Naslovna » Aktivnosti » Saopštenja

Saopštenja

29.06.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Ristić

Vratimo sjaj lovnom turizmu

Trofejni srndač iz Novog Kneževca - 14.000 evra!

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja povratnika iz inostranstva u šta da ulože svoj novac, posle konsultacija s profesorom Novosadskog univerziteta dr Zoranom Ristićem, visokospecijalizovanim stručnjakom za lov i lovni turizam i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ističu da je lovni turizam i farmski uzgoj divljači isplativ posao.

 Vratimo sjaj lovnom turizmu

Lovni turizam je specifična privredna grana, čiji razvoj može znatno da utiče na povećanje prihoda seoskog turizma. U Srbiji postoje odlični uslovi i veliki neiskorišćeni potencijali za razvoj lovnog turizma, visokokotirani u svetskim razmerama. Takve ocene ilustruje događaj iz 2017. godine, kada je u Novom Kneževcu odstreljen najskuplji trofejni srndač na svetu u istoriji lovnog turizma, za koga je strani lovac turista iz Švajcarske platio 14.000 evra. U Bačkom Monoštiru je odstreljen trofejni jelen koji je osvojio titulu svetskog prvaka.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava potrebu prilagođavanja propisa u korist domaćina, malih poljoprivrednih gazdinstava, koje će se udružiti:
„Činjenica da je Srbija na svetskoj mapi lovišta zanimljiva destinacija i da je sada prihod od lovaca-turista na ovim istim prostorima manji za čak 7-8 puta, nego pre 30-40 godina, jasno ukazuje da postoje veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu. Potrebno je da država znatno smanji uslov za registraciju lovišta, koji sada iznosi 2.000 ha i da istovremeno poveća podsticaje za uzgoj zečeva, fazana i druge divljači. I, pre svega, za formiranje lovišta da daje u zakup na duži vremenski period neiskorišćeno državno zemljište. Posebna šansa je u uzgoju jelena lopatara, čije meso važi za najkvalitetnije na svetu, a prerađevine višestruko povećavaju zaradu. U Austriji postoji na stotine, a u Nemačkoj oko hiljadu farma jelena – lopatara. A u Srbiji, zbog oštrih veterinarskih propisa, ne postoji nijedna privatna farma za odgoj te najisplativije vrste jelena!? Jedinu pravu šansu u ozbiljnoj i profitabilnoj utakmici lovnog turizma, poljoprivredna gazdinstva imaće samo ako se udruže! Računamo na iskustvo, energiju i nesporni preduzetnički duh naših povratnika.“
Gazdovanje na oko 90 odsto teritorije Srbije pripada lovačkim udruženjima, a 10 procenata javnim preduzećima

U lovačkom savezu cetralne Srbije ustanovljeno je 38 lovišta sa kojima gazduju 38 lovačkih udruženja na površini od 1.2 miliona ha. Bave se uzgojem sitne i krupne divljači. JP Srbijašume koristi 44 lovišta ukupne površine 488.000 ha. Imaju 13 ograđenh lovišta površine oko 4.600 ha na kojima gaje sve vrste krupne divljači: jelena, jelena lopatara, muflona, divlju svinju. U svim lovištima imaju oko 16.000 grla krupne divljači sa godišnjim odstrelom od 2.200 grla. Raspolažu i sa dve fazanerije kapaciteta 25.000 fazanskih pilića, a trenutna proizvodnja je 15.000 fazanskih ptica. Smeštaj lovaca turista je u 17 lovačkih kuća kapaciteta oko 250 ležajeva.
AP Vojvodina ima 152 lovišta na površini od 2,25 miliona hektara. Lovačka udruženja, njih 120, gazduju na površini od 2 miliona ha. Na ribnjacima je ustanovljeno 13 lovišta ukupne površine 9.250 ha. JP Vojvodina šume gazduje sa 17 lovišta ukupne površine oko 110.000 ha od kojih je ograđenih lovišta na 27.500 ha. U gotovo svim lovištima imaju lovačke domove za smeštaj lovaca turista. U ograđenim lovištima se uzgajaju sve vrste krupne divljači. JP Nacionalni parku „Fruška Gora“ gazduje lovištem ukupne površine 25.500 ha i bavi se uzgojem krupne i sitne divljači. Ima i ograđeno lovište „Vorovo“ u kojem gaju muflona, jelena lopatara i divlju svinju. Vojska Srbije ima lovišta Morović i Karađorđevo u kojem gaji sve vrste krupne divljači.

Na celoj teritoriji Republike postoji samo jedno privatno lovište „Eko agri“ kod Bele Crkve u AP Vojvodini na površini od 2.400 ha. Nema ih više jer prema važećim propisima za sticanje statusa korisnika lovišta neophodno je posedovati površinu od najmanje 2.000 ha, što je poseban problem u centralnoj Srbiji.

Profesor dr Zoran Ristić podseća na zlatna vremena lovnog turizma u Srbiji, kada je u periodu 1970-1990 godina u našu zemlju dolazilo 7.000-10.000 lovaca-turista i kada je prihod (preračunat u evre) iznosio oko 11,5 miliona evra godišnje. Od toga je samo promet od sitne divljači u lovačkim udruženjima dostizao 7-10 miliona evra. Dolazili su lovci iz: Italije, Španije, Nemačke, Austrije, Francuske, Velike Britanije, Grčke... Godišnji prihod samo od odstrela fazana iznosio je 300.000-500.000 evra (11 evra po fazanu), 165.000-330.000 evra za zečeve (33 evra po grlu), oko 400.000 evra od prodaje 2.000 srna i lanadi. Samo od prodaje trofeja (rogova) srndači zarađeno je 300.000 evra (prosečno po oko 250 evra). Po 150.000-300.000 evra je bio prihod od lova na grlice i gugutke i isto toliko na prepelice itd. I još je od taksi za ulazak u lovišta (usluge lovočuvara i pratilaca u lovu) zarađivano blizu 200.000 evra godišnje. Danas Srbija od lovnog turizma (krupne i sitne divljači) zaradi svega 1-1,5 miliona evra godišnje.
Profesor Ristić podseća da je pre više decenija Srbija u lovišta unosila 800.000-900.000 fazanskih pilića, dok je danas taj broj gotovo četiri puta manji. Mnogo veća bi trebalo da budu i ulaganja u lovišta kroz veštačku proizvodnju zečeva, poljskih jerebica, divljih pataka i druge sitne divljači.
Pored već postojećih staništa gde je razvijen lovni turizam (Beograd, Lazarevac, Mladenovac, Lapovo, Kragujevac, Novi Kneževac, Subotica, Sombor, Nova Crnja, Bačka Topola, Niš, kao najbogatija oblast sa prirodnom populacijom autohtone rase poljskih jerebica), odlični uslovi za razvoj lovnog turizma postoje i na Kopaoniku, gde mogu da se gaji i evropski bizon, okolini Vranja, Aranđelovca, Niša, u Jižnom Banatu i delu Srema – svuda gde ima prirodnih izvora vode.
Kako navodi prof. dr Zoran Ristić, četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo svoju egzistenciju bi moglo da obezbedi uzgojem 100 jelena lopatara. Preporučuje da se u taj posao krene nabavkom matičnog stada 20 jelena (3-5 mužjaka i 15-17 ženki), koje će nakon četiri godine da naraste na oko 100 grla. Za nabavku 20 jelena neophodno je uložiti oko 10.000 evra, a za ogradu na 2-5 ha livada i šuma potrebno je još oko 2.000 evra. Za kopanje bunara potrebno je izdvojiti od 200 evra (u Vojvodini), 1.000 (u brdima) i 2.000 evra (u planinskim predelima). Vraćanje uloženog može se očekivati za oko pet godina ili ranije ako se poljoprivrednici udruže i ne prodaju sirovo, već prerađeno meso. Sa 100 grla jelena lopatara, godišnji prihod može da bude 12.000-13.000 evra. Isplative su još farme: fazana, jerebica, divljih pataka...
Akademik Dragan Škorić ističe da se ubuduće mora strogo voditi računa o upotrebi hemijskih sredstava – pesticida, kako se ne bi ponavljali tragični slučajevi trovanja srna (Nova Crnja 2018) i druge divljači na celoj teritoriji Republike Srbije.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge građane da ozbiljno razmisle o ulaganju  svojih sredstava u farmski uzgoj divljači, da se temeljito konsultuju sa vrhunskim stručnjacima iz ove oblasti, poput prof. dr Zorana Ristića, da se opredele za zasnivanje matičnog stada ili jata, ali i da ne ostanu na tome, već da krenu i u više faze prerade, čime znatno podižu profitabilnost ulaganja. Istovremeno, u specijalizovanim prerađivačkim pogonima omogućiće i zapošljavanje određenog broja, pre svega mladih ljudi, u svojim lokalnim sredinama. Nacionalni tim za preporod sela Srbije podseća uvažene povratnike i cenjene domaćine Srbije da će u svemu tome imati punu podršku države Srbije i lokalnih samouoprava. Posebno ističe spremnost naučne zajednice - Akademijskog odbora za selo SANU da im u tom izazovnom i neizvesnom poduhvatu nesebično pomognu.

 Vratimo sjaj lovnom turizmu

18.06.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i magistar Milenković

I gljive donose dobru zaradu

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja povratnika koji žele da ulažu u gajenje gljiva, posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom za tu oblast magistrom Ivankom Milenković, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da ulaganje u proizvodnju gljiva može da bude isplativ posao.

 I gljive donose dobru zaradu

Gljive su velika grupa raznovrsnih organizama koje čine posebno carstvo živog sveta Mycota, različito od biljaka, ali i od životinja. Određene vrste gljiva ljudi upotrebljavaju kao hranu koristeći njihova plodonosna tela koja sakupljaju u prirodi ili ih uzgajaju. Carstvo gljiva broji milione vrsta i bez njih život bi bio nezamisliv, jer se gajenjem gljiva rešava problem prirodnog otpada: ono što je otpad u jednom procesu proizvodnje, u drugom je sirovina. U svetu se uzgaja svega oko 100 vrsta jestivih gljiva, najviše na Dalekom istoku. Kod nas je ozbiljniji uzgoj samo šampinjona i bukovače i vrlo retko ši takija. Šampinjoni su najpopularnije gajene gljive koje jedino potiču iz Evrope, sve ostale su sa tla Dalekog istoka, pre svega iz Kine.
Prema informaciji Privredne komore Srbije, Republički zavod za statistiku Republike Srbije ne prati proizvodnju pečuraka u zaštićenom prostoru. Na osnovu grube lične procene mr Ivanke Milenković, bazirane na proceni proizvodnje komposta za proizvodnju šampinjona, godišnja proizvodnja u Srbiji, iznosi 3.500-4.000 tona šampinjona. Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u 2017. godini je, zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima, sakupljeno 9.441 tona pečuraka iz prirode, a 2018. godine 9.203 tone, što je tri puta više u odnosu na 2015. godinu, kada je sakupljeno svega 2.896 tona.
U periodu 2015-2019. godina, Republika Srbija je prosečno godišnje izvozila pečuraka u vrednosti od oko 5,2 miliona evra i to na tržišta: Italije, Nemačke, Švajcarske, Austrije. Najveći udeo u izvozu imaju pečurke koje se sakupljaju iz prirode i to: lisičarke sveže i rashlađene, vrganji sveži, rashlađeni i sušeni. Tokom 2017. godine Srbija je samo u Rusku federaciju izvezla 3.647 tona i inkasirala 4,3 miliona evra, najviše izvozom pečurke roda Agaricus. Uvoz pečuraka je neoporedivo manji: Srbija na godišnjem nivou uveze oko 20 t pečuraka. U 2019. godini za uvoz pečuraka je plaćeno više od 70.000 evra. Pečurke roda Agaricus se najviše uvoze iz Hrvatske, dok se lisičarke uvoze iz Bugarske.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da svoju šansu za zasnivanje isplative proizvodnje gljiva, budući i sadašnji proizvođači mogu da uvećaju ako se udruže u zadruge:
„Podaci da je izvoz pečuraka Srbije veći za čak 75 puta od uvoza deluje optimistički. Ali, činjenica da najveći deo našeg izvoza čine gljive sakupljene iz prirode i da količina tih gljiva drastično varira iz godine u godinu u zavisnosti od vremenskih uslova, jasno nas upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju gljiva u kontrolisanim uslovima. Na putu do konačnog uspeha i dobre zarade naši domaćini bi trebalo da se udruže u specijalizovane pečurkarske zadruge, u kojima će imati istinsku šansu da gljive prerađuju i malim dopadljivim pakovanjima osvajaju evropsko i svetsko tržište. Samo udruženi će moći lakše i brže da kupe dehidrator, koji će im pomoći da produže rok trajanja šampinjona, biraju kupca i ne zavise od nakupaca i prekupaca.“

Dr Boris Ivančević, savetnik u Prirodnjačkom muzeju Srbije podseća na osamdesete godine 20. veka, kada je tadašnja Jugoslavija bila izvoznik br. 1 sušenih vrganja na svetu, a najveći deo je dolazio upravo iz Srbije - najviše iz južnih, ali i iz drugih oblasti, Šumadije i zapadne Srbije. Najvažnije vrste koje se prikupljaju su: vrganj, lisičarka, nekoliko vrsta mlečica, crna truba i začinska vrsta vilinski klinčić. Postoje i podzemne gljive koje se u Srbiji sve više sakupljaju uz pomoć posebno dresiranih pasa. To su nadaleko čuveni tartufi, koji se mogu proizvoditi na poluveštački način na plantažama sa posebnim sadnicama drveta, čiji se rod može očekivati nakon 8-10 godina. Ipak, naglašava dr Ivančević, prikupljanje gljiva iz prirode u komercijalne svrhe ne može obezbediti egzistenciju poljoprivrednog gazdinstva, prvenstveno zbog variranja u količinama koje se mogu sakupiti različitih godina, kao i variranja njihovih cena.
Da proizvodnja jestivih gljiva u kontrolisanim uslovima, koja nije radno zahtevna delatnost,  može da bude isplativa za poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji, ilustrije nam mr Ivanka Milenković, visokospecijalizovani stručnjak za gljive, koja je znanje sticala na univerzitetu Vagenigen u Holandiji. Sada je na čelu edukativno-proizvodnog centra „Eko fungi“ u Padinskoj skeli, koji svake godine poseti 30-ak studenata iz celog sveta, najviše iz: Japana, Tajvana, Kanade, Afrike, zemalja EU – Holandije, Belgije, Grčke, Hrvatske... Studenti dolaze da vide skladan spoj niskobudžetnih tehničkih i tehnoloških rešenja uz visoku primenu znanja, koji u zaokruženom procesu proizvodnje, počev od komposta do dehridriranih šampinjona, daje kvalitet i donosi zaradu. O tome svedoči organska proizvodnja oko 100 tona sirovih šampinjona godišnje (na oko 1.700 m2 sa ukupno 12 zaposlenih) i 30 tona bukovače, od čega se proizvede 8-10 t dehidriranih šampinjona i oko 2 t bukovače. I sve se to izveze u Dansku i Belgiju, a očekuje se izvoz u Kuvajt i Veliku Britaniju.
Prema rečima mr Milenković, četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji u postojećem prostoru može da ima održivu proizvodnju šampinjona na površini od najmanje 400 kvadrata (radi obezbeđenja 4 gajne jedinice od po 100 m2) za šta je neophodno uložiti oko 67.000 evra. Od toga oko 16.000 evra je potrebno investirati u sisteme za ventilaciju i klimatizaciju, koji moraju da budu instalirani na jednom mestu, zatim oko 10.000 evra u stalaže (čija visina zavisi od visine objekta, a obično se kreće 3-4 nivoa) i oko 4.000 evra za izolaciju, osvetljenje i sitne građevinske radove – čime ukupna investicija za opremanje objekta iznosi oko 30.000 evra. Na to treba dodati i varijabilne troškove: za obezbeđivanje neophodnih 200 tona komposta godišnje potrebno je uložiti još oko 20.000 evra, čime ulaganja prve godine dostižu oko 50.000 evra. Još 17.000 evra neophodno je za kupovinu 80 m3 pokrivke, električnu energiju, vodu i rad četiri radnika. Na primeru poljoprivrednog gazdinstva članovi gazdinstva umesto za mesečnu plate rade za zajedničku dobit na kraju poslovne godine. Za kupovinu dehidratora neophodno je uložiti još 30.000 evra.
Od 400 m2, u pet turnusa godišnje koji se obnavljaju na 2-2,5 meseca, može se očekivati godišnja proizvodnja oko 40 tona šampinjona. Domaćinstvo svoj optimalni model poslovanja može naći ako šampinjon prodaje samostalno na zelenim pijacama ili maloprodajama, čime može da ostvari cenu od oko 1,8 evra za kilogram (veću cenu za oko 0,5 evra/kg u odnosu na veleprodajne). Prema rečima mr Ivanke Milenković realno je očekivati vraćanje uloženog za oko tri godine.
Prema kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP) koju nam je dostavio direktor te ustanove prof. dr Jonel Subić, varijabilni troškovi u proizvodnji šampinjona iznose 19,79 evra/m2, dok su ukupni prihodi 41,38 evra/m2. Bruto zarada je 21,59 evra/m2, što na površini od 400 m2 iznosi 8.636 evra. Za podrumsko gajenje šampinjona na 250 m2 gde je angažovan rad dva člana gazdinstva, potrebno je uložiti 19.780 evra, godišnja bruto dobit iznosi 21.827 evra (bruto dobit po 1 evru uloženog kapitala je 1,10 evra), a rok vraćanja kapitala: 1 godina i dva meseca. Prema kalkulaciji IEP, investiciono ulaganje u program uzgajanja bukovače u plasteniku na 100 m2 neophodno je uložiti 2.538 evra, godišnja bruto dobit je 1.269 evra (bruto dobit po 1 evru uloženog kapitala: 0,50 e), a uloženi kapital se vraća za dve godine i jedan mesec.

Akademik Dragan Škorić izražava zadovoljstvo što je edukativno-proizvodni centar „Eko fungi“ uspostavio saradnju sa Fondom UN na univerzitetu u Tokiju i da je to dobar primer spoja nauke i prakse za sadašnje i buduće odgajivače gljiva. Posebno naglašava značaj organske proizvodnje i činjenicu da je isplativo prerađivati gljive, a ne prodavati ih sirove.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u proizvodnju gljiva, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovane zadruge za gajenje gljiva, koje će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim pečurkarskim proizvodnim centrima, uz savete o tome kako se udružiti u zadrugu.

 I gljive donose dobru zaradu  I gljive donose dobru zaradu  I gljive donose dobru zaradu

16.06.2020.

Krkobabić u poseti Srpskom Itebeju u opštini Žitište

Ništa ne uspeva kao uspeh

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić posetio je danas banatsku opštinu Žitište gde je u selu Srpski Itebej otvorio „Prvu letnju zadružnu školu“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima u zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ i praktičnim obilascima nekoliko uspešnih zadruga Vojvodine, pohađaće 54 učesnika sa teritorije čitave AP Vojvodine i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima.

 Ništa ne uspeva kao uspeh

Krkobabić je, govoreći o razvoju zadrugarstva i nespornom uspehu projekta „500 zadruga u 500 sela“, istakao
„Ovo je put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalje. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalja Evrope. Ova uspešna zadruga može da posluži kao dobar primer za svako veće selo. Ovde se vidi, čuje i oseća uspeh. Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh.“

ZZ „Mrkšićevi salaši“ posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 314 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi.

Ministar je istakao da je Vlada Srbije spremna da podrži ulaganja u zadruge, da je uz transfer znanja i tehnologija ovo recept za opstanak seoskih sredina i pozvao povratnike iz inostranstva da razmisle o ulaganjima u poljoprivredu, na osnovu stručnih saveta članova Akademojskog odbora za selo SANU.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da su zadrugama potrebni mladi, stručni ljudi i da oni danas imaju mogućnost da ostaju i zapošljavaju se u svojim sredinama. Jovanov je zahvalio ministru Krkobabiću na zalaganju i istakao  da je Vlada Republike Srbije proteklih godina napravila istorijski korak napred u zadružnom sektoru, davanjem bespovratnih podsticajnih sredstava zadrugama.

 Podsećamo, za tri godine osnovano je 715 novih zadruga, a država je direktno pomogla rad 152 zadruge sa ukupno 1,7 milijardi dinara za nabavku opreme, mehanizacije, matičnih zasada, osnovnog stada itd.

 Ništa ne uspeva kao uspeh  Ništa ne uspeva kao uspeh  Ništa ne uspeva kao uspeh  Ništa ne uspeva kao uspeh

09.06.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Keserović

Pet zlatnih voćki Srbije

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima da ulažu u voćarstvo, javio se veliki broj zainteresovanih sa pitanjem u koje voćne vrste da investiraju? Konsultujući vrhunskog stručnjaka za tu oblast profesora dr Zorana Keserovića, člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar Krkobabić i akademik Škorić poručuju da je najisplativije ulagati u proizvodnju: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešanja. Podsećaju da se voćarstvo pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. Pored toga, voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošljava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.

 Pet zlatnih voćki Srbije

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto. Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara. Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što govori da se moramo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti. Među prvih 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda u 2017. godini nalaze se 3 voćne vrste: malina na 3. mestu sa vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na 4. mestu sa 122,4 miliona dolara i smrznuta višnja na 8. mestu sa 59,2 miliona dolara. Takođe, u 2018 godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da je šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge:
„Činjenica da se Nacionalnom timu za preporod sela Srbije javilo na desetine povratnika iz inostranstva zainteresovanih da ulažu u voćarstvo svog zavičaja, jasno govori da su ljudi prepoznali tu granu poljoprivrede kao visokoprofitabilnu. Evo, ilazimo im u susret i, konsulutujući nauku, upućujemo ih da ulažu u najisplativije voćne kulture. Pored unosa znanja, povratnici i svi drugi zainteresovani sve više shvataju da će lakše i jeftinije proizvesti i brže i skuplje prodati ako se udruže. U Srbiji imamo više kvalitetnih voćarskih zadruga kao što su „Agro eko voće“ u Arilju, koja je počela proizvodnju odličnih sokova od maline, jagode i jabuke i Složenu zadrugu „Složni voćari“ iz Novog Slankamena, koja je velike zalihe jabuka prodala po tri puta većoj ceni zahvaljujući zadružnom kalibratoru. To mogu samo zadruge i udruženi poljoprivrednici – zadrugari i kooperanti. Naš cilj je da jednog dana u Srbiji imamo voćarsku zadrugu – giganta, poput španskog „Anekoop“-a, koji okuplja 27.000 farmera Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja.“

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 ha, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.

Profesor Keserović navodi da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima. Dugoročni cilj nam je izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija.

Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po ha. Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i: višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šljiva, kupina i breskva.

Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji. Po 1 ha računajući zemljište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kg su oko 2 evra. Po ha može da se ostvari i do 18 tona Cena borovnice u poslednje 3 godine kod vrhunskih proizvođača je bila u proseku oko 5,5 evra. Kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos 9-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u 5 godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje 1 ha borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra.

Jabuka je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. Jabuka je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo ljudskog rada - oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 eura, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Republika Srbija AP Vojvodina daju oko 50 odsto. Investicija se otplaćuje od 5. do 6. godine. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000-12.000 eura po ha, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55-60 tona. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona. Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više.

Kod jagode u savremenoj tehnologiji uzgoja na gredicama i foliji investicija po ha iznosi oko 15.000 evra, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 evra po godini, zavisno od sezone. 2020. godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni. Ove godine sorta jagode Kleri na nekim plantažama imala je prinos i do 25 tona po ha, a prosečna cena je bila oko 1,5 evra.

Kod maline za zasnivanje zasada sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po ha. Sa prinosom od 12 tona po ha i sa prosečnom cenom od 1,6 evra investicija se otplaćuje u 4-toj godini, ako se ne računaju podsticaji države.

Kod trešnje investicije u savremene zasade sa protivgradnim sistemom, fertiirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5 iznosi 40.000-45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Vraćanje uloženih sredstava je u 5-6. godini. Može da se ostvari prinos 12-15 tona po ha. Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju je oko 1,9 evra. Troškovi proizvodnje su oko 55 odsto.

Za sve ove voćne vrste važno je da su posađene u odgovarajućim agroekološkim uslovima kako bi otklonili štete od niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.

Akademik Škorić ističe da je za ekspanziju voćarstva u Srbiji u prethodnoj deceniji zaslužno znanje, udruživanje u zadruge i podsticajne mere republičkih i pokrajinskih institucija za nove tehnologije prilagođene klimatskim promenama.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije obaveštava zainteresovane povratnike i druge građane koji planiraju da ulažu u voćarstvo da će na njihov zahtev organizovati posete najuspešnim voćarskim zadrugama u Srbiji, uz stručne savete kako se mogu udružiti.

 Pet zlatnih voćki Srbije

01.06.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesori Ostojić i Topisirović

Sir sa „pasošem“ – unosna proizvodnja

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u proizvodnju sireva, a posle konsultacija sa profesorom dr Ljubišom Topisirovićem, biohemičarem molekularne biologije i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i profesorom dr Mihailom Ostojićem, tehnologom za sireve i članom Razvojne akademije poljoprivrede Srbije, poručuju da je ulaganje u proizvodnju sireva veoma isplativo. Sirarstvo je zanat i umetnost proizvodnje u kojoj je zarada najmanje dva-tri puta veća od prodaje sirovog mleka.

