Насловна » Активности » Саопштења

Саопштења

08.12.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ НИШАВСКОМ ОКРУГУ И САЈМУ ПЕНЗИОНЕРА У НИШУ

Милан Кркобабић, министар у Влади Србије, задужен за регионални развој, посетиo је данас Општину Дољевац  где је са руководством те општине разговарао о равномерном регионалном развоју и ревитализацији задругарства.

 Кркобабић у посети Нишавском округу и сајму пензионера у Нишу

„Свих 16 насељених места ове општине заслужују исту пажњу и добре услове за живот, а задруге су пут до тога. Ове године једна задруга из Дољевца добила је 7,5 милиона бесповратних средстава, а у наредном периоду очекујемо да повежемо и умрежимо више њих и да људи виде своју сигурну будућност овде. “ изјавио је Кркобабић и додао да предстоји заједнички рад на примењеној едукацији како би се допрло до што више домаћина и олакшао њихов пут до бољитка.

Председник општине Дољевац Горан Љубић и заменик председника Милош Вуковић захвалили су министру на посети и изјавили да ће локална самоуправа наставити да ради на локалним и атарским путевима, да запошљава што већи број житеља и даје помоћ у сваком виду за младе парове, како би свим становницима општине обезбедила што боље услове за живот. „Задруге су најбољи начин да нашим малим произвођачима обезбедимо „радно место на отвореном“ а од кога ће моћи пристојно да живе“ рекао је Љубић.

Након тога Кркобабић је у Официрском Дому у Нишу свечано отворио „5. САЈАМ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ“ и обратио се присутнима речима „Ова манифестација постаје већ традиционална и и ове године протиче у духу празника“.


Кркобабић је поручио да пензионери данас заслужују највећу пажњу и бригу и да с правом очекују да им примања буду увећана, редовна и сигурна.


Посебно се обратио локалним самоуправама и трговинским ланцима „Доброг и лојалног купца свуда у свету трговац уважава и пази. Данас, када су пензије редовне, сигурне и увећане пензионери представљају свакако сигурног и солидног купца јер годишње потроше готово пет милијарди евра на тржишту“. Министар је тако апеловао на друштвену одговорност великих трговинских ланаца и локалних самоуправа да буду још дарежљивији када су попусти у питању и недељне и месечне акције за ову групацију становништва.


Дводневни сајам  у Нишу окупља више од 30 излагача и осмишљен је као место сусрета старије популације где ће кроз презентације, изложбе и радионице биће представљене услуге у областима социјалне заштите, помоћи и неге у кући, здравља, едукације, волонтирања, здраве исхране, рекреације и хобија, стваралаштва, путовања, осигурања и безбедности као и из области правне заштите. Такође, посетиоци ће моћи да се упознају са бројним медицинским, фармаколошким и прехрамбеним производима, препаратима и услугама.

Новина овог петог сајма за пензионере је изложбено – продајни павиљон намењен задругама, где ће тридесетак излагача задруга у ова два дана имати прилику да посетиоце упознају са палетом својих производа.

 Кркобабић у посети Нишавском округу и сајму пензионера у Нишу  Кркобабић у посети Нишавском округу и сајму пензионера у Нишу  Кркобабић у посети Нишавском округу и сајму пензионера у Нишу

06.12.2018.

ПРОЈЕКАТ „500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА“

Сложене задруге – Почетак нове ере у задругарству

На свечаности данас приређеној у Палати Србија министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој потписао је, заједно са председницима општина којима сложене задруге припадају,  уговоре о додели бесповратних средстава првим сложеним задругама у Србији.

 Сложене задруге – Почетак нове ере у задругарству

Ово је до сада најзначајнији корак у историји задругарства где држава сложене задруге, као веће привредне субјекте, на конкретан начин финансијским средствима, оснажује са циљем да оне постану носиоци привредног развоја својих округа.

Влада Републике Србије препознала је значај и подржала концепт сложених задруга по савременом, европском моделу. Ови привредни субјекти треба да постану носиоци развоја свог краја, да се баве вишим фазама прераде производа, истраживањем и развојем и да буду озбиљни конкуренти при извозу на страна тржишта изјавио је након потписивања министар Кркобабић.

Новац се додељује у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2018. години, а сложене задруге  Прва сложена ЗЗ „Наши Воћари“ из Пожеге и Сложена воћарска задруга „Сложни воћари“ из Новог Сланкамена новац су добиле за техничко технолошко унапређивање процеса производње и више фазе прераде воћа.

Сложена задруга «Наши воћари» из Пожеге коју чини 5 задруга из различитих региона Централне Србије добила је 59 милиона 420 хиљада динара, а укупна вредност инвестиције је око 89 милиона динара (остатак стредстава улаже сама сложена задруга). Директор ове сложене задруге  Божо Јоковић рекао је да је данас историјски дан за задругарство, село и Србију јер, према његовим речима, сељак у Србији није више грађанин другог реда. Он је истакао да је подршка коју Влада даје за задругарство препозната од стране малих произвођача који се све више удружују ради заједничког наступа и пласмана производа на тржиште па и решавања свих проблема са којима се суочавају у производњи.

Сложена задруга «Сложни воћари» коју чини 4 задруге добила је 59 милиона 800 хиљада динара, а укупна вредност инвестиције је око 74 милиона динара (остатак стредстава улаже сама сложена задруга)

Свечаном потписивању уговора са сложеним задругама присуствовали су чланови Академијског одбора за село САНУ, председник одбора, уједно и председник Комисије за доделу бесповратних средстава, академик Драган Шкорић, представници Задружних савеза, проф. др Зоран Кесеровић и други угледни гости.

Академик Шкорић је истакао да ће Српска Академија Наука и Уметности, одбор за село, наставити да подржава сваку активност која има за циљ опстанак српског села и квалитета живота у њему и да је његова жеља да се задруге удружују у корпорације како би могле да парирају мултинационалним компанијама.  

Подсетимо, успешна обнова задругарства у Србији почела је прошле, 2017. године активним радом Кабинета министра за регионални развој уз подршку најеминентнијих научних и стручних институција наше земље, Академијског одбора за село САНУ, као и професора пољопривредних факултета. Прошле године бесповратна средства  добиле су 22 задруге, ове 2018. године чак 72, што значи да је држава на конкретан начин финансијским средствима у кратком временском року, помогла мале произвођаче удружене  у око 90 привредних субјеката, задруга. Ипак, прави показатељ успеха овог пројекта је број од 320 новоформираних задруга у Републици Србији за годину и по дана, док се пре тога годишње око 100 задруга гасило. Треба истаћи и да је од поменутог броја новооснованих задруга само трећина конкурисала за бесповратна средства из Буџета Републике Србије, што је јасан показатељ да мотив за оснивање није био искључиво новац.

 Сложене задруге – Почетак нове ере у задругарству  Сложене задруге – Почетак нове ере у задругарству  Сложене задруге – Почетак нове ере у задругарству

22.11.2018.

ПРОЈЕКАТ „500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА“

Кркобабић: Србија је данас добила 73 „фабрике под отвореним небом“

На свечаности данас приређеној у Палати Србија министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој потписао је чак 73 уговора за доделу бесповратних средстава задругама из читаве Републике, тачније из Јужне, Централне, Источне и Западне Србије, као и АП Војводине и Косова и Метохије.

 Кркобабић: Србија је данас добила 73 „фабрике под отвореним небом“

„Србија је данас добила 73 „фабрике под отвореним небом“ које ће постати окосница развоја села Србије. Први пут у историји начињен је тако велики корак за задругарство, захваљујућу влади Александра Вучића, која је препознала  проблематику и значај овог питања за читаву нацију“ – изјавио је након потписивања министар Кркобабић.

Свој потпис на уговоре ставили су и градоначелници или председници општина, дајући тако подршку локалне самоуправе овом пројекту од националне важности.

Новац, у укупном износу од 804 милиона динара (685 милиона за старе и новоформиране и 119 милиона за сложене задруге),  добило је 73 задруге   и то 14 сточарских, 9 воћарских, 12 ратарских, 4 задруге које се баве производњом  лековитог биља, 4 повртарске, 7 пчеларских и чак 21 задруга којима је делатност виша фаза прераде производа.

Новац се додељује у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2018. години.

Председник Академијског одбора за село, уједно и председник Комисије за доделу бесповратних средстава, академик Драган Шкорић рекао је да је данас историјски дан за задругарство, када је подстицајна средства добио овако велики број задруга. Он је истакао да је потребно укључити и институте, још више спојити науку и струку са праксом, како би наше село било конкурентно у производњи и животном стандарду сваком европском селу.

Подсетимо, успешна обнова задругарства у Србији почела је прошле, 2017. године активним радом Кабинета министра за регионални развој, а деловање Владе недвосмислено су подржале најеминентније научне и стручне институције наше земље, Академијски одбор за село на челу са академиком Драганом Шкорићем, као и професори пољопривредних факултета. Веома важан партнер у овом послу биле су и остале локалне самоуправе као кључни чинилац за опстанак и обнову села. Додељена су бесповратна средства за рад 22 задруге које сада послују новом снагом, али прави показатељ успеха овог пројекта је број од 319 новоформираних задруга у Републици Србији за годину и по дана, док се пре тога годишње око 100 задруга гасило.

Свечаном потписивању уговора са задругама присуствовали су и председници Задружног савеза Србије Никола Михаиловић и Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, др Миладин Шеварлић, проф. др Зоран Кесеровић и други угледни гости.

 Кркобабић: Србија је данас добила 73 „фабрике под отвореним небом“  Кркобабић: Србија је данас добила 73 „фабрике под отвореним небом“  Кркобабић: Србија је данас добила 73 „фабрике под отвореним небом“  Кркобабић: Србија је данас добила 73 „фабрике под отвореним небом“

22.10.2018.

ПРОЈЕКАТ „500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА“

КОМИСИЈА ПОЧЕЛА СА РАДОМ- ЗАДРУГАРИ ОЧЕКУЈУ ПРВА ОДОБРЕНА СРЕДСТВА

Данас је у Палати Србија у просторијама Кабинета министра за регионални развој одржана прва седница Комисије за доделу бесповратних средстава задругама у 2018.години.

 Михољдански сабор задругарства 2018

Програмом подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја, који је усвојила Влада Републике Србије, предвиђено је учешће државе у економско-финансијским подстицајима за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2018. години на целокупној територији Републике Србије, а нарочито у пет јужних управних округа - Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском.

У 2018. години овим Програмом, који реализује Кабинет Милана Кркобабића задругама ће бити бесповратно додељено 823 милиона 515 хиљада динара, што је за четири пута више него у 2017. години, када је започет пројекат оживљавања задругарства у Србији популарно назван „500 задруга у 500 села“

„ Средства су намењена за набавку механизације и опреме, основног стада и вишегодишњег засада. Очекујемо да буду рационално коришћена као и до сада и настављамо да пратимо резултате и ефекте улагања“ изјавио је Кркобабић и додао „ нисмо заборавили ни нашу јужну покрајину Косово и Метохију, где ћемо финансијски подржати одређени број задруга“

Председник Комисије и председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић рекао је да овај пројекат мења слику српског села јер удруживањем мали произвођачи заједнички излазе на тржиште и заједнички решавају све проблеме.“Жеља нам је да Србија са својим селом буде напредна и наступи са својим препознатљивим производима“

Планирано је да ове године бесповратна средства добије око 70 задруга на целој територији Србије. Новоформираним задругама, према раније утврђеним условима конкурса биће додељивано до 7,5 милиона, а старим задругама до 15 милиона динара. Сложене задруге, као новину на овим просторима, очекује износ до 60 милиона динара.

Подсећамо, прошле године Влада Србије доделила је 196 милиона динара, а средства су добиле 22 задруге у јужној, централној Србији и Војводини. Од средине 2017. године, када је покренут пројекат „500 задруга у 500 села“ у Србији је основано више од 300 нових задруга што је прави показатељ великог успеха ове акције и свеопштег буђења задругарства.

19.10.2018.

МИХОЉДАНСКИ САБОР ЗАДРУГАРСТВА 2018

Министар у Влади Србије задужен за регионални развој, Милан Кркобабић, одржао је уводно излагање и учествовао у панел дискусији на манифестацији Михољдански сабор задругарства 2018 коју је Задружни савез Нишавског и Топличког округа у сарадњи са Кабинетом министра за регионални развој данас организовао у Нишу.

