митровић обратили су се присутним сељанима, позвали их да се удруже и да искористе све потенцијале које им бављење воћарством, сточарством и пчеларством који су карактеристични за ове делове земље омогућава, јер је пољопривреда једини извор њихове егзистенције, а на држави је да омогући да села имају и све остале предуслове за квалитетан живот као што су примарна здравствена заштита, образовање, спортске активности и културни садржаји.

 У Пољаници се брани Србија  У Пољаници се брани Србија

01.03.2019.

КРКОБАБИЋ: ПАРЕ СУ ТУ, ДОМАЋИНИ СПРЕМАЈТЕ СЕ!

Завршни нацрт новог Програма подршке задругама у 2019. Новим задругама до 7,5 милиона, старим до 15 милиона динара

На данашњем састанку у Палати Србија разматрана је завршна верзија Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2019. години на целокупној територији Републике Србије, а нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

 Кркобабић: Паре су ту, домаћини спремајте се!

Састанку су присуствовали председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић са потпредседником овог одбора проф.др Милованом Митровићем, председник  задружног савеза Србије Никола Михаиловић, представница задружног савеза Војводине Јелена Несторов-Бизоњ, проф.др Зоран Кесеровић и агроекономски аналитичар Бранислав Гулан.

У 2019. години Програмом који је осмислио и већ трећу годину за редом успешно реализује Кабинет Милана Кркобабића, министра задуженог за регионални развој, задругама је бесповратно намењено нешто око 700  милиона динара, што је за 3,5 пута више него у 2017. години, када је започет пројекат „500 задруга у 500 села“

Министар је најавио да ће ове године средства добити око 70 задруга, као и новине у овогодишњем програму у смислу подстицања специјализованих задруга (као искорак у односу на мешовите) и интензивну производњу која у перспективи има више фазе прераде.

Домаћинима Србије министар је поручио „Паре су и ове године обезбеђене, држава вас неће изневерити “.

Академик Драган Шкорић изразио је задовољство што Академијски одбор САНУ поново ради са Кабинетом министра задуженог за регионални развој на заједничком пројекту обнове задругарства. „Жеља нам је да ове године имамо што више задруга са интензивном производњом и да искористимо све природне ресурсе које имамо и тако покренемо и оживимо наша села  “

У 2018. години бесповратна средства добило је 72 задруге, од којих су две сложене, на целој територији Србије, укључујући и једну задругу са Косова и Метохије. Новоформираним задругама је и ове године намењено до 7,5 милиона, а старим задругама до 15 милиона динара.

Радује чињеница да је, без обзира на подстицајна средства државе које су неке од задруга добиле, од средине 2017. године, када је покренут пројекат популарно назван „500 задруга у 500 села“ основано 350 нових задруга, што говори о враћању поверења у удруживање у Србији.

Очекује се наставак  позитивног тренда ширења задругарства у земљи и стварање позитивне целокупне климе за опстанак села Србије. Како је министар већ раније најавио, у плану је формирање „Националног тима за спас села“ који ће имати задатак да сагледа и утиче на све предуслове квалитетног живота на селу. Осим задруга, као окоснице привредних делатности сваком селу су неопходни и здравствена заштита, образовање, спортски и културно-уметнички садржаји и на томе се мора активно радити, како би млади људи који тамо живе пожелели да на селу и остану, а неки од оних који су отишли и да се врате.

 Кркобабић: Паре су ту, домаћини спремајте се!

01.02.2019.

ПРОЈЕКАТ “500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА“

Млеко чији смо укус заборавили

Данас је у општини Владичин Хан почела с радом још једна задруга чије је оснивање директним средствима помогла Влада Републике Србије.

 Сусрет Кркобабића са Српском Академијом Наука и Уметности, задружним савезима и универзитетским професорима

“Чувајте своја домаћинства, улажите у њих и удружујте се!“ позвао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој у данашњој посети Пчињском округу и Владичином Хану.

“Задруге представљају савремени одговор села на изазове тржишта. У први план се пак не истиче профит, већ пристојан живот уз постепено оваплоћење заједничке задружне имовине“ рекао је Кркобабић и позвао домаћине да се организују на начин на који Европа то ради.

Новооснованој задрузи «Грин Милк» у Пчињском управном округу, која има 5 чланова и 70 планираних коопераната додељено је прошле године из програма Владе Србије намењеног задругама 6,1 милиона динара за набавку опреме за пријем и обраду млека у готове производе, 60 грла алпино уматичених коза и јарца.

У просторијама које су у власништву задругара, постављено је и пуштено у рад савремено постројење ове мини млекаре, која дневно може да преради две тоне млека. Задруга је у овај пројекат уложила и својих готово 6 милиона динара.

“Сваки уложени динар дат из пројекта за ову намену се може овде практично видети, у грлима стоке и савременој линији за прераду млека и паковање готових производа, сира, јогурта, киселог млека.. Циљ оваквих инвестиција је управо да примарни производ прерађујемо и пласирамо на тржиште као готов, финални производ. Ови људи и 40 домаћинстава од којих откупљују млеко су прави пример и ако својим квалитетом и квантитетом покажу да су прави, лако ће доћи до тржишта“ напоменуо је Кркобабић током обиласка прметивши да је ово коначно право домаће млеко на чији су укус људи у великим градовима готово заборавили.