 Sir sa „pasošem“ – unosna proizvodnja

Da je tako potvrđuje činjenica da poslednjih desetak godina u Evropi postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju 500–5.000 litara mleka na dan sa svojih i farmi drugih proizvođača mleka. U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan, kojih je u našoj zemlji do pre nekoliko godina bilo više od 200, smanjen je na manje od 100 aktivnih, jer su smanjeni broj muznih grla i proizvodnja mleka, a povećan broj staračkih domaćinstava.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede, u Srbiji je u 2019. godini ukupan broj muzenih grla iznosio: 427.000 krava, 106.000 ovaca i 99.000 koza. Pomuzeno je 1,509 milijardi litara kravljeg mleka, 11 miliona litara ovčijeg i 31 milion kozjeg mleka. Otkupljeno je 5.089 kg tvrdih sireva, kačkavalja, trapista i sl i mekih sireva – beli sir u kriškama 44.845 kg. Na zelenim pijacama prodato je 39.160 kg maslaca (butera), 2.138.221 kg kajmaka (skorupa), 11.781.831 kg svih vrsta sireva i 1.280.540 kg ostalih mlečnih proizvoda.
U 2019. godini ukupno je uvezeno mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselo-mlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde 84.966.735 kg u vrednosti 95.446.756 evra. Uvezeno je 7.769.571 kg sira i urde za šta je plaćeno 29.975.224 evra. Istovremeno iz Srbije je ukupno izvezeno 99.873.256 kg mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 84.102.579 evra. Izvoz sira i urde dostigao je 15.789.200 kg u iznosu 47.587.384 evra.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šanasa ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge:
„Podatak da u ne baš povoljnom ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu mleka i mlečnih proizvoda, izvozimo više sira i urde za čak 17,6 miliona evra nego što uvozimo, govori da Srbija ima velike potencijale u toj privrednoj grani. Imamo sjajne naučne radnike, prednosti specifičnog domaćeg podneblja, vredne domaćine, a nemamo nijednu registrovanu siraru – specijalizovanu proizvodnju za pravljenje sireva i to sa zaštićenim geografskim poreklom. Tradicionalno mlekarstvo ćemo očuvati kroz manufakturnu proizvodnju autohtonih proizvoda, čime ćemo stvoriti šansu za izvoz karakterističnih vrsti sireva sa našeg podneblja. Tu misiju u okviru svoje sirare i svog poljoprivrednog gazdinstva mogu da realizuju proizvođači specijalnih sireva samo ako se udruže u specijalizovane zadruge za proizvodnju sireva.“

Profesor dr Mihailo Ostojić ističe da su naše bake znale da naprave sir, koji je završavao u porodičnoj ishrani ili na zelenim pijacama. Na žalost to nije pokretač biznisa jer nema specifičnosti proizvodnje, karakteristike podneblja i različitosti od standardnih industrijski proizvedenih sireva.
Profesor Ostojić ističe da se zadružna mlekara može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda. Za održivu proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno (proizvodnja oko 50 muznih krava) od čega se dnevno dobije oko 140 kg sira u kriški ili oko 100 kg polutvrdog sira (kačkavalja) ili godišnje 36,5 tona sira. U proizvodnji ovčijeg sira neophodan minimum je 500 grla muznih ovaca sa maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kg sira dnevno. Za održivu proizvodnju kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza sa prozvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom 8-10 kg sira dnevno. U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za 3-5 godina što zavisi od toga da li proizvođač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko. Objekti za izradu sira mogu da budu zanatske radionice (porodična varijanta), mini mlekare (kada se prerađivač ne bavi proizvodnjom mleka, već ga otkupljuje od kooperanata) i zadružna mlekara (zadrugari udružuju kapital sa osnovnim stadom i proizvedenim mlekom, sa objektima koji odgovaraju za tu namenu). Oprema za mini mlekaru u zanatskoj radionici košta 3.000-5.000 evra. Oprema za zadružnu siraru košta 20.000-50.000 evra zavisno od kapaciteta i stepena automatizacije. Neophodno je da zadružna sirara ima: 1-2 laktofriza za prijem mleka, 1-2 duplikatora (sudovi za preradu mleka u sireve), jednu predpresu, kalupe i prese, posude za salamurenje i prostor za zrenje i negu sira (hladnjača). Srbija poseduje respektabilnu industriju koja proizvodi mlekarsku opremu. Povoljna je okolnost što u Srbiji postoji tržište kvalitetne polovne opreme, gde se mogu postići znatno niže cene.
Naš narod deli sireve na bele (kriška i slični sirevi) i žute (kačkavalj i slični sirevi). Za krišku-sir je potrebno 6-8 litara, a za kačkavalj od 10-12 litara kravljeg ili kozijeg mleka, dok je učešće ovčijeg mleka do 30 odsto niže.

Profesor dr Ljubiša Topisirović naglašava da je većina sireva izrađena od nepasterizovanog mleka i da sastav populacije bakterija mlečne kiseline (BMK) u njima direktno zavisi od prisustva tih bakterija u sirovom mleku i okolini u kojoj se sir proizvodi. Shodno tome, ovi autohtoni sirevi sadrže specifične BMK koje postoje u ekološkim lokalitetima gde se oni proizvode. BMK daju osnovu za konstrukciju starter kultura za dobijanje autohtonih sireva visoke vrednosti sa deklaracijom određenog geografskog porekla. Do sada je urađena analiza BMK sireva proizvedenih u domaćinstvima na tradicionalan način na lokacijama: Regionu Karpatske Srbije, Valjevskih planina, Starog vlaha, Kopaonika, Stare planine i Regionu Vlasinske visoravni. Takvim pristupom se obezbeđuje da proizvedeni sir ima svoj „pasoš“, odosno specifičnu prepoznatljivost. Takav sir bi nosio ime regiona u kome je proizveden. U Srbiji sledeći sirevi imaju oznaku geografskog porekla: Krivovorski kačkavalj, Homoljski ovčiji sir, Homoljski kozji sir, Homoljski kravlji sir, Svrljiški kačkavalj, Staroplaninski kačkavalj, Sjenički ovčiji sir, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Somborski sir, Zlatarski sir, Sjenički kravlji sir, Svrljiški kravlji sir.
Akademik Škorić se zalaže za osnivanje Instituta za sireve i podseća da Srbija ima naučne i stručne kadrove sa licencama inženjerske komore Srbije, koji su sposobni da projektuju zadružne mlekare, uvode nove tehnologije i marketinški obrade tržište. I da građani Srbije imaju mogućnost da svakog dana konzumiraju drugu vrsta sira.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u sirarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane sirarske zadruge koje će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

 Sir sa „pasošem“ – unosna proizvodnja

26.05.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Đermanović

Živinarska farma i na okućnici donosi zaradu

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u živinarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom za tu oblast profesorom Vladanom Đermanovićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju povratnicima da ulaganje u živinarstvo može da bude isplativo.

 Živinarska farma i na okućnici donosi zaradu

Osnovna prednost živinarske proizvodnje je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti. Držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine. Maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednje dve decenije stekli su se uslovi za organizovanje manjih i srednjih farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent ndustrijskoj farmskoj proizvodnji.

Prema popisu poljoprivrede od 2018. godine od ukupno 564.541 gazdinstvo čak 88 odsto ili 496.796 gazdinstava gaji živinu i to 1-49 grla. Ukupan broj živine u Srbiji 2018. godine je iznosio 23.184.387 grla, od čega 97,2 odsto čine kokoške. Od toga je brojlera 51 procenat ili 11.492.964. Od ukupnog broja živine ćurke čine 1 odsto (231.844). patke 0,7 procenata (162.291), guske 0,3 odsto (69.553) i ostala živina 0,8 procenata, odnosno 185.475 grla.

U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji se kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine u 2019. godini je iznosio 6.622 tone u vrednosti od 10.390.400 evra, dok je istovremeno uvoz tih proizvoda iznosio 11.817 tona u vrednosti od 13.789.400 evra. U 2019. godini je povećan izvoz jaja sa ljuskom koji je iznosio 2.887.500 evra, što je za 169 odsto više nego 2014. godine. Tradicionalno uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije, za šta je 2019. godine plaćeno 3,189 miliona evra. U istoj godini uvezli smo i jaja u ljusci u vrednosti 1,446 miliona evra.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da i u živinarstvu možemo da povećamo proizvodnju i smanjimo uvoz samo ako se proizvođači živinskog mesa i jaja udruže:
„Podatak da je prošle godine uvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine bio veći od izvoza za 3,4 miliona evra, a da dugo uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije govori da i u živinarstvu možemo da podignemo proizvodnju i smanjimo izdvajanja za uvoz. Moramo povećati kapacitete za preradu jaja i na taj način da podmirimo domaće potrebe i čak izvozimo jaja bez ljuske. Zašto ne bi živinarske zadruge prerađivale jaja i proizvodile jaja bez ljuske za čiji smo uvoz 2019. godine platili 3,189 miliona evra?! Međusobno udruživanje proizvođača u specijalizovane živinarske zadruge, a pogotovo proizvođača i prerađivača daje prave odgovore na sve savremene ekonomske izazove, a tako je i u živinarskoj proizvodnji.“

I Rade Škorić, direktor Poslovnog udruženja „Zajednica živinara“ smatra da se udruživanjem u živinarstvu može postići boljitak i objašnjava da će se šanse za izvoz povećati u pristupnom procesu EU kada budemo ispunili neophodne standarde, jer godinama izvozimo samo u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru.

Profesor dr Vladan Đermanović poručuje da se održiva i isplativa proizvodnja živinskog mesa jednog poljoprivrednog gazdinstva može obezbediti tovom od 10.000 brojlera u turnusu. Za takvu proizvodnju neophodno je obezbediti objekat od 670 m2 proizvodne površine. Izgradnja objekta od čvrstog materijala sa neophodnom opremom za hranjenje, napajanje i ventilaciju iznosi oko 70 evra po m2, dok je cena jednodnevnog brojlerskog pileta sezonski promenljiva i najčešće se kreće 45-55, pa i 60 dinara po grlu. Vraćanje uleženog se može očekivati najranije krajem druge, ali sasvim sigurno tokom treće godine proizvodnje. Ekonomsku egzistenciju svojih članova, poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi i proizvodnjom jaja, za šta je neophodno 5.000-10.000 nosilja. Preporučuje se nabavka 18-to nedeljnih nosilja, čija je cena oko 5 evra po grlu. Ako se nosilje gaje u kaveznom sistemu, neophodno je posedovati objekat od najmanje 300 m2. U jedan kavez (jedna jedinica) smešta se 4 do 6 nosilja, a cena jedinice (24 nosilje ili 6 kaveznih jedinica) je protivvrednost oko 120 evra. Proizvodni ciklus (nosivost) u našim uslovima gajenja traje do 12 meseci. Vraćanje uloženih sredstava moguć je krajem druge i u toku treće proizvodne godine (sezone).

Jedan od načina gajenja živine jeste gajenje na okućnici, odnosno u ispustu. Ispust mogu predstavljati slobodne površine oko objekta, a najbolje su površine zasejane travom ili voćnjaci. Neophodno je obezbediti 2,5-10 m2 po nosilji ili 12 do 14 grla u tovu po m2. Proizvodnju na otvorenom, odnosno na ispustu, odgajivači mogu organizovati i putem selećih, montažnih objekata.

Akademik Škorić poručuje da je pored osnovnih uslova za gajenje živine, neophodno posedovanje osnovno stručno znanje, koje se može obezbediti stručnim konsaltingom i savetovanjima, kao i nabavkom stručne literature i tehnoloških uputstava.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u živinarstvo, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovane živinarske zadruge. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim živinarskim farmama. Živinarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

21.05.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i docent Ivanišević

U vinu je istina, ali i velika zarada!

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih povratnika za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslavom Ivaniševićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna. “

 U vinu je istina, ali i velika zarada!

Vinogradarstvo kao radno intenzivna delatnost omogućava angažovanje većeg broja ljudi i ostvarivanje većih prihoda po jedinici površine u odnosu na većinu poljoprivrednih kultura koje se gaje u našoj zemlji. Srbija ima odlične agro-ekološke uslove za razvoj vinogradarstva. Istorija gajenja vinove loze na našim prostorima datira još pre doba rimskog carstva, a naša vina su pili rimski imperatori, među kojima je veliki značaj u obnovi tadašnjeg vinogradarstva imao rimski imperator Markus Aurelius Prob, rodom iz tadašnjeg Sirmiuma –današnje Sremske Mitrovice.

Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u periodu 2012-2018. godina, površine pod vinogradima su povećane za 35 procenata i 2018. su iznosile oko 34.000 hektara.

Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godini, u Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo. U proseku takvo gazdinstvo ima 0,28 hektara pod vinovom lozom. Prosečna površina vinograda koju obrađuje jedno gazdinstvo u centralnoj Srbiji iznosi 0,23 hektara dok je u Vojvodini znatno veća - 0,85 ha.

Kako navodi stručnjak za vinogradarstvo i vina dr Dragoslav Ivanišević, Srbija godišnje više uveze nego izveze 10-20 miliona litara vina. Prema podacima dr Antona Puškarića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Srbija godišnje proizvede oko 38 miliona litara vina. U periodu 2012-2016. godina Srbija je izvozila godišnje prosečno 13,6 miliona litara u vrednosti 16,2 miliona dolara, dok je u istom periodu uvozila dvostruko više: 27,2 miliona litara u vrednosti od 32,6 miliona dolara. Spoljnotrgovinski bilans je nešto povoljniji 2019. godine: Srbija je izvezla 13,3 miliona litara u vrednosti 20.9 miliona dolara, dok je uvoz te godine dostigao 20,7 miliona litara vina u vrednosti od 30,8 miliona dolara.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su i u vinogradarstvu i proizvodnji vina imperativ povećanje obima proizvodnje, poboljšanje kvaliteta vina, što se postiže udruživanjem:
„Činjenica da imamo povoljne geografske i druge uslove za gajenje vinove loze, a da smo prošle 2019. godine za uvoz vina dali više od 30 miliona dolara, podstiče nas da povećamo proizvodnju vinskih sorata grožđa, smanjimo uvoz vina i podignemo kvalitet vina koje će imati višu cenu. Za svaku pohvalu je što se vinari u Srbiji udružuju u rejonska udruženja za zaštitu geografskog porekla vina i što je formiran Nacionalni savez vinogradara i vinara poput onih u Južnom Tirolu. Samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari će moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom, koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu. Povećanje poseda gazdinstva koje se bavi vinogradarstvom, koji sada prosečno iznosi 0,28 ha, takođe je moguće pre svega udruživanjem u zadruge.“

Krkobabić ističe da je vraćanje starog sjaja vinogradarskim i vinskim zadrugama od vanrednog značaja i za vinski turizam, izuzetno pogodnog i isplativog za seoska domaćinstva u mnogim krajevima Srbije. Vinski turizam je počeo da se razvija od pre nekoliko godina, a danas je turistima u Srbiji u ponudi devet vinskih puteva kojima se nudi da upoznaju oko 300 vinarija čiji se broj stalno povećava.

Raduje činjenica da izvoz vina u Srbiji neprekidno raste. Kod vina je veoma važna cena po litru. Srbija je povećala prosečnu cenu sa 0,97 evra po litru u 2008. godini na 1,48 evra u 2018. godini U poslednje vreme raste izvoz kvalitetnih vina sa kontrolisanim geografskim poreklom.

Kod nas dominiraju zapadnoevropske sorte: sovinjon, šardone, merlo, kaberne sovinjon. Od starih sorti se na značajnijim površinama gaji prokupac, zatim grašac (italijanski rizling). Šansa Srbije je u novostvorenim sortama koje postaju „hit” u Evropi kao što su Probus, Sila, Morava.

Specijalista za vinogradarstvo docent Ivanišević poručuje da vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na 2-5 ha. Ulaganja za podizanje 1 ha vinograda iznose oko 15.000 evra. Ovome treba dodati i ulaganja u opremu za proizvodnju vina. Procenjuje se da je na 10 ha vinograda potrebno uložiti još oko 150.000 evra. U vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je nešto sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne 4 do 5 godina. Zatim za dobijanje kvalitetnog vina potrebne su jo3-4 godine. Posle toga sledi pozicioniranje na tržištu, što nije nimalo jednostavno. Ali na kraju su efekti vrlo pozitivni.

U okviru vinorodne Srbije se nalaze tri regiona: centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija sa 22 rejona i 77 vinogorja i više vinogradarskih oaza. U okviru regiona centralna Srbija se nalazi 13 rejona: Pocersko-valjevski, Negotinska Krajina, Knjaževački, Mlavski, Toplički, Niški, Nišavski, Leskovački, Vranjski, Čačansko – Kraljevački, Rejon Tri Morave, Beogradski i Šumadijski rejon. U okviru regiona Vojvodina se nalazi 7 rejona: Sremski, Subotički, Rejon Telečka, Potiski, Banatski, Južnobanatski i Bački rejon. Region Kosovo i Metohija ima dva rejona: Severnometohijski i Južnometohijski.

Akademik Škorić ističe da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike, moraju se udruživati i unapređivati znanje i tehnologije, neophodno je razvijati domaći naučnoistraživački rad i pozdravlja najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 miliona evra.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno za proizvodnju vina sa zaštićenim geografskim poreklom, kompenzaciju troškove laboratorija, subvencije za opremu i mašine. Povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim predlaže da ulože lična sredstva u podizanje vinograda, zasnuju voćarsko-vinogradarsko poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovanu vinogradarsko-vinarsku zadrugu. Zainteresovanim za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo poručuje da će na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama među kojima su „Trifun i Dionis“ iz Beške i „Izba vain“ iz Vele Polja, Gradska opština Crveni Krst, Niš, koje su od Kabineta za regionalni razvoj dobile podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Akcija dodele bespovratnih sredstava vinagradarskim zadrugama će biti nastavljena i ove godine.

17.05.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i docent Vujošević

Cvećarstvo - posao koji cveta cele godine

Krkobabić povratnicima: „Dok vas muči realna neizvesnot šta dalje – vredi ostati u Srbiji i razmisliti o predlozima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije!“

 Cvećarstvo - posao koji cveta cele godine

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koje predvodi dr Jonel Subić, poručuju povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata. U 2019. godinu Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra. Ruže, karanfile i gladiole plaćene su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće tri miliona dolara i ukrasno granje pola miliona dolara. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU: Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, zatim iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani: „Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7 miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, će postići povoljniji – željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge. Samo udruženi, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.“

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 ha. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet: ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole, kale. Proizvodnja cveća se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini, površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263 ha, a zaštićenog prostora 119 ha, što čini nešto više od 5 odsto ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji (2.083 ha). Proizvodnja cveća obavlja se u nekoliko većih oblasti. Glavni proizvodni centri su: Beogradski region sa 40,76 ha, Mačvanska oblast - Šabac (19,44 ha), Moravička oblast - Čačak (9,88 ha), Rasinska oblast - Varvarin (18,96 ha), Kruševac (12,45 ha) i Šumadijska oblast - Kragujevac (11,58 ha).

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Najviše sadnog materijala uvozimo za: lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Stručnjak za cveće docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vujošević ističe da u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita! U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina (najčešće od 200-400 i retko do 1000m2). Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 evra/m2, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 evra/m2 uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2000 evra (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje!

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, na čelu s dr Jonelom Subićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra. Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra (uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine).

Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva. Docent dr Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Za zainteresovane nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koje gaje cveće.

14.05.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Marković

Seoski turizam – srpsko more

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u ribarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti profesorom Zoranom Markovićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju povratnicima da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo. Na prostorima današnje Srbije, ribarstvo je bilo značajan način dolaska do hrane još iz perioda praistorijskih ljudi, koji su između 35.000 i 20.000 godine pre nove ere poznavali udicu i bodljikavi harpun. Riba je namirnica budućnosti, kako zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti (za kardiovaskularne, kancerogene i druge bolesti), tako i zbog činjenice da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba.

 Ribarstvo – isplativ posao koji odoleva vremenu

Ribarstvo u Srbiji se odvija kroz akvakulturu - gajenje riba, ribarstvo otvorenih voda i preradu riba. Akvakultura se realizuje u toplovodnim (šaranskim), hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima i RAS sistemima (recirkularni sistemi za proizvodnju ribe). Proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji varira između 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je 5-6 kg po zvaničnim (odnosno 7 kg po nezvaničnim) podacima, što je 3-4 puta manje od evropskog i svetskog proseka. Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se između 35.000 i 50.000 tona godišnje. Uvoz ribe beleži stalni rast. U poslednjoj deceniji se kretao od 23.336 tona (2008.) u vrednosti od 69 miliona dolara, do 36.089 tona (2018. godine) u vrednosti od 102 miliona dolara. Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim prerađevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona, izvezene 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.

Ministar Krkobabić posebno naglašava neophodnost povećanja proizvodnje riba i udruživanja u specijalizovane ribarske zadruge:
„Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre više decenija, kada je u SAD i druge zemlje godišnje izvozila 2-3 tone tog specijaliteta po ceni od 900 dolara za kilogram i ostvarivala prihod veći od 2,5 miliona dolara. Kladovski kavijar se vekovima služio i na evropskim dvorovima. Zbog izgradnje dve đerdapske hidroeletrane, šansu danas ima negotinski kavijar. Riba i riblji specijaliteti u većoj meri mogu da budu zanimljiva i isplativa ponuda i u jelovniku poljoprivrednih gazdinstava koje se bave seoskim turizmom. Činjenica da se tri četvrtine ribe koju konzumiraju građani Srbije uveze i za to država izdvaja ogromna finansijska sredstva ukazuje na neophodnost povećanja proizvodnje, čime bi se izdvajanja za uvoz slatkovodne ribe smanjila za oko deset miliona dolara godišnje! Resursi su veliki: samo u Vojvodini je više od 100 000 hektara koje se ne mogu koristiti za druge namene, a pogodne su za izgradnju šaranskih ribnjaka. Proizvodnja ribe u Srbiji, prema stručnim procenama, može da se poveća za 100 odsto, uz dobro osmišljen izvoz prerađevina od slatkovodne ribe.“

Krkobabić naglašava da moramo podsticati udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge.

Profesor Marković ističe da u Evropi postoji ogroman deficit od preko 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu. A u Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine: pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu.

Poljoprivredno ribarsko gazdinstvo svoju egzistenciju moglo bi da obezbedi proizvodnjom najmanje 10 tona ribe: to se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od 250 m2, odnosno 5 hektara šaranskog ribnjaka (u poluintenzivnoj proizvodnji), ili 1,5 hektara u intenzivnoj proizvodnji. Visina ulaganja su sa znatnim variranjima, što zavisi od konfiguracije terena, kvaliteta zemlje, blizine izvora za vodosnabdevanje, blizine puta i mogućnosti „kačenja“ na elektro mrežu, vrste materijala od kojih se gradi... Uložena sredstva u izgradnju ribnjaka se mogu vratiti za 4 do 6 godina.

Broj registrovanih ribnjaka je 149, od čega 77 šaranskih, 68 pastrmskih i 4 ribnjaka (RAS sistema) za gajenje kečiga. Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za proizvodnju riba je 518, od kojih samo ribe gaji 126 gazdinstava, dok se 392, pored ribarstvom, bave i ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom. U proizvodnji riba sa više od 90 procenata dominiraju šaran i kalifornijska pastrmka. Pored ove dve vrste, gaji se: som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, babuška i linjak na šaranskim ribnjacima i potočna pastrmka, mladica i lipljan na pastrmskim ribnjacima, kao i kečiga i sibirska jesetra u RAS sistemima. U izlovu iz otvorenih voda od 50-tak vrsta koje se izlovljavaju, dominiraju: šaran, som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, deverika i babuška.

Ukupne površine pod šaranskim ribnjacima u poslednjoj deceniji variraju između 6.492 i 8.940 ha (nezvanično oko 14.000 ha), a pod pastrmskim ribnjacima između 33.255 m2 i 81.411 m2 (nezvanično oko 14 ha). Čak 98 procenata šaranskih ribnjaka je locirano u Vojvodini, a pastrmski u brdsko planinskim područijima centralne Srbije, pre svega u zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji. Privredni izlov ribe iz otvorenih voda (velikih reka: Dunava, Save i Tise) obavljaju privredni ribari, kojih ima između 295 i 388.

Kako navodi akademik Škorić, prema raspoloživim resursima, uz dobru organizaciju i podršku države, Srbija u šaranskom ribarstvu vrlo brzo (za dve decenije) može postati ono što je Norveška u salmonidnom (pastrmskom) ribarstvu. Norveška proizvodi više ribe nego sve zemlje EU zajedno.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima i svim drugim zainteresovanim građanima da ulažu u ribarstvo, zatim da se udruže u postojeće ili osnuju specijalizovane ribarske zadruge i na taj način omoguće svojim porodicama pristojnu i sigurnu egzistenciju. Za sve zainteresovane, uz savete kako se mogu udružiti, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete uspešnim ribnjacima kao što su: Ribnjak u Rogačici kod Bajine Bašte, u Skržutima - obodi Zlatibora, „Riboteks“ u Gornjoj Trešnjici, "Kapetanski Rit" Kanjiža, "BioFiš" - ribnjaci u Somboru i Baču, DTD Ribarstvo - Jazovo, Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju „Mali Dunav" Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu - Grocka, u okviru koga je i Naselje praistorijskog ribara, čiji je tvorac i rukovodilac profesor Zoran Marković. Inicijativa za osnivanje ribarske zadruge stigla je od alasa iz Golupca, a sve specijalizovane ribarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“.

 Ribarstvo – isplativ posao koji odoleva vremenu  Ribarstvo – isplativ posao koji odoleva vremenu  Ribarstvo – isplativ posao koji odoleva vremenu

10.05.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesorka Vidić

Seoski turizam – srpsko more

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika iz inostranstva koji se interesuju za ulaganje u seoski turizam, a posle konsultacija sa profesorkom Nadom Vidić, vrhunskim stručnjakom za tu oblast i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da seoski turizam, koji ima višedecenijsku tradiciju i preduslove za prosperitetni razvoj, može da bude izvor dopune budžeta poljoprivrednog gazdinstva, ali i unosan i kreativan porodični posao. Seoski turizam je izuzetno značajan i za očuvanje, revitalizaciju i prosperitet naših sela, seoskih zajednica i seoskih predela, što ima i veliki geopolitički i bezbednosni značaj za sve građane Srbije.

 Seoski turizam – srpsko more

Prema dostupnim podacima, više od 1.000 porodičnih gazdinstava koje se bave seoskim turizmom u Srbiji ostvaruje gotovo deset odsto ukupne zarade naše zemlje od turizma. Interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima iz godine u godinu raste. Povećan je dolazak stranih turista, najviše ih je iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme iz Kine.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da se seoski turizam, kao porodični posao, kod nas bazira na vrednostima sačuvane tradicionalne seoske porodice, ali da se i u toj oblasti veći efekti mogu postići udruživanjem:
„Zdrava i ukusna, najčešće organski proizvedena hrana, predmeti domaće radinosti, plod starih i novijih zanata, promocija kulturno-istorijske i prirodne baštine, uz čuvenu gostoljubivost naših domaćina, čine deo prepoznatljivih prednosti u oštroj konkurenciji za naklonost domaćeg, a posebno gosta iz inostranstva. Prihod od seoskog turizma može i mora da bude značajniji u ukupnom prihodu Srbije od turizma. Da bi se taj prihod uvećao neophodno je da se poljoprivredna gazdinstva koja se bave seoskim turizmom udružuju u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge, koje će, u ime tih domaćinstava, preuzeti sve organizacione, finansijske i promotivne poslove. Nije pretenciozno reći da seoski turizam može da bude – srpsko more!“

Seoski ili, kako se još naziva, ruralni turizam je složena vrsta turizma, jer integriše sve vrste turizma u našim seoskim predelima: agroturizam, salašarski, kulturni, vinski, gastronomski, garden, zanatski, kamping, lovni, ribolovni, manifestacioni (muzički, književni, filmski), etno turizam, planinski, jezerski, rečni... U zaštićenim, prirodnim i kulturnim, predelima u ponudi su biciklistički, planinarski i drugi brojni oblici rekreativnog turizma. Svi oblici seoskog turizma u kućama na selu, brvnarama, konacima, vajatima, salašima, vikendicama, vilama, hotelima, apartmanima treba da imaju eko dimenziju i štite i čuvaju prirodne i kulturne resurse.

Aktuelna turistička ponuda u seoskom turizmu kod nas temelji se na izvanrednoj geografskoj raznolikosti seoskih predela: ravničarski, brdski, planinski, rečni, jezerski, i drugi sa očuvanom izvornom prirodom, izuzetnih rekreativnih svojstava. Posedujemo bogatu seosku kulturnu baštinu sa tradicionalnim etno obeležjima seoskog stanovništva.

Kako navodi ugledna profesorka dr Nada Vidić, među brojnim atraktivnim seoskim turističkim destinacijama koji mogu da budu putokaz budućim investitorima u Srbiji, jesu i: Turističko selo Zlakusa, Terzića avlija, Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno, Kapetan Mišin breg, ali i vojvođanski salaši, krajinske i druge vinarije, sve brojnija etno sela i seoske etno manifestacije. Kako ističe akademik Dragan Škorić, seoski turizam je veoma razvijen u zapadnoj Srbiji, gde više stotina domaćinstava svoju egzistenciju obezbeđuje u toj delatnosti. Najpoznatija etno destinacija je Drvengrad, koji je pre više godina poroglašen za najbolje etno-arhitektonsko ostvarenje u Evropi.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije ističe da u našoj zemlji postoje mnogi zanimljivi krajevi bez ijednog hotela, i bez smeštajnih kapaciteta u domaćoj radinosti, i da upravo to otvara realnu mogućnost da zainteresovani povratnici ulažu sopstvena sredstva, uz puno razumevanje i podršku kako države tako i lokalne samouprave. Investicija za bavljenje seoskim turizmom, pre svega kod onih koji već imaju objekte i druge resurse, iznosi 10.000-15.000 evra.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže svima koji su zainteresovani za ulaganje u seoski turizam da registruju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovanu poljoprivredno-turističku zadrugu. Korisno je da posete neko domaćinstvo specijalizovano za seoski turizam i neposredno saznaju njihova iskustva: sadržaje turističke ponude, kakvi su enterijeri i eksterijeri i opremljenost domaćinstava, koje aktivnosti su pripremljene za turiste, koje su znamenitosti i prirodni resursi u okruženju, kakve su cene usluga i način prijavljivanja boravaka. Neophodno je da urade kategorizaciju objekta za izdavanje, a pre nego počnu da adaptiraju svoje domove za turizam ili grade nove objekte, trebalo bi da prouče propise, kojima se određuju važeći standardi - dimenzije soba, broj ležaja...

Nacionalni tim za preporod sela Srbije zalagaće se za izgradnju infrastukture u selima Srbije: puteva, vodovoda, kanalizacije, uvođenje interneta, što je trenutno ograničavajući faktor u razvoju seoskog turizma kod nas. Posebnim merama trebalo bi razvijati lovni turizam, a od napuštenih dvoraca i vetrenjača u Vojvodini napraviti atraktivne turističke destinacije sa kulturnim sadržajima, koji afirmišu našu istoriju, kulturu i tradiciju. U okviru programa obnove zadrugarstva Kabineta za regionalni razvoj „500 zadruga u 500 sela“ podsticajna sredstva biće namenjena i zainteresovanim poljoprivredno-turističkim zadrugama.

Za povratnike iz inostranstva i sve druge građane Srbije koji žele da investiraju u seoski turizam, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete domaćinstvima koje se bave seoskim turizmom, uz savete o tome kako da se udruže u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge.

 Seoski turizam – srpsko more

06.05.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Kižgeci

Lekovito bilje – neiskorišćena šansa

Krkobabić: Retko dobro ulaganje - beli slez, na uloženih 1.200 evra po hektaru, očekivana zarada - čak 9.000 evra!

 Lekovito bilje – neiskorišćena šansa!

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na veliki broj pitanja zainteresovanih za ulaganje u proizvodnju lekovitog bilja, a posle stručnih konsultacija sa profesorom Janom Kišgecijem, vrhunskim stručnjakom za tu oblast i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da se od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja može obezbediti zavidna ekonomska egzistencija članova poljoprivrednog gazdinstva. Teritorija Republike Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu. Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste. Smatra se da je 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.

Do lekovitog bilja se dolazi na dva načina: gajenjem i sakupljanjem u prirodi. Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 ha godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija... U ove površine nije uračunata začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 ha. Procenjuje se da je u ovoj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi. Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000-5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majkina dušica. Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće. Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014 godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara. Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja. Izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava neophodnost udruživanja i viši stepen prerade:
„Činjenicu da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu svake godine povećava za oko 5 procenata, Srbija bi trebalo da iskoristi i višestruko poveća svoju proizvodnju i istovremeno primeni visoke tehnologije i inostranim kupcima prodaje poluproizvode ili proizvode višeg stepena prerade – biljne ekstrakte, etarska ulja za kozmetičku i farmaceutsku industriju, spakovane čajeve i fitopreparate, što je do sada primenjivano u manjem broju slučajeva. Uz sve to, jedini siguran put ka uspehu i većoj zaradi je da se poljoprivredna gazdinstva koja gaje lekovito bilje udruže u specijalizovane zadruge, jer su samo tako pouzdan partner za saradnju sa institutima i velikim firmama.“

Na osnovu podataka uspešnih specijalizovanih zadruga, ministar Krkobabić ističe da je za gajenje jednogodišnje biljke neven na jednom hektaru neophodno ulaganje od oko 800 evra, a može se ostvariti prihod od 5.000 evra. Za proizvodnju belog sleza, čije gajenje traje takođe godinu dana, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra! Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra! Pored neophodnih agronomskih znanja koja se stiču na stručnim kursevima, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator čija je cena oko 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže. 

Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse (GAP) i principa organske poljoprivrede. Sakupljanje i prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje...

Interesovanje za proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja naglo je povećano od 2017. godine projektom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Do 2017. godine u centralnoj Srbiji nije postojala nijedna zadruga za proizvodnju lekovitog bilja, dok je samo u periodu 2017-2020. osnovano čak 24 zadruge sa tim proizvodnim programom!

Jedna od (naj)uspešnijih je specijalizovana zemljoradnička zadruga „Zaplanjski zasad“ iz Gadžinog Hana, koja je od Kabineta za regionalni razvoj dobila podsticajna sredstva za kupovinu mehanizacije za obradu zemljišta, mlin za usitnjavanje suve mase lekovitog bilja ali i destilator za viši stepen prerade – proizvodnju eteričnih ulja, koju su počeli prošle godine. Direktor zadruge Zoran Ilić ističe da je prodaja celokupne proizvodnje 15 zadrugara i 78 kooperanata na oko 35 hektara unapred dogovorena i to po garantovanim cenama, zahvaljujući ugovoru sa Institutom za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ iz Beograda, koji zadrugarima pruža i stručnu podršku. Da se poljoprivredna gazdinstva nisu udružila u zadrugu ne bi imala navedene pogodnosti. Među uspešnim zadrugama koje proizvode lekovito bilje su i: „Natura balkanika“ Dobrić, „Hanovi“ Kunovica, „Eko brazda“ Novo Selo, „Primula veris“ Jabukovac, a uspešne rezultate očekuju mnoge novoosnovane zadruge, među kojima „Divlja ruža“ iz Beograda sa zasadom od 68 ha šipurka.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike iz inostranstva i sve druge zainteresovane da ulože lična sredstva, započnu proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja, da se udruže u specijalizovane zadruge i - očekuju dobru zaradu. Nacionalni tim će, na zahtev zainteresovanih, da organizuje stručne posete uspešnim zadrugama koje se bave proizvodnjom lekovitog bilja.

 Lekovito bilje – neiskorišćena šansa  Lekovito bilje – neiskorišćena šansa

03.05.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Mladenović

Pčelarstvo – od isplativog hobija do unosne zarade!

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, povodom velikog broja zainteresovanih za ulaganje u pčelarstvo, konsultovali su profesora Miću Mladenovića, vrhunskog stručnjaka za pčelarstvo i člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i poručuju da je održivi razvoj pčelarstva siguran i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja. Proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda je zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Pčelarstvo je povoljno za oba pola i različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi sa blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina.

 Pčelarstvo – od isplativog hobija do unosne zarade!

Srbija poseduje oko 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a prema podacima nekih asocijacija pčelara, ima oko 1.100.000 košnica. Registrovanih pčelara je oko 15.000, ali se pretpostavlja da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava. Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda - bagremov i suncokretov čine po trećinu i još jednu trećinu poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge. Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba - perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.

Ministar Krkobabić, posebno naglašava da su šanse za uspeh pčelarskih gazdinstava mnogo veće ako se udruže u specijalizovane pčelarske zadruge:

„Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga: verovali ili ne - izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa!?! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje.“

U Srbiji je 2018. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara. Uvezene su 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra, ali, uglavnom, u kompenzacionim poslovima. Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od 5-7 evra za kilogram bagremovog meda i 4-4,5 evra za kg livadskog. Naš med, posebno bagremov, kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina. Iako je Kina najveći svetski izvoznik, zainteresovana je za uvoz svih vrsta srpskog meda, a Japan posebno za suncokretov med.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe, uz napomenu da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci. Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici ili od 200 košnica najmanje 4 tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra. Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. Neophodna oprema: za otvaranje košnica, armiranje satnih osnova, centrifugiranje meda i ambalaža za med koštaju oko 4000-5000 evra. Ta invesiticija koristi se narednih 20 i više godina.

Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela. Raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama je na raspolaganju čitavih 9 meseci, a imamo i jednu od najboljih rasa pčela na svetu Apis mellisera carnica.

Ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije. Pčele svake godine, prema rečima profesora Miće Mladenovića, oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije za 148 miliona evra.

Srbija proizvodi šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom: Homoljski, Kačerski, Đerdapski, Deliblatski, Fruškogorski i Vlasinski, a u postupku registracije je Šumadijski med. Za pčelarstvo su značajni i: Kopaonik, Tara, Jastrebac, Besna Kobila, Cer, Stara planina, Đerdap, Vršački bregovi, Banat i Bačka... Jedinstven u Evropi je med sa Rtnja.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva, da se udruže u zadrugu, primenjuju savremene tehnologije i viši stepen prerade u pčelarstvu i koriste opremu kao što je to uradila pčelarska zadruga „Med i voće“ u Vlasotincu, koja je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ nabavila najsavremeniju pčelarsku opremu: automatsku mašinu za izradu šećernih pogača, mašinu za izradu satne osnove, električni otklapač saća, opremu za vrcanje meda, sušaru za polen i opremu za kontrolu pčelinjih proizvoda. Digitalnim aparatima kontrolišu prirodna svojstva, gustinu i vlagu meda. Proizvode invertni sirup za prihranjivanje pčela i specijalni kremasti med. Uspešne su i pčelarske zadruge u okviru pomenutog projekta Kabineta za regionalni razvoj: „Bi kuper“, Merošina, Devča, „Plan B“ Batočina, „Homolje med“ Žagubica, „Zaplanjska matica“ Gadžin han...

Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, za očuvanje pčelinjeg fonda, a Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo. Nacionalni tim za zainteresovane organizovaće stručne posete najuspešnijim pčelinjacima i zadrugama, uz savete o tome kako da se udruže.

 Pčelarstvo – od isplativog hobija do unosne zarade!

29.04.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Lazarević

Razvijeno stočarstvo – imperativ uspešne poljoprivrede!

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić saopštavaju da se na nedavni poziv Nacionalnog tima povratnicima iz inostranstva da ostanu u svojoj zemlji i ulažu u poljoprivredu, javio veliki broj zainteresovanih sa pitanjima o ulaganju u stočarstvo.

 Razvijeno stočarstvo – imperativ uspešne poljoprivrede!

Konsultujući profesora Ratka Lazarevića, vrhunskog stručnjaka za stočarstvo i člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kopredsednici tima ističu da je održivi farmski razvoj stočarstva najbrži, najsigurniji i najjeftiniji način da sela ožive, da se razvijaju a da se gazdinstva nasleđuju i mladi ostanu na selu.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za veće subvencije stočarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, za očuvanje stočnog podmlatka, a Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku osnovnog stada i opreme za stočarstvo. Uz stručnu pomoć nauke i lična ulaganja, povratnici u takvim uslovima imaju realne šanse za uspeh i održivu stočarsku proizvodnju.

Ministar Krkobabić naglašava ogroman značaj udruživanja, kako u proizvodnji tako i u plasmanu utovljenih grla u zemlji i inostranstvu i podseća na slavna vremena te grane srpske poljoprivrede:

„Cilj razvoja savremenog stočarstva i udruženih farmera trebalo bi da bude da dosegnemo bar deo istorijskog uspeha iz 1866. godine, kada je Srbija na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja i bila veliki izvoznik, dok su u to vreme Sjedinjene američke države na isti broj stanovnika imale manje od 900 svinja! Razvojem stočarstva stvorićemo uslove da sadašnji izvoz 300-400 tona „bebi bifa“ godišnje,ponovo bude na zavidnom nivou. Imperativ nam je da od uvoznika Srbija ponovo postane izvoznik mesa! I da udeo stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji sa sadašnjih 30 procenata podignemo na 60-70 odsto, koliko je u razvijenim zemljama!“

U stočarstvu postoje velike neiskorišćene mogućnosti: po broju grla i količini proizvodenog mesa, mleka, jaja i mesnih prerađevina znatno zaostajemo. Naša zemlja danas ima ukupno dva miliona uslovnih grla životinja, što je svega 0,5 po hektaru, odnosno 0,26 grla goveda po hektaru. A razvijene zemlje imaju: Austrija 1,5 grlo goveda po hektaru, Nemačka dva, Francuska 2,5, Belgija i Holandija 3-4 grla goveda po hektaru.

Stočarstvom se u Srbiji bavi 444.000 poljoprivrednih gazdinstava, što je 76,4 odsto od ukupnog broja gazdinstava.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Lazarević ističu da razvijena stočarska proizvodnja pored jačanja ekonomije, zbog proizvodnje stajnjaka, utiče i na dugoročno očuvanje plodnosti zemljišta i očuvanje agro-eko sistema. Pozivajući povratnike da ulažu u stočarstvo napominju da je u Republici Srbiji od ukupno 1,3 miliona hektara livada i pašnjaka neiskorišćeno čak oko 500.000 ha! Na toj površini mogu da se gaje: 2,5 miliona ovaca i 250.000 grla goveda, pre svega u našim stočarskim centrima u ruralnim nerazvijenim područjima kao što su: Pirot, Dimitrovgrad, Svrljig, Žagubica, Zlatibor, Pešterska visoravan i Sjenica, Bajina Bašta, Valjevo, Mionica, Ljubovija, Krupanj, Kopaonik, Aleksandrovac, Brus, Homolje.

Preporučena rasa goveda za proizvodnju mleka i mesa je simentalac, a samo za meso šarole. U brdsko planinskom području stočarska proizvodnja trebalo bi da se zasniva na gajenju domaćeg šarenog govečeta za meso i na uvoznim rasama iz Francuske limuzin i šarole.

Četvoročlana porodica može da obezbedi egzistenciju (sa postojećim subvencijama) ako gaji: 200 ovaca sa proizvodnjom biljnih hraniva na najmanje 50 ha, poseduje 15-20 muznih krava sa proizvodnjom 150 tona biljnih hraniva na površini od najmanje 12 hektara ili tovi najmanje 100 junadi uz proizvodnju 540 tona silaže na oko 20 ha i korišćenjem nuzproizvoda industrije šećera, piva i ulja, posebno u Vojvodini. Kod svinja: neophodan broj u proizvodnji prasadi za dalji tov je 70 krmača sa godišnjom proizvodnjom od 1.430 prasadi i u tovu svinja 600-700 tovljenika u turnusu. Četvoročlana porodica može da živi i od 60-80 koza,10.000 brojlera i 3000-5000 koka nosilja.

Srbija treba da teži cilju da u narednih deset godina broj goveda sa sadašnjih 893.000, poveća na 1,6 miliona grla; svinja sa oko tri miliona poveća na 6-6,5 miliona tovljenika, a broj ovaca sa sadašnjih 1,7 miliona poveća na oko tri miliona grla. Broj brojlera koji sada iznosi 45 miliona trebalo bi udvostričiti i povećati produktivnost koka nosilja, odnosno nosivost sa 180 na 300 komada jaja godišnje.

Projektom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ čiji je cilj snažna podrška stočarima u svim krajevima Srbije pogodnim za stočarstvo je da pomogne stvaranje moćne zadružne ekonomije sa složenim stočarskim zadrugama. Ka tom cilju veoma ilustrativni su primeri uspešnih stočarskih zadruga iz pomenutog programa Kabineta za regionalni razvoj, koji je za tri godine podstakao osnivanje 701 novu zadrugu: „Agroklek“ iz Kleka, čija je prosečna mlečnost krava veća od proseka u EU, farma muznih krava „Agrodunav“ Karavukovo, farma svinja „Alfafarm“ Badovinci, ovčarska zadruga „Brajkovići“ Kosjerić, farma muznih krava „Golija“ Sjenica, specijalizovana zadruga za uzgoj svinja „1. decembar“ Žitorađe...

Nacionalni tim za preporod sela Srbije na zahtev povratnika i svih zainteresovanih za ulaganje u stočarstvo, organizovaće stručne posete najuspešnijim stočarskim zadrugama, uz savete o tome kako da organizuju novu ili se priključe nekoj od postejećih stočarskih zadruga.

26.04.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Ilin poručuju

Povrtarstvo – ozbiljna šansa za povratnike

Povodom nedavno upućenog poziva povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka, a zatim osnuju novu ili se pridruže nekoj od postojećih zadruga, u Nacionalni tim za preporod sela Srbije stigla su brojna pitanja naših sunarodnika koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo.

 Povrtarstvo – ozbiljna šansa za povratnike

Kopredsednici tima ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacije sa renomiranim stručnjakom za povrtarstvo Žarkom Ilinom, redovnim profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ističu da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.

Ministar Krkobabić posebno naglašava neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode:
„Zadružnoj ekonomiji, zasnovanoj na principima solidarnosti i neutralnosti, nije prioritetni cilj uvećanje profita. Imperativ je puno zadovoljenje i boljitak svih učesnika - zadrugara, kooperanata i članova njihovih porodica, uz ostvarenje optimalne dobiti. Zadružni sistem je više od uobičajene ekonomije, daje prave odgovore na mnoge ekonomske izazove današnjice!“

Nacionalni tim za preporod sela Srbije ističe da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, o čemu svedoče sledeći podaci.

U Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara. Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Beležimo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu: prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra. To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore podaci da uvozimo: paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

U Registru poljoprivrednog bilja je 41 vrsta povrća, s tim da veći ekonomski i privredni značaj ima oko 30 vrsta. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemljišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u bašti, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalnog zaštićenog prostora.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije saopštava povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim građanima da četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom na površini 3-5 hektara zemljišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje prve do eventualno treće klase.

Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi i od 3000-5000 kvadratnih metara (30-50 ari) plastenika gajeći prvenstveno: papriku, paradajz, krastavce i dinje sa dodatnim sistemom grejanja. U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su: salata, spanać, rukola, praziluk... Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji.

Uvažavajući različite geografske, klimatske i druge uslove u tri povrtarska regiona Srbije preporučuju se sledeće kulture.

U ravničarskom regionu između reka Dunava, Save i Tise uspevaju: paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, mrkva, peršun, paštrnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac.

U Moravskom regionu u oblasti reke Morava sa svim pritokama uspevaju: paprika, paradajz, kupusnjače - srpski melez, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva...

U brdskoplaninskom regionu gaje se povrtarske vrste sa manjim zahtevima za uslovima uspevanja: salate, spanać, peršun, paštrnak, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predelima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet neuporedivo bolji u odnosu na krompir u ostalim regionima.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Kopredsednici tima ministar Krkobabioć i akademik Škorić kažu da nijedna preporuka nije tako dobra kao dobar primer. Zato navodimo samo mali deo uspešnih povrtarskih zadruga iz projekta obnove zarugarstva „500 zadruga u 500 sela“: „Poljo flora“ iz Knića koja je za godinu dana izvezla kiselog kupusa u zemlje EU vrednog 1,3 miliona evra, „Zelena zvezda“, selo Vinarce, Leskovac, čiji zadrugari neprekidno izvoze sveže povrće u evropske zemlje. Veoma uspešne su i povrtarske zadruge: „Paprika“ Martonoš, opština Kanjiža, “Natura balkanika“ Šabac, „Bumbari“ Cekavica i „Moravac, Leskovac, „Stari Banat“, Sakule, opština Opovo...

Nacionalni tim za preporod sela Srbije obaveštava zainteresovane da će, u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine, organizovati posetu najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Da su poljoprivredni proizvođači prepoznali značaj projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“, potvrđuje sledeća činjenica: 2017. godine pre početka obnove zadrugarstva u Srbiji je bilo oko 1100 aktivnih zadruga. Za poslednje tri godine taj broj je povećan za 701 novoosnovanu zadrugu, što je u istoriji zadrugarstva Srbije neviđeni procvat.

Za opširnije informacije zainteresovani građani se mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.

23.04.2020.

Ministar Krkobabić, akademik Škorić i profesor Keserović poručuju povratnicima

Ulažite u voćarstvo – isplati se!

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva sa širokim tematskim interesovanjem. Najčešća su ona – u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.

 Ulažite u voćarstvo – isplati se!

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva sa širokim tematskim interesovanjem. Najčešća su ona – u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije u serijalu koji će uslediti narednih dana, a počinje danas, odgovoraće na pitanja naših sunarodnika prema tematskim oblastima. Prva je voćarstvo.

Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. U toj oblasti još nismo iskoristili agroekološke uslove koje imamo i u voćarstvo vredi investirati.

Ministar Krkobabić, tim povodom, ističe: „Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i - Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije!“

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od: 2 hektara borovnice, 3,5 do 4 hektara malina, od 2,5 do 3 hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na 5 hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara. Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje sledeće sorte voća. Šljive: čačansku lepoticu, čačansku rodnu, stenlej i svakako požegaču kao najbolju sortu za preradu, a crvenu ranku kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija. Od novih sorti odlične su toptejst i prezenta. Od jabuka predlažemo sorte: zlatni delišes i gala sa svojim klonovima, greni smit, fudži. Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je šumadinka stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, kao i mađarske sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfertoška grozdasta. Dunja je veoma perspektivna, a trebalo bi saditi leskovačku i vranjsku ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf. Više prostora trebalo bi posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – kruški karamanki, ali bi svakako trebalo saditi viljamovku, australijsku sortu pakams trijumf i italijanske turandot i karmen. Među jagodama, sorta kleri je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične alba i džoli.

Šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija. Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške. Zapadnomoravski rejon - Kraljevo, Čačak i Užice - pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu. U Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju: višnja, jagoda kruška i borovnica.

U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.U poslednje 3-4 godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.

Voćarstvo je kroz istoriju imalo vrlo važnu ulogu u razvoju ekonomije Srbije. U kriznim trenucima zahvaljujući izvozu voća više puta spasavana je srpska ekonomija.

Tako je i danas. I aktuelni projekat obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500“ sela je pokazao da su voćari dobro organizovani. Upravo su zadruge iz pomenutog projekta koje se bave isključivo proizvodnjom ili preradom voća po uspešnosti ubedljivo na prvom mestu. Od četiri složene zadruge u Srbiji, dve su voćarske: „Naši Voćari“ u Milićevu selu, pored Požege sa težišnjom proizvodnjom malina i „Složni voćari“ u Novom Slankamenu, opština Inđija, koja najviše proizvodi jabuke.

Povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.

20.04.2020.

Ministar Krkobabić i akademik Škorić poručuju povratnicima iz inostranstva: INVESTIRAJTE U SVOJU OTADžBINU I SVOJU BUDUĆNOST!

Usled epidemije korona virusa mnogi naši sunarodnici su privremeno ili trajno izgubili posao u evropskim i drugim zemljama širom sveta i vratili se u Srbiju. Izvesna je kriza svetske ekonomije i pad proizvodnje u mnogim razvijenim zemljama, a neizvesno je koliko će trajati pandemija i kada će i da li će proraditi mnogi proizvodni kapaciteti? Mnogi naši sunarodnici, donedavno zaposleni u stranim zemljama, suočeni su sa prestankom potrebe za njihovim radom i problemom kako da sebi i svojoj porodici obezbede prihode za osnovnu egzistenciju.

 Ministar Krkobabić i akademik Škorić poručuju povratnicima iz inostranstva:
INVESTIRAJTE U SVOJU OTADžBINU I SVOJU BUDUĆNOST!

Tim povodom, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić posebnu poruku upućuju građanima Srbije koji su privremeno živeli i radili u inostranstvu, a sada su u svojoj domovini:

„Dragi prijatelji, pozivamo vas da duži boravak u domovini iskoristite i za planiranje vaše i budućnosti svoje dece na svom i ognjištu svojih predaka. Srbija pruža velike mogućnosti, ne samo u oblasti poljoprivrede i proizvodnji hrane, već i u etno i banjskom turizmu.

U ime Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, pozivamo vas da, kao vredni ljudi, domaćini i patriote, pokažete samoinicijativu, zasnujete ekonomski održiva poljoprivredna gazdinstva, a zatim da se udružite i budete uspešni privrednici.

Svoju i budućnost svoje dece možete da ostvarite u vlastitoj ili zadružnoj mini-mlekari ili stočarskoj proizvodnji, u voćnjaku, vinogradu, plasteniku, pčelarstvu, proizvodnji lekovitih bilja u etno ili banjskom turizmu. Uz primenu visokih tehnologija i savete domaćih stručnjaka sa poljoprivrednih fakulteta i više naučnih instituta, čiji su rad i rezultati cenjeni u celom svetu, možete da proizvodite zdravu i ukusnu hranu i brendirate svoje proizvode.

U vašem budućem poslu pomoći će vam vrhunski stručnjaci, članovi našeg tima: profesor Zoran Keserović u oblasti voćarstva i vinogradarstva, profesor Žarko Ilin u oblasti povrtarstva i plasteničke proizvodnje, profesor Ratko Lazarević u stočarstvu i mnogi drugi. Budite svoji na svome! Razvijajte preduzetnički duh!

Posebno ističemo da je zadružni sistem ekonomije, kao svetski potvrđeni model obezbeđivanja neophodne ekonomske egzistencije koji u svetu okuplja milijardu ljudi, pokazao ogromnu vitalnost i u Srbiji u vreme korona virusa.

U vreme vašeg boravka i rada u inostranstvu, u poslednje tri godine došlo je do renesanse zadružnog sistema u Srbiji.

Dosadašnji rezultati projekta obnove zadrugarstva u Srbiji „500 zadruga u 500 sela“ najbolja su potvrda da smo na pravom putu: interesovanje za udruživanje je toliko naraslo da je za tri godine osnovano 700 novih zadruga, što nije zabeleženo u istoriji Srbije.

Poštujući osnovne principe zadrugarstva samopomoći i neutralnosti, zadruge su u Srbiji pokazale visok stepen ekonomske stabilnosti: ne prekidaju rad, povećavaju broj kooperanata, zapošljavaju čak i nove radnike i - izvoze u zemlje Evropske unije! Istovremeno, zadrugari su ispoljili i zavidnu količinu humanosti pomažući starijim komšijima u obavljanju prolećne setve i obezbeđivanju osnovnih životnih namirnica.

Očekujemo da i vi budete deo novog privrednog ambijenta i preporođenog zadružnog sistema Srbije na obostranu korist: vas, vaše porodice i vaše otadžbine! Možete da osnujete novu ili da se priključite nekoj od postojećih zadruga.“

Detaljnija uputstva o osnivanju zadruga možete naći na sajtovima Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine i sajtu Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

07.04.2020.

U sklopu inicijative ministra Milana Krkobabića kako pomoći poljoprivrednicima-domaćinima

Pošta Srbije besplatno isporučuje seme za prolećnu setvu

Kabinet ministra Milana Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj saopštava poljoprivrednicima-domaćinima u Republici Srbiji da je postignut dogovor između Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu o besplatnoj isporuci semena tog instituta za prolećnu setvu.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo danas tim povodom otvara namensku telefonsku liniju. Sve količine semena kukuruza, suncokreta i krmnog bilja koje domaćini, poljoprivrednici, zadruge i zadrugari naruče novosadskom institutu, „Pošta Srbije“ će u optimalnom roku dostavljati na naznačenu adresu, a tu uslugu neće naplaćivati, dok traje vanredno stanje i epidemija virusa korona.

„To je deo nastojanja da seoskom stanovništvu, koje građanima Republike Srbije obezbeđuje osnovne životne namirnice i sirovine za njihovu proizvodnju, olakšamo izuzetno važan sezonski posao – prolećnu setvu“ ističe ministar Krkobabić.

Ministar navodi da je Pošta Srbije, kao društveno odgovorno preduzeće, prepoznala značaj te inicijative u ovim teškim momentima za našu zemlju i rešila da bez naknade obezbedi domaćinima Srbije, seme neophodno za setvu, dajući tako svoj aktivni doprinos rešavanju aktuelnih problema u poljoprivredi.

27.03.2020.

Apel ministra Milana Krkobabića

Odmah - mobilne prodavnice za udaljenija sela!

Ministar za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić apeluje na velike trgovinske lance i njihovu društvenu korporativnu odgovornost da u saradnji sa lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama širom Srbije pomognu seosko stanovništvo u redovnom snabdevanju osnovnim životnim namirnicama.

 Odmah - mobilne prodavnice za udaljenija sela!

Pored neophodne pomoći u boljem snabdevanju oko 3.500 sela u kojima rade prodavnice, poseban problem su stanovnici u oko 1000 sela Srbije u kojima takve prodavnice ne postoje. Zato je nephodno da veliki trgovinski lanci što pre, u saradnji s lokalnim samoupravama, organizuju mobilne prodavnice – dostavna vozila koja će, poštujući sve mere ograničenja i opreza, snabdevati i najudaljenija sela u brdovito-planinskim i pograničnim područjima. Mobilne prodavnice mogle bi da dostavljaju i neophodne lekove, jer u mnogim selima nema ni apoteka.

Istovremeno, Krkobabić apeluje na zadruge, koje su već aktivno uključene u pomoći da se starijima od 70 godina pomogne u realizaciji prolećne setve, da otkupljuju poljoprivredne proizvode čija je prodaja otežana zbog ograničenja kretanja i svih drugih restrikcija uvedenih zbog korona virusa.

25.02.2020.

Uspešne zadruge - temelj budućnosti sela

Uspešne zadruge - temelj budućnosti sela

Ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj danas je posetio zadrugu „Mrkšićevi salaši “ u Srednjo banatskom upravnom okrugu i izjavio

 Uspešne zadruge - temelj budućnosti sela

„Ovakve zadruge vraćaju veru u opstanak sela. Ovo je primer da jedno selo zahvaljujući zadruzi opstaje i ima budućnost. Iza nas je, za nekoliko godina, preko šest stotina novoosnovanih zadruga i 1,7 miliona dinara uloženog novca. Želimo da imamo zadrugu u svakom većem selu Srbije“.

ZZ „Mrkšićevi salaši“ osnovana je 1992. godine, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 314 zaposlenih. Kako Srpski Itebej danas ima 1900 stanovnika, skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica jasno je da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi.

Ova zadruga u svom vlasništvu ima 170 hektara obradive zemlje, a sami zadrugari obrađuju 700 hektara ratarskih kultura. Zadruga poseduje 16 maloprodajnih objekata i ogranke i u procesu su izgradnje novog pogona za preradu mesa. Preko zadruge se godišnje proizvede, preradi i proda 2,5 tone mesa.

Projekat zadruge delom finansiran iz programa Vlade Srbije podrazumeva nabavku dve četvorokolične komore za dimljenje mesa, ukupne vrednosti 30 miliona dinara od čega je 15 miliona iz budžeta, a 15 miliona su sopstvena ulaganja zadruge.

Ministar je sa svojim saradnicima obišao sedište, mašinski park, silosne kapacitete, klanicu i proizvodni pogon ove zadruge.

Vojislav Mrkšić, direktor ove zadruge rekao je da bi ostali na selu, mladima trebaju radna mesta, infrastrukturni uslovi i društveni život. „Pokazujemo svojim primerom da uspešna zadruga treba da iskorači i širi svoje delatnosti. Mi u okviru zadruge imamo pekaru, klanicu, restoran, benzinsku pumpu....Naše selo koje se nalazi u siromašnoj opštini u rubnom delu zemlje, može se pohvaliti vrtićem i osnovnom školom punom đaka“

Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine izjavio je prilikom obilaska proizvodnih kapaciteta zadruge da je projekat „500 zadruga u 500 sela“ upravo dokaz da se zahvaljujući samo jednom većem privrednom subjektu može kvalitetno živeti jer „živa zadruga znači živo selo“.

Ove godine u Budžetu Republike Srbije planirano je novih 580 miliona dinara namenjenih zadrugarstvu.

 Uspešne zadruge - temelj budućnosti sela  Uspešne zadruge - temelj budućnosti sela  Uspešne zadruge - temelj budućnosti sela  Uspešne zadruge - temelj budućnosti sela

12.02.2020.

Konferencija o podsticajima u zadrugarstvu

Renesansa zadrugarstva

„Doživljavamo renesansu zadrugarstva! Zadruge su odgovor na nekoliko ključnih pitanja – kako opstati na malom i usitnjenom posedu, kako biti produktivan, kako izbeći nakupce i prekupce, prodati svoj proizvod i naplatiti ga. One su nada za opstanak 570.000 poljoprivrednih gazdinstava Srbije“, poručio ministar Milan Krkobabić u Novom Sadu na konferenciji pod nazivom „Podsticaji za zadruge u 2020. godini na republičkom i pokrajinskom nivou“ koja se danas održana u Privrednoj komori Vojvodine.

 Renesansa zadrugarstva

Ministar je naglasio da je akcija Vlade Srbije „500 zadruga u 500 sela“ premašila sva očekivanja jer je od početka njenog sprovođenja 2017. godine do danas osnovano značajno više zadruga „Mapa zadrugarstva Srbije uvećana je za 650 fabrika na otvorenom u 650 sela i to je nešto što niko od nas na početku nije očekivao.“

Ministar Krkobabić je predočio da je do sada je iz republičkog programa namenjenog zadrugarstvu podsticajna sredstva dobilo 152 zadruge. U 2020. godini za revitalizaciju zadrugarstva u Republici Srbiji opredeljeno je novih 580 miliona dinara, a javni konkurs za dodelu tih sredstava očekuje se u prvoj polovini godine.

Ova druga po redu konferencija u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine na temu zadrugarstva i konkretnih podsticajnih mera koje u ovoj godini sprovode republička i pokrajinska vlada, okupila je više od od dve stotine zvanica.

Učestvovali su i Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, predstavnici Razvojnog fonda Vojvodine i Garancijskog fonda Vojvodine, a prisustvovali su i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić, brojni stručnjaci iz oblasti privrede, poljoprivrede, analitičari, ali i direktori zadruga i poljoprivredni proizvođači zainteresovani za programe republičke i pokrajinske Vlade namenjene zadrugama.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević istakao je da je udruživanje imperativ za opstanak sela, da će Pokrajinka vlada nastaviti da ulaže u zadrugarstvo i da ga raduje što su poljoprivrednici prepoznali i zaštitili svoj interes udruživanjem.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov istakao je da su zadruge Vojvodine stale na noge, krenule putem razvoja i investicija i polako idu ka konačnom cilju, a to je da budu osnovni činilac razvoja i organizator života u malim sredinama.

 Renesansa zadrugarstva  Renesansa zadrugarstva  Renesansa zadrugarstva

31.01.2020.

Model zadrugarstva Srbije i u Republici Srpskoj

„Zadrugarstvo ne poznaje granice“ rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj, Milan Krkobabić, koji se danas u Palati Srbija sastao sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Borisom Pašalićem, gde su razgovarali na temu saradnje u oblasti zadrugarstva, aktuelnih projekata dveju zemalja i strategija za naredni period koje bi obuhvatale poboljšanje uslova života u selima.

 Model zadrugarstva Srbije i u Republici Srpskoj

Ocenjeno da je postojeći model zadrugarstva koji je u Republici Srbiji zaživeo, a koncipiran u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, nešto što je prihvatljivo i u Republici Srpskoj i da bi mogao biti primenjen, uz uvažavanje specifičnosti te sredine.

“Nadamo se da ćemo u drugoj polovini godine krenuti u realizaciju ovog uspešnog modela obnove zadrugarstva i u Republici Srpskoj i finansijski pomoći određen broj poljoprivrednih zadruga na tim prostorima“ izjavio je Krkobabić.

„Zajednička rešenost u spasavanju sela Republike Srbije i Republike Srpske ozbiljno pitanje koje zahteva neodložne mere i dogovoreno je zajedničko delovanje po programu koji će predložiti Nacionalni tim za preporod sela Srbije, a čiji je nosilac takođe Srpska akademija nauka i umetnosti“ rekao je ministar Krkobabić.

Jasno je da mali ne mogu sami. U Srbiji se vidi pomak zahvaljujući primenjenim merama u zadrugarstvu, a i sami smo uvereni da zadrugarstvo predstavlja najbolji model opstanka ljudi na selu.izjavio je ministar poljoprivrede Pašalić i dodao „Veoma sam zadovoljan saradnjom sa intitucijama Republike Srbije i smatram da treba da nastupamo sa što više zajedničkih manifestacija i naučno-stručnih skupova, kako bismo edukovali stanovništvo i pomogli im u onome što ne mogu sami“.

U sastanku su učetsvovali i Dragan Škorić predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Darko Božić, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Rajko Kulaga, predsednik zadružnog saveza Republike Srpske i Nikola Mihailović, predsednik zadružnog saveza Srbije.

 Model zadrugarstva Srbije i u Republici Srpskoj  Model zadrugarstva Srbije i u Republici Srpskoj

23.01.2020.

Krkobabić u poseti Mačvanskom upravnom okrugu

Farma na dugme

Ovo je novi početak za stočarstvo. Stočarstvo je slaba tačka i ujedno razvojna šansa Srbije.“ rekao je ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj prilikom posete Mačvanskoj opštini Bogatić.

 Farma na dugme

Ministar Krkobabić danas je sa svojim saradnicima posetio novoosnovanu zadrugu Alfafarm iz sela Badovinci koja je dobila 7,5 miliona dinara iz Budžeta Republike Srbije, kao podsticaj za svoj rad.

Ova savremena specijalizovana stočarska zadruga, gde je tehnološki proces doveden do savršenstva pravi je primer kako 8 mladih udruženih ljudi sa svojim kooperantima ostvaruje svoj san u Srbiji i na pravi način vrednuje svoj rad.“

Sa ministrom su zadrugu obišli i predsednik Akademijskog Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Dragan Škorić, predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, prof.dr Vitomir Vidović sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, agroekonomski analitičar Branislav Gulan, predstavnici poljoprivrednih službi i zemljoradničkih zadruga iz pomenutog okruga.

Prof.dr Vitomir Vidović rekao je da je pravi put za poljoprivredu Srbije organizovanje zadružnog sistema prema specifičnostima proizvodnje i da je ova kompletno kompjuterizovana farma pravi primer ozbiljnog i savremenog bavljenja stočarstvom. On je istakao da Srbija ima realan potencijal za stočarsku proizvodnju ukupne vrednosti od 56 milijardi eura na godišnjem nivou i da je naša šansa za izvoz u Azijskim zemljama.

Ova „mlada“ stočarska zadruga je iz programa Vlade Republike Srbije koji već četvrtu godinu sprovodi Kabinet ministra Krkobabića dobila 7,5 miliona dinara za opremanje savremenog objekta za tov svinja od preko 600 m2 i kapaciteta 800 grla, koji su zadrugari prethodno svojim sredstvima podigli. Tako su, uz sredstva države, dobili uslove za svinjogojstvo po svim svetskim standardima, sa krovnom ventilacijom, podešavanjem otvaranja i zatvaranja, sa klima kompjuterom i alarmnim sistemom, automatskim hranilicama, senzorima za kontrolu vlažnosti vazduha i sl. Zadruga je za isti novac nabavila i priplodne nazimice za genetsko poboljšanje stočnog fonda, od kojih se dobijaju prasad superiorne genetike bilo da je reč o brzini tova, otpornosti ili randmanu (iskoristivosti).

Miroslav Šestić, predsednik skupštine zadruge, navodi da mladi zadrugari (prosek godina 34) zajedno uzgajaju do 15.000 tovnih grla godišnje i obrađuju ratarske kulture za ishranu stoke. Imaju čak 50 kooperanata iz tri okolna sela, a svoje meso uspešno plasiraju obližnjim klanicama i mesnoj industriji.

Ove godine u Budžetu Republike Srbije planirano je novih 580 miliona dinara namenjenih zadrugarstvu i sličnim dobrim projektima zadruga na teritoriji čitave Srbije.

 Farma na dugme  Farma na dugme  Farma na dugme  Farma na dugme  Farma na dugme  Farma na dugme  Farma na dugme

09.01.2020.

Krkobabić u poseti Južnobanatskom upravnom okrugu

Povrće iz Sakula direktno na trpezu

Brojni su kupci velikih trgovinskih lanaca svežeg, iseckanog povrća sa oznakom ZZ Stari Banat.

 Povrće iz Sakula direktno na trpezu

Ministar Krkobabić danas je sa svojim saradnicima posetio ovu zadrugu koja je dobila 6,6 miliona dinara iz Budžeta Republike Srbije, kao podsticaj za svoj rad.

„Ovo je primer da jedno selo zahvaljujući zadruzi ima svoj pogon u kome dvadesetak porodica može da nađe svoju egzistenciju. Proizvod koje poljoprivrednici proizvedu adekvatno tretiran i upakovan ovako se lako i direktno stiže do kupaca. Zato su nam i nužne zadruge i veoma me raduje što je od početka ovog projekta Vlade Srbije do danas čak 633 sela dobilo zadrugu “ rekao je ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj prilikom posete opštini Opovo u Južnobanatskom upravnom okrugu i podsetio da je država spremna da i ove godine pomogne domaćine Srbije udružene u zadruge.

Obilasku zadruge prisustvovali su i predsednik Akademijskog Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Dragan Škorić, predsednik zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, prof.dr Žarko Ilin sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i agroekonomski analitičar Branislav Gulan, kao i predstavnici poljoprivrednih službi i zemljoradničkih zadruga iz pomenutog okruga.

Prof.dr Žarko Ilin rekao je da je ovo sjajan primer, model u prvoj fazi po uzoru na evropske gde jedan pogon okuplja proizvođače iz više sela i ima u perspektivi intenziviranje proizvodnje. „Ovakvim pogonima koji olakšavaju dostupnost povrtarskih proizvoda stanovništvu, utiče se direktno na kvalitet ishrane ljudi jer osnovu zdrave ishrane čini pre svega povrće i voće, a posle žitarice i ostale namirnice. Ovakvi zadružni pogoni treba da budu okosnica i srž malih mesta, a Srbija je ozbiljan proizvođač povrća sa sve većom perspektivom u Evropi i svetu“

ZZ „Stari Banat“ je osnovana 2017. godine, a iz državnog Programa za razvoj zadrugarstva dobila je 6,6 miliona dinara za mašine za obradu i rezanje povrća, vakum mašinu i uređaj za pranje, rezanje i sušenje povrća. Svoje proizvode zadruga plasira velikim trgovinskim lancima u Srbiji.

Aleksandar Jovanović, direktor ove zadruge, istakao je koliko je ova oprema doprinela da zadruga krene u korak sa savremenim potrebama društva i dodao da je zadruga u projekat uložila i 100.000 evra sopstvenih sredstava.

Ove godine u Budžetu Republike Srbije planirano je novih 580 miliona dinara namenjenih zadrugarstvu.

 Povrće iz Sakula direktno na trpezu  Povrće iz Sakula direktno na trpezu  Povrće iz Sakula direktno na trpezu  Povrće iz Sakula direktno na trpezu  Povrće iz Sakula direktno na trpezu

07.12.2019.

Krkobabić u poseti Nišu

Da rastu unuci i penzije

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić danas je posetio grad Niš.

 Da rastu unuci i penzije

Nakon prijema u Gradskoj kući ministar je održao kratak sastanak sa rukovodstvom grada Niša, a nakon toga svečano je otvorio u prepunom Oficirskom domu „7. SAJAM ZA PENZIONERE“.

„Danas nam je možda više nego ikada, potrebna međugeneracijska solidarnost. Gotovo jedna trećina stanovnika Srbije je starija od 60 godina, pripada starijoj populaciji i oni zaslužuju posebno poštovanje i uvažavanje“ izjavio je Krkobabić i apelovao da se kao način uvažavanja ovog dela populacije organizuju, umesto povremenih, nedeljni popusti i akcije trgovinskih lanaca za penzionere koji su, kako je naveo verni kupci i uredne platiše, kao i da im se učine dostupni svi njima potrebni opštinski servisi i usluge.

Krkobabić je izjavio da su penzije redovne i sigurne i da „konačno možemo da kažemo da od januara rastu “, pa je u duhu predstojećih praznika poželeo najstarijoj populaciji „da im u 2020. godini rastu unuci i penzije.“

Ovaj dvodnevni sajam u Nišu, sedmi po redu za penzionere, osmišljen je kao mesto susreta pripadnika starije populacije gde će posetiocima biti predstavljene usluge u oblastima socijalne zaštite, pomoći i nege u kući, zdravlja, edukacije, volontiranja, zdrave ishrane, rekreacije i hobija, stvaralaštva, putovanja, osiguranja i bezbednosti kao i iz oblasti pravne zaštite. Takođe, posetioci će moći da se upoznaju sa brojnim medicinskim, farmakološkim i prehrambenim proizvodima, preparatima i uslugama.

U okviru ovog sajma upriličena je i izložba proizvoda zemljoradničkih i poljoprivrednih zadruga ovog dela Srbije.

 Da rastu unuci i penzije  Da rastu unuci i penzije  Da rastu unuci i penzije  Da rastu unuci i penzije

25.11.2019.

Projekat „500 zadruga u 500 sela“

Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije

Na svečanosti u prepunoj sali „Beograd“ Palate Srbija ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije danas je potpisao 58 ugovora za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama iz čitave Republike, tačnije iz Vojvodine, Centralne, Istočne, Zapadne i Južne Srbije.

 Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije

„Lokalne samouprave, nauka i tehnologija kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, uz punu podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića, koja je u ove tri godine ukupno uložila oko 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka. Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo i nosioce poljoprivrednih gazdinstava, mala, ako uzmemo u obzir koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.“ – izjavio je ministar Krkobabić.

Svoj potpis na ugovore stavili su i gradonačelnici ili predsednici opština, dajući tako podršku lokalne samouprave ovom projektu od nacionalne važnosti.

Novac, u ukupnom iznosu od 667,2 miliona dinara dobilo je 58 zadruge i to 8 stočarskih, 9 voćarskih, 14 ratarskih, 7 povrtarskih, 6 pčelarskih, 1 zadruga koja se bavi hortikulturom i 13 zadruga koja će sredstva koristiti za više faze prerade proizvoda. Bespovratna sredstva, pre svega za tehnološki iskorak, dobile su i dve složene zadruge, jedna sa teritorije Centralne Srbije i jedna iz Vojvodine.

Novac se dodeljuje u okviru Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga u 2019. godini.

Projekat pod nazivom «500 zadruga u 500 sela» je, sa čak 605 novoosnovanih zadruga od svog početka 2017. godine, premašio sva očekivanja i vratio poverenje u zadrugarstvo u Srbiji. Za ove tri godine bespovratnim sredstvima pomognut je rad 152 zadruge i načinjen istorijski pomak u zadrugarstvu Srbije, a ovim projektom i projektima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj aktivno radi na izgledima da sela u Srbiji spase pražnjenja i odumiranja.

Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su, obratili se prisutnima i govorili o projektu predsednici Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović , Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, prof. dr Zoran Keserović, prof.dr Vladimir Goati i drugi ugledni gosti.

 Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije  Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije  Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije  Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije  Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije  Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije  Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije  Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije  Krkobabić: Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela Srbije

04.11.2019.

Omladinske radne akcije ponovo u modi

Svaki peti mladi hoće na radnu akciju

Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije sastao se danas u Palati Srbija sa predsednikom Saveza udruženja učesnika ORA (Omladinske radne akcije) Srbije Momčilom Talijanom i razgovarao o mogućim vidovima saradnje ovog udruženja sa Nacionalnim timom za preporod sela Srbije.

 Svaki peti mladi hoće na radnu akciju

Omladinske radne akcije su ponovo u modi. Istrazivanja pokazuju da svaki peti mladi čovek u Srbiji hoće da ide na radnu akciju. Nacionalni tim za preporod sela Srbije računa na njih. izjavio je Krkobabić nakon današnjeg sastanka i najavio Memorandum o saradnji sa ovim udruženjem u cilju što efikasnije realizacije Programa preporoda sela Srbije.

Talijan je istakao spremnost udruženja da se uključi u ovu akciju i objasnio da ova krovna organizacija ima u svom sastavu 24 ogranka širom Srbije i već je sprovodila različite akcije po regionima „Želimo da obnovimo tradiciju omladinskih radnih akcija i samoorganizovanja građana za društveno koristan rad i da aktivno doprinesemo obnovi seoskih domova kulture, puteva, škola, spomenika...“ .

Ministar i predsednik udruženja ORA složili su se da očekuju da se na ovaj način doprinese i podizanju optimizma za ovako važan posao, od nacionalnog značaja. „Moramo zaustaviti gašenje sela Srbije, jer će sa njima nestati i cela Srbija“ rekao je ministar.

Sastanku je prisustvovao i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, akademik Dragan Škorić koji je izjavio „Radne akcije posebno doprinose motivaciji mladih ljudi, hajde da mlade iz gradova pomerimo iz kafića u lepote Srbije, gde bi zajedno sa mladima iz sela radili nešto korisno, nešto naučili a možda se i neko od njih opredeli da tamo i ostane“

 Svaki peti mladi hoće na radnu akciju

31.10.2019.

Krkobabić u poseti Nišavskom upravnom okrugu

Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije danas je u Domu vojske u Nišu svečano otvorio drugu po redu manifestaciju Miholjdanski sabor zadrugara.

 Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva

„Poljoprivrednici Srbije objedinjuju snage, ujedinjuju se, odbacuju nepoverenje, veruju sebi i lokalnoj samoupravi i veruju državi Srbiji.“ izjavio je danas Krkobabić istakavši da se bliži 600 novoosnovanih zadruga koje su osnovali domaćini Srbije zahvaljujući zajedničkim naporima poljoprivrednika, lokalnih samouprava, zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, Akademijskog odbora za selo SANU i Vlade Srbije. „Ovo je pionirski posao, ali revoucionaran posao“ dodao je Krkobabić

Prisutnima se pored ministra obratio i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović i predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.

Iz programa podrške novoosnovanim i starim poljoprivrednim i zemljoradničkim zadrugama „500 zadruga u 500 sela“ koji sprovodi Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj od 2017, zaključno sa ovom 2019. biće dodeljeno ukupno 1,7 milijardi dinara iz Budžeta Republike Srbije za zadruge na teritoriji čitave Srbije, sa prioritetom na pet južnih upravnih okruga.

Do sada je bespovratna sredstva dobilo 94 zadruge, a ove godine još oko 60 njih ostvariće pravo na iste iznose kao i prethodne dve godine – do 7,5 miliona dinara za novoosnovane, do 15 miliona dinara za stare zadruge i do 60 miliona dinara za složene zadruge.

U prepunom Plavom holu Doma vojske u Nišu organizovana je prodajna izložba proizvoda oko 60 zadruga južne Srbije, pa su posetioci mogli da se upoznaju sa zadrugarima, informišu o njihovim aktivnostima i uživaju u najrazličitijim ukusima.

Ministar Krkobabić je ranije danas održao radni sastanak u Regionalnom centru Niš sa predsednicima svih opština pet južnih okruga i načelnicima tih upravnih okruga - Jablaničkog,Topličkog, Pirotskog, Pčinjskog i Nišavskog.

Tema je bila Program revitalizacije sela južne Srbije 2020-2022. godine, a skup je održan u okviru sprovođenja Programa ravnomernog regionalnog razvoja. Učesnici su razmatrali trenutno stanje u selima na jugu Srbije i neophodne aktivnosti za popravljanje kvaliteta života u seoskim sredinama, predviđene trogodišnjim Programom koji je u planu.

„Preporod sela Srbije podrazumeva ozbiljnu, agrarnu društvenu i socijalnu reformu “ izjavio je Krkobabić i naglasio u tom poslu značajnu ulogu Vlade Srbije, suštinsku, a ne deklarativnu, koja se pre svega odnosi na veća finansijska izdvajanja za te namene, kako bi se mogle implementirati konkretne mere za celokupno poboljšanje stanja u selima Srbije.

 Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva  Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva  Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva  Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva  Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva  Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva  Veliki Miholjdanski sabor zadrugarstva

23.10.2019.

Ministar Krkobabić u poseti Mačvanskom upravnom okrugu

Selo na raskršću između opstanka i nestanka

„U ovom poslu moramo da budemo svi na istoj strani – država, lokalna samouprava i domaćini, uz znanje i iskustvo SANU, naučnih instituta i regionalnih razvojnih agencija. Opredeljenje predsednika Republike Aleksandra Vučića da nema građana prvog i drugog reda i Srbiju ne čine samo gradovi Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac već da prednost treba dati rubnim i ruralnim delovima predstvlja šansu da definišemo Program namenjen oživljavanju sela Srbije i posle mnogo godina se posvetimo ovom važnom pitanju, od ključnog značaja za našu zemlju.“ rekao je danas ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj prilikom posete opštini Loznica, jedne od osam opština Mačvanskog upravnog okruga.

 Selo na raskršću između opstanka i nestanka

Ministar je u Gradskoj upravi učestvovao u radu pete sednice Saveta Mačvanskog upravnog okruga sa temom "Unapređenje razvoja sela i zadrugarstva u lokalnim samoupravama Mačvanskog upravnog okruga", a sednici su prisustvovali i gradonačelnik Loznice, predstavnik grada Šapca, predsednici opština Vladimirci, Koceljeva, Bogatić, Mali Zvornik, Krupanj i Ljubovija, članovi Saveta, direktori PSSS Šabac i Loznica, direktori Regionalne razvojne agencije Podrinje i Podgorina i predstavnik po jedne zadruge iz svake jedinice lokalne samouprave.


Ministar je u radu sednice istakao 580 novoosnovanih zadruga koje umesto sada većinskih mešovitih treba sve više da idu ka specijalizovanim voćarskim, stočarskim, povrtarskim, ratarskim i td .kako bi se što pre stiglo do cilja da svoje finalne proizvode izvozimo. On se osvrnuo i na važna pitanja o kojima je i pre govorio, kao što su povraćaj zadružne imovine, komasacija, formiranje garantnog fonda, ustupanje slobodne državne zemnje mladim poljoprivrednicima na korišćenje i na strategiju poboljšanja svih aspekata života u selima Srbije.

Načelnik Mačvanskog upravnog okruga Vladan Krasavac zahvalio je ministru na poseti i obraćanju i pozdravio njegov stav da svaki region Srbije ima svoje specifičnosti, zahteva posebnu pažnju i da nema univerzalnog rešenja za sela Srbije.

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović je potvrdio da će na putu udruživanja biti snažna podrška u ime lokalne samouprave.“Nikada do sada nismo imali bližu saradnju lokalne samouprave i viših državnih struktura. Po pitanju zadruga napravljen je iskorak u kolektivnoj i ličnoj svesti u društvu koji sada treba da poprimi šire razmere i kvalitativno vrši svoju funkciju“ rekao je Petrović.

Posle sastanka ministar je u selu Runjani obišao pčelarsku zadrugu Sweet bee house koja je iz prošlogodišnjeg programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama koji sprovodi Kabinet ministra Krkobabića dobila 7,5 miliona dinara za nabavku linije za pakovanje meda, proizvodnju i pakovanje satnih osnova u ramu, košnice i rojeve pčela.

„Bez ovih investicija države naš projekat bi ostao samo ideja, a sada planiramo da okupimo sve pčelare ovog kraja i tako na dobrobit svih olakšamo nabavku repro materijala i izlazak na tržište “ izjavio je direktor ove zadruge Ljubinko Tomić i dodao kako su zadrugari uložili svoja sredstva u adaptaciju objekta i zadovoljavanje HASAP standarda jer planiraju plasman meda u inostranstvo.

Iz pomenutog programa 4 novoosnovane zadruge u toku 2017. i 2018. godine koristile su bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 25,5 miliona dinara. Ove godine planirano je u Budžetu Republike Srbije novih 667 miliona dinara namenjenih zadrugarstvu, a rok za podnošenje dokumentacije na konkurs za dodelu sredstava je završen 15.septembra. Starim zadrugama namenjeno je, kao i do sada, do 15 miliona dinara, novoosnovanim (one koje su osnovane 2017, 2018. i 2019. godine) do 7,5 miliona dinara, a složenim zadrugama, do 60 miliona dinara.

 Selo na raskršću između opstanka i nestanka  Selo na raskršću između opstanka i nestanka  Selo na raskršću između opstanka i nestanka  Selo na raskršću između opstanka i nestanka

18.10.2019.

Krkobabić u Jablaničkom upravnom okrugu

Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu

„Rubni delovi Srbije zaslužuju posebnu pažnju, ovde je svaki čovek dragocen!“ izjavio je danas Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije u poseti Jablaničkom upravnom okrugu i opštini Crna Trava, najmanjoj opštini u pograničnoj zoni.

Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu

Opština Crna Trava na krajnjem jugoistoku, smeštena uz samu granicu sa Bugarskom, sa svojih 25 naselja i sada tek malo više od hiljadu stanovnika je nanerazvijenija opština u Republici Srbiji.

Ministar je u Crnoj Travi posetio porodicu Đorđević koja se sa petoro dece doselila iz Smedereva i tako započela svoj novi život. Opština je dala stan ovoj sedmočlanoj porodici i posao ocu porodice u opštini, deca imaju besplatan boravak u vrtiću, a porodica planira i da započnu bavljenje poljoprivredom.

Ministar i predsednik opštine Slavoljub Blagojević sa zadovoljstvom su porazgovarali sa još dve porodice koje su spremne da urade isto i tako daju primer još nekim mladim bračnim parovima iz ostalih delova Srbije.

Blagojević je zahvalio ministru na poseti i rekao da lokalna samouprava izdvaja deo svog budžeta za poljoprivredu, ali da su za oživljavanje ove opštine potrebne i druge mere - „U našoj opštini svake godine umre 50 ljudi, a rodi se jedno ili dvoje dece. Potrebno je da olakšamo da se ljudi ovde bave uzgojem bobičastog, jagodičastog voća i pečuraka, za koji je ovaj kraj pogodan, ali i da podstičemo svim raspoloživim merama naseljavanje porodica iz drugih delova zemlje“

Ministar je ukazao da u opštini Crna Trava ima čak 6 hiljada hektara neraspoređenog državnog zemljišta koje bi se moglo privesti nameni i dati na korišćenje mladim ljudima spremnim da rade i obrađuju je na pravi način „Spremni smo da pokrenemo poljoprivrednu aktivnost ovog kraja i pomognemo osnivanje zadruga. Ovim delovima zemlje potreban je i princip pozitivne diskriminacije u vidu smanjenja pdv –a i ostalih mera koje bi im omogućile opstanak i učinile ih konkurentnim na tržištu “.

Iz Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama, koji sprovodi Kabinet ministra Milana Krkobabića, je u toku 2017. i 2018. godine izdvojeno čak 71,6 miliona dinara za 7 zemljoradničkih zadruga na teritoriji Jablaničkog okruga. Zadruge, kao organizacioni oblik udruženih porodičnih gazdinstava treba da predstavljaju prvi, egzistencijalni preduslov za život na selu, a osim njega ništa manje važni su i infrastruktura, zdravstvena zaštita, obrazovanje, sportski i kulturni sadržaji kako bi sela počela da predstavljaju poželjna mesta za život.

Sa ministrom su u poseti Crnoj Travi bili i prof.dr Milovan Mitrović, potpredsednik Akademijskog odbora za selo SANU, članovi ovog tima prof.dr Vladimir Goati, psihijatar Jovan Marić i fudbalski trener Milan Živadinović.

Krkobabić je sa članovima tima dalje obišao lokaciju predviđenu za gradnju Doma kulture u selu Gradska i u osnovnoj školi “Aleksandar Stojanović“ sa članovima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije razgovarao sa meštanima na temu unapređenja kvaliteta života na selu.

 Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu  Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu  Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu  Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu  Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu  Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu  Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu  Mladi bračni parovi sa decom šansa za Crnu Travu

10.10.2019.

NACIONALNI TIM ZA PREPOROD SELA SRBIJE U PIROTSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Zadruga u ženskim rukama

„U naredne tri godine planiramo da izdvojimo 100 sela u pet južnih okruga i da u njima podstaknemo privrednu aktivnost kroz zadruge, uložimo u infrastrukturu, seoski, lovni i etno turizam kao i u kulturne i sportske sadržaje, a sve sa jednim ciljem – da sprečimo napuštanje sela, da damo mladima alternativu da u njima ostanu rekao je ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, prilikom današnje posete Pirotskom upravnom okrugu.

 Zadruga u ženskim rukama

Ministar je danas obišao novoosnovanu zemljoradničku zadrugu „Darovi Lužnice“ iz sela Gorčince kojoj je prošle godine iz Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama koji sprovodi Kabinet ministra Krkobabića dodeljeno 7,3 miliona dinara za nabavku linije za preradu i pakovanje voćarskih i povrtarskih proizvoda.

„Ova prva ženska zadruga je pravi primer kako inicijativa i rad uz finansijski podsticaj u pravim rukama daju rezultate“ napomenuo je Krkobabić.

Direktorka ove kompletno ženske zadruge registrovane za organsku proizvodnju, Karolina Stamenković istakla je koliko je ova investicija značajna za njenih 14 članica i 26 kooperanata. „Uz novu opremu u stanju smo da ostvarimo profit koji pruža finalni proizvod. Ove sezone zadruga je preradila 3 tone paprike, 1,5 tonu višnje, 1 tonu paradajza, a uveli smo i HASAP sistem“ Svoje proizvode zadrugarke su namenile domaćem ali i stranom tržištu i ističu da već postoji interesovanje kupaca iz Nemačke.

Nakon obilaska zadruge Krkobabić je sa meštanima ovog i okolnih sela razgovarao o aktivnostima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, oživljavanju zadrugarstva i potrebnim preduslovima za kvalitetniji život na selu, pre svega ostanak mladih u ovim sredinama.

Sa ministrom su u Pirotskom upravnom okrugu boravili i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije akademik Dragan Škorić i članovi prof.dr Vladimir Goati, fudbalski trener Milan Živadinović i agroekonomski analitičar Branislav Gulan. U razgovoru sa meštanima otvorili su mnoga pitanja od suštinskog značaja za život u seoskim sredinama na jugu.

Načelnica Pirotskog okruga Dragana Tončić istakla je doprinos ministra Krkobabića razvoju privrede ovog kraja i naglasila da je ova zadruga primer dobre prakse koja može usporiti pražnjenje seoskih sredina Pirotskog okruga.

Kopredsednici i članovi nacionalnog tima obiišli su stari dom kulture u ovom selu kome je potrebna sanacija i školu koja ima samo jednog đaka.

 Zadruga u ženskim rukama  Zadruga u ženskim rukama  Zadruga u ženskim rukama  Zadruga u ženskim rukama  Zadruga u ženskim rukama  Zadruga u ženskim rukama

02.10.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI PČINjSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Vražji kamen nova Đavolja Varoš

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić posetio je danas Pčinjski upravni okrug.

 Vražji kamen nova Đavolja Varoš

Opština Trgovište na krajnjem jugoistoku, smeštena uz samu granicu sa Makedonijom, sa svojih 35 naselja i 5090 stanovnika je nanerazvijenija opština u Republici Srbiji.

„Ideja je da u naredne tri godine promenimo sliku u 100 sela u pet južnih okruga Srbije. Pokušaćemo da damo odgovore na ono što muči ljude u ovim selima. Pomoći ćemo razvoj zadruga i seoskog turizma, lokalnu infrastrukturu, kulturni i sportski život ovih mesta u multifunkcionalnim objektima, kako bi mladi ljudi poželeli da u njima ostanu. Ovo je zajednička borba Vlade Srbije, lokalnih samouprava, Akademijskog odbora za selo i domaćina Srbije, i uspeh i neuspeh je zajednički.“ izjavio je Krkobabić i podsetio da Vražji kamen, prirodna znamenitost ovog kraja može postati nova Đavolja Varoš, poznat turistički biser Srbije.

Sa ministrom su u poseti Trgovištu bili i akademik Dragan Škorić, kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, zatim članovi ovog tima prof.dr Vladimir Goati, fudbalski trener Milan Živadinović i agroanalitičar Branislav Gulan.

Predsednik opštine Nenad Krstić zahvalio je ministru na poseti i rekao da lokalna samouprava već 15 odsto svog budžeta izdvaja za poljoprivredu, a po ugledu na republičke projekte poput onoga koji sprovodi Kabinet ministra Krkobabića „500 zadruga u 500 sela“, danas je podeljena druga tranša od 5 miliona dinara od ukupno 19 miliona dinara, koliko je ova opština namenjenila poljoprivrednicima za nabavku mehanizacije i opreme u poljoprivredi, zasade i osnovna stada.

Ministar je svoju posetu nastavio u osnovnoj školi “Vuk Karadžić“ u selu Donji Stajevac gde je sa članovima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije razgovarao sa meštanima na temu unapređenja kvaliteta života na selu i saslušao njihove potrebe, inicijative i predloge.

Krkobabić je sa članovima tim obišao seoski Dom kulture i stari Zadružni dom kojima je potrebna sanacija i pozvao i na regulisanje povraćaja zadružne imovine i rešavanja svih pravno-imovinskih pitanja s tim u vezi.

Fudbalski trener Živadinović okupio je učenike škole na obližnjem terenu na kratkom sportskom treningu i izjavio “Budućnost svake zemlje, pa i Srbije je na selu“

Prof.dr Vladimir Goati rekao je da dolazimo do prelomnog trenutka odnosa prema selu kada je država shvatila da je ono od životne važnosti za Srbiju. „Preovladala je svest da je selo šansa za Srbiju i da je ono može dovesti do neophodnog boljitka“ izjavio je Goati.

Prisutni su mogli da vide i mahanizaciju zemljoradničko stočarske zadruge „Tripošnica“, koja posluje od 1998. godine, i iz prošlogodišnjeg Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama dobila je 15 miliona bespovratnih sredstava. Zadruga je osim mehanizacije za obradu zemlje i pravljenje stočne hrane sredstvima iz programa nabavila i 200 grla ovaca Virtemberg rase.

Podsećamo iz istog Programa Vlada Srbije je u toku 2017. i 2018. godine izdvojila 34,5 miliona dinara za 4 zadruge na teritoriji Pčinjskog okruga, a nešto manje od milijardu dinara za zadruge na teritoriji čitave Srbije.

Ove, 2019. godine za te namene odvojeno je još 667 miliona dinara na koje čeka oko 60 zadruga Srbije.

 Vražji kamen nova Đavolja Varoš  Vražji kamen nova Đavolja Varoš  Vražji kamen nova Đavolja Varoš  Vražji kamen nova Đavolja Varoš  Vražji kamen nova Đavolja Varoš  Vražji kamen nova Đavolja Varoš  Vražji kamen nova Đavolja Varoš

26.09.2019.

RADNA SEDNICA NACIONALNOG TIMA ZA PREPOROD SELA SRBIJE

Program preporoda za 100 sela Srbije

Danas je u Palati Srbija održana radna sednica Nacionalnog tima za preporod sela Srbije kojom su predsedavali kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

 Program preporoda za 100 sela Srbije

„Srbiji je nužna nova agrarna reforma. Ona mora da obuhvati pitanja vezana za zemljišne odnose (posedovanja, raspolaganja i korišćenja), odgovarajuće organizacione oblike (poljoprivredna gazdinstva, zadruge i poljoprivredna preduzeća), ali i nove instutucije poput poljoprivredne banke i nove poljoprivredne komore. Ta reforma je imperativ za Republiku Srbiju, ali predstavlja i veliki izazov - mora da bude sveobuhvatna, okrenuta ka infrastrukturi na selu, ali i da ima širi društveno-socijalni značaj“ izjavio je ministar Krkobabić.

Posle uspešne akcije „500 zadruga u 500 sela“ koja je za za 2,5 godine realizovana, Krkobabić je najavio novu akciju preporoda 100 sela Srbije u pet južnih upravnih okruga Topličkom, Jablaničkom, Pirotskom, Pčinjskom i Nišavskom. „Sto sela u periodu od tri godine mogu da računaju na nove infrastrukturne projekte, na nove zadruge i multifunkcionalne objekte kako bi svako selo imalo zdravstvene, obrazovne i kulturne sadržaje koje bi mlade ljude opredelili da ostanu da žive na selu“ izjavio je Krkobabić istakavši neophodnu saradnju domaćina Srbije, lokalnih i republičkih vlasti.

Izjave u Palati Srbija danas su dali i potpredsednik Akademijskog odbora za selo prof.dr Milovan Mitrović, prof.dr Vladimir Goati, psihijatar prof.dr Jovan Marić, fudbalski trener Milan Živadinović i mladi poljoprivrednik Stefan Neagić.

Akademik Dragan Škorić istakao je spremnost svih članova Akademijskog odbora za selo SANU da kroz dobre programe, projekte i obrazovanje srpskih seljana pokrenu obnovu srpskog sela. Prof.dr Mirović najavio je pripremu nove agrarne i socijalne reforme za sela Srbije jer je, kao što kaže, došlo vreme da se pitanje sela tretira na svim nivoima, sa stručnjacima iz svih oblasti.

Prof.dr Vladimir Goati izjavio je da očekuje uspešan rad tima i dugoročan rezultat po ugledu na veoma uspelu akciju Vlade Srbije „500 zadruga u 500 sela“ koju je Kabinet ministra Krkobabića realizovao.

Psihijatar Marić izjavio je „Srbiji nedostaje treće dete po ženi. Mi ćemo promovisati zdrave modele porodičnog života. Na selu su najzdraviji uslovi života koji, dopunjeni modernim tehnologijama, mogu predstavljati način da se selo Srbije preporodi,a samim tim i cela Srbija“

Fudbalski trener Živadinović podsetio je „Najveći srpski i jugoslovenski igrači potiču sa sela i ova akcija zaslužuje svaku pohvalu. I budućnost Srbije je na selu i ja očekujem punu podršku svih institucija za ovaj projekat, a naročito medija“.

Mladi poljoprivrednik Neagić je pohvalio ideju da se državna zemlja da na korišćenje mladim ljudima i to smatra efikasnim načinom da se mladi motivišu za ostanak na selu.

Podsetimo, strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravog tržišnog ambijenta, poboljšanje i modernizacija infrastrukture i stvaranje svih socio-kulturnih preduslova za demografsko oživljavanje sela u Srbiji.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje je odredio Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

 Program preporoda za 100 sela Srbije  Program preporoda za 100 sela Srbije  Program preporoda za 100 sela Srbije  Program preporoda za 100 sela Srbije

20.09.2019.

Ličani sa Nacionalni timom bez dlake na jeziku

„Velebit“ u ravnici

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić posetio je danas severnobanatski upravni okrug.

 Ličani sa Nacionalni timom bez dlake na jeziku

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić posetio je danas severnobanatski upravni okrug.

Karavan Nacionalnog tima za preporod sela Srbije zaustavio se danas u Velbitu, selu u Panoniji naseljenom Ličanima, koji su se posle Prvog svetskog rata doselili iz Like i osnovali ovo selo. Sa ministrom su u poseti Banatu bili potpredsednik Akademijskog Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti prof.dr Milovan Mitrović, prof.dr Vladimir Goati, predsednik zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov i agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

„U sedištu programa ovog Nacionalnog tima za naredne tri godine je selo, njegovo mesto i u Ustavu i lokalna samouprava u prvom planu Taj program mora obuhvatati sve aspekte života na selu, od zadruge kao egzistencijalnog polazišta, preko ambulante, škole, pošte, doma kulture i sportskih sadržaja. Nama je upravo cilj da pokušamo da zadržimo mlade ljude, da ih podstaknemo da se bave organskom proizvodnjom, etno i zdravstvenim turizmom, starim i novim zanatima. Da budu svoji na svome. “ izjavio je ministar posle radnog sastanka sa rukovodstvom održanog u opštini Kanjiža i istakao važnu podršku u ovom poslu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Njegove Svetosti Patrijarha srpskog, gospodina Irineja.

Predsednik opštine Robert Fejstamer zahvalio je ministru na poseti i rekao da je Kanjiža 70 posto poljoprivredna opština pa je razvoj poljoprivrede, pored malih i srednjih preduzeća i turizma jedan od strateških pravaca ove opštine.

Ministar je sa svojim saradnicima u mestu Martonoš posetio ZZ „Paprika“, koja posluje od 1990. godine, bavi se ratarstvom i povrtarstvom i iz prošlogodišnjeg Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama dodeljeno joj je 15 miliona dinara za nabavku opreme za transport povrća i začinskog bilja.

„Ovo je pravi primer sloge i zajedništva, u jednoj mešovitoj sredini, imamo zadrugu koja potvrđuje da samoinicijativa i rad uz udruživanje daju pravi rezultat“ izjavio je Krkobabić.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov i direktor zadruge Toša Matić istakli su značaj ove investicije u zadrugu u Martonošu, jer ona osim privrednog subjekta koji omogućava poslovni angažman za 200 ljudi, predstavlja stožer kulturnog života, sportskih aktivnosti i ulaže u različite aspekte života mesne zajednice.

Ministar je svoju posetu završio u Domu Kulture Velebit gde je sa članovima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije razgovarao sa meštanima severnobanatskog okruga na temu unapređenja kvaliteta života na selu i saslušao njihove inicijative i predloge.

 Ličani sa Nacionalni timom bez dlake na jeziku  Ličani sa Nacionalni timom bez dlake na jeziku  Ličani sa Nacionalni timom bez dlake na jeziku

29.08.2019.

Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu

Od kiselog kupusa milioni evra

„Ovom investicijom postigli smo da proizvod ove zadruge u izvozu godišnje donosi državi milion evra. Možda je najbolja poruka odavde i odgovor na pitanje –kakvi su efekti? - Daj seljaku šaku soli i vratiće ti vreću“ rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić u današnjoj poseti opštini Knić i zadruzi Poljoflora.

 Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu

Krkobabić je izjvio da je Knić jedna od opština koja je shvatila pravac kojim treba da ide kako bi učinila da mladi reše da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uz podršku države, lokalne samouprave i naučnih institucija ostaju da žive na selu ili se u njega vraćaju.

Sa ministrom su u Kniću boravili i predsednik Akademijskog odbora za selo i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, akademik Dragan Škorić i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije prof.dr Vladimir Goati, a skupu je prisustvovalo rukovodstvo opštine, opštinske poljoprivredne službe, predstavnici zadružnog saveza Šumadijskog okruga i zemljoradničkih zadruga.

Na skupu je bilo reči o projektu Vlade Srbije koji Kabinet ministra Krkobabića već treću godinu uspešno realizuje a tiče se sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga. Do sada je bespovratnim finansijskim sredstvima država pomogla rad 94 zadruge na teritoriji cele Srbije. Konkurs za ovogodišnju dodelu bespovratnih sredstava je za stare i novoformirane zadruge završen 15.avgusta, a za složene zadruge traje do 1. septembra 2019.godine.

Zadruge, kao okosnica ekonomske održivosti samo su jedan segment života na selu, pa je bilo reči i o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, sportskim i kulturnim sadržajima, a sve to biće u fokusu Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Načelnica Šumadijskog okruga Ljiljana Ilić Stošić izrazila je zadovoljstvo što su imali priliku da ugoste ministra ponovo u ovom okrugu i rekla “Zadruge su esencija koja će održati ovaj narod“

Predsednik opštine Knić Miroslav Nikolić zahvalio je ministru na poseti i naglasio da se ova, druga po veličini opština Šumadijskog okruga, ponosi ovakvim primerima zadruga koje okupljaju oko 50 porodica i značajno popravljaju uslove života i rada na selu.

Povrtarska zadruga „Poljoflora“ dobila je 12,9 milona dinara iz prošlogodišnjeg programa i kupila opremu za proizvodnju i pakovanje svežeg i kiselog kupusa obezbedivši tako više faze prerade proizvoda.

Ova zadruga nastala je 1998. godine, ima 11 zadrugara, 16 kooperanata, zapošljava 19 radnika na neodređeno vreme i 20 do 30 sezonskih radnika. Godišnje kroz nju prođe oko 2000 tona kupusa, a skoro sve se izvozi na tržište zapadne Evrope.

Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Dragan Škorić obratio se prisutnima rečima „Zadruga treba da bude u svakom selu. Želimo da makroprojektima motivišemo regione, da udruženi preko složenih zadruga budu spremni za izvoz“.

 Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu  Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu  Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu  Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu  Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu  Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu

19.08.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI DESPOTOVCU

Dani srpskoga duhovnog preobraženja

Povodom 27. po redu manifestacije „Dani srpskoga duhovnog preobraženja“ ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić posetio je juče, 19. avgusta 2019. godine sa svojim saradnicima, članovima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, opštinu Despotovac u Pomoravskom upravnom okrugu.

 Dani srpskoga duhovnog preobraženja

“Naš zadatak je da idemo po Srbiji, strpljivo i mukotrpno udružujemo i mirimo, sa željom da vratimo narod Srbije svojim korenima, da sprečimo postojeće deobe i buduće seobe, da nam ljudi ostaju ovde.“ poručio je Krkobabić.

Na skupu održanom u prepunoj sali Narodne biblioteke, Krkobabić je sa kopredsednikom Nacionalnog tima i predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU, Draganom Škorićem, potpredsednikom tog odbora prof.dr Milovanom Mitrovićem, političkim analitičarem Vladimirom Goatijem i fudbalskim stručnjakom Milanom Živadinovićem uz rukovodstvo opštine, zadrugare i ostale meštane Pomoravlja razgovarao o načinima da se spreči pražnjenje seoskih predela i neophodnim uslovima za život koji bi privukli mlade da ostanu na selu.

Akademik Škorić je izrazio svoje zadovoljstvo što Akademijski odbor za selo SANU daje svoj praktični doprinos u oživljavanju sela Srbije kroz akciju Kabineta ministra Krkobabića „500 zadruga u 500 sela“, te se tako konačno mogu videti i neki plodovi napora koje ovaj odbor već osam godina sa svojih 25 akademika i univerzitetskih profesora ulaže u to pitanje.

Govoreći o odlasku mladih Vladimir Goati izjavio je “Učinićemo sve da nam mladi ostanu, ali ćemo biti zadovoljni i ako uspemo da njihov odlazak smanjimo u što većoj meri“

Predsednik opštine Despotovac Nikola Nikolić zahvalio je ministru na poseti i dodao da će ova opština aktivno učestvovati u svim projektima koje država uz pomoć nauke i struke realizuje.

Nakon ovog skupa ministar Krkobabić je na Trgu Despota Stefana Lazarevića svečano otvorio 27. po redu manifestaciju „Dani srpskoga duhovnog preobraženja“ koja se u Despotovcu i manastiru Manasija održava od 19-28. avgusta 2019.

 Dani srpskoga duhovnog preobraženja  Dani srpskoga duhovnog preobraženja  Dani srpskoga duhovnog preobraženja

16.08.2019.

OKRUGLI STO U PALATI SRBIJA NA TEMU „ZADRUGARSTVO JUČE, DANAS, SUTRA“

Iskra zadrugarstva „zapalila“ sela Srbije

Ministar Milan Krkobabić u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije predsedavao je danas zajedno sa akademikom Draganom Škorićem, predsednikom Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti okruglom stolu na temu „Zadrugarstvo juče, danas, sutra“ održanom u Palati Srbija u Beogradu.

 Iskra zadrugarstva „zapalila“ sela Srbije

Okruglom stolu prisustvovali su članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Vladimir Goati, politički analitičar, Branko Maričić, doajen zadrugarstva, Branislav Gulan agroekonomski analitičar, kao i predsednici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine- Nikola Mihailović i Radislav Jovanov, profesori poljoprivrednih gfakulteta i direktori zadruga.

Ministar Milan Krkobabić je, govoreći o zadrugarstvu i uspehu koji je projekat „500 zadruga u 500 sela“ doživeo izjavio „Sa osnovanih 550 zadruga danas u Srbiji možemo s ponosom reći da je posle dve godine zadrugarska mapa naše zemlje promenjena i da je vraćeno poverenje domaćina Srbije u udruživanje. Zadruge su nužni organizacioni oblik za domaćine Srbije sa malim i usitnjenim posedom, koji uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i tržišno ih verifikuje i pozicionira. “

Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Škorić ukazao uz inicijativu i rad ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije mogu potpuno drugačije izgledati. On je ukazao na problem komasacije rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara.

Vladimir Goati, politički analitičar rekao je „Ovaj projekat je pokazao da selo nije uspavano i odsutno, čak reaguje brže nego što je očekivano. Ljudi su spremni da idu sopstvenim interesom, pa i društvenim i u toj činjenici prosto nema opozicije. „Iskra zadrugarstva zapalila je sela Srbije“- rekao je metaforično Goati.

 Iskra zadrugarstva „zapalila“ sela Srbije

07.08.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI JUŽNOBAČKOM UPRAVNOM OKRUGU

„Zlatno zrno“ zlata vredno

„Udruživanje je zakon života, osnova svakog boljitka. Ovde u Bačkom Petrovcu osnovana prva zadruga u Srbiji 1846. godine, a danas ovde vidimo jednu zadrugu koja je stožer ratarske proizvodnje ovog kraja, uspešno se suprotstavlja konkurentima na tržištu i izvozi. Ovo je obrazac za Vojvodinu ali i ostatak Srbije rekao je ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća u današnjoj poseti opštini Bački Petrovac.

 „Zlatno zrno“ zlata vredno

Na sastanku održanom u okviru predstavljanja ovogodišnjeg Programa sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije učešćem države u direktnim finansijskim podsticajima za zadrugarstvo, ministar je podsetio da je od početka projekta „500 zadruga u 500 sela“ formirano čak 513 zadruga. Iz pomenutog državnog projekta pomognut je do sada rad 94 zadruge, na teritoriji čitave Srbije, a Južnobački okrug je dobio blizu 87 miliona dinara za 7 zadruga. “Nadam se da će i ove godine biti kvalitenih projekata iz ovog okruga“ rekao je Krkobabić i podsetio da je ove godine opredeljeno za zadruge u Srbiji još 667 miliona dinara.

Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava, treći po redu koji raspisuje Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj Milana Krkobabića je trenutno u toku i traje do 15.avgusta za stare i novoformirane zadruge i do 1.septembra za složene zadruge. Iznosi su u odnosu na prethodnu godinu ostali nepromenjeni - do 7,5 miliona dinara za novoformirane, do 15 miliona dinara za stare zadruge i do 60 miliona dinara za složene zadruge.

Radnom sastanku u opštini Bački Petrovac prisustvovali su predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Dragan Škorić, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, agroekonomski analitičar Branislav Gulan, rukovodstvo opštine Bački Petrovac, poljoprivredne službe opština južnobanatskog okruga, kao i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, direktori i članovi zadruga pomenutog okruga.

Akademik Škorić je istakao da je ovaj kraj poznat po hmeljarstvu, gajenju konoplje, sirka kao i lekovitog bilja „Apeujem da se do proleća naredne godine ovde formiraju četiri velike zadruge koje bi se bavile industrijskim i lekovitim biljem za široku primenu“

Predsednik opštine Srđan Simić izrazio je veliko zadovoljstvo što je ministar posetio opštinu Bački Petrovac i izjavio „Trudićemo se da budemo opština za primer po pitanju zadrugarstva. Deo sredstava iz programa „500 zadruga u 500 sela“ svakako je već dao dobre rezultate. Ove godine osnovana je i složena zadruga na teritoriji naše opštine i radićemo sve što je u našoj moći da imamo što više običnih i složenih zadruga“

Predsednik zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov ponovio je da je u Bačkom Petrovcu osnovana prva zadruga na ovim prostorima, a treća u svetu, a da se istorija ponavlja budući da je ove godine ovde osnovana upravo treća složena zadruga u Srbiji.

Nakon sastanka ministar je sa svojim saradnicima obišao ZZ „Zlatno zrno“ jednu od dve zadruge u ovoj opštini koja je dobila bespovratna sredstva iz Programa Vlade Republike Srbije namenjenog zadrugama. Ovoj zadruzi osnovanoj 2000. godine, koja ima 13 članova i čak do 450 kooperanata dodeljeno je 15 miliona dinara za nabavku 4 silo ćelije za skladištenje žitarica i sušaru, što je samo deo investicije od 65 miliona dinara, koje je zadruga uložila u tehnološki iskorak svog poslovanja.

 „Zlatno zrno“ zlata vredno  „Zlatno zrno“ zlata vredno  „Zlatno zrno“ zlata vredno  „Zlatno zrno“ zlata vredno  „Zlatno zrno“ zlata vredno

30.07.2019.

MINISTAR KRKOBABIĆ U NIŠAVSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Formirana je 500. zadruga - projekat 500 zadruga u 500 sela je realnost Srbije

„Formirana je 500. zadruga - projekat 500 zadruga u 500 sela je realnost Srbije. To znači 500 malih fabrika pod otvorenim nebom, hiljade udruženih domaćinstava koji veruju u sebe i svoje bližnje. Formirali su ih domaćini Srbije, a pomogla je Vlada Republike Srbije, Srpska Akademija nauka i umetnosti, Zadružni savezi, lokalne samouprave i ljudi od struke sa poljoprivrednih fakulteta. Posebnu podršku razvoju zadrugarstva dao je predsednik Republike Aleksandar Vučić. Njegova rešenost da se ravnomerno razvijaju svi delovi Republike Srbije dobila je pun smisao u obnovi i razvoju zadrugarstva. Bez zadruge nema sela Srbije, a bez sela Srbije nema ni Srbije.“ izjavio je danas ministar u Vladi Srbije, Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj, u poseti Nišavskom upravnom okrugu i opštini Ražanj.

 Formirana je 500. zadruga - projekat 500 zadruga u 500 sela je realnost Srbije

Ministar je u Domu kulture Ražanj otvorio osmu po redu privrednu manifestaciju pod nazivom „Dani kupine“. Na ovoj manifestaciji koja, pored praktične prezentacije prerađevina voća i izložbe mehanizacije i preparata u poljoprivredi, služi da se proizvođači svake godine edukuju na neku od aktuelnih tema, ove godine mogla su se razmeniti iskustva o organskom voćarstvu, udruživanju i plasiranju proizvoda, kao i o načinima za uspešno kreiranje brenda.

Posetioci ove manifestacije su mogli da vide i opremu i mehanizaciju koju je zemljoradnička zadruga „Zapis 2012“ nabavila sredstvima (5,8 miliona dinara) dobijenim iz prošlogodišnjeg programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama, koji realizuje Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj.
Nakon toga ministar je u selu Lipovac obišao stočarsku zadrugu „Bukovik Ražanj“ koja je iz pomenutog programa dobila 10,4 miliona dinara za nabavku 30 junica simentalske rase.

Opština Ražanj je uspela da sa ova dva projekta sebi obezbedi skoro 17 miliona dinara bespovratnih sredstava i prema rečima rukovodstva opštine Ražanj to predstavlja veliki podsticaj jer ova opština svoju budućnost vidi u poljoprivredi. Želja im je da sa okolnim opštinama obezbede što više zajedničkih projekata ali i podstaknu udruživanje poljoprivrednih proizvođača.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović izrazio je svoje zadovoljstvo što je osnovano pet stotina zadruga rečima „Pojedinačno smo slabi ali udruženi imamo šansu“.

 Formirana je 500. zadruga - projekat 500 zadruga u 500 sela je realnost Srbije  Formirana je 500. zadruga - projekat 500 zadruga u 500 sela je realnost Srbije  Formirana je 500. zadruga - projekat 500 zadruga u 500 sela je realnost Srbije  Formirana je 500. zadruga - projekat 500 zadruga u 500 sela je realnost Srbije

25.07.2019.

Krkobabić u poseti Moravičkom upravnom okrugu

Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju

„Činimo početne korake da obnovimo stočarsku proizvodnju u Srbiji. Ovde imamo pravi primer gde je sa 70 grla i malim ulaganjima stavljena na noge jedna zadruga koja sada ima perspektivu.“ rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić u današnjoj poseti Moravičkom upravnom okrugu.

 Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju

Krkobabić je izjvio da je ovaj kraj idealan za stočarsku i voćarsku proizvodnju, a da primenom pravih agrotehničkih mera i transferom znanja idemo ka cilju da mešovite zadruge koje trenutno u Srbiji dominiraju, polako pređu u specijalizovane, koje bi se povezale u složene zadruge i bavile višom fazom prerade proizvoda.

Na sastanku održanom u Gornjem Milanovcu u prepunoj sali Okružnog Načelstva, Krkobabić je sa svojim saradnicima predstavio nedavno raspisan Konkurs za 2019. godinu za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama u okviru Programa za sprovođenje mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije. Ministar je podsetio i da se sa trenutnih 492 bliži broj od 500 novosnovanih zadruga, od 2017. godine i početka projekta „500 zadruga u 500 sela“, pa je jasno da je ovaj projekat doživljava svoj pun uspeh, vraćajući na pravi način udruživanje u Srbiju.

Predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević zahvalio je ministru na ponovnoj poseti i naglasio da ova opština izdvaja čak 50 miliona dinara lokalnih subvencija za poljoprivredu kako bi pomogli proizvođače koji posle udruženi mogu da opstanu na tržištu. Kovačević je veoma zadovoljan razvojem zadruga u koje je Kabinet ministra uložio bespovratno sredstva i konstatovao je da su sve zadruge dobijenim novcem uspešno proširile svoje kapacitete.

Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Dragan Škorić obratio se prisutnima rečima „Želja nam je da zajedno uradimo nešto po pitanju zaostajanja seoskih sredina i da proizvođači sada sve više budu usmereni na intenzivnu proizvodnju. Suština naših napora je da se raznim projektima posvetimo upravo mladim porodicama na selu“.

Radnom sastanku na temu zadrugarstva i revitalizacije sela Srbije prisustvovali su, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Vladimir Goati, agroanalitičar Branislav Gulan, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, rukovodstvo opštine, predstavnici opštinskih službi za poljoprivredu, kao i direktori i članovi zadruga Moravičkog upravnog okruga.

Nakon sastanka ministar je sa svojim saradnicima posetio novoosnovanu stočarsku zadrugu „Pranjanka“ u selu Pranjani, kojoj je, iz prošlogodišnjeg Programa namenjenog zadrugama dodeljeno 5,8 miliona dinara bespovratnih sredstava za nabavku 70 ženskih grla teladi simentalske rase.

Zadruga planira da svoje nove količine mleka koje u narednom periodu očekuje prodaje obližnjoj mlekari sa kojom i sada ima saradnju manjeg obima.

 Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju  Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju  Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju  Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju  Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju  Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju  Obnova stočarstva u Milanovačkom kraju

17.07.2019.

Krkobabić u poseti Jablaničkom okrugu

Raspisan novi Konkurs za bespovratna sredstva zadrugama

Mlada žena na čelu zadruge

Ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća posetio je danas Jablanički upravni okrug, grad Leskovac i obližnje selo Gradašnicu.

Ministar se sastao sa gradonačelnikom Leskovca dr Goranom Cvetanovićem, načelnikom Jablaničkog upravnog okruga Milošem Ćirićem i zajedno sa potpredsednikom Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Milovanom Mitrovićem i agroanalitičarem Branislavom Gulanom održao sastanak u prepunoj Skupštinskoj sali grada Leskovca.

 Raspisan novi Konkurs za bespovratna sredstva zadrugama

Na sastanku je predstavljen i novi Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama koji je danas raspisan i traje do 15. avgusta za novoformirane i stare zadruge i do 1.septembra za složene zadruge. Iznosi koji se dodeljuju su i ove godine nepromenjeni i iznose - do 7,5 miliona dinara za novoformirane, do 15 miliona dinara za stare zadruge i do 60 miliona dinara za složene zadruge.

Novac se već treću godinu za redom dodeljuje u okviru Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga, a ove godine je u Budžetu Republike Srbije opredeljeno 667 miliona dinara u te svrhe.

Tema sastanka bio je i ravnomerni regionalni razvoj i predstojeće aktivnosti u okviru Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, koji je nedavno oformljen. Govoreći o radu ovog Nacionalnog tima Krkobabić je istakao „Ova javna rasprava će biti osobena – akademici u selima Srbije, gledaju i slušaju i naravno očekujemo prava, razborita i adekvatna rešenja“

Gradonačelnik Cvetanović zahvalio ministru na poseti i čestitao na uspesima koje evidentno već treću godinu za redom ima projekt „500 zadruga u 500 sela“. On je izneo svoje uverenje da su zadruge preduslov opstanka seoskih sredina. “Zadruge direktno utiču na bolji kvalitet života na selu i na smanjenje migracija seoskog stanovništva u gradove“ rekao je gradonačelnik i pozvao domaćine svoje i ostalih opština Jablaničkog okruga da se udruže uveravajući ih da će na tom putu imati punu podršku lokalne samouprave.

Nakon sastanka ministar Krkobabić posetio je voćarsku zadrugu „Gradac voće“ u Gradašnici kod Leskovca koja ima 11 zadrugara i 20 kooperanata, a koji zajedno obrađuju hektare pod višnjom, kupinom, malinom, jagodom i šljivom.

Ovoj novoosnovanoj zadruzi, bespovratno je dodeljeno prošle godine 7 miliona dinara za nabavku opreme za hladnjaču (izolacioni paneli, hladioničarska vrata, rashladni sistem za lager komoru, rashladni sistem za tunel za zamrzavanje) i opremu za sortiranje (vibro tresač, prebirni sto, ram palete) i projekat je uspešno i u roku realizovan.

Milena Mitić ističe da je ovom investicijom obezbeđena finansijska sigurnost stanovnicima ovog i okolnih sela - „sada znamo da imamo nešto za bolje sutra i parče sigurnog hleba“ izjavila je optimistično ova dvadesetosmogodišnja direktorka zadruge.

 Raspisan novi Konkurs za bespovratna sredstva zadrugama  Raspisan novi Konkurs za bespovratna sredstva zadrugama  Raspisan novi Konkurs za bespovratna sredstva zadrugama  Raspisan novi Konkurs za bespovratna sredstva zadrugama  Raspisan novi Konkurs za bespovratna sredstva zadrugama  Raspisan novi Konkurs za bespovratna sredstva zadrugama

11.07.2019.

Ministar Milan Krkobabić sastao se s predstavnicima Republičke i 16 regionalnih razvojnih agencija iz svih krajeva Srbije

U BITKU ZA PREPOROD SELA - I RAZVOJNE AGENCIJE

Ministar Milan Krkobabić u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije razgovarao je danas u Palati Srbija u Beogradu sa predstavnicima Razvojne agencije Srbije i 16 regionalnih agencija iz svih krajeva Srbije. Skupu, za koji su učesnici ocenili da je prvi u poslednjih nekoliko decenija koji spaja rad razvojnih agencija i problem sela, prisustvovali su članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije: Milovan Mitrović, potpredsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Vladimir Goati, politički analitičar, Branko Maričić, doajen zadrugarstva, Branislav Gulan agroekonomski analitičar, Snežana Petrović, predsednica Odbora Skupštine Srbije za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i predstavnici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine.

 Ministar Milan Krkobabić sastao se s predstavnicima Republičke i 16 regionalnih razvojnih agencija iz svih krajeva Srbije

Ministar Milan Krkobabić je, govoreći o ciljevima saradnje sa razvojnim agencijama rekao: „Cilj je jednostavan, razvojne agencije su na terenu, u regionima, znaju specifičnosti i bili su učesnici u kreiranju i definisanju određenih strategija u opštinama. Praktično, želimo da stave na raspolaganje svoje resurse i kadrovski potencijal i da pomognu u realizaciji osnovnih ciljeva u preporodu sela“.

Krkobabić je naglasio da je projekat preporoda sela od posebnog nacionalnog, ekonomskog i bezbednosnog značaja za zemlju, a zatim se posebno osvrnuo na očekivanja u najavljenoj saradnji Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i razvojnih agencija - „Od vas, iz regionalnih razvojnih agencija, pre svega, očekujemo analizu stanja u vašem regionu, a zatim sažet predlog mera šta nam je zajednički činiti da usporimo pražnjenje sela u Srbiji.

Sociolog Milovan Mitrović, potpredsednik Akademijskog odbora za selo SANU je ukazao da ne možemo zaustaviti globalizacijske procese, ali ih možemo usmeravati uz podršku i inicijativu ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte.

Vladimir Goati, politički analitičar, je podržao saradnju regionalnih razvojnih agencija, uvažavajući njihovu različitu vlasničku strukturu i u prvi plan stavio njihovu spremnost da pomognu preporod sela Srbije. Založio se za promenu zakonske regulative, koja će sprečiti dalje usitnjavanje ionako malog poseda u Srbiji.

Ministar Milan Krkobabić je naglasio da je od izuzetnog značaja podrška ovom nacionalnom projektu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha srpskog Irineja.

05.07.2019.

Krkobabić povodom Međunarodnog dana zadrugara:

„JEDNO SELO, JEDNA ZADRUGA I LjUDI OSTAJU“

Dan uoči Međunarodnog dana zadrugara, koji se od 1995. godine obeležava svake prve subote u julu, ministar Milan Krkobabić, u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, posetio je danas zemljoradničku zadrugu „Agro - Klek“ u Kleku, opština Zrenjanin, jednu od najboljih zadruga ne samo u Srednjobanatskom okrugu, AP Vojvodini, već i u celoj Republici Srbiji.

 Međunarodni dan zadrugara

U Kleku su boravili i: akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i kopredsednik Nacionalnot tima za preporod sela Srbije, članovi tog Tima prof. dr Zoran Keserović, prof. dr Žarko Ilin, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, agroekonomski analitičar Branislav Gulan, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, direktori zadruga i zadrugari iz Srednjobanatskog okruga.

Posle obilaska Farme sa 550 muznih krava rase crveno-belog holštajna, koje u proseku godišnje daju 9.500 litara mleka, dok je taj prosek u Evropskoj uniji svega 6.500 litara, ministar Milan Krkobabić je istakao: „Ovako zamišljam srpska sela, ovako zamišljam Srbiju! Jedno selo – jedna zadruga, 80 ljudi radi, prosečna zarada preko 50.000 dinara i ljudi koji nerazmišljaju da odu. Mi iz lokalne samouprave i Vlade smo tu da ih u tome podržimo“.

Ministar Krkobabić je posebno naglasio potrebu za razvojem stočarstva u Srbiji: „Ovde je zaokružen ciklus – ratarstvo u službi stočarstva što potvrđuje činjenicu koju stalno ponavljam da bez razvoja stočarstva nema razvoja ni poljoprivrede“.

Ministar Milan Krkobabić je naglasio da je razbijeno nepoverenje u udruživanje, jer su od početka projekta „500 zadruga u 500 sela“ do 5. jula 2019. godine osnovane 474 nove zadruge. Koliko je to značajno ilustruje podatak da je u Srbiji donedavno bilo tek nešto više od 1.000 zadruga koje su uspešno radile.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić je prihvatio ministrovu sugestiju i obećao da će ubuduće urediti što više kilometara atarskih puteva, dok se direktor ZZ „Agro - Klek“ zahvalio ministru Krkobabiću na hrabrosti da podrži dodelu bespovratnih sredstava kao priznanje za dobre rezultate zadruge.

ZZ „Agro-Klek“ je u proteklih godinu dana u kupovinu moderne mehanizacija uložila milion evra. Zadruga je 2018. godine od Kabineta za regionalni razvoj, u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“, dobila bespovratno 15 miliona dinara za kupovinu teleskopskog manipulatora i traktora „Džon Dir“.

Međunarodni dan zadrugarstva obeležen je Konferencijom u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, kojoj su pored ministra Krkobabića i gradonačelnika Janjića, prisustvovali zadrugari i direktori zadruga iz Srednjobanatskog okruga.

 Međunarodni dan zadrugara  Međunarodni dan zadrugara

21.06.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI BRANIČEVSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Ime mu je Med, prezime Homoljski

Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj posetio je danas opštinu Žagubica i sela Braničevskog okruga. Uz ministra i njegove saradnike bili su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Prof.dr Milovan Mitrović, potpredsednik istog odbora i Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

 Ime mu je Med, prezime Homoljski

Ministar Krkobabić je svoju posetu počeo sa stankom sa rukovodstvom opštine, a nastavio obilaskom pčelinjaka zadruge „Homoljemed“ u selu Milatovac.

„Žagubica je nekada bila centar zadrugarstva, a mi na današnji dan imamo čak 457 novosnovanih zadruga u Srbiji, malih fabrika pod otvorenim nebom“ istakao je ministar uspeh projekta Vlade Srbije, koje zadrugarstvu vraća stari sjaj, donoseći boljitak domaćinima.

„Ovaj kraj ima čime da se ponosi, a ovakvi primeri zadruga pokazuju da smo na pravom putu. Uspećemo ako budemo iskreni i svi uključeni – Vlada Republike Srbije, lokalna samouprava i domaćini Srbije.“ podsetio je Krkobabić i zajedno sa predsednikom i članovima Srpske akademije nauka i umetnosti ponovio da je selo više od poljoprivrede, da mora da ima svu potrebnu infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu, sportske i kulturne sadržaje...

Predsednik opštine Safet Pavlović zahvalio je ministru na poseti i sredstvima koje je zadruga sa teritorije ove opštine dobila za svoj rad. Predsednik je ponovio da neće stati na ovome i da su zadrugari iz ovih krajeva spremili još kvalitetnih projekata kako bi svi zajedno što bolje iskoristili potencijale koje im ovaj kraj pruža.

Zadruzi „Homoljemed“ dodeljeno je 15 miliona dinara bespovratnih sredstava iz prošlogodišnjeg Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za postojeće i formiranje novih zadruga. Zadruga je tim sredstvima nabavila 1.000 košnica, 1.000 rojeva pčela kao i prateću opremu za pčelarstvo.

Krkobabić će svoju posetu završio u sedištu te zadruge gde je obišao pogone za pravljenje voska, za pravljenje hrane za pčele i za pakovanje meda.

Akademik Škorić i akademik Mitrović obratili su se mnogobrojnim prisutnim seljanima i poželeli da uskoro u ovom kraju imamo jake složene zadruge koje kao korporacije mogu da se bave izvozom i plasmanom proizvoda iz Srbije na strana tržišta.

„Hrabre sreća pomaže a ovde ima mnogo hrabrih koji shvataju da je u proizvodnji izlaz iz siromaštva“ rekao je Škorić

Opština Žagubica nalazi se u kotlini okružena planinskim vencima od kojih su najpoznatiji Homoljski, sa 760 km2 i 16.900 stanovnika i svojih 18 sela, spada u najređe naseljene opštine u Srbiji.

U okviru Projekta koji sprovodi Kabinet ministra Milana Krkobabića u 2017. i 2018. godini, na teritoriji Braničevskog okruga dodeljeno je 28,7 miliona dinara za 3 zadruge (opštine Golubac, Žagubica i Kučevo).

 Ime mu je Med, prezime Homoljski   Ime mu je Med, prezime Homoljski

13.06.2019.

FORMIRAN NACIONALNI TIM ZA PREPOROD SELA SRBIJE

Svečana konstititivna sednica Nacionalnog tima za preporod sela Srbije održana je danas u sali Jugoslavija Palate Srbija.

„Sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena – populacioni, bezbednosni i ekonomski. Danas smo otvorili jednu od najbitnijih tema, temu sela Srbije. To je lepa vest, ali put lepe stvarnosti pun je izazova i poteškoća. Raduje nas što uz struku, nauku i imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, Srpskom Akademijom nauka i umetnosti i poglavarima verskih zajednica. Svi zajedno, uz podršku javnosti, smo sa iste strane stola, ujedinjeni u želji da pokušamo da spasimo sela Srbije od pražnjenja“ izjavio je ministar i podsetio da u središtu naše pažnje treba da budu mlade žene i deca koja će imati uslove da požele da na selima ostanu ili da se na njih vrate.

 Formiran  Nacionalni tim za preporod sela Srbije

Svečanoj sednici prisustvovao je i predsednik republike Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik je jasno podržao ovaj projekat istakavši da je selo od presudnog značaja za Srbiju koja se suočava sa velikim demografskim problemom “Svaki naš napor ima smisla ako bar nekog zadržimo na selu“, rekao je predsednik.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije je samostalno savetodavno telo koje je na inicijativu ministra Milana Krkobabića konstituisao Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravog tržišnog ambijenta, poboljšanje i modernizacija infrastrukture i stvaranje svih socio-kulturnih preduslova za demografsko oživljavanje sela u Srbiji.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje konzistentne politike ravnomernog regionalnog razvoja, koja će doprineti stvaranju povoljnijih uslova za život na selu.

Skupu u Palati Srbija danas su se obratili i Ištvan Pastor, predsednik skupštine AP Vojvodina i predsednik Saveza vojvođanskih mađara u Srbiji , Njegovo preosveštenstvo Episkop valjevski gospodin Milutin u ime Srpske pravoslavne crkve i Njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja , Aleksandar Ninković u ime beogradskog nadbiskupa Monsinjora Stanislava Hočevara, prof. dr Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti“ u Srbiji, pesnik Ljubivoje Ršumović, neurohirurg prof.dr Danica Grujičić i agroekonomski analitičar Milan Prostran.

 Formiran  Nacionalni tim za preporod sela Srbije   Formiran  Nacionalni tim za preporod sela Srbije   Formiran  Nacionalni tim za preporod sela Srbije   Formiran  Nacionalni tim za preporod sela Srbije   Formiran  Nacionalni tim za preporod sela Srbije

04.06.2019.

MINISTAR KRKOBABIĆ POSETIO EPARHIJU VALjEVSKU

Država i SPC za preporod sela

Ministar Milan Krkobabić, u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća posetio je danas Eparhiju valjevsku Srpske pravoslavne crkve, gde mu je domaćin bio Njegovo preosveštenstvo Episkop valjevski G. Milutin. U razgovorima kako da se Eparhija valjevska praktično uključi u očuvanje i oživljavanje sela i da što veći broj mladih ostane da živi i pokrene poljoprivrednu proizvodnju u valjevskim selima učestvovali su i vladika australijsko-novozelandski Siluan, Mileta Radojević, v.d. direktora Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, ambasadror Belorusije u Srbiji Valerij Briljov i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

 Država i SPC za preporod sela

Prilikom posete savremenog objekta površine 2.000 metara kvadratnih za preradu voća i povrća, pre svega sušene šljive, kao i hladnjače kapaciteta 2.700 tona koju gradi Eparhija valjevska, ministar Krkobabić je poručio: „Hoćemo da prepoznatljivo voće iz ovog dela Srbije, pre svega sveža i sušena šljiva, stigne do trpeza Srbije ali i Belorusije. Država je već u okviru projekta ravnomernog regionalnog razvoja „500 zadruga u 500 sela“ pokazala spremnost da ulaže u slične projekte, ali tu je i Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, a očekujemo da se uključi i lokalna samouprava u Valjevu.“

Ministar Krkobabić je podsetio da je imperativ vremena da sačuvamo srpskog domaćina: „On mora da radi i živi na selu i da obrađuje svoje zemljište. A zemljište je svetinja! Oni koji na zemlju gledaju samo kao na robu – neka zaborave na takav stav. Jer, u Srbiji danas u oko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava od poljoprivrede živi oko 1,4 miliona ljudi.“

Njegovo preosveštenstvo Episkop valjevski G. Milutin je kazao: „Čuo sam od ministra Krkobabića reči ohrabrenja za srpsko selo i poljoprivrednika u Srbiji. Na istom smo zadatku – cilj nam je da zadržimo mlade na selu, a za mene lično seljak je veličanstven!“

Prema rečima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana Srpskoj pravoslavnoj crkvi je od 70.000 ha oduzetog zemljišta, već vraćeno 58.000 ha, što je veliki poljoprivredni potencijal.
Na kraju posete valjevskoj eparhiji ministar Krkobabić je posetio manastir Pustinja iz 13. veka.

 Država i SPC za preporod sela   Država i SPC za preporod sela

24.05.2019.

KRKOBABIĆ OTVORIO 6. SAJAM ZA PENZIONERE U NOVOM SADU

Sajam optimizma

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić svečano je otvorio danas u prepunoj Auli Novosadskog sajma „6. SAJAM ZA PENZIONERE“.

 Sajam optimizma

Krkobabić je poručio da penzioneri danas zaslužuju najveću pažnju i brigu i da s pravom očekuju da im penzije budu redovne, sigurne i da prate plate.

Govoreći o najavljenim formulama za usklađivanje penzija Krkobabić je rekao „ta formula treba da im omogući pre svega dostojanstven život“.

Istakao je i da u potpunosti deli stav predsednika Republike Aleksandra Vučića da se kad god to realne finansijske i ekonomske mogućnosti budu dozvoljavale ide na jednokratne isplate pomoći penzionerima, naročito najugroženijima.

Obraćajući se velikom broju prisutnih, Krkobabić je apelovao na naše najmlađe “Kada krenu u novi dan, neka pogledaju društvene mreže, to je potpuno normalno, onda neka se sete baka i deka i neka ih pozovu, neka im samo požele dobro jutro i dan će biti lepši i bakama i dekama, i njima i svima nama“

Ovaj dvodnevni sajam osmišljen je kao mesto susreta pripadnika starije populacije gde će posetiocima biti predstavljene usluge u oblastima socijalne zaštite, pomoći i nege u kući, zdravlja, edukacije, volontiranja, zdrave ishrane, rekreacije i hobija, stvaralaštva, putovanja, osiguranja i bezbednosti kao i iz oblasti pravne zaštite. Takođe, posetioci će moći da se upoznaju sa brojnim medicinskim, farmakološkim i prehrambenim proizvodima, preparatima i uslugama.

 Sajam optimizma   Sajam optimizma

23.05.2019.

Na zajedničkom zadatku

Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić učestvovao je danas na okruglom stolu na temu „Sistem zadruga i seoska samuoprava u Srbiji“ koji se, u organizaciji Akademijskog odbora za selo, održava danas u Srpskoj Akademiji nauka i umetnosti.

 Na zajedničkom zadatku

Krkobabić je najavio čitav set mera kojima bi se spečilo pražnjenje seoskih sredina - od umanjenja ili ukidanja poreza na dodatu vrednost u nerazvijenim i brdsko planinskim područjima, do dodele državne zemlje na korišćenje mladim poljoprivrednicima. „Zemlja je prirodni, neotuđivi resurs jedne države i njenim ustupanjem na korišćenje mlad čovek može da vidi svoju budućnost u Srbiji i da radi na tome da primenom najsavremenijih tehnologija ostvari što veće prinose“ podsetio je ministar.

Krkobabić je zahvalio Akademijskom odboru za selo Srpske Akademije Nauka i Umetnosti na aktivnoj podršci Projektu Vlade Srbije „500 zadruga u 500 sela“ koji već treću godinu nastoji da pospešivanjem zadrugarstva vrati život svim srpskim selima i od njih stvori poželjna mesta za život.

Okrugli sto otvorioje predsednik SANU Vladimir Kostić, a na stolu su učestvovali, osim predsednika Akademijskog odbora za selo akademika Dragana Škorića i potpredsednika tog odbora prof.dr Milovana Mitrovića kao domaćina, članovi SANU i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta, predsednik Zadružnog saveza Srbije i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti.

Predsednik Kostić je izrazio zadovoljstvo što je skup veoma posećen i rekao da SANU otvara svoja vrata za predloge i teme koje se tiču normalnog života, pravih vrednosti i opstanka naše zemlje „Moramo da razmišljamo o tome šta nam je ostalo, a to je Srbija“ rekao je Kostić.

Akademik Dragan Škorić je zahvalio ministru Krkobabiću na energiji i nesebičnom zalaganju u ovom projektu. On je ukazao na dosadašnje odlične rezultate akcije oživljavanja sela zadrugarstvom i rekao da će se zajednički napori Akademije u Kabineta ministra nastaviti, kako bi se mladost ove zemlje vratila na selo, kako bi sela Srbije bila napredna i u svojoj proizvodnji se takmičila sa Evropom.

 Na zajedničkom zadatku

15.05.2019.

Krkobabić i Hočevar - Zajedno za spas sela Srbije

Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj sastao se danas u Palati Srbija sa mons. Stanislavom Hočevarom, beogradskim nadbiskupom i metropolitom i razgovarao o Nacionalnom timu za spas sela Srbije i o daljem unapređenju regionalnog razvoja, nakon uspešnih prvih koraka oživljavanja zadrugarstva u Srbiji.

 Krkobabić i Hočevar -  Zajedno za spas sela Srbije

Katolička crkva je izrazila jasnu spremnost da učestvuje u jednoj ovakvoj misiji koja je namenjena svim selima Srbije bez obzira na versku pripadnost. To je i osnovni princip zadrugarstva – neutralnost. Rasna, verska i politička izjavio je Krkobabić i dodao „U vremenima kada civilizacijski tokovi vode ka pražnjenju seoskih sredina neophodno je da zajedničkim delovanjem pokušamo da zaustavimo taj proces i ovaj projekat, od državnog značaja, usmerimo na suživot, toleranciju i pomoć svima kojima je potrebna“.

Ministar je istakao da je za formiranje Nacionalnog tima za spas sela Srbije ključno što je dobijena snažna podrška Akademijskog odbora za selo SANU, vrha pravoslavne, a sada i katoličke crkve u Srbiji i posebno predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Nadbiskup Hočevar je izrazio svoje zadovoljstvo što je katolička zajednica deo jednog ovako važnog poduhvata “I u prošlosti katolička crkva je uvek naglašavala socijalno učenje i dopirala do onih koji žive s poteškoćama ili su ugroženi. Sada je potrebno da utičemo na to da sela, kao manje zajednice, učestvuju u zdravom integralnom razvoju porodice kao stuba društva” rekao je Hočevar i zahvalio ministru Krkobabiću na brizi, inovativnosti i kreativnosti u suočavanju sa ovom kompleksnom problematikom.

Odgovarajući na pitanja novinara ministar Krkobabić i nadbiskup Hočevar dali su svoje viđenje o uključivanju Vatikana u dijalog o Kosovu i Metohiji.

„Rešavanje pitanja Kosova i Metohije je jedan od važnih izazova za celokupnu hrišćansku zajednicu i u tom smislu vidim održivost predloga da se u taj dijalog uključi i Vatikan“ rekao je ministar.

Nadbiskup Hočevar je podsetio da Vatikanska diplomatija uživa veliki ugled u svetu i da je bolje da se što više strana uključi u dijalog o jednom tako važnom pitanju, imajući na umu da na prostoru Kosova i Metohije živi i katolička zajednica.

 Krkobabić i Hočevar -  Zajedno za spas sela Srbije

14.05.2019.

KRKOBABIĆ NA SAJMU POLjOPRIVREDE U NOVOM SADU

Zemlja nije roba već neotuđivi jedinstveni resurs

Danas je u okviru 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu u Master Centru održana Nacionalna konferencija na temu „Zadrugarstvo i udruživanje kao model razvoja poljoprivrede“, koju je otvorio Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj.

 Zemlja nije roba već neotuđivi jedinstveni resurs

„Pred nama je da se opredelimo da li je zemlja resurs od nacionalnog značaja ili ćemo je ostaviti na volju drugima. Smatram da državnu zemlju koja se ne obrađuje, treba dodeliti mladim poljoprivrednicima na korišćenje kako bi je priveli kulturi i nameni i učinili je produktivnom, umesto da bude isključivo roba koja se prodaje na tržištu.“ rekao je Krkobabić obraćajući se učesnicima konferencije.

Konferenciji su prisustvovali i potpredsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) prof.dr Milovan Mitrović i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović koji su predstavili dosadašnje uspešne rezultate Programa podrške zadrugama, poznatog pod nazivom „500 zadruga u 500 sela“.

U protekle dve godine formirano preko 400 novih zadruga širom Srbije. Kao i prethodne dve i ove godine oko 70 zadruga može da računa na bespovratna sredstva Vlade Srbije namenjena mehanizaciji i opremi, višegodišnjim zasadima, proširenju matičnog stada, poboljšanju rasnog sastava životinja i sl.

Ministar je govorio i o narednom koraku koji oporavak sela Srbije zahteva a to je formiranje Nacionalnog tima za spas sela Srbije koji će sagledati sve aspekte života na selu i predvideti programima i konkretnim merama stvaranje svih potrebnih uslova za kvalitetan život u seoskim sredinama.
Cilj ove konferencije u okviru tradicionalnog sajma poljoprivrede je da se otvori dijalog o životu mladih na selu, o udruživanju u zadruge, o unapređenju njihovih uslova života, razvoju infrastrukture, kulturnog i društvenog života, a učesnici su, pored zvaničnika, predstavnici međunarodnih organizacija, univerziteta i naravno mladi poljoprivrednici.

Ministar je ranije danas posetio i štand Zadružnog saveza Vojvodine koji je za vreme trajanja sajma u Novom Sadu mesto sastajanja Zadružnih saveza, direktora zadruga i gostiju iz zemlje i inostranstva.

 Zemlja nije roba već neotuđivi jedinstveni resurs  Zemlja nije roba već neotuđivi jedinstveni resurs  Zemlja nije roba već neotuđivi jedinstveni resurs

9.05.2019.

Matica srpska u selima Srbije

Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj sastao se danas u Novom Sadu sa predsednikom Matice srpske, prof.dr Draganom Stanićem. Tema sastanka bila je međusobna saradnja najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije sa Kabinetom ministra na oživljavanju i sprečavanju propadanja sela Srbije i pripremama za formiranje Nacionalnog tima za spas sela Srbije.

 Matica srpska u selima Srbije

„Želimo adekvatne ljude i institucije da bismo kvalitetno odradili posao. Zahvalni smo Matici srpskoj na spremnosti da uzme učešće u ovakvoj akciji i očekujemo da doprinos Matice srpske bude na nivou koji je ona uvek kroz istoriju imala, jer sela Srbije to zaslužuju“ izjavio je ministar Krkobabić.

Na sastanku, na kojem su učestvovali i predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) akademik Dragan Škorić i potpredsednik ovog odbora prof.dr Milovan Mitrović., predstavljeni su dosadašnji uspešni rezultati Programa podrške zadrugama, poznatog pod nazivom „500 zadruga u 500 sela“ koji se od 2017. godine realizuje kroz ekonomsko-finansijske podsticaje Vlade Srbije.

Ministar Krkobabić je istakao da je do sada formirano preko 400 novih zadruga širom Srbije, da su i za ovu kalendarsku godinu opredeljena značajna sredstva za te svrhe, ali da je sada potrebno načiniti naredni korak u smislu sveobuhvatnog sagledavanja komleksne problematike opstanka sela, odnosno stvaranja svih potrebnih uslova za kvalitetan život u seoskim sredinama i posvetiti programima i konkretnim merama koji će na selu zadržati mlade.

Takav zadatak će imati Nacionalni tim za spas sela Srbije koji je u formiranju.

Predsednik Stanić je zahvalio ministru što je prepoznao Maticu srpsku kao partnera u ovom odgovornom i zahtevnom poslu i izrazio spremnost da se ova institucija angažuje jer je deo Maticine misije izdavanje publikacija za kulturu svakodnevnog života, ali je predsednik ponudio i ozbiljnu naučnu bazu sa istraživanjima o selima Srbije.

„Veoma smo srećni što imamo priliku da budemo deo ovako važnog poduhvata i da mi iz sfere kulture budemo od koristi da naše celokupno društvo bude stabilnije i da uspešno savlađuje izazove koji su pred njim. “ izjavio je Stanić

Akademik Škorić je istakao svoje veliko zadovoljstvo dosadašnjim uspešnim rezultatima akcije „500 zadruga u 500 sela“ i ukazao da će Matica srpska kao najstarija i najznačajnija naučna institucija Srbije biti važan partner u poduhvatu zaustavljanja pražnjenja srpskih sela.
7.05.2019.

Krkobabić – Zadrugari do povoljnog kredita brzo i lako

Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj sastao se danas sa predsednikom Izvršnog odbora Banke Poštanske štedionice, mr Bojanom Kekićem, a tema sastanka bila je međusobna saradnja u vidu podrške ove poslovne banke na Projektu revitalizacije zadrugarstva koji već treću godinu sprovodi Kabinet ministra Krkobabića.

 Krkobabić – Zadrugari do povoljnog kredita brzo i lako

“Činimo sve da pravimo prave konkretne poteze u korist domaćina Srbije. Današnji susret je otvaranje novog poglavlja i rešavanje za njih jednog veoma važnog pitanja, a to je kako da brzo, lako i povoljno dođu do obrtnih sredstava za svoje poslovanje. Složni u uverenju da je moderan koncept zadrugarstva jedan od načina da se pomogne ostanak stanovništva u malim sredinama danas smo razmatrali najefikasnije načine za konkretnu finansijsku pomoć novoosnovanim i starim zadrugama koje bi im zajedno pružile republička, lokalna vlast i ova poslovna banka.” izjavio je posle sastanka Krkobabić. „Konkretna ideja je da zadruge dobijaju kredite za potrebna obrtna sredstva kod ove državne banke po povoljnim uslovima, a da trošak kamate snose lokalne samouprave iz dela budžeta koji će biti za to namenjen. “

Predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanske štedionice podržao je ministrovu ideju rečima „Ovaj zajednički nastup vidimo kao pravi put korišćenja svih institucionalnih i ljudskih resursa, kao i budžetskih sredstava namenjenih podršci zadrugama i zadrugarima. Smatramo da na ovaj način možemo postići dugoročan i održiv razvoj podržanih zadruga i na taj način pokazati primere dobre prakse i budućim korisnicima sličnih vidova podrške.“

Kekić je najavio da će u saradnji sa Kabinetom ministra zaduženog za regionalni razvoj, za kredite podržanim zadrugama, raditi na daljem sniženju kamatnih stopa uz budžetska sredstva namenjena subvencionisanju kamatnih stopa na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Kako je dogovoreno, pored konkurentnih kamata za zadruge kao pravna lica ova banka ponudiće i kratkoročne gotovinske kredite namenjene zadrugarima i njihovim kooperantima, za koje kamata ne prelazi 4,5% i koji će po pitanju otplate biti prilagođeni sezonskim potrebama zavisno od vida proizvodnje i sa grejs periodom. Najavljeno je da će dugoročni krediti za zadrugare imati iste povoljnosti kao i oni za same zadruge - kako po visini iznosa, tako i po kamatnim stopama i periodima otplate.

 Krkobabić – Zadrugari do povoljnog kredita brzo i lako

24.04.2019.

KONFERENCIJA O ZADRUGARSTVU

Krkobabić: Zadrugarstvo - magnet za opstanak i ostanak na selu

„Zadrugarstvo nije usputna nostalgija ni trenutna moda, ono je imperativ opstanka mladih poljoprivrednika na selu, jedini magnet koji može da ih zadrži. One su i preduslov održivosti poljoprivrednih domaćinstava sa malim posedima“, poručio ministar Milan Krkobabić u Novom Sadu na konferenciji pod nazivom „Podsticaji za zadruge u 2019. godini na republičkom i pokrajinskom nivou“ , kojoj je prisustvovalo više od 200 zvanica.

 Krkobabić: Zadrugarstvo - magnet za opstanak i ostanak na selu

Zadružni savez Vojvodine je bio organizator ovog radnog skupa u Privrednoj komori Vojvodine na kome se mogla čuti korisna razmena mišljenja o ovoj temi i konkretne podsticajne mere koje u ovoj godini sprovode republička i pokrajinska vlada.

Ministar je naglasio da je akcija Vlade Srbije poznata široj javnosti kao „500 zadruga u 500 sela“ već doživela svoj veliki uspeh jer je od početka njenog sprovođenja do danas, za dve i po godine, u Srbiji osnovano tačno četiri stotine zadruga. «To je brojka koja je prevazišla sva naša očekivanja, ali s pravom. Ključni autoriteti na ovom putu republičkih i pokrajinskih vlasti su Srpska akademija nauka iumetnosti, Srpska pravoslavna crkva na čelu sa Patrijarhom Irinejem, zadružni savezi, profesori poljoprivrednih fakulteta. A konkretan rezultat naših napora je veoma veliki broj zadruga koje se formiraju i prve složene zadruge u Srbiji.» rekao je Krkobabić.

Ministar Krkobabić je predočio da u je 2019. godini za revitalizaciju zadrugarstva u Srbiji opredeljeno novih blizu 700 miliona dinara, za još oko 70 zadruga.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević istakao je da je veoma zadovoljan reafirmacijom zadrugarstva i ponovio da je pokrajinska Vlada, po uzoru na republičku upravo danas po prvi put usvojila konkretnu liniju finansijskih podsticajnih mera za zadruge koja predviđa po 5 miliona dinara po zadruzi za primarnu i prerađivačku proizvodnju.

Pošto je poželeo dobrodošlicu prisutnima i izrazio zadovoljstvo posećenošću ove konferencije predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov obratio se prisutnima „Konačno zadružni sektor ima nedvosmislenu podršku. Danas zadruge razmišljaju u pravcu razvoja investicija i novih projekata i proizvoda“

Prisutnima su se obratili i predsednik Privredne Komore Vojvodine Branko Vučurević, predsednik izvršnog odbora DDOR-a dr Đorđo Ambrođo Markeđani, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke Predrag Mihajlović i direktor departmana za maloprodaju NIS-a Branko Radujko.

Predstavnici Razvojnog fonda Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Garancijskog fonda Vojvodine predstavili su svako svoj, a prilično sličan razvojni plan za 2019. godinu koji predviđaju povoljne kredite i garancije za zadruge.

 Krkobabić: Zadrugarstvo - magnet za opstanak i ostanak na selu  Krkobabić: Zadrugarstvo - magnet za opstanak i ostanak na selu

17.04.2019.

KRKOBABIĆ PONOVO U POSETI ZLATIBORSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Priboj – pravi domaćini za prave investicije

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj posetio je danas opštinu Priboj u Zlatiborskom upravnom okrugu.

 Priboj – pravi domaćini za prave investicije

Na sastanku sa rukovodstvom opštine održanom u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“ predstavljen je ovogodišnji Program Vlade Srbije za oživljavanje zadrugarstva i razmatrani su konkretni podsticaji koje daju i republička i lokalna samouprava.

Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović zahvalio je ministru na poseti izrazivši jasnu želju da se lokalna samouprava uključi i da svoju snažnu podršku programu oživljavanja zadrugarstva i u ovom delu Srbije.

„Spremni smo da iz budžeta naše opštine godinu dana finansiramo kompletan rad jedne specijalizovane zadruge na teritoriji opštine Priboj, od prostora do direktora, stručnjaka koji će je voditi“ rekao je Rvović i istakao da je 1196 proizvođača maline spremno da se udružuje u zadruge kako bi opstali, plasirali svoje proizvode i počeli i sa višim fazama prerade proizvoda.

Ministar je istakao značaj udruživanja i zadruge kao privredne okosnice opstanka i razvoja sela i pohvalio inicijativu ove lokalne samouprave da konkretno podrži poljoprivredne proizvođače svoje opštine „Priboj se pokazao kao pravi domaćin za prave investicije. Očekujem da će ove zadruge zaživeti i to treba da bude pravo ohrabrenje za ljude koji ovde žive - da ostanu, vrate se i ponovo vide svoju budućnost ovde“.

Krkobabić je naglasio kako je ovo pravi put i konkretna inicijativa jedne opštine koju treba da slede i druge lokalne samouprave u Srbiji.

Radnom sastanku su prisustvovali i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić, potpredsednik Akademijskog odbora za selo SANU prof.dr Milovan Mitrović, predsednik Zadružnog Saveza Srbije Nikola Mihailović i agroekonomski analitičar Branislav Gulan, kao i direktori i članovi zadruga Zlatiborskog upravnog okruga.

Akademik Škorić je istakao kako je SANU iza sebe imala 50 godina neuspelih pokušaja da skrene pažnju javnosti i državi o propadanju srpskog sela, ali se tek inicijativom ministra Krkobabića pristupilo rešavanju ovog gorućeg problema. „Napokon smo na pravom smo putu da stručnjake i znanje ujedinimo sa srpskim seljakom na očiglednu dobrobit svih. Ovaj kraj se pokazao pogodnim za malinarstvo, ali i pčelarstvo, gajenje lekovitog bilja...hajde da stignemo zajedno do finalnih proizvoda i usmerimo se ka izvozu“ pozvao je Škorić.

Nakon sastanka ministar se sa rukovodstvom opštine Priboj i svojim saradnicima sastao sa poljoprivrednim proizvođačima Priboja i okoline i razgovarao o udruživanju i konkretnim podsticajima koje država i lokalna samouprava nude za sve one koji su spemni da rade i pokažu inicijativu, od stručnih službi i transfera znanja i novih tehnologija, do načina za plasman na tržište i viših faza prerade proizvoda.

Podsećamo, u Srbiji je za dve i po godine, koliko traje pomenuti projekat Vlade Srbije, osnovano gotovo četiri stotine zadruga, a ugašenih gotovo da i nema, dok je pre Projekta samo oko stotinu zadruga godišnje nestajalo.

Krkobabić je najavio novih 700 miliona dinara, koje će država ove godine izdvojiti za 70 starih, novoosnovanih i složenih zadruga, a konkurs za dodelu tih sredstava se očekuje u narednih mesec i po dana.

Ovo govori da je Vlada Srbije u veoma kratkom periodu opredelila gotovo 1,7 milijardi dinara za zadrugarstvo, čime će, osim vraćanja preko potrebnog duha udruživanja Srbiji, biti konkretno pospešen rad preko 160 zadruga.

 Priboj – pravi domaćini za prave investicije

10.04.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI SREDNjOBANATSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Krkobabić: Novi život Krajišnika

„Samo ljudi koji su spremni da se udruže i rešeni da rade mogu da opstanu. Onda neće izostati ni pomoć države ni lokalne samouprave.“ rekao je ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća u današnjoj poseti mestu Krajišnik u opštini Sečanj Srednjobanatskog upravnog okruga.

 Krkobabić: Novi život Krajišnika

Na sastanku održanom u okviru predstavljanja ovogodišnjeg Programa sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije učešćem države u direktnim finansijskim podsticajima za zadrugarstvo, ministar je podsetio da je od početka projekta „500 zadruga u 500 sela“ formirano čak 384 zadruge što je jasan pokazatelj uspeha koji je projekat doživeo, vrativši na pravi način udruživanje u Srbiju. Iz pomenutog državnog projekta pomognut je do sada rad 94 zadruge, a ove godine opredeljeno je za istu svrhu još oko 700 miliona dinara.

„Tim sredstvima ponovo ćemo direktno pomoći oko 70 postojećih i novoosnovanih zadruga, kao i složene zadruge. Tako će, za ove 3 godine, iznos bespovratnih sredstava koji je država Srbija uložila u zadrugarstvo dostići 1,7 milijardi dinara“

Krajišnik je pravi primer kako je jedna zadruga udahnula mladost jednom mestu, dala nove ideje mladima i starima i pomogla im da, uz pomoć države i lokalne samouprave udruženi sami nađu put za svoj boljitak.

Ministar je podsetio na fenomen puste zemlje koji nam preti „Treba razmotriti sve načine kako stati na put pražnjenju sela, kako zadržati mlade i ponuditi im egzistenciju ovde.“ rekao je Krkobabić i najavio formiranje nacionalnog tima za spas sela koji će upravo imati zadatak da osvetli pomenutu problematiku i ponudi najefikasnija rešenja.

Radnom sastanku u Domu kulture prisustvovali su predsednik Akademijskog Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Dragan Škorić, predsednik zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, agroekonomski analitičar Branislav Gulan, rukovodstvo opštine Sečanj, poljoprivredne službe opština srednjobanatskog okruga, kao i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, direktori i članovi zadruga pomenutog okruga.

Akademik Škorić je istakao da „Srpsko selo je već jako dugo u fazi propadanja. Hajde da motivišemo seljane da se ujedine, da poveruju jedan drugom i da bez posrednika posluju. Želja nam je da lanac od njive do trpeze funkcioniše uz više novca i koristi za proizvođače“ pozvao je Škorić

Predsednik opštine Sečanj Predrag Rađenović zahvalio je ministru na poseti i izrazio jasnu želju lokalne samouprave ovog okruga da pruži svoju podršku zadrugarstvu i svim sličnim inicijativama, kako bi stanovništvo ove opštine imalo što bolje uslove i kako bi se stalo na put pražnjenju Srednjeg Banata.

Nakon sastanka ministar je sa svojim saradnicima obišao pomenutu ratarsku ZZ „Sloga“, kojoj je iz prošlogodišnjeg Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama dodeljeno 15 miliona dinara bespovratnih sredstava za nabavku teleskopskog manipulatora, ukopne kolske vage, laboratorijske opreme za utvrđivanje kvaliteta žitarica i softver vagu.

Zadruga ima 25 članova i 35 kooperanata, osnovana je 1991.godine, a od 2017. počinje sa ozbiljnijim ulaganjima u opremu i proizvodnju. Zadruga ima u vlasništvu 30 hektara zemlje, a zadrugari sa kooperantima obrađuju oko 500 hektara. Prošle godine preko zadruge je prodato 280 tona kukuruza, 250 tona suncokreta i 250 tona pšenice, a zadrugari očekuju da će ovim ulaganjima povećati obim proizvodnje.

 Krkobabić: Novi život Krajišnika  Krkobabić: Novi život Krajišnika  Krkobabić: Novi život Krajišnika

04.04.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI ZLATIBORSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Domaćini Kosjerića hrle u zadruge

„Domaćini Kosjerića samo udruženi u zadruge mogu da očekuju bolje dane“ rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić u današnjoj poseti Kosjeriću i Zlatiborskom upravnom okrugu i podsetio kako ovaj kraj, kako ga meštani nazivaju Bogom danim za stočarstvo zaslužuje i veću podršku države.

 Domaćini Kosjerića hrle u zadruge

„Seljak je izložen raznim rizicima poslovanja, oscilacijama na tržištu, makazama cena i ćudima prirode. Država i lokalna samouprava moraju da stanu iza njega, bila godina uspešna ili ne. Vlada Srbije sa merama koje preduzima pokazuje da je spremna za to. “

Na sastanku održanom u Kosjeriću u prepunoj sali zgrade Doma kulture ministar je sa svojim saradnicima predstavio ovogodišnji Program sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije kroz finansijske podsticaje za zadrugarstvo. Ministar je podsetio da je od početka projekta „500 zadruga u 500 sela“ formirano čak 374 zadruge što je jasan pokazatelj uspeha koji je projekat doživeo, vrativši na pravi način udruživanje u Srbiju.

Krkobabić se osvrnuo i na ukupan iznos sredstava za zadrugarstvo dodeljenih iz programa Vlade Srbije, koji je zajedno u 2017. i 2018. godini iznosio gotovo jednu milijardu dinara, čime je pomognut rad 94 zadruge, a ove 2019. godine za istu svrhu izdvojeno je ponovo oko 700 miliona dinara koji čekaju novih 70 zadruga. Konkurs za dodelu ovih bespovratnih sredstava biće raspisan u prvoj polovini tekuće godine.

Predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić zahvalio je ministru na poseti i na tome što je prepoznao njihovu inicijativu za udruživanje i pomogao da sela opštine Kosjerić ožive. „Nadam se da ovo neće biti kraj naše saradnje, trudićemo se da pišemo još bolje projekte i dobijemo još više sredstava iz Programa Vlade Srbije“ rekao je Đokić dodajući da opština Kosjerić broji oko 20.000 stanovnika i ima 3.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Sastanku su prisustvovali rukovodstvo opštine, opštinske poljoprivredne službe, predstavnici zadružnog saveza Zlatiborskog okruga i zemljoradničkih zadruga, a prisutnima su se iz tima ministra Milana Krkobabića obratili predsednik Zadružnog Saveza Srbije Nikola Mihailović i agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

Mihailović je istakao da zadruga treba da postane nosilac promena na selu jer naš seljak ne može nikako sam opstati. U ime Zadružnog saveza Srbije predsednik je ponudio svaku vrstu administrativne, logističke i druge pomoći starim, novoosnovanim i složenim zadrugama.

Nakon sastanka ministar je sa svojim saradnicima posetio novoosnovanu ZZ „Brajkovići“ iz istoimenog sela, kojoj je, iz prošlogodišnjeg Programa namenjenog zadrugama dodeljeno 7,5 miliona dinara i tim sredstvima zadruga je kupila 432 grla umatičene jagnjadi. Nabavljena grla zadrugari su rasporedili na svojih 48 domaćinstava po selima. Obrađuju oko 300 hektara zemljišta. Budući da je od zvanično aktivnih 28 zadruga na teritoriji opštine Kosjerić, ovo jedina i to nova Zadruga, sa dosta mladih članova, koja posluje u ovom kraju, projekat ima veliki uticaj na lokalnu zajednicu.

 Domaćini Kosjerića hrle u zadruge

29.03.2019.

MINISTAR KRKOBABIĆ SA PREDSEDNIKOM SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Krkobabić i Pastor: Zadrugarstvo se samo nametnulo kao tema broj jedan

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj je danas u Novom Sadu razgovarao je sa predsednikom skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Ištvanom Pastorom o mogućnostima saradnje na promociji zadrugarstva u našoj zemlji i pripremama za formiranje Nacionalnog tima za spas sela Srbije.

 Svoji na svome

Na sastanku, na kojem je učestvovao i predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) akademik Dragan Škorić, predstavljeni su dosadašnji uspešni rezultati Programa podrške zadrugama, poznatog pod nazivom „500 zadruga u 500 sela“ koji se od 2017. godine realizuje kroz ekonomsko-finansijske podsticaje Vlade Srbije. Ministar Krkobabić je istakao da je do sada formirano 368 novih zadruga širom Srbije, a da je u 2019. godini zadrugama bespovratno namenjeno ponovo blizu 700 miliona dinara. Ovogodišnji konkurs za dodelu sredstava starim, novoosnovanim i složenim zadrugama, prema rečima ministra, biće raspisan u prvoj polovini godine.

Predsednik Pastor je naglasio da je oživljavanje zadugarstva od velikog značaja za AP Vojvodinu, kao primarno poljoprivrednu regiju, te da su pokrajinska administracija, ali i lokalne samouprave, spremne da ulože dodatne napore kako bi se ovaj program kvalitetno promovisao i kako bi sa njegovim prednostima bile upoznate sve seoske sredine u Pokrajini.

Akademik Škorić je ukazao da problem napuštanja sela pogađa Vojvodinu, isto koliko i centralnu i južnu Srbiju i istakao svoje zadovoljstvo dosadašnjim uspešnim rezultatima akcije „500 zadruga u 500 sela“ koji realizuje Kabinet ministra Krkobabića u saradnji sa Akademijskim odborom za selo.

Ministar Krkobabić i predsednik Pastor razgovarali su i o mogućnostima saradnje u okviru Nacionalnog tima za spas sela, čije formiranje je u toku, a koji će za cilj imati da sagleda i pomogne stvaranju svih važnih preduslova za poboljšanje kvaliteta života na selu. Kako je ocenjeno, posebnu pažnju bi trebalo posvetiti programima i konkretnim merama koji će na selu zadržati mlade.

Krkobabić i Pastor su se saglasili oko zajedničkog delovanja republičkog i pokrajinskog nivoa po ovim pitanjima od nacionalnog značaja i definisali konkretne korake koji će uslediti.

„Naše zajedničko delovanje treba da bude permanentno i da za cilj ima poboljšanje celokupnih uslova života na selu“ zaključak je današnjeg sastanka.

27.03.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI SEVERNOBANATSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Svoji na svome
Utrine - selo sa mađarskim življem i u njemu zadruga, magnet za mlade poljoprivrednike

„Red, rad i novac su preduslov za uspeh„ rekao je ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj prilikom posete opštini Ada u Severnobanatskom upravnom okrugu i podsetio da je država spremna da i ove godine konkretno bespovratnim sredstvima pomogne domaćine Srbije.

 Svoji na svome

Potrebna nam je zadruga da objedini domaćine, da za njih kupi i proda, da odradi sve ono što ne mogu sami, da je operativna i pouzdana, da joj veruju zadrugari, a onda će u nju poverovati i selo. Nema zadruge bez sela ni sela bez zadruge„ izjavio je Krkobabić.

Sastanku su prisustvovali i potpredsednik Akademijskog odbora za selo SANU, prof.dr Milovan Mitrović, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, kao i predstavnici poljoprivrednih službi i zemljoradničkih zadruga iz pomenutog okruga.

Prof.dr Mitrović podsetio je prisutne da je zadruga pogodan način organizovanja jer je ekonomski, socijalno i kulturno samoodrživa i pravi je način za uvođenje inovacija u poljoprivredi, sa višestrukim efektima na stanovništvo.

Predsednik opštine Ada, Zoltan Bilicki zahvalio je ministru na poseti i ulaganju države u jedinu zadrugu u opštini Ada kojoj gravitira čak 150 porodica. Predsednik je uverio prisutne da će se ovim investicijama još više poboljšati rad ove uspešne zadruge i ubrzati njen napredak, a da će lokalna samouprava uvek pružiti pomoć i podršku ovoj i svim budućim zadrugama.

Krkobabić je sa svojim saradnicima obišao i selo Utrine i zemljoradničku zadrugu „Utrine Obornjača„, jednu od onih kojima su prošle godine dodeljena bespovratna sredstva Republike Srbije namenjena zadrugama.

Selo Utrine ima oko 900 stanovnika, većinski mađara, čak 80 posto, i zadruga sa svojih 50 članova i 140 kooperanata predstavlja stožer ovog kraja. Na pitanje ministra meštanima „Šta bi bilo da ne postoji ova zadruga?“ odgovor je bio da ne bilo ni sela.

ZZ „Utrine Obornjača“ predstavlja glavni privredni subjekat ovog kraja i od 1990. godine se bavi proizvodnjom, prodajom i otkupom poljoprivrednih proizvoda (kukuruz, pšenica, suncokret, ječam). Iz prošlogodišnjeg državnog Programa za razvoj zadrugarstva dobila je 5 miliona dinara za analizator sa štampačem i modulom za merenje hektolitarske mase žitarica.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, Radislav Jovanov izjavio je da je ova zadruga dokaz da su ova sredstva došla u pravo vreme na pravo mesto i da je mestima, poput ovog, potrebna ista pažnja kao i jugu Srbije. Prema njegovim rečima, ovakve akcije su jedini način da mladi ljudi sa svojim porodicama ostanu u ruralnim sredinama.

Direktor ZZ „Utrine Obornjača“ Novak Atila istakao je koliko je ova mala laboratorija za analizu kvaliteta žitarica doprinela da zadruga krene u korak sa savremenim potrebama i tehnološkim napretkom koji je imperativ savremenog poslovanja.

Analize kvaliteta žitasu preduslov za odgovarajuću klasifikaciju preuzetih proizvoda, koji se nakon pravilnog razvrstavanja mogu prodati po znatno povoljnijim cenama stvarajući tako dodatnu zaradu za kooperante i zadrugu.

Ove godine u Budžetu Republike Srbije planirano je novih 700 miliona dinara namenjenih zadrugarstvu. Konkurs za dodelu tih bespovratnih sredstava starim, novoosnovanim i složenim zadrugama biće raspisan u prvoj polovini godine.

 Svoji na svome

15.03.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI POMORAVSKOM UPRAVNOM OKRUGU

Ljudi, odoše nam ljudi!

„Zaustaviti iseljavanje je nacionalni zadatak, teška borba sa neizvesnim rezultatima.“ rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić u današnjoj poseti Pomoravskom upravnom okrugu.

 Ljudi, odoše nam ljudi!

„Ljudi, odoše nam ljudi!“ apelovao je ministar i podsetio da od 24.000 ljudi u opštini Despotovac, sredini koja je sa dobrom infrastrukturom i uslovima života, se gotovo 10.000 iselilo.

Na sastanku održanom u Despotovcu u prepunoj sali Narodne biblioteke, Krkobabić je sa svojim saradnicima predstavio ovogodišnji Program sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije pre svega podsticanjem i obnovom zadrugarstva i podsetio da je od početka projekta „500 zadruga u 500 sela“ formirano čak 361 zadruga što je jasan pokazatelj uspeha koji je projekat doživeo, vrativši na pravi način udruživanje u Srbiju.

Radnom sastanku na tremu zadrugarstva prisustvovali su Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Dragan Škorić, član Akademijskog odbora za selo SANU,prof.dr Zoran Keserović, agroekonomski analitičar Branislav Gulan, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, rukovodstvo opštine, predstavnici opštinskih službi za poljoprivredu, kao i direktori i članovi zadruga Pomoravlja.

Predsednik opštine Despotovac Nikola Nikolić zahvalio je ministru na poseti i dodao da će lokalna samouprava nastaviti da izdvaja značajna sredstva za poljoprivredu, ali da su svesni svih problema sa kojima se proizvođači suočavaju i da će aktivno učestvovati u svim projektima koje država uz pomoć nauke i struke realizuju.

Akademik Škorić je pozvao seljane da se bave proizvodnjom već prepoznatljivih proizvoda,svojstvenih geografskim područjima sa kojih dolaze. „Da napravimo programe i projekte kojima će Srbija postati ponos Balkana i konkurentna sa velikim svetskim ekonomijama“ pozvao je Škorić.

Nakon sastanka ministar je sa svojim saradnicima posetio domaćinstvo u selu Lipovica koje ima 10 hektara pod voćem, savremenu intenzivnu proizvodnju i sopstvenu hladnjaču.

Ministar je svoju posetu Pomoravskom okrugu završio obilaskom manastira Manasija.

 Ljudi, odoše nam ljudi!  Ljudi, odoše nam ljudi!  Ljudi, odoše nam ljudi!

14.03.2019.

U PATRIJARŠIJI O ZADRUGARSTVU

Susret ministra Krkobabića i akademika Škorića sa Njegovom svetosti patrijarhom gospodinom Irinejem

„Spašavanje sela Srbije je nacionalni zadatak, čast ali i obaveza“ jedinstveni su u tom stavu partijarh Srpske Pravoslavne Crkve gospodin Irinej, ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, akademik Dragan Škorić koji su se danas sastali u Patrijaršiji.

 Susret ministra Krkobabića i akademika Škorića sa Njegovom svetosti patrijarhom gospodinom Irinejem

Ministar je upoznao patrijarha sa projektom obnove zadrugarstva koji već treću godinu realizuje Vlada Srbije u saradnji sa Akademijskim odborom za selo, kao i o pripremama za formiranje Nacionalnog tima za spas sela Srbije.

Na sledećem zasedanju Sinoda Srpska Pravoslavna Crkva će utvrditi način svog delovanja u cilju pospešivanja ove, za Srbiju posebno važne misije i odrediti svog člana u Nacionalnom timu za spas sela.

Svi učesnici sastanka su se složili oko toga da nam kao narodu valja delati da bismo spasili sela Srbije, a osnova svakog boljitka je udruživanje.

06.03.2019.

KRKOBABIĆ U POSETI PČINjSKOM UPRAVNOM OKRUGU

U POLjANICI SE BRANI SRBIJA

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić posetio je danas Pčinjski upravni okrug.

Ministar je zajedno sa predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU Draganom Škorićem i potpredsednikom tog odbora Milovanom Mitrovićem posetio ZZ „Poljanica Trend“ u selu Vlase kojoj je dodeljeno 5,9 miliona dinara bespovratnih sredstava iz prošlogodišnjeg Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja RS, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za postojeće i novoformirane zadruge.

 U Poljanici se brani Srbija

Zadruga je tim sredstvima kupila hladnjaču za duboko zamrzavanje voća i povrća i sušaru za voće, povrće i lekovito bilje.

„Udružen seljak je slobodan seljak. Slobodan od spekulanata, nakupaca, banaka. Svoj na svome.“ rekao je ministar i ponovio da je 350 osnovanih zadruga od početka akcije dovoljan pokazatelj da se vratilo poverenje u udruživanje u Srbiji.

Direktorka zadruge Ljiljana Trajković izrazila je veliko zadovoljstvo posetom ministra i investicijom Vlade Srbije i pokušala da objasni šta ona znači za ovo i ostalih 22 sela oblasti Poljanice.

„Trenutno imamo deset kooperanata i nadamo se da će ih biti sve više. Poljanica ima oko 70 hektara pod malinom i dosta borovnica, a u planu je i uzgajanje borovnice. Želja nam je da od ove zadruge čitava oblast ima korist“ rekla je Trajković

Krkobabić je sa svojim saradnicima osim zadruge u selu Vlase, obišao i mesnu zajednicu, crkvu i poštu, a svoju posetu završio u obližnjem Golemom selu gde je obišao pogon fabrike Jumko.

„Domaćini Poljanice su poslednja odbrana Srbije. Moramo im pomoći da požele da ostanu. Oni žele put, zadrugu, ambulantu, školu, dom kulture, poštu, crkvu. Složni su u očekivanjima i jasni u zahtevima. Ova novootvorena zadruga i pogon Jumka koji radi punom parom dokaz su da je država povukla prvi potez“ rekao je ministar Krkobabić i istakao da je „Nacionalni tim za spas sela“ koji je u formiranju pre svega namenjen ovim rubnim područjima naše zemlje.

Akademik Škorić i akademik Mitrović obratili su se prisutnim seljanima, pozvali ih da se udruže i da iskoriste sve potencijale koje im bavljenje voćarstvom, stočarstvom i pčelarstvom koji su karakteristični za ove delove zemlje omogućava, jer je poljoprivreda jedini izvor njihove egzistencije, a na državi je da omogući da sela imaju i sve ostale preduslove za kvalitetan život kao što su primarna zdravstvena zaštita, obrazovanje, sportske aktivnosti i kulturni sadržaji.

 U Poljanici se brani Srbija  U Poljanici se brani Srbija

01.03.2019.

KRKOBABIĆ: PARE SU TU, DOMAĆINI SPREMAJTE SE!

Završni nacrt novog Programa podrške zadrugama u 2019. Novim zadrugama do 7,5 miliona, starim do 15 miliona dinara

Na današnjem sastanku u Palati Srbija razmatrana je završna verzija Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u 2019. godini na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, a naročito u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu.

 Krkobabić: Pare su tu, domaćini spremajte se!

Sastanku su prisustvovali predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić sa potpredsednikom ovog odbora prof.dr Milovanom Mitrovićem, predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, predstavnica zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov-Bizonj, prof.dr Zoran Keserović i agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

U 2019. godini Programom koji je osmislio i već treću godinu za redom uspešno realizuje Kabinet Milana Krkobabića, ministra zaduženog za regionalni razvoj, zadrugama je bespovratno namenjeno nešto oko 700 miliona dinara, što je za 3,5 puta više nego u 2017. godini, kada je započet projekat „500 zadruga u 500 sela“

Ministar je najavio da će ove godine sredstva dobiti oko 70 zadruga, kao i novine u ovogodišnjem programu u smislu podsticanja specijalizovanih zadruga (kao iskorak u odnosu na mešovite) i intenzivnu proizvodnju koja u perspektivi ima više faze prerade.

Domaćinima Srbije ministar je poručio „Pare su i ove godine obezbeđene, država vas neće izneveriti “.

Akademik Dragan Škorić izrazio je zadovoljstvo što Akademijski odbor SANU ponovo radi sa Kabinetom ministra zaduženog za regionalni razvoj na zajedničkom projektu obnove zadrugarstva. „Želja nam je da ove godine imamo što više zadruga sa intenzivnom proizvodnjom i da iskoristimo sve prirodne resurse koje imamo i tako pokrenemo i oživimo naša sela “

U 2018. godini bespovratna sredstva dobilo je 72 zadruge, od kojih su dve složene, na celoj teritoriji Srbije, uključujući i jednu zadrugu sa Kosova i Metohije. Novoformiranim zadrugama je i ove godine namenjeno do 7,5 miliona, a starim zadrugama do 15 miliona dinara.

Raduje činjenica da je, bez obzira na podsticajna sredstva države koje su neke od zadruga dobile, od sredine 2017. godine, kada je pokrenut projekat popularno nazvan „500 zadruga u 500 sela“ osnovano 350 novih zadruga, što govori o vraćanju poverenja u udruživanje u Srbiji.

Očekuje se nastavak pozitivnog trenda širenja zadrugarstva u zemlji i stvaranje pozitivne celokupne klime za opstanak sela Srbije. Kako je ministar već ranije najavio, u planu je formiranje „Nacionalnog tima za spas sela“ koji će imati zadatak da sagleda i utiče na sve preduslove kvalitetnog života na selu. Osim zadruga, kao okosnice privrednih delatnosti svakom selu su neophodni i zdravstvena zaštita, obrazovanje, sportski i kulturno-umetnički sadržaji i na tome se mora aktivno raditi, kako bi mladi ljudi koji tamo žive poželeli da na selu i ostanu, a neki od onih koji su otišli i da se vrate.

 Krkobabić: Pare su tu, domaćini spremajte se!

01.02.2019.

PROJEKAT “500 ZADRUGA U 500 SELA“

Mleko čiji smo ukus zaboravili

Danas je u opštini Vladičin Han počela s radom još jedna zadruga čije je osnivanje direktnim sredstvima pomogla Vlada Republike Srbije.

 Susret Krkobabića sa Srpskom Akademijom Nauka i Umetnosti, zadružnim savezima i univerzitetskim profesorima

“Čuvajte svoja domaćinstva, ulažite u njih i udružujte se!“ pozvao je ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj u današnjoj poseti Pčinjskom okrugu i Vladičinom Hanu.

“Zadruge predstavljaju savremeni odgovor sela na izazove tržišta. U prvi plan se pak ne ističe profit, već pristojan život uz postepeno ovaploćenje zajedničke zadružne imovine“ rekao je Krkobabić i pozvao domaćine da se organizuju na način na koji Evropa to radi.

Novoosnovanoj zadruzi «Grin Milk» u Pčinjskom upravnom okrugu, koja ima 5 članova i 70 planiranih kooperanata dodeljeno je prošle godine iz programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama 6,1 miliona dinara za nabavku opreme za prijem i obradu mleka u gotove proizvode, 60 grla alpino umatičenih koza i jarca.

U prostorijama koje su u vlasništvu zadrugara, postavljeno je i pušteno u rad savremeno postrojenje ove mini mlekare, koja dnevno može da preradi dve tone mleka. Zadruga je u ovaj projekat uložila i svojih gotovo 6 miliona dinara.

“Svaki uloženi dinar dat iz projekta za ovu namenu se može ovde praktično videti, u grlima stoke i savremenoj liniji za preradu mleka i pakovanje gotovih proizvoda, sira, jogurta, kiselog mleka.. Cilj ovakvih investicija je upravo da primarni proizvod prerađujemo i plasiramo na tržište kao gotov, finalni proizvod. Ovi ljudi i 40 domaćinstava od kojih otkupljuju mleko su pravi primer i ako svojim kvalitetom i kvantitetom pokažu da su pravi, lako će doći do tržišta“ napomenuo je Krkobabić tokom obilaska prmetivši da je ovo konačno pravo domaće mleko na čiji su ukus ljudi u velikim gradovima gotovo zaboravili.

Direktor zadruge Goran Ivanov naglasio je koliko je ova investicija značajna za zadrugare i njihove porodice i podsetio da su veliki kombinati upravo nastali iz zadruga. Osim kravljeg, Ivanov je najavio i kozji i ovčiji program, a u planu je i staklena ambalaža i snabdevanje potrošača “od vrata do vrata“.

Goran Mladenović, predsednik opštine Vladičin Han je prethodno, na sastanku ministra sa rukovodstvom opštine istakao doprinos ministra Krkobabića očuvanju i razvoju sela ovog kraja i naglasio kako će lokalna samouprava nastaviti da aktivno podržava svaku ovakvu inicijativu države “Zadrugarstvo kao pomoć prerađivačkom delu proizvodnje je dalo dobre rezultate “ rekao je Mladenović.

Predsednik Akademijskog odbora za selo, akademik Dragan Škorić rekao je cilj Akademijskog odbora za selo zajedno sa Kabinetom ministra za regionalni razvoj da sela Srbije ožive i da se promeni trenutna tužna slika po kojoj se u 86 posto sela smanjuje broj stanovnika “Želja nam je da okupimo mlade ljude i stvorimo im uslove da