 Михољдански сабор задругарства 2018

„Задругарство је дух, покрет, упућује нас на комшију, на локалну заједницу, на спознају да себи са својима можемо најбоље да помогнемо“ рекао је министар Кркобабић уз напомену да су за задругарство неопходна и новчана средства, за шта је у Буџету Републике Србије ове године опредељено 825 милиона динара.

Скупу су присуствовали члан Академијског одбора за село САНУ, Бранислав Гулан, председник Задружног Савеза Србије Никола Михаиловић, доајен задругарства Бранко Маричић, као и председници регионалних задружних савеза, наченици округа, градоначелници и председници општина пет јужних округа Србије, општинске службе за пољопривреду, директори задруга и задругари.

Кркобабић је изјавио да је са 311 новооснованих задруга од почетка Пројекта Владе Србије јасно да је оживео дух задругарства у Србији и да га је тешко зауставити. „Ово је пројекат од националног значаја, није партијски обојен и нема опозицију“.

Бранко Маричић, доајен задругарства у Србији рекао је да Држава треба да помаже развоју задругарства али да не треба да се ослони искључиво на њу већ да интереси задругара буду покретачка снага даљег развоја задруге.

Учесници скупа анализирали су ефекте предузетих мера за унапређење задругарства пројектом „500 задруга у 500 села“ (Програм  подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком, Пчињском управном округу). Као што је познато прошле године су новооснованим и постојећим задругама у целој Србији, на основу поменутог Програма бесповратно додељена средства у укупном износу од 196 милиона динара, док су средства за исту намену, за текућу годину, планирана у износу од 825 милиона динара, уз напомену да ће бити помогнуто и задругарство на Косову и Метохији.

Поред наведеног, тема скупа било је и унапређење сарадње са јединицама локалне самоуправе, досадашња искуства у раду новооснованих и постојећих задруга - путу задружних производа „од њиве до трпезе“, као и проблеми са којима се савремени задругари суочавају.

У холу Дома војске организована је презентација задруга јужне Србије, те су посетиоци могли да се упознају са задругарима и информишу о њиховим активностима и производима. 

Медијски покровитељ овог догађаја је Друштво аграрних новинара, а с обзиром да оно потиче из Војводине, чланови удружења су овом приликом поделили чланске картице и својим колегама са југа Србије и тако на свом примеру показали гест удруживања.

 Михољдански сабор задругарства 2018

12.10.2018.

Кркобабић у посети Расинском управном округу

ЧУДО У ЛАЗАРЕВЦУ КРАЈ КРУШЕВЦА

Удружени домаћини из Расине уложили су знање, новац и уз помоћ средстава из Буџета Републике Србије направили објекат у равни великих светских инвеститора. Измештањем 150 хиљада кубних метара земље потпуно је измењена географија овог краја“ рекао је Милан Кркобабић, министар у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој у данашњој радној посети Расинском управном округу и задрузи у месту Лазаревац код Крушевца.

 Чудо у Лазаревцу крај Крушевца

Министар се претходно у Градској кући Крушевца састао са градоначелницом Јасмином Палуровић и руководством општине где је заједно са председником Академијског одбора за село Драганом Шкорићем и сарадницима разговарао на тему задругарства, мера за оживљавање српског села и равномерног регионалног развоја наше земље.
„Ове године је у Буџету опредељено четири пута више средстава него лане и то је јасан знак да радимо праву ствар. Исто тако, локалне самоуправе морају да нам буду партнер на том путу, тако што ће осим административно техничке подршке задругама, определити посебна средства за ту намену. “ рекао је министар и пожелео да у овом крају следеће године види и једну сложену задругу.

Кркобабић је изјавио и да тек предстоји рад на новој политици равномерног регионалног развоја и да је у том циљу неопходна израда мапе рејона уз институционално утемељена решења.

Градоначелница града Крушевца Јасмина Палуровић захвалила је министру на посети и оценила како је територија општине Крушевац позната по воћарству, повртарству, гајењу садног материјала и калемова, као и сточарству и да су јој потребни подстицаји у развоју и удруживању, па ће град наставити да увећава и модификује, за то већ  одвојен намеснки фонд, у циљу побољшања квалитета живота сеоског становништва.

Након састанка министар је са сарадницима обишао земљорадничку задругу „Еуро –Дуо Калем“ у месту Лазаревац, 25 км од Крушевца којој je додељенo 11,3 милиона динара бесповратних средстава из прошлогодишњег Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга.
Ова задруга успешно послује од 2006. године, бави се гајењем воћа и производњом садног материјала, а са својих 8 чланова и преко 40 коопераната (са територије општина Крушевац, Трстеник и  Варварин), годишње произведе скоро милион воћних садница и  500 тона свежег воћа (јабука, крушака, шљива, трешања...) намењених углавном извозу у Русију, Грузију, Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан.
Задруга је новцем добијеним из Програма купила минусно/плусну лагер комору за складиштење воћа, поврћа и садног материјала.

Председник Академијског одбора за село Драган Шкорић оценио је да су сви предуслови ту да ова задруга постане стожер развоја овог воћарског краја и да се очекује да се вишим степеном прераде позиционира и на страном тржишту.

Директор задруге „Еуро –Дуо Калем“ Дејан Миладиновић захвалио је министру на посети и рекао да су, као задруга, спремни за нови корак, у смислу виших фаза прераде, на чему  се надају да ће зарадити и више него на продају примарног производа.

 Нема развијене пољопривреде бeз развијеног сточарства

05.10.2018.

Кркобабић у посети Шумадијском управном округу

НЕМА РАЗВИЈЕНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ БEЗ РАЗВИЈЕНОГ СТОЧАРСТВА

Милан Кркобабић, министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој посетио је данас Шумадијси управни округ.  
Министар је своју посету започео у Крагујевцу где се састао са градоначелником Радомиром Николићем и руководством града Крагујевца и разговарао о задругарству, оживљавању села и равномерном регионалном развоју земље.

 Нема развијене пољопривреде бeз развијеног сточарства

„Решили смо да оживимо нешто што је било еминентно и нашем менталитету и што је представљало начин живота у Србији, али не по старим већ по новим принципима, принципима европског задругарства“, рекао је министар и нагласио да на прво место сада стављамо трансфер знања и технологије и тако правимо адекватан привредни субјекат који је у стању да се позиционира на тржишту.

Правимо специјализоване задруге у које произвођачи не уносе своју земљу или механизацију већ само своје производе које тако претварају у робу, а то је, према речима Кркобабића, наш циљ.

Градоначелник Николић захвалио је министру на посети и оценио како је територија општине Крагујевац позната по сточарству и да су јој потребни подстицаји у развоју и удруживању, а град ће наставити да делује у том смеру, да даје административну и логистичку подршку,  у циљу побољшања квалитета живота сеоског становништва.

Министар се осврнуо и на феномен пустог села који се надвио над нама, јер од 4700 села у Србији њих 1200 је готово нестало, а од тога 980 села има мање од 100 становника.

Са чињеницом да оживљавањем задругарства решавамо кључна национална питања, сложио се и Бранислав Гулан, члан Академијског одбора за село САНУ који је указао на поражавајуће чињенице да тренутно у 150.000 сеоских кућа нико не живи а да чак 50.000 нема ни власника. Гулан  је виђења да је задруга срж сваког села и веома је оптимистичан у процени овог пројекта Владе Републике Србије.
“У Србији се до сада годишње гасило 100 задруга а за ових годину дана основано је чак нешто више од 300 нових“, рекао је Гулан.

Своју посету Кркобабић је наставио у селу Церовац код Крагујевца где је обишао новоосновану задругу К & С“, којој je додељенo 6 милиона динара бесповратних средстава из прошлогодишњег Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за постојеће и формирање нових задруга. Задруга је тим средствима купила грла оваца расе Сјеничка праменка и  Ил де Франс и опрему за мерење и шишање оваца.

Директор задруге Горан Дунић захвалио је Кабинету министра на помоћи коју је задруга добила и истакао да је задругама потребно што више оваквих пројеката јер сами, не би могли да дођу до окако квалитетних грла. Дунић је у следећој фази развоја задруге најавио отварање или мини млекаре или мини кланице, у зависности од тржишта и пласмана.

 Нема развијене пољопривреде бeз развијеног сточарства  Нема развијене пољопривреде бeз развијеног сточарства

21.09.2018.

Пројекат „500 задруга у 500 села“

Кркобабић: Потребно је много више новца за рубна подручја

Данас је у општини Димитровград почела с радом још једна задруга чије је оснивање директним средствима помогла Влада Републике Србије.

„Рубна- погранична подручја заслужују али и захтевају да им посветимо посебну пажњу. И поред свих напора, а приметно је да су многи за похвалу, та подручја се убрзано празне. Усуд пусте земље се полако али сигурно надвија над нама. Треба да реагујемо док не буде касно. Да кренемо од Буџета за 2019. годину и  много много више новца за рубна подручја. рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом отварања задруге „Стара Појата“ у селу Жељуша.

 Кркобабић: Потребно је много више новца за рубна подручја

Овој новооснованој задрузи у Пиротском управном округу, која има 5 чланова, додељено је прошле године 5,7 милиона динара за технолошку линију за печење паприке капацитета 300кг/сат са свом пратећом опремом и три хоризонтална замрзивача запремине 400л. У просторијама које су у власништву задругара, постављено је и пуштено у рад савремено постројење, а ове прве године задруга је откупила и прерадила три тоне паприке.
„Сваки уложени динар дат из пројекта за ову намену се може овде практично видети, у технолошкој линији за печење паприка која је омогућила добијање ајвара. Циљ је да не извозимо примарни производ већ да га прерађујемо. Ови људи су прави пример и ако својим квалитетом и квантитетом покажу да су прави, тржиште ће се само створити“ напоменуо је Кркобабић.

Директорка задруге Душица Средојевић нагласила је колико је ова инвестиција значајна за нове задругаре који су и до сада вредно радили, али ће тек сада бити неуморни како би удружени, уз нову опрему што боље искористили све потенцијале које им производња финалног производа пружа.

Владица Димитров, председник општине Димитровград је претходно, на пријему министра у згради Општине Димитровград истакао допринос министра Кркобабића развоју привреде овог краја и нагласио како ће локална самоуправа наставити да подржава сваку иницијативу за опстанак малих средина. „Пражњење средина је присутно ван свих великих градских центара и ми смо одлучни да се прикључимо свакој активности која би то спречила. Већ сада издвајамо за задругарство средства у општинском буџету за пољопривреду и надамо се да ћемо овчарство и повртарство, по којима је овај крај био познат, вратити на прави пут“

 Кркобабић: Потребно је много више новца за рубна подручја

07.09.2018.

Кркобабић у посети Моравичком управном округу

Буди се привредно чудо Горњег Милановца

„Моравички округ добро функционише. Овде су вредни људи који имају знање као кључни ресурс, а њега треба још више искористити у смеру органске производње“ рекао је министар у Влади Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић у данашњој посети Моравичком управном округу.

 Кркобабић у посети Моравичком управном округу

„У Србији је под органском производњом свега 16.000 хектара, док у Европским земљама 20 процената укупне пољопривредне производње чине органски узгајани производи“ подсетио је министар.

На састанку одржаном у Горњем Милановцу у препуној сали Окружног Начелства, Кркобабић је са својим сарадницима још једном представио Програм спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије и подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 302 задруге што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић је нагласио да је укупан износ додељених средстава из програма Владе Србије намењеног задругарству у 2017. години, износио 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а за ову 2018. годину најавио је чак четири пута већи износ, нових 825 милиона динара, које ће држава издвојити за задруге.

Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић  захвалио је министру на посети и на томе што је препознао њихову иницијативу за удруживање и донео нову. „Ми ћемо, као локална самоуправа дати свој пун допринос овој иницијативи јер сматрамо да се само удруживањем и заокруженом производњом може подићи производња на територији целе Србије“. Ковачевић је нагласио да

Председник Академијског одбора за село САНУ, Драган Шкорић истакао је да задруга треба да постане носилац промена на селу јер наш сељак не може никако сам опстати.  Шкорић је позвао сељане да се баве производњом већ препознатљивих производа,својствених географским подручјима са којих долазе, а затим их позвао на шире, хоризонтално и вертикалноудруживање како би се супротставили светским брендовима.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су чланови Академијског одбора за село САНУ, председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић, руководство општине, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Моравичког управног округа.

Након састанка министар је са својим сарадницима посетио новоосновану ЗЗ „Угриновци“ у селу Угриновци, којој је, из прошлогодишњег Програма намењеног задругама додељено 6 милиона динара бесповратних средстава за набавку пластеника.

Радојица Радојичић, директор ове задруге, која има 6 задругара и 20 коопераната изјавио је да су брзо увидели да је овај вид производње исплативији у односу на гајење на отвореном простору и да наредних година очекују озбиљније приносе.
Наиме 2 хетара производње под пластеником даје приносе као 10 хектара на отвореном простору.

 Кркобабић у посети Моравичком управном округу  Кркобабић у посети Моравичком управном округу  Кркобабић у посети Моравичком управном округу

06.09.2018.

Сусрет Кркобабића са покрајинским секретаром Војводине за пољопривреду и Задружним савезом Војводине

Обнова задругарства заједнички циљ и највиши степен сарадње

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа, састао се данас у Палати Србија са покрајинским секретаром Војводине за пољопривреду, Вуком Радојевићем и председником Задружног савеза Војводине, Радисавом Јовановом, са сарадницима.

 Сусрет Кркобабића са покрајинским секретаром Војводине за пољопривреду и Задружним савезом Војводине

Tемa састанка биле су мере неопходне за равномерни регионални развој земље и опстанак села Србије оживљавањем задругарства кроз синергију заједничког деловања републичких и локалних власти уз тесно партнерство Задружног савеза.

Сасвим је сигурно да се у овом пројекту циљ републичке и покрајинске Владе апсолутно подударају јер је Војводина управо колевка задругарства, па и данас има најуспешније задруге” изјавио је Кркобабић и додао да су сва досадашња искуства у сарадњи Кабинета са органима Покрајинске власти и локалним самоуправама Војводине позитивна. “Овај пројекат од највећег националног заначаја може се спровести само уз снажно заједничко деловање републичких, локалних власти уз активну подршку. Српске Академије наука и уметности ” рекао је министар.

Покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић изјавио је да је данашњи састанак потврда јасне спремности и изражене воље да се на најбољи могући начин координирају активности из области задругарства. “Нема јаког села без јаке задруге” рекао је Радојевић и истакао да само задругама можемо унапредити пољопривредну производњу и учинити да мали произвођачи нађу своје место на захтевном.

Председник Задружног савеза Војводине Радисав Јованов изјавио је да ово што је у претходне две године урађено за задругарство није урађено у протеклих170 година. “Коначно се шира јавност упознала са значајем задруга ” истакао је Јованов.

Прошле године бесповратним средствима помогнут је рад 4 задруге у овој аутономној покрајини, а ове године интересовање је велико, на Конкурс се пријавило преко 60 задруга са територије Војводине.

 Сусрет Кркобабића са покрајинским секретаром Војводине за пољопривреду и Задружним савезом Војводине

24.08.2018.

Кркобабић у посети Борском управном округу

Постоје и села Мајданпека. Чекају да буду виђена.

Министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић посетиo је данас Борски управни округ.

Кркобабић у посети Борском управном округу

Министар je своју посету почео у брдима села Тополница где је, у разговору с мештанима овог и околних села, са својим сарадницима представио овогодишњи Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових и инвестиционе пројекте постојећих задруга.

„Неразвијена и опустела брдско планинска и рубна подручја су најважнији део мозаика равномерног регионалног развоја, а то треба да буде императив Републике Србије. Ко то не види, не види далеко. Нема решења са стране, решења су управо овде“ рекао је министар Кркобабић и истакао да је пројекат „500 задруга у 500 села “ пре свега намењен овим опустелим подручјима где нема путева, мостова, амбуланте, школе, телевизијског и сигнала мобилне телефоније.

Говорећи о значају заустављања пражњења рубних брдско планинских подручја Кркобабић је подстакао мештане села на удруживање јер су пољопривреда и сточарство једини извори њихове егзистенције, а само удружена та пољопривредна газдинства могу опстати.

Свој радни обилазак Милановачког краја Кркобабић је наставио посетом домаћинству у близини Доњег Милановца где је такође разговарао о оснивању задруга у селима ове општине, а млади пољопривредник Илија Бадркић, који се бави сточарством и пољопривредом, изразио је спремност да са неколицином својих пријатеља оснује задругу и још једном на делу показао оптимизаам младих за опстанак живота на селу.

Присутнима су се обратили и члан Академијског одбора за село САНУ, Бранислав Гулан и председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић који су се такође обратили присутнима појаснивши им значај удруживања.

Кркобабић у посети Борском управном округу

17.08.2018.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

Рубна подручја као епицентар конкретног деловања

„Празне куће и празне стаје, нарочито у рубним подручјима, су отворен, неодложан позив за државу и локалну самоуправу да реагују“ изјавио је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете земљорадничкој задрузи „Модош“ у селу Јаша Томић, једној од оних којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

„Данас технологија иде напред, знање такође и тим пре што у овим крајевима не обилујемо радном снагом, механизација мора да прати земље у окружењу, а и даље“ рекао је Кркобабић и назначио да је ово прави пут да се стратешки реши питање пражњења рубних делова наше земље и спречи усуд празног места који се претећи надвио над Србијом. Jaшa Toмић je сeлo у Бaнaту кoje према последњем попису имa 2.500 стaнoвникa, а реално стање је, како наводе мештани, да их нема више од 1500.

Министар се осврнуо и на сточарство чију обнову је назвао „императивом аграра“ износећи податке да је деведесетих година Србија извезла 30.000 тона најквалитетнијег меса, беби бифа, а 2015.године тек 315 тона истог производа.

Председник Задружног савеза Војводине, Радислав Јованов изјавио је да је ова задруга доказ да су ова средства дошла у право време на право место и да је местима, попут овог, на 2 км од Румунске границе, потребна иста пажња као и југу Србије. Према његовим речима, овакве акције су једини начин да млади људи са својим породицама остану у руралним срединама.

Директор ЗЗ „Модош“ Милан Жебељан истакао је колико је ова савремена механизација, која је заменила дотрајалу, у стању да побољша конкретне резултате рада на 3.000 хектара колико задруга, заједно са својим кооперантима, обрађује.

ЗЗ „Модош“ се од 1995. године бави производњом, продајом и откупом пољопривредних производа (кукуруз, пшеница, сунцокрет, соја). Имају 70 чланова и 600 коопераната, а из прошлогодишњег државног Програма за развој задругарства добили су 10 милиона динара за специјализовану механизацију (телескопски манипулатор и сејалицу).

Ове године планирано је у Буџету Републике Србије нових 825 милиона динара намењених задругарству. Конкурс за доделу тих бесповратних средстава старим и новооснованим задругама је управо завршен и обрада пријава је у току, а сложене задруге могу конкурисати до 15.септембра 2018. године.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

10.08.2018.

Кркобабић у посети Мачванском управном округу

МАЧВА – ДИВ КОЈИ ТРЕБА ДА СЕ ПРОБУДИ

„Очување и ревитализација села је задатак од општег националног и друштвеног значаја и више него битно је да будемо јединствени у томе. Села и мале средине заслужују исти третман као велики градски центри и наше опредељење је да дефинишемо једну нову политику равномерног регионалног развоја и све оно што институционално мора да је прати. Та нова политика треба да буде синтеза више различитих политика које морају да се сусрећу и пресецају, а не да иду паралелно, да би читав тај концепт био применљив на терену“  рекао је данас министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете општини Богатић, једне од осам општина Мачванског управног округа.

Министар се у згради општине Богатић састао са челницима ове и других општина овог управног округа, стручним службама за пољопривреду, директорима задруга и задругарима. Свој стручни допринос састанку дали су Бранислав Гулан, члан Академијског одбора за село САНУ, Борислав Ковачевић, наросни посланик, Маленко Мајсторовић, председник Задружног савеза Колубарског и Мачванског округа и Младен Игњатовић, доајен задругарства.

Кркобабић у посети Мачванском управном округу

Кркобабић је подсетио да су потенцијали Мачве, осим сточарства и ратарства, природни геотермални извори, капацитета и до 4000 литара у секунди, што је еквивалент вредности 30 тона нафте, те да је велика штета да таква природна богатства остају неискоришћена. Министар је позвао мештане ових крајева да осим пољопривредних, образују и задруге у сектору туризма и угоститељства.

Председник општине Богатић Ненад Бесеровац, захвалио је министру на посети и рекао да 30 хиљада хектара обрадивих површина Мачве чека на удруживање малих произвођача јер на данашњем тржишту не постоји гарантована откупна цена, а велики трговински ланци и у мањим местима траже квалитет али и континуитет. „Само удружени моћи ће да се изборе“ речи су председника општине који је потврдио да ће на путу удруживања бити снажна подршка у име локалне самоуправе.

По завршетку састанка министар је обишао газдинство „Гачића магаза“, власника Зорана Гачића који се бави производњом више врста воћа и поврћа и има прераду својих производа у џем, слатко, ајвар, ликере, ракије и вино. Добитник је награде за најбоље купиново вино на сајму етно хране и пића у Београду 2014.године.

Ове године планирано је у Буџету Републике Србије нових 825 милиона динара намењених задругарству, а Конкурс за доделу тих бесповратних средстава је у току и траје до 15. августа 2018. године за старе и новоосноване задруге и до 15.септембра за сложене задруге. Старим задругама намењено је до 15 милиона динара, новооснованим (оне које су основане 2017. и 2018. године) до 7,5 милиона динара, а сложеним задругама, као новини на територији Србије, до 60 милиона динара.

Кркобабић у посети Мачванском управном округу Кркобабић у посети Мачванском управном округу Кркобабић у посети Мачванском управном округу

07.08.2018.

Кркобабић у посети Блацу

ДИНАР УЛОЖЕН У АГРАР, У ПОЉОПРИВРЕДНА ГАЗДИНСТВА, У ЗАДРУГЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ УЛОЖЕН ДИНАР

„Сваки уложен динар у аграр, у пољопривредна газдинства, у задругарство је најбоље уложен динар. Вишеструко се враћа у економском смислу, али и оном ширем, општенародном и општедржавном, кроз опстанак и ревитализацију села Србије“  рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој приликом посете земљорадничкој задрузи „Блачка Блаце“, једној од оних којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Министар се пре обиласка задруге, у згради општине Блаце, а касније у просторијама Културног центра, састао са челницима општине Блаце, стручним службама за пољопривреду, власницима задруга и задругарима Топличког округа.

Кркобабић је изнео да је ово прави пут да се стратешки реши питање гајења и пласмана пољопривредних производа у Србији и подсетио да је сува шљива била највећи извозни производ Србије, крајем прошлог века. Наиме 1897. године било је извезено 30.000 тона суве шљиве у Сједињене Америчке Државе, што је Србији донело приход од 37 милиона долара.

Кркобабић у посети Блацу

Председник општине Блаце Милан Ћурчић, захвалио је министру што је препознао да је право улагање управо у основни извор прихода становника овог краја, а то је пољопривреда. Потврдио је да ће подршка локалне самоуправе остати безрезервна, пожелео да износ средстава за ту намену остане одржив или увећан.

Директор ЗЗ „Блачка Блаце“ Душан Зечевић истакао колико је ова инвестиција значајна за 8 задругара и 70 њихових ко операната који заједно обрађују 100 хектара земљишта под шљивом и вишњом.

„Задруге су једини спас за српско село. Тренутно на територији Блаца постоје четири а сматрам да је оптимум 30 задруга. Морамо да будемо спремни за оно што нас чека на тржишту Европске Уније а задруге су једини рецепт за то“.

Ова задруга је основана 2016. године и ове године очекује промет од 20 до 30 милиона динара.

Земљорадничкој задрузи „Блачка Блаце“ у Топличком управном округу додељено је 12,2 милиона динара за изградњу хладњаче капацитета 200 тона и опреме за дубоко замрзавање воћа, берач за коштичаво воће и трактор.

Ове године планирано је у Буџету Републике Србије нових 825 милиона динара намењених задругарству, а Конкурс за доделу тих бесповратних средстава је у току и траје до 15. августа 2018 за задруге и до 15.септембра за сложене задруге.

Кркобабић у посети Блацу Кркобабић у посети Блацу Кркобабић у посети Блацу

03.08.2018.

Сусрет Кркобабића са Регионалним развојним агенцијама

НУЖНА МАПА РЕЈОНА СРБИЈЕ

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа, састао се данас у Палати Србија са директорима Акредитоване Регионалне Развојне Агенције (АРРА) Панонрег из Суботице, Миланом Маличевићем, АРРА Златибор из Ужица, Славком Лукићем и АРРА Нови Пазар, Самиром Качапором.

На састанку су разматране адекватне мере за равномерни регионални развој земље кроз припреме за фомирање Националног савета за регионални развој и израду нове Стратегије регионалног развоја Републике Србије.

Неопходно је што пре дефинисати нову политику равномерног регионалног развоја која би смањила неједнакости региона, а истовремено поспешила њихово индивидуално развијање и препознатљиве особености” рекао је Кркобабић.

Сусрет Кркобабића са Регионалним развојним агенцијама

Министар је истакао да је први корак у том великом неодложном послу, израда мапе рејона Србије, рејона који треба да представљају заокружено јединство природних, демографских, економско-привредних, социолошких и културних особености са упечатљивим гравитационим центром.

У изради мапе рејона кључну улогу, како је навео министар, имаће Академијски одбор за село Српске Академије наука и уметности на челу са академиком Драганом Шкорићем, уз сарадњу свих релевантних одбора Академије за реализацију овог пројекта од највећег националног заначаја.

Горе поменуте развојне агенције део су Српске Акредитоване Регионалне Развојне Агенције (САРРА), која броји 16 чланица на територији Републике Србије. Своје услуге пружају у секторима руралног развоја, инфраструктуре, животне средине, туризма.Члан су релевантних међународних организација и иза себе имају 432 пројекта укупне вредности 106 милиона еура.

Председник скупштине САРРА и директор Регионалне развојне агенције из Ужица, Славко Лукић, захвалио је, у име свих чланова, министру што је препознао регионалне развојне агенције као партнере за спровођење пројеката које држава реализује у овом сегменту и механизам за подршку и давање стручног мишљења стања на терену, као и за и праћење постигнутих резултата.

31.07.2018.

“500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА - ГОДИНА I”

266 НОВИХ ЗАДРУГА И 22 ПОМОГНУТЕ СРЕДСТВИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Кабинет министра Милана Кркобабића задуженог за регионални развој представио је данас на свечаности уприличеној у Палати Србија  резултате постигнуте у првих годину дана рада Кабинета и пројекта “500 задруга у 500 села”, односно резултате реализације Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије доделом бесповратних подстицајних средстава новооснованим и постојећим задругама.

 “Задругарство-удруживање није жеља већ неопходност. Уситњен посед, мале површине, која не прелази у просеку 4,5 хектара намећу удруживање као императив. Да малог произвођача учинимо робним произвођачем!

 Без задруге нема села, без села Србија је у проблему. Феномен пусте земље је усуд Србије у 21.веку“ рекао је министар.

На свечаности су били представљени конкретни резултати рада Кабинета, како кроз износе бесповратних средстава додељених задругама у 2017. години, тако и кроз економске ефекте ових инвестиција.

“500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА - ГОДИНА I”

Укупан износ додељених средстава прошле године био је 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а Кабинет министра Кркобабића истакао је учинке неких од њих.

У задрузи „Агродунав“ Каравуково“ купили су 50 стеоних јуница сименталске расе, које су на свет донеле 48 телади, а већ следеће године могу да рачунају да ће њихово основно стадо достићи чак 150 грла. Производњу млека су удвостручили са 1000 на 2000 литара дневно;

У специјализованој земљорадничко-сточарској задрузи „1. децембар“ у Житорађи, која тржишту Србије испоручује око 20.000 товљеника годишње, уградњом подних грејних плоча, не само да су осавременили процес производње, већ су свакодневни утрошак електричне енргије смањили за 5 до 6 пута. Оплеменили су и расни састав, тако да очекују повећање годишње производње за око 1.000 товљеника;

У задрузи „Агро еко воће“ у Ариљу купили су опрему за прераду малина у готове производе: компоте, џемове, сокове. Очекују да у наредним годинама прерадом малина своју зараду повећају за чак 50 процената.;

У „Воћару Сланкамен“ из Новог Сланкамена куповином специјалне механизације повећали су ефикасност, смањили ризичне ситуације и добили сертификат о ХАСАП стандарду, без кога не би више могли да извозе у Русију и земље Европске уније;

У „Зеленој звезди“ у селу Винарце, Лесковац, набавили су сортирку за округласте производе – парадајз, бабуру и пакирицу и послове које су раније завршавали за седам дана, сада раде за само један дан. Куповином  система за наводњавање са компјутерским навођењем очекују повећање производње за 30 процената и подизање квалитета за чак 50 одсто!;

Пчеларско-воћарска задруга „Мед и воће“ у Власотинцу реално очекује дуплирање садашње производње меда од три тоне;

Пољопривредна задруга „Заплањски засад“ из Гаџиног Хана вишим степеном прераде – производњом етеричних уља - очекује да  профит увећа за 4 до 5 пута. Највише радује податак да је број коопераната те задруга са 22 повећан на 72. Нових 50 породица се придружило задрузи после добијања бесповратних средстава, а то значи да ће око 2.000 грађана Гаџиног Хана обезбедити своју егзистенцију у оквиру задруге.

Ове 2018. године у делу државне касе намењеном задругама већ је четири пута више новца, 825 милиона динара чека да да нови импулс развоју задругарства и министар је позвао задругаре да се пријаве на конкурс који је у току.

Презентовано је и ко одлучује о додели средстава. Главну реч у том одговорном и осетљивом послу имају чланови Академијског одбора за село САНУ, угледни универзитетски професори и челници оба водећа задружна савеза, чиме су задовољена два важна критеријума: стручност и демократичност.

Присутнима су се обратили председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић, председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић, као и председник Задружног савеза Војводине Радослав Јованов. У име свих локалних самоуправа, чији је потпис на сваком Уговору о додели бесповратних средстава неопходан, обратио се председник општине Гаџин Хан Саша Ђорђевић, а у име свих задруга које су средства добиле, директор воћарске задруге из Сланкамена Никола Котарац. 

Свако на свој начин, истакли су како је после дуго времена у Србији враћено поверење у  удруживање и трасиран прави пут којим се уз струку и науку стиже до српских домаћина и конкретног решења њихових проблема и тако даје нада да се може стати на пут пражњењу и одумирању српских села.

Догађају су присуствовали и доајени задругарства у Србији – магистар задругарства Слободан Сивчев и господин Бранко Маричић.

Проф Владимир Гоати, Сивчев, Маричић Aкадемик Драган Шкорић Никола Котарац, директор задруге Воћар Сланкамен Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије Радислав Јованов, председник Задружног савеза Војводине Саша Ђорђевић, председник општине Гаџин Хан 500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА - ГОДИНА I 500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА - ГОДИНА I

13.07.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ И РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

СРБИЈА ВАПИ ЗА НОВОМ ПОЛИТИКОМ РАВНОМЕРНОГ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

„Концепт развоја задругарства има општенародни значај. Без удруживања за домаћина са малом парцелом нема бољитка“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој у данашњој радној посети Златиборском и Рашком управном округу.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ И РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

На састанку одржаном са руководством округа и сарадницима, у општини Пријепоље, у оквиру представљања овогодишњег Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих, министар је подсетио да је прошле године ,после много времена, удруживање на прави начин враћено у Србију, а да је ове године за те намене одвојено нових 825 милиона динара чиме ће бити потпомогнут рад до 70 задруга и формирање првих сложених задруга на овим просторима.

„Један од основних задружних принципа је принцип неутралности- политичке, националне, верске и расне“ истакао је министар, „Неопходно је што пре дефинисати нову политику равномерног регионалног развоја која би смањила све неједнакости региона, а истовремено поспешила њихово индивидуално развијање и карактеристичне особености“.

У радној посети с министром био је и народни посланик и председник Oдбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво др Муамер Зукорлић.

„Уколико не покажемо да је човек са својом породицом најважнији, све остале приче губе смисао“ рекао је муфтија и позвао на удруживање речима „Тамо где је заједништво тамо је просперитет.“ Зукорлић је рекао да је прави избор да власт консултује науку и да је то једини пут до бољитка.

Присутнима се обратио и председник Академијског одбора за село САНУ, академик Драган Шкорић речима „Задруге треба да буду носиоци развоја села. Струка и наука Србије вољне су да помогну у стварању нове ере српског села, да млади покушају да остану или врате се у свој завичај“.

Министар се у току дана на више локација Сјеничке и Тутинске Пештери сусрео са власницима пољопривредних газдинстава, представио програм задругарства и попричао о актуелним проблемима који муче власнике малих газдинстава.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ И РАШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

05.07.2018.

Србија заслужује праву политику регионалног развоја

Кркобабић у Регионалној развојној Агенцији „Панонрег“

«Данас, на годишњицу рада Владе Републике Србије, осим сумирања резултата важно је да отворимо и нова питања, а за нас је то нова стратегија регионалног развоја којој се посвећујемо у наредном периоду и формирање Националног савета за регионални развој. Заједно, они морају да буду носиоци развоја земље.» рекао је министар у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић данас у Суботици.

Кркобабић у Регионалној развојној Агенцији „Панонрег“

Министар се састao са представницима Развојне агенције “Панонрег” вођеним директором те агенције Миланом Маличевићем и са председником Задружног савеза Војводине Радисавом Јовановим са сарадницима. Састанку са министром присуствовао је и Бранислав Гулан, члан академијског одбора за село Српске Академије Наука и Уметности.

На састанку су разматране адекватне мере за равномерни регионални развој земље кроз припреме за фомирање Националног савета за регионални развој и израду нове Стратегије регионалног развоја Републике Србије.

Представљен je и концепт оживљавања задругарства у Србији и реализација Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2018.години.

Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов изразио је своје задовољство што је министар Кркобабић препознао најмање ћелије привреде, задруге, као потенцијал регионалног развоја и рекао како су резултати њихове двогодишње сарадње већ јасно видљиви на терену.

Директор Регионалне развојне агенције Панонрег Милан Маличевић представио је своје виђење развоја комплетне регије кроз задругарство и понудио сваку подршку Агенције у том послу.

Кркобабић у Регионалној развојној Агенцији „Панонрег“

29.06.2018.

Министар Кркобабић у Нишавском управном округу

Равномерни регионални развој – национална мисија првог реда

„Основ равномерног регионалног развоја је опстанак села Србије а тај опстанак зависи у великој мери од покретања базичне пољопривредне активности кроз удруживање малих произвођача у задруге“ изјавио је данас министар у Влади Србије, Милан Кркобабић, задужен за регионални развој, на Економском факултету у Нишу.

Министар Кркобабић у Нишавском управном округу

У свом уводном излагању на XXXIII Meђународном научном скупу под називом „Регионални развој и демографски токови земаља југоисточне Европе“ министар је говорио о конкретним мерама које Влада републике Србије предузима у циљу оживљавања задругарства у руралним подручјима, као и о обнови и очувању српског села као стожеру здравог друштва. Он је нагласио да Србија не може бити 4 главна града већ је морају чинити у свих 4700 насеља и да ту нема никакве дилеме, а на нама је да заједнички што више умањимо регионалне неједнакости и учинимо да свако село има амбуланту, школу, пошту и цркву. Домаћини скупа били су проф.др Живорад Глигоријевић, председник програмског одбора и проф.др Јадранка Ђуровић Тодоровић, декан економског факултета у Нишу, а на овом међународном скупу је осим министра Кркобабића излагала и Славица Ђукић Дејановић, министар задужен за демографију и популациону политику.

Кркобабић је своју посету Нишу наставио у Нишавском управном округу, где се сусрео са руководством округа, представницима локалне самоуправе и задруга.

Тема састанка био је нови Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије, у 2018. години, учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових и инвестиционе пројекте постојећих задруга, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

„Ове године је у Буџету одобрено 825 мииона динара за нове и старе задруге, и то до 7,5 милиона динара за новоосноване задруге, до 15 милиона динара за старе и до 60 милиона динара за сложене задруге. Тим средствима помоћи ћемо до 70 задруга, а идеја је да пробудимо иницијативу код људи који живе од својих поседа, да се удруже и тако ојачају“ рекао је Кркобабић и изразио жељу да на конкурсу види што више задруга из овог округа, а можда и прву сложену задругу у Србији.

Начелница Нишавског округа Драгана Сотировски захвалила је министру на посети и охрабрила све представнике локалних самоуправа округа да се активно укључе у овај значајан пројекат Владе Србије како би се ублажило или стало на пут пражњењу ових подручја.

Министар Кркобабић у Нишавском управном округу

22.06.2018.

Влада Републике Србије усвојила Програм подршке задругама у 2018. години

КРКОБАБИЋ: ИМАМО ПОБЕДНИЧКИ ТИМ ЗА ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ!

За помоћ рада задругама предвиђено је 823, 5 милиона динара, што је више од четири пута него у 2017. – првој експерименталној години. Новац ће добити и задруге у АП Косово и Метохија.

Влада Републике Србије на јучерашњој седници усвојила је Програм подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2018. години на целокупној територији Републике Србије, а нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком, Пчињском управном округу и Аутономној Покрајини Косово и Метохија.

У 2018. години Програмом Владе Србије, који је осмислио и реализује Кабинет Милана Кркобабића, министра задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, задругама ће бити бесповратно додељено 823 милиона 515 хиљада динара, што је за четири пута више него у 2017. години, када је започета мисија оживљавања задругарства у Србији, позната и као пројекат „500 задруга у 500 села“.

- Има наде за села у Србији! Уз велику подршку Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности и његовог председника академика Драгана Шкорића, направили смо победнички тим који може да дигне на ноге замрло задругарство у Србији и врати живот у села која одумиру. Нисмо заборавили ни нашу јужну Аутономну покрајину Косово и Метохију, где ћемо финансијски подржати одређени број задруга – рекао је министар Милан Кркобабић поводом одлуке Владе Србије да и ове године додели подстицајна средства задругама у Србији.

У 2018. години планирано је да бесповратна средства добије око 70 задруга на целој територији Србије. Новоформираним задругама, према условима конкурса који ће бити објављен ових дана, биће додељивано до 7,5 милиона, а старим задругама до 15 милиона динара.

Прошле године, која је била почетна и експериментална, Влада Србије доделила је 196 милиона динара, а средства су добиле 22 задруге у централној Србији и Војводини. Од средине 2017, када је покренут пројекат популарно назван „500 задруга у 500 села“ у Србији је основано више од 240 нових задруга. Очекује се наставак тог позитивног тренда ширења задругарства у земљи.

19.06.2018.

КРКОБАБИЋ: МОРАМО КОРАК ИСПРЕД ВРЕМЕНСКИХ НЕПОГОДА

Министар за регионални развој у Малој Ремети

Министар Милан Кркобабић навео да су противградне мреже један од поузданих система да се предупреде све чешће огромне штете које град наноси српској пољопривреди.

Министар за регионални развој у Малој Ремети

Министар за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић у друштву академика Драгана Шкорића, председника Академијског одбора за село САНУ и професора др Зорана Кесеровића, стручњака за воће и винограде, обишао је данас воћарски ревир у Малој Ремети, у општини Ириг, који важи за четврти у Европи по опремљености и примени високотехнолошких поступака.

– Ово што смо данас видели на имању фирме „Атос фруктум“ је сан свих нас. Овако треба да изгледају не само цела Фрушка Гора, Војводина, већ и цела Србија. Само удруживањем и ослонцем на науку, стручне људе којих имамо, спојем енергије и младости, какав је пример на плантажама у Малој Ремети, где је 100 хектара модерног засада јабука под противградним мрежама, можемо да рачунамо на бржи развој пољопривреде Србије. Пред нама је озбиљан задатак да урадимо праву мапу реонизације, како бисмо знали шта и где да гајимо, али и какве технологије треба примењивати зависно од метеоролошких услова, казао је министар Кркобабић, који је посебно коментарисао штете које српски пољопривредници сваке године доживе од временских непогода, поготову од града.

- Време је да се суочимо са тим штетама, да спремно сачекамо непогоде, па онда да обилазимо терен. И унапред да видимо шта да учинимо да их предупредимо. Противградне мреже, које могу да се користе читавих 25 година, су једно од тих решења. За бржи регионални развој и сигурнију пољопривредну производњу вреди улагати не само у системе противградних мрежа, већ и у наводњавање и одводњавање. И онда можемо да дефинишемо своју праву стратегију.

Академик Драган Шкорић је оценио да Србија има добру науку и струку и додао да једино добри пројекти и добри финансијери могу практично покренути Србију са данашње тачке када имамо доста неразвијених крајева.

- Мислим да би 15-ак оваквих центара могло да помери Србију напред и да је доведе у ред средње развијених земаља Европе.

Митар Деурић, власник приватне фирме „Атос Фруктум“, која поседује плантаже јабука и винограда на 100 хектара и своју винарију капацитета 150.000 боца вина годишње објаснио је зашто су противградне мреже данас у воћарству неопходне:

- Сто хектара воћа смо заштитили противградним мрежама и већ се у трећој години тај систем заштите се исплатио. Данас је незамисливо да будете озбиљан „играч“ на тржишту без разлике да ли имате један или 100 хектара ако немате противградне мреже и систем за наводњавање, с обзиром да су то данас стандарди у целој воћарској Европи и целом свету. Као што је нагласио министар Кркобабић, не треба да чекамо град и рачунамо штету, већ морамо на време да заштитимо воћњаке од града и да обезбедимо континуитет и квалитет.

Професор др Зоран Кесеровић, врхунски стручњак за воће, члан Академијског одбора за село САНУ и аутор пројекта воћарског ревира у Малој Ремети, објашњава да је технологија на том подручју од старта прилагођена климатским променама.

- Противградне мреже не штите само од града, већ и од ожеготине. Вредност прозводње јабука по хектару креће се од 20.000 до чак 45.000 евра. Замислите ако се то уништи!? А противградни систем који кошта по хектару 13.000-16.000 евра може да се исплати чак у само једној години. Захваљујући систему противградних мрежа у Војводини нема осцилација у воћарској производњи. Тај модел треба да се примену у целој Србији. Невероватно је да Србија, која има бренд у производњи малина, нема ни 0,5 одсто засада под противградним мрежама и у системима за наводњавање? Морамо више средстава издвојити за сигурну технологију која неће зависити од климатских промена. Само тако Србија може да има праву велику перспективу у развоју воћарства.

Министар за регионални развој у Малој Ремети Министар за регионални развој у Малој Ремети Министар за регионални развој у Малој Ремети Министар за регионални развој у Малој Ремети

13.06.2018.

Кркобабић у обиласку воћњака задруге у Оџацима

Војводина се буди кроз задругарство

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој посетио је данас задружне воћњаке у Каравукову код Оџака где је у току овогодишња берба трешања. Задруга „Агродунав“ у Западнобачком управном округу једна је од 22 задруге којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама и у успешно је у целости реализовала свој пројекат.

Кркобабић у обиласку воћњака задруге у Оџацима

„ Воћарство је велика шанса наше земље за извоз и нашим воћем треба да кренемо у освајање Европског тржишта. Треба да се окренемо пољопривреди на овакав, савремен начин. Ово је модел задруге који треба да буде узор осталима“ поручио је Кркобабић и истакао да у Каравукову очекује да види једну од првих сложених задруга са вишим степенима прераде, за које је држава ове године спремна да издвоји и до пола милиона евра.

Обиласку воћњака присуствовали су и проф.др Зоран Кесеровић, са пољопривредног факултета у Новом Саду, председник Академијског одбора за село академик Драган Шкорић, председник Задружног савеза Војводине Радисав Јованов и истакнути професори из области воћарства.

Директор задруге „Агродунав“ Стеван Станојковић изразио је жељу да Каравуково буде центар за трешњу са ових простора која би могла да буде извозни бренд у свежем и прерађеном стању. Ова задруга има 10 хектара под трешњом и у пуном роду имају 15 тона трешања по хектару. На јесен задругари планирају да прошире засаде за још 10 хектара.

Земљорадничкој задрузи „Агродунав“ у Западнобачком управном округу, у коме послује чак 135 задруга, додељено је из нашег програма 12,5 милиона динара за куповину 50 јуница сименталске расе, док задружно стадо укупно чини 360 грла разних категорија. Инвестицијом из програма планирано је повећање прихода и до 50 процената.

Ова задруга, која има 106 задругара и 40 коопераната, се већ деценијама, осим сточарством, успешно бави и воћарством, производњом семенских култура, а у свом саставу има и центар за дораду ратарских и повртарских култура. Имају годишњи промет од 6 милиона евра и пласирају своје производе искључиво на домаће тржиште.

Кркобабић у обиласку воћњака задруге у Оџацима

07.06.2018.

Кркобабић у посети Власотинцу

Добра година за пчеларе

„Овa година је од стране стручњака оцењена као повољна за пчеларе, а овом најсавременијом технологијом правимо прави искорак у развоју пчеларства. Надамо се да ћемо ускоро овде имати и више фазе прераде.“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом данашње посете земљорадничкој задрузи „Мед и Воће“ у Власотинцу.

Кркобабић у посети Власотинцу

„До сада су веома видљиви и опипљиви ефекти ове наше акције и то нас јако радује. Нема нам спаса ако се не окренемо селу, пољопривредној производњи и задругама“ изјавио је Кркобабић.

Пчеларској задрузи „Мед и Воће“ у Јабланичком управном округу која се од 2013. бави производњом и прометом пчелињих производа - меда, поленовог праха, пчелињег воска и сатних основа и која тренутно има 300 кошница, додељено је 12,4 милиона динара из прошлогодишњег Програма намењеног оживљавању задругарства, за опрему за савремено пчеларство. Тако је ова задруга набавила контејнерски објекат, аутоматску машину за израду шећерних погача, машину за израду сатне основе, електрични отклапач саћа, опрему за врцање меда, сушару за полен и опрему за контролу пчелињих производа, опрему за унапређење здравственог стања пчелињих заједница, 150 пакетних ројева и 150 ДБ кошница, Јентер апарат за производњу матичњака и карго приколицу.

Директор ЗЗ „Мед и Воће“ Зоран Стојиљковић нагласио је да је пројекат на коме су свих 15 задругара заједно радили оцењен као добар и захвалио Влади Републике Србије на овој значајној инвестицији за њихову задругу.

Посети задруге присуствовао је и доајен задругарства, најстарији задругар у Србији, деведесетогодишњи Богомир Стојиљковић, доктор агрономије, дугогодишњи пчелар и члан ове задруге.

Реализацијом овог пројекта приноси меда које задруга планира да поризведе на својој фарми биће увећани на 30 и више килограма меда по кошници,планирана је производња воска око 2 килограма по једном друштву, прополиса око 0,7 кг, као и више од 100 пчелињих друштва и матица на годишњем нивоу. Израдом сатних основа и пчелиње погаче како за сопствене потребе, тако и за тржиште, задруга ће остварити позитиван финансијски биланс са тенденцијом раста у наредне 3-5 годинa.

Председник академијског одбора за село, академик Драган Шкорић, позвао је задругаре на предан рад, коришћење савремене опреме и удруживање.

Како је познато, географски положај општине Власотинце је врло погодан за пчеларство због бројности пчелињих паша, а будући да је у питању најсавременија опрема, реализацијом овог Пројекта стварају се услови за обнову и развој пчеларства на широј територији, јер задруга адекватном опремом може да пружи услуге и другим пчеларима и да мотивише већу производњу и број коопераната у циљу остваривања ширег економског интереса.

Кркобабић у посети Власотинцу Кркобабић у посети Власотинцу Кркобабић у посети Власотинцу

23.05.2018.

Кркобабић у посети Ариљу

Овде уложен динар двоструко се враћа

„Прича о малини почиње управо овде и овде мора да се заврши. Сви остали су ту да помогну, а ако не желе или не умеју биће довољно да не одмажу!“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом посете земљорадничкој задрузи „Агро Еко Воће“ у Ариљу, једној од оних којима су прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Кркобабић у посети Ариљу

„Овим улагањем кренули смо у пионирски подухват реализације идеје о извозу свежег воћа, али и готових производа. Нема дилеме где уложити, овде уложен динар се двоструко враћа. “ изјавио је Кркобабић потврђујући да је ово прави пут да се стратешки реши питање гајења и пласмана малине.

Директор ЗЗ „Агро Еко Воће“ Божо Јоковић истакао колико је ова инвестиција значајна за 18 задругара и 137 њихових коопераната који заједно обрађују 100 хектара земљишта под малином, јагодом и купином.

„Свет хрли ка свежем воћу из Србије. Ариљска малина је свуда препознатљива у свету, а ова инвестиција нам је помогла да по први пут имамо свеж, а не замрзнут, као и финални производ који можемо да пласирамо на домаће и страна тржишта“.

Ова задруга је основана 2013. године, има годишњи промет од пола милиона до милион еура и у сезони запошљава 40 радника. Имају цертификат заштићеног географског порекла за своје производе, од којих праве и компоте и сокове, а у плану је и проширење палете производа. До сада су своје производе пласирали домаћим извозницима а у плану је и директан пласман на тржишта Француске и Италије.

Земљорадничкој задрузи „Агро Еко Воће“ у Златиборском управном округу додељено је 12,5 милиона динара за вишегодишње засаде малине сорте Миксер и Виламет, засаде јагоде сорте Румба, 1140 бетонских армираних стубова, 3 тунелска пластеника, систем за наводњавање, линије за прераду воћа и пољопривредну механизацију (воћарски трактор, атомизер, ротациону ситнилицу, сетвоспремач и подривач).

Присутни су могли да виде како је у простору у власништву задруге, постављена и пуштена у рад нова механизација.

Подсећамо, новац је додељен у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, а ове године планирано је у Буџету РС нових 825 милиона динара у те сврхе.

Кркобабић у посети Ариљу Кркобабић у посети Ариљу Кркобабић у посети Ариљу Кркобабић у посети Ариљу

16.05.2018.

Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду

Млади, село и три питања- остати, вратити се или отићи

Данас је на 85. Mеђународном сајму пољопривреде у Новом Саду у Мастер Центру одржана Национална конференција на тему „Повратак и останак младих на селу“, коју је отворио Милан Кркобабић, министар у Влади Србије задужен за регионални развој.

Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду

„Млади, село и три питања- остати, вратити се или отићи. На нама је да понудимо одговоре, а избор је њихов!“ рекао је Кркобабић обраћајући се учесницима конференције и истакао да су младе жене кључ останка и напретка живота на селу.“Ако младе жене реше да остану или врате се на село онда смо добили битку. За такву њихову одлуку потребно је да им створимо услове за живот бар приближне онима које имају у великим градским центрима “.

Министар Кркобабић и председник Академијског одбора за село Драган Шкорић изразили су своје задовољство током пројекта „500 задруга у 500 села“ на коме заједно раде, а главни показатељ успеха је да је за годину дана основано чак 234 нове задруге.

„Одбор за село САНУ има стручну и научну обавезу да овај пројекат заживи, али то је пре свега наша морална обавеза, наш патриотски дуг, да очувамо српско село“, рекао је академик Шкорић, а министар је подсетио да ће овогодишњи конкурс за доделу бесповратних средстава РС, чије се расписивање очекује у првој половини јуна, и овога пута подразумевати крајње једноставну процедуру, а комисију за доделу средстава чиниће као и до сада представници Академијског одбора за село САНУ, професори пољопривредних факултета и представници задружних савеза.

Циљ ове конференције у оквиру традиционалног сајма пољопривреде је да се отвори дијалог о животу младих на селу, о унапређењу њиховог положаја, развоју инфраструктуре, културног и друштвеног живота, а учесници су, поред званичника, представници међународних организација, универзитета и наравно млади пољопривредници.

Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду Кркобабић на сајму пољопривреде у Новом Саду

08.05.2018.

Кркобабић у посети Сврљигу

Самоиницијатива као главни покретач задругарства

Министар у Влади Србије, задужен за регионални развој Милан Кркобабић, присуствоваo је данас свечаној седници Скупштине општине Сврљиг на којој му је уручена „Мајска плакета“ која се додељује поводом дана те општине (8.мај – дан прикључења Сврљишке нахије Кнежевини Србији 1833. године), за помоћ у развоју задругарства на територији те општине.

Кркобабић у посети Сврљигу

„Ово је мала али препознатљива средина и веома је важно да покренемо умне, паметне и способне људе на прави начин, а то је свакако кроз кооперативе“ рекао је министар захваливши се на признању и изразио жељу да наредне године види све почете пројекте у овој општини завршене и још доста нових.

Кркобабић је затим обишао земљорадничку задругу „Сврљижанка“ једну од оних којима су крајем прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругарству у оквиру равномерног регионалног развоја земље.

“Самоиницијатива и пробуђена свест о томе покрећу задругарство. Помоћ републике и локалне самоуправе је добродошла али домаћини, задругари - од њих све почиње и на њима све остаје“ поручио је министар и указао да је ово прави пример како се велики број задругара ујединио у жељи да подигне своју производњу на виши ниво прераде.

Директорка задруге Драгица Ристић рекла је како је ово прави пут за напредак јер је ова задруга добила модерну линију за готове производе па ће тако чланови моћи да продају готове, финалне производе и тако чак три пута увећају свој профит.

Народни посланик Милија Милетић захвалио је министру на посети и рекао да ће наставити њихове заједничке напоре у скупштини и на терену на развоју задругарства и југоистока Србије и да исту подршку очекује од свих локалних самоуправа јужних округа.

Ова задруга у Нишавском управном округу бави се од 2013. године воћарством, сточарством и гајењем житарица, а прошле године из овог државног програма додељено јој је 11,4 милиона динара за линију за топлу прераду воћа и поврћа, силажни комбајн, трактор и уређај за дестилацију воћних ракија. Са својих 217 чланова и 50 коопераната Сврљижанка производи 450 тона воћа (задругари имају преко 250 хектара засада шљиве, преко 150 хектара засада вишње, 20 хектара дуње и 15 хектара купине) а овом додатном инвестицијом моћи ће да на тржиште пласира и готове производе попут компота, џемова и сличних производа, као и да произведе сертификоване воћне ракије. Задругари су својим средствима у износу од 1,2 милиона динара купили компресоре за 5 хладњача у свом власништву, капацитета 70 тона, за чување свежег воћа и тако заокружили производни процес.

У Нишавском управном округу има 90 активних задруга од чега 35 приходује. Држава је средствима из свог програма прошле године помогла 3 задруге у овом округу у укупном износу од 23,5 милиона динара.

Број новооснованих задруга од почетка акције “500 задруга у 500 села” је 231.

Кркобабић у посети Сврљигу

27.04.2018.

Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу

Задругарство шанса за заборављене

„Банатска села су незамислива без задруга.“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у данашњој посети Пландишту и Јужнобанатског управном округу.

Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу

На састанку са челним људима округа, одржаном у општини Пландиште у оквиру представљања Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, министар је подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 230 задруга што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић је нагласио да је укупан износ додељених средстава из програма Владе Србије намењеног задругарству у 2017. години, износио 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а за ову 2018. годину најавио је чак четири пута већи износ, нових 825 милиона динара, које ће држава издвојити за задруге.

„Тим средствима директно ћемо помоћи рад постојећих и новооснованих задруга, као и формирање прве сложене задруге у Србији. У овом заједничком послу кључна је улога науке и примене нових технологија.“ подсетио је министар.

Председник општине Пландиште Јован Репац захвалио је министру на посети речима „Ово је велики дан за нас. Дефинисали смо нове циљеве и нове смернице деловања. Војводина је фабрика под отвореним небом и сви произвођачи треба да се удруже и брендирају своје производе јер само заједно можемо напред “. Репац је нагласио да ће локална самоуправа ове мултинационалне средине са 22 националности које живе у слози, учинити све да спречи одлив становништва.

Начелница Јужнобанатског управног округа Данијела Лончар је у име свих председника општина округа захвалила министру на посети и такође изразила жељу да локална самоуправа овог округа да своју подршку задругарству јужног Баната са жељом да се што пре поново сретну са конкретим резултатима.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су председници општина Панчево, Вршац, Ковин, Алибунар, Ковачица, Бела црква и Опово са својим сарадницима, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Јужнобанатског управног округа.

Присутнима се обратио и председник Академијског одбора за село САНУ, Бранислав Гулан који је истакао „Нестајање села је и нестајање Србије. Хајде да одлучно станемо на пут томе а то можемо само удружени“ позвао је Гулан и истакао како се задругарство уводи и у школе и како једино коришћењем знања и нових технологија можемо опстати и наступити на страна тржишта.

Министар је у Пландишту отворио манифестацију 10. пландиштански сајам привреде, пољопривреде и туризма „Пландиште 018“ у оквиру кога се одржава и 4. Сајам социјалног предузетништва.

Кркобабић је рекао да је нови закон о социјалном предузетништву који би на прави начин третирао маргинализоване и угрожене социјалне групе стављајући у фокус пре свега достојанство сваког човека, императив и да су у новој години нужна издвајања из Буџета за те намене.

Ова једнодневна манифестација, осим пленарних излагача и гостију из иностранства, пружа и културно-уметнички програм уз промоције прехрамбених и занатских производа.

Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу Кркобабић у посети Јужнобанатском управном округу

20.04.2018.

Кркобабић у посети Јужнобачком округу

Младост и знање - покретачи задругарства

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа данас је посетио земљорадничку задругу „Профортун“ у месту Кисач, једну од оних којима су крајем прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Кркобабић у посети Јужнобачком округу

„Ово је прави пример како младост и наука удружени дају резултате“ поручио је Кркобабић. „Будућност српског аграра је у модерним технологијама, пажљивом одабиру сорти и успешном пласману на тржишта, а само удружени можемо стићи до тог циља“ рекао је министар и пожелео срећу у раду младим воћарима ове нове задруге.

Проф.др Зоран Кесеровић указао је на чињеницу да је извоз садног материјала перспектива српског воћарства „Морамо пратити дешавања у региону и усавршавати се јер без знања нема напретка“ рекао је професор и изразио велико задовољство што види младе људе удружене у истој идеји и успешној реализацији посла.

Директорка задруге „Профортун“ Мартина Јурик истакла је значај ове инвестиције за 8 младих задругара и 10 њихових коопераната. Она је рекла да сви с ентузијазмом обрађују својих 14 хектара под јабуком, 8 хектара под трешњом и 5 хектара под јагодом и да се за кратко време јавља још људи из овог округа који су заинтересовани за бављење воћарством. Занимљив податак је да са 3 хектара обрадивог земљишта под воћем може да живи четворочлана породица, а инвестицију у тај посао могуће је исплатити у року од пет година.

Земљорадничкој задрузи „Профортун“ у Јужнобачком управном округу, у коме већ успешно послује 149 задруга, додељено је из овог програма 5,7 милиона динара за куповину механизације и опреме за воћарство (палет бокс, воћарска колица, воћарске платформе, прскалица, атомизер, малчер таруп, ловац мраза).

Ова новооснована воћарска задруга, са задругарима претежно словачке националности уложила је око 6 милиона динара сопствених средстава за обртна средства неопходна за рад и набавку КНИП садница јабуке, а мало мање новца од тога добила је у оквиру прошлогодишњег Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије (у 2018. години за подршку задругама одвојено је у Буџету РС нових 825 милиона динара).

Планирани обим производње јабука ове године је око 11.000 килограма, а очекује се да за две године та производња нарасте и до 156.000 килограма, док задруга планира повраћај целокупне инвестиције у нередне четири године.

Кркобабић у посети Јужнобачком округу

17.04.2018.

Кркобабић и Хочевар: Мисија у служби достојанства човека

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој сусрео се данас у Палати Србија са монс. Станиславом Хочеваром, београдским надбискупом и метрополитом и разговарао на тему унапређења регионалног руралног развоја и поспешивања концепта задругарства а у циљу очувања села Србије.

Након састанка министар Кркобабић изјавио је “Данас смо разговарали о кључним стварима за Србију, а то је, пре свега, на који начин помоћи равномеран регионални развој земље. Сложни смо у уверењу да је развој задруга један од начина да се потпомогне останак становнштва у малим срединама и у наредном периоду ћемо деловати конкретно и активно на формирању нових задруга и оснаживању постојећих, како бисмо оснажили мале произвођаче, створили што боље услове за живот и останак младих у овим срединама”

Кркобабић и Хочевар: Мисија у служби достојанства човека

Министар је позвао надбискупа монс. Хочевара да уједине своје дугогодишње појединачне напоре и за развој социјалног предузетништва које је права шанса за маргинализоване и угрожене социјане групе.

Монс. Хочевар је председник хуманитарне организације Католичке цркве “Каритас” која је реализовала различите програме за заштиту сиромашног или угроженог становништва и помоћ социјално рањивим групама као што су стари или особе са инвалидитетом.

Једно од решења за сложене проблеме социјално рањивих слојева, у чијем центру је увек појединац са својим потребама су социјалне кооперативе, које у Европи имају завидни историјат и импресивне резултате, доказујући тако да је могуће а и неопходно да унутар сваке економије постоји однос хуманости и солидарности.

“Основно правилно социјалног учења и хришћанства је да људе обједињујемо” рекао је Хочевар и изразио  своје задовољство што ће имати прилике да сарађује са Кабинетом министра Кркобабића. “Породица је основ сваког друштва и ако млади буду остајали на селу и тамо формирали своје породице то ће бити на добробит свих. Наш задатак је да учинимо све да млади овде и сада имају своје достојанство” закључио је надбискуп и најавио у наредном периоду прве конкретне кораке заједничког деловања.

04.04.2018.

МИНИСТАР КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ НИШКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

Задругарство – развојна шанса југа Србије

Министар у Влади Србије, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, Милан Кркобабић, у оквиру своје посете Нишавском управном округу, отворио је данас у Великој сали Регионалне привредне коморе у Нишу стручно саветовање под називом „Подршка развоју земљорадничких задруга“.

Министар Кркобабић у посети Нишком управном округу

Ово саветовање у организацији Задружног савеза Србије, Задружног савеза Топличког и Нишавског округа, Организације за храну и пољопривреду Уједињених Нација и Европске банке за обнову и развој окупило је велики број стручњака из ових области, представнике Академијског одбора за село САНУ, преставнике министарстава, локалних самоуправа и представнике чак 30 задруга ових јужних округа.

На скупу су активно разматране мере за оживљавање задругарства у руралним подручјима, као и за обнову и очување српског села. Акција „500 ЗАДРУГА У 500 СЕЛА“ коју успешно од прошле године спроводи Кабинет министра Кркобабића оцењена је зачетком нове епохе српског задругарства.

„У Нишавском и Топличком округу у 2017. години ставили смо на ноге пет задруга. Ове године ћемо давати до 7,5 милиона динара за новоосноване задруге, до 15 милиона динара за старе и до 60 милиона динара за сложене задруге“ рекао је Кркобабић и најавио такво помагање и једне задруге на територији Косова и Метохије.

Министар је истакао како је овај крај погодан за здраву, органску производњу и да треба што више радити на брендирању производа и таквом њиховом пласману.

Овај скуп је наставак активне дискусије о нацрту Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2018. години, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.

Министар је своју радну посету Нишком управном округу наставио обиласком објеката у местима Доњи Матејевац и Малча где је посетио задружне објекте у овом крају и одржао састанак на тему сложених задруга са представницима локалне самоуправе и задруга.

Након тога Кркобабић је у просторијама Градске организације пензионера Ниш отворио први „Клуб за стара лица“ у Нишу. Овај клуб настао је као резултат иницијативе коју је ГОП Ниш покренула у сарадњи са центром за социјални рад „Свети Сава“ у склопу реализације Пројекта покретања и рада Клубова за стара лица на територији овог града, а све у циљу стварања услова за бољи статусни и материјални положај пензионера и старијих особа.

Министар Кркобабић у посети Нишком управном округу Министар Кркобабић у посети Нишком управном округу

30.03.2018.

КРКОБАБИЋ НА ЧЕТВРТОМ САЈМУ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ У НОВОМ САДУ

„За безбрижну старост“

Министар у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић свечано је отворио данас у Аули Новосадског сајма „IV САЈАМ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ“, манифестацију са слоганом „За безбрижну старост“ и обратио се присутнима речима „Ова манифестација постаје већ традиционална и ове године протиче у духу Ускршњих празника“.

Кркобабић на четвртом Сајму за пензионере у Новом Саду

Кркобабић је поручио да пензионери данас заслужују највећу пажњу и бригу и да с правом очекују да им примања буду редовна и сигурна, а рекао је да се у скорије време може очекивати и повећање пензија.

Посебно се обратио локалним самоуправама и трговинским ланцима „Пензионери су најлојалнији купци који годишње потроше готово пет милијарди евра на тржишту. Имајући то у виду не чуди и обавеза локалних самоуправа и успешних компанија да им обезбеде значајније попусте код куповина или измирења обавеза“.

Овај дводневни сајам са више од 60 излагача осмишљен је као место сусрета припадника старије популације где ће посетиоци имати прилику да се упознају са ресорним покрајинским и градским институцијама, организацијама, удружењима грађана, појединцима и фирмама које својим радом доприносе побољшању квалитета живота старијих суграђана различитим програмима, садржајима и погодностима који су им доступни на територији целе Србије.

Кроз презентације, изложбе и радионице биће представљене услуге у областима социјалне заштите, помоћи и неге у кући, здравља, едукације, волонтирања, здраве исхране, рекреације и хобија, стваралаштва, путовања, осигурања и безбедности као и из области правне заштите. Такође, посетиоци ће моћи да се упознају са бројним медицинским, фармаколошким и прехрамбеним производима, препаратима и услугама.

Кркобабић на четвртом Сајму за пензионере у Новом Саду

29.03.2018.

СУСРЕТ МИНИСТРА СА АСОЦИЈАЦИЈОМ ПОЉОПРИВРЕДНИКА

Кркобабић и Киш: Оснажимо мале!

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и рад јавних предузећа сусреo се данас у Палати Србија са представницима Асоцијације пољопривредника на челу са председником Управног одбора Мирославом Кишом.

Сусрет министра са Асоцијацијом пољопривредника

На састанку су активно разматране могућности и стратегије за унапређење регионалног руралног развоја кроз оживљавање и ширење задругарства, а у циљу опстанка српског села.

Мирослав Киш је изразио задовољство што је министар у Асоцијацији пољопривредника, као савезу интересно окупљених грађана, препознао поузданог и искреног партнера који ће ставити произвођача појединца у жижу интересовања, а то је управо и смисао задругарства.

“Задруге као организациони облик пословања једине пружају перспективу малом произвођачу. Учинићемо све да оснажимо мале” речи су министра.

Значај удруживања истакли су и Мирољуб Јанковић из организације Футошки купус и Ержебет Бата из Аграрне уније општине Кањижа, додајући да предстоји још увек рад на превазилажењу неповерења код наших домаћина, али да је једина шанса опстанка и успеха свих - заштита производа као локалних вредности и окупљање произвођача тих карактеристичних производа за заједнички наступ на тржиште.

Састанку су присуствовали и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ и Бранислав Гулан, члан тог Академијског одбора.

Академик Шкорић је похвалио иницијативу свих који стреме да ураде нешто корисно за своју породицу, друштво и државу као целину и саветовао даље гранско повезивање малих произвођача, заштиту брендова производа са одређених подручја а затим и тражење тржишта за те производе. “Петина тржишта Москве могла би се снабдевати Футошким купусом” подсетио је академик.

Сусрет министра са Асоцијацијом пољопривредника

28.03.2018.

ПОСЕТА МИНИСТРА ЗА РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ БРАНИЧЕВСКОМ ОКРУГУ

Кркобабић: Хлеб пре свега! Задруге су гарант.

„У Србији се годишње потроши 83 килограма хлеба по глави становника. Хлеб пре свега, а задруге су за то гарант“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом посете земљорадничкој задрузи „Голубац“ у Голупцу, једној од оних којима су у децембру прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

Посета министра за регионални развој Браничевском округу

Министар је у радној посети Браничевском округу истакао да су и поред природног богатства, лепоте овог краја и близине Дунава са свим предусловима за успешно бављење сточарством, пчеларством и рибарством, ове пограничне, рубне средине пусте. „Неопходно је оваквим конретним подстицајима створити услове за оживљавање села и останак младих у оваквим срединама“ рекао је Кркобабић.

Председник општине Голубац др Небојша Мијовић захвалио је министру на посети и објаснио како локална самоуправа у пољопривреди и селу види шансу за опстанак овог девастираног краја. Према речима Мијовића, општина се разним мерама бори са проблемима наталитета, конкретно Голубац броји тек 10 хиљада становника, а задругарство је прави пут да се људи определе за останак на својим имањима.

Директор ЗЗ „Голубац“ Славиша Радосављевић истакао је како је њихова задруга прави пример који потврђује значај инвестирања Републике Србије бесповратним средствима у мале произвођаче, јер је сада оснажена ова задруга спремна за сигурнији наступ и тржишну утакмицу.

Земљорадничкој задрузи „Голубац“ у Браничевском управном округу је прошле године, у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја РС учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за инвестиционе пројекте постојећих и оснивање нових задруга, додељено 6,2 милиона динара за пољопривредну механизацију (телескопски утоваривач, аутоматски влагомер) и опрему за пекарство (спирални миксер за тесто) које су присутни могли да виде у просторијама задруге.

Ова задруга основана је давне 1953. године, бави се откупом ратарских култура, снабдевањем ситних произвођача репроматеријалом за пољопривреду, а основна делатност им је производња хлеба и пецива. Задруга је са својих 20 задругара и 500 ситних коопераната до сада имала просечан годишњи приход од 120 милиона динара, а овом инвестицијом очекује се увећање приохода и квалитенији наступ на тржиште.

Посета министра за регионални развој Браничевском округу Посета министра за регионални развој Браничевском округу Посета министра за регионални развој Браничевском округу Посета министра за регионални развој Браничевском округу Посета министра за регионални развој Браничевском округу

22.03.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ СРЕДЊОБАНАТСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

ТОЧАК ЗАДРУГАРСТВА ПОКРЕЋУ МЛАДИ

„Хајде да вратимо живот на село, да га поново ставимо у жижу интересовања тако што ћемо младима дати могућност избора и реалне услове за останак“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у данашњој посети Зрењанину, центру Средњобанатског управног округа.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

На састанку одржаном у оквиру представљања Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја РС учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих, министар је подсетио да је од почетка пројекта „500 задруга у 500 села“ формирано чак 213 задруга што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић је нагласио да је укупан износ додељених средстава из програма Владе Србије намењеног задругарству у 2017. години, износио 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а за ову 2018. годину најавио је чак четири пута већи износ, нових 825 милиона динара, које ће држава издвојити за задруге.

„Тим средствима директно ћемо помоћи и до 70 постојећих и новооснованих задруга као и формирање 5 такозваних сложених задруга које ће настати повезивањем појединачних специјализованих задруга у сложене системе, а свакој је намењено до 500.000 евра.“

Градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић и начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић захвалили су министру на посети изразивши јасну жељу да локална самоуправа овог округа да своју подршку задругарству на северу Србије како би становништво овог округа које је претежно сеоско имало што боље услове.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су и председници општина Сечањ, Житиште, Нови Бечеј и Српска Црња са својим сарадницима, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Средњобанатског управног округа.

Присутнима се обратио и председник Академијског одбора за село САНУ, академик Драган Шкорић који је истакао како је САНУ иза себе имала 50 година покушаја да скрене пажњу јавности и држави о пропадању српског села, али се тек иницијативом министра Кркобабића приступило решавању овог, сада већ горућег проблема „Српско село је већ јако дуго у фази пропадања. Хајде да мотивишемо сељане да се уједине и тако створе услове за останак на селу“ позвао је Шкорић.

Након састанка министар је отворио манифестацију „Сајам земљорадничког задругарства и младих домаћина села Србије“ који се од 22-24. марта одржава у сајамској хали Медисон у Зрењанину речима „Села и млади Србије су будућност Србије“.

У оквиру ове тродневне сајамске смотре одржаће се бројне трибине и саветовања на тему пољопривреде и живота на селу са централним тематским скупом „Развој органске производње у Србији“. Организован је и целодневни културно-уметнички програм уз промоције прехрамбених и занатских производа, а присуство су потврдили представници ресорних државних и покрајинских институција, организација, кластера, удружења, образовних установа, пољопривредних предузећа и самосталних и удружених сеоских произвођача.

Кркобабић у посети Средњобанатском управном округу

16.03.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗАПАДНОБАЧКОМ ОКРУГУ

ЗАДРУГАРСТВО - СИГУРНА САДАШЊОСТ И ИЗВЕСТАН ПУТ У БУДУЋНОСТ

Министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа данас је посетио земљорадничку задругу „Агродунав“ у Каравукову код Оџака, једну од оних којима су почетком децембра прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

ЗАДРУГАРСТВО - СИГУРНА САДАШЊОСТ И ИЗВЕСТАН ПУТ У БУДУЋНОСТ

„Држава је оваквим конкретним подстицајима показала да је спремна да обновом задругарства јасно подржи опстанак и ревитализацију села, а самим тим и целокупну привреду наше земље. У овој години настављамо са још значајнијим подстицајима и очекујемо да пробуђено интересовање земљорадника за задруге ускоро практично покаже да је удруживање основа сваког бољитка “ поручио је Кркобабић

Директор задруге „Агродунав“ Стеван Станојковић истакао је значај ове инвестиције за 106 задругара и 40 њихових коопераната. Он је рекао да је ово први пут да је држава на опипљив, конкретан начин помогла овој задрузи и да ће овом инвестицијом задруга повећати приход и до 50 процената.

Председница општине Оџаци Латинка Васиљковић истакла је своје задовољство резултатима тимског рада кабинета министра ѕа регионални развој, локалне самоуправе и задруге и рекла да ће општина наставити да помаже овакве пројекте и у будућности како саветодавно тако и конкретним корацима, издавањем дозвола и сл.

Земљорадничкој задрузи „Агродунав“ у Западнобачком управном округу, у коме послује чак 135 задруга, додељено је из овог програма 12,5 милиона динара за куповину 50 јуница сименталске расе, док задружно стадо укупно чини 360 грла разних категорија. Ова задруга се већ деценијама, осим сточарством, успешно бави и воћарством, производњом семенских култура, а у свом саставу има и центар за дораду ратарских и повртарских култура.

Задруга је основан давне 1946. године, а задругари у овом саставу без прекида послују од 1998. године. Има годишњи промет од 6 милиона евра и пласира своје производе искључиво на домаће тржиште.

Новац је овој задрузи прошле године додељен у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, а ове године за те сврхе планирано је у Буџету РС нових 825 милиона динара.

ЗАДРУГАРСТВО - СИГУРНА САДАШЊОСТ И ИЗВЕСТАН ПУТ У БУДУЋНОСТ ЗАДРУГАРСТВО - СИГУРНА САДАШЊОСТ И ИЗВЕСТАН ПУТ У БУДУЋНОСТ

22.02.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ МЛАДЕНОВЦУ

ЗАДРУЖНИ ПРСТЕН ЗА СЕЛА БЕОГРАДА

Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа данас је посетио општину Младеновац и у разговору са многобројним мештанима села Рабровац и околних села, разговарао о оснивању задруга у селима ове општине.

 ЗАДРУЖНИ ПРСТЕН ЗА СЕЛА БЕОГРАДА

„У сваком селу Београда желимо бар једну задругу – ратарску, воћарску, сточарску, виноградарску..“ рекао је министар и најавио рад на аграрној мапи села Београда.

Кркобабић је говорио о значају 21 сеоског насеља и 5.200 пољопривредних газдинстава ове општине за читав град Београд и најавио формирање задружног прстена на територији Града, а у наставку и сложене задруге као логичан наставак развоја.

Министар је посетио домаћинства пољопривредника тог краја и обишао њихове пластенике под поврћем, а млади пољопривредник Иван Дамњановић из села Јагњила изразио је своју спремност да са неколицином својих пријатеља оснује специјализовану повртарску задругу и тако још једном на делу показао оптимизаам младих за опстанак живота на селу.

ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ

21.02.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЈАБЛАНИЧКОМ ОКРУГУ

ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ

„Уситњен посед је наша реалност, а удруживање и формирање задруга попут Зелене Звезде је императив времена. Зелена Звезда сада сија пуним сјајем!“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, приликом посете земљорадничкој задрузи „Зелена Звезда“ у Винарцу код Лесковца, једној од оних којима су у новембру прошле године додељена бесповратна средства Републике Србије намењена задругама.

 ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ

Министар се пре обиласка задруге састао са градоначелником Лесковца др Гораном Цветановићем који је захвалио министру на посети и истакао да локална самоуправа у пољопривреди и селу види читаву развојну шансу овог краја. Цветановић је изнео своје уверење да се савремени свет не може замислити без задруга које су предуслов за сваки рурални и економски развој.

„ Држава Србија је показала да је решена да враћање живота на село помогне конкретним средствима, пробудили смо свест о удрживању, наши домаћини су спремни да дају подршку и активно учествују и у следећем кораку, формирању сложене задруге у овом крају. “ рекао је министар

Директор ЗЗ „Зелена Звезда“ Ђорђе Мицић истакао колико је ова инвестиција значајна за 10 задругара, 40 њихових коопераната и њихове породице, па и све становнике овог краја. Он је рекао да ће овом инвестицијом задруга повећати приход и до 50 процената и да су се створили услови да запосле још 10 нових радника.

Земљорадничкој задрузи „Зелена Звезда“ у Јабланичком управном округу додељено је 10,4 милиона динара за пољопривредну мегханизацију (пољопривредни трактор, калибратор за сортирање округлих плодова поврћа, машину за паковање поврћа и готових производа и машину за убризгавање ђубрива)

Присутни су могли да виде како је у простору у власништву задруге, постављена и пуштена у рад нова механизација.
Ова задруга постоји од 2010. године, бави се искључиво ратарством - производњом свих култура поврћа, у сезони запошљава и 20 додатних радника дневно а задругари на 15 хектара затворене и отворене површине под поврћем произведу више од 1000 тона годишње.

Подсећамо, новац је додељен у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга, а ове године планирано је у Буџету РС нових 825 милиона динара у те сврхе.

ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА СИЈА ПУНИМ СЈАЈЕМ

26.01.2018.

КРКОБАБИЋ НА ЧАСУ РЕЗИДБЕ У ПРАКТИЧНОЈ ШКОЛИ ЗАДРУГАРСТВА У СЛАНКАМЕНУ

ЗНАЊЕ – СИГУРАН УЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ

Милан Кркобабић, министар у Влади Србије, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, присуствоваo је данас у ЗЗ Воћар Сланкамен у Новом Сланкамену практичном јавном часу резидбе воћака који је студентима и свим заинтересованима одржао проф.др Зоран Кесеровић, редовни професор пољопривредног факултета у Новом Саду и председник Друштва воћара Србије.

 КРКОБАБИЋ НА ЧАСУ РЕЗИДБЕ У ПРАКТИЧНОЈ ШКОЛИ ЗАДРУГАРСТВА У СЛАНКАМЕНУ

Како је познато, кабинет министра за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у оквиру акције Владе Србије „500 задруга у 500 села“, потписао је 9. августа 2017. године са ЗЗ Воћар Сланкамен споразум о дугорочној сарадњи на пројекту под називом „Практична школа задругарства“, на волонтерским основама за потребе свих заинтересованих садашњих и будућих задругара.

„Знањe и рад су сигуран улог за будућност и једини рецепт за боље сутра. Ова задруга са своја 42 задругара 6 различитих националности и 500 хектара задружног земљишта пример је који треба да следи цела Србија“ рекао је Кркобабић и најавио у овој години формирање сложених задруга као искорак у смислу обједињавања постојећих задруга у озбиљне привредне субјекте.

Министар је истакао да су овом пројекту, који је већ успешно афирмисан у прошлој години, изузетна подршка најумнији људи Академијског одбора за село САНУ, на челу са председником одбора академиком Драганом Шкорићем, као и уважени професори попут проф.др Кесеровића, највећег стручњака за развој воћарства у Србији.

Проф.др Кесеровић је одржао занимљив час резидбе и нагласио да су савремене технологије, избор воћних сорти и удруживање основе бољитка за српско воћарство. „Угледамо се на воћарство Европе и са неким регијама идемо раме уз раме. У последњих 15 година увећали смо принос код неких воћних врата чак 5 пута, захваљујући применљивој науци “ речи су професора Кесеровића

Никола Котарац, директор Земљорадничке задруге „Воћар Сланкамен“ захвалио је министру на иницијативи за Практичну школу задругарства и рекао да је прошле године била велика заинтересованост задруга из крајева попут Врања, Сенте, па чак и преко граница, из Босне. Нагласио је да ће њихова задруга дати све од себе да даље напредује и усавршава се.

24.01.2018.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

СРПСКО СЕЛО ОЧЕКУЈЕ СПАС

Настављамо борбу за задругарство, борбу за српско село!“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа у данашњој радној посети Ужицу, центру Златиборског управног округа.

 КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ УПРАВНОМ ОКРУГУ

На састанку одржаном у оквиру представљања Програма спровођења мера равномерног регионалног развоја РС учешћем државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих, министар је подсетио да је претходна година завршена изненађујућим бројем од 185 новооснованих задруга (што је више него у претходних 5 година заједно) а само за две недеље нове године настало је још пет, што је јасан показатељ успеха који је пројекат доживео, вративши на прави начин удруживање у Србију.

Кркобабић је нагласио да је укупан износ додељених средстава из програма Владе Србије намењеног задругарству у 2017. години, износио 196 милиона динара, чиме је потпомогнут рад 22 задруге у Србији, а за ову 2018. годину најавио је чак четири пута већи износ, нових 825 милиона динара, које ће држава издвојити за задруге.

„Српска Влада и српски парламентарци препознали су значај акције 500 задруга у 500 села и ове године ће износ опредељен из Буџета за ову намену бити значајно већи. Тим средствима директно ћемо помоћи и до 70 постојећих и новооснованих задруга“

Новина овог програма су такозване сложене задруге, које ће настати повезивањем појединачних специјализованих задруга у сложене системе, а свакој је намењено и до 500.000 евра.

Начелник Златиборског округа Димитрије Пауновић захвалио је министру на посети изразивши јасну жељу да се локална самоуправа овог округа укључи и да своју снажну подршку програму оживљавања задругарства и у овом делу Србије.

Од 64 задруге у овом округу тренутно њих 20 има некакав приход, а ситуација би се значајно могла поправити даљим удруживањем појединачних малих пољопривредних произвођача. Пауновић је изразио жељу да у овом округу види и једну успешну сложену задругу, за пример.

Радном састанку на трему задругарства присуствовали су и градоначелник града Ужица Тихомир Петковић, председници општина Прибој, Сјеница, Пријепоље, Бајина Башта, Нова Варош, Косјерић, Ариље и Пожега са својим сарадницима, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Златиборског управног округа.

Присутнима се обратио и сарадник Академијског одбора за село САНУ, Ристо Костов који је истакао како је САНУ иза себе имала 50 година неуспелих покушаја да скрене пажњу јавности и држави о пропадању српског села, али се тек иницијативом министра Кркобабића приступило решавању овог, сада већ горућег проблема. „Напокон смо на правом смо путу да стручњаке и знање ујединимо са српским сељаком на очигледну добробит свих.“

Након састанка министар је обишао пољопривредно газдинство Велимира Николића у селу Црквари, који се бави узгајањем малина. Николић је захвалио је министру на посети и приметио да су овакви подстицаји државе управо оно што је потребно да оснажи и повеже појединачне узгајиваче малине, као једног од најцењених производа са наших простора и тако отклони вишедеценијске познате проблеме малинара.

 

Погледајте старија саопштења

Резултати конкурса за доделу бесповратних средстава за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2018. години Јавни конкурс ради додељивања бесповратних средстава за земљорадничке и пољопривредне задруге у 2018. години на целокупној територији Републике Србије, а нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком, Пчињском управном округу и аутономној покрајини Косово и Метохија Резултати конкурса за доделу бесповратних средстава за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017.години Конкурс за доделу бесповратних средстава за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години Питања новинара Блица и одговори