Директор задруге Горан Иванов нагласио је колико је ова инвестиција значајна за задругаре и њихове породице и подсетио да су велики комбинати управо настали из задруга. Осим крављег, Иванов је најавио и козји и овчији програм, а у плану је и стаклена амбалажа и снабдевање потрошача “од врата до врата“.

Горан Младеновић, председник општине Владичин Хан је претходно, на састанку министра са руководством општине истакао допринос министра Кркобабића очувању и развоју села овог краја и нагласио како ће локална самоуправа наставити да активно подржава сваку овакву иницијативу државе “Задругарство као помоћ прерађивачком делу производње је дало добре резултате “ рекао је Младеновић.

Председник Академијског одбора за село, академик Драган Шкорић рекао је циљ Академијског одбора за село заједно са Кабинетом министра за регионални развој да села Србије оживе и да се промени тренутна тужна слика по којој се у 86 посто села смањује број становника “Жеља нам је да окупимо младе људе и створимо им услове да остану на селу и заснују породице. Тренутно радимо на реонизацији и стварању специфичних и специјализованих задруга по условима и типовима производње. Циљ нам је да свако село има задругу“ речи су академика.

Пројекат Владе Србије популарно назван „500 задруга у 500 села“ који спроводи Кабинет министра задуженог за регионални развој усмерен је управо на подстицање и оснаживање привредне активности у селима кроз удруживање малих произвођача у задруге и тако стварање почетних услова за останак и живот становништва у сеоским срединама. Од почетка реализације пројекта, тачније за мање од две године основано је 339 задруге, а бесповратним средствима помогнут је рад 93 задруге на територији читаве Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију. Ове године у Буџету је опредељено нових 715 милиона динара за нове и старе задруге, као и за њихово повезивање у значајније привредне субјекте, сложене задруге.

Министар Кркобабић и академик Шкорић најавили су и формирање „Националног тима за спас села“ који ће имати задатак да евидентира постојеће стање на терену са акцентом на рубна и брдско-планинска подручја у циљу осмишљавања што сврсисходније политике за третирање тих крајева наше земље и осмишљавање адекватних законских мера, а све са једним циљем- да се коначно стане на пут пражњењу сеоских средина стварањем адекватних услова за живот њихових становника.

 Кркобабић у посети Нишавском округу и сајму пензионера у Нишу  Кркобабић у посети Нишавском округу и сајму пензионера у Нишу

11.01.2019.

НАЦИОНАЛНИ ТИМ ЗА СПАС СЕЛА

Сусрет Кркобабића са Српском Академијом Наука и Уметности, задружним савезима и универзитетским професорима

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој састао се данас у Палати Србија са председником Академијског одбора за село, академиком Драганом Шкорићем, председницима Задружних савеза Србије и Војводине, Николом Михаиловићем и Радисавом Јовановом и стручњаком за воћарство проф. Зораном Кесеровићем.

 Сусрет Кркобабића са Српском Академијом Наука и Уметности, задружним савезима и универзитетским професорима

Tемa састанка били су наредни кораци успешног пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“ који улази у трећу годину реализације и припреме за формирање националног тима за спас села који предвиђа заједничко деловање Академијског одбора за село САНУ, задружних савеза и представника струке попут универзитетских професора.

“Овај пројекат од највећег националног заначаја може се спровести само уз синергију науке, струке и домаћина Србије. Крећемо у отворену битку за наша села. Ове године подстицаћемо специјализоване задруге, пре свега најпотребније Србији, сточарске, а у територијалном смислу окренућемо се неразвијеним, брдско-планинским и пограничним подручјима. Акценат ћемо ставити и на хоризонтално и вертикално повезивање задруга у сложеније организационе облике – сложене задруге” изјавио је Кркобабић и додао да је у плану формирање Националног тима за спас села кога ће чинити представници Владе, и локалних самоуправа, Академијског одбора за село САНУ и Задружних савеза Србије и Војводине. „Истовремено ту ће бити и најеминентнији прегаоци из области науке, образовања, културе, здравства, спорта, сви они који на очување села гледају као на прворазредни патриотски задатак.“ најавио је министар.

Председник Академијског одбора за село, академик Драган Шкорић рекао је циљ Академијског одбора за село заједно са Кабинетом министра за регионални развој да села Србије оживе и да се промени тренутна тужна слика по којој се у 86 посто села смањује број становника. То се, према речима академика може урадити само добро осмишљеном политиком испланираном до детаља. „Србија има све природне предуслове као Швајцарска и Аустија и хоћемо стручни тим да заједно променимо стање у Српским селима на боље“

Према истраживањима од 4.700 насеља у Србији, њих 1200 је у фази нестајања а 1034 села има мање од по 100 житеља.

Пројекат Владе Србије популарно назван „500 задруга у 500 села“ који спроводи Кабинет министра задуженог за регионални развој усмерен је управо на подстицање и оснаживање привредне активности у селима кроз удруживање малих произвођача у задруге и тако стварање почетних услова за останак и живот становништва у сеоским срединама. Од почетка реализације пројекта, тачније за мање од две године основано је 332 задруге, а бесповратним средствима помогнут је рад 93 задруге на територији читаве Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију. Ове године у Буџету је опредељено нових 715 милиона динара за нове и старе задруге, као и за њихово повезивање у значајније привредне субјекте, сложене задруге.

 

Погледајте старија саопштења

Covid19 НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ Национални тим за препород села србије Резултати конкурса за доделу бесповратних средстава за инвестиционе пројекте задругама у 2019. години  Укидање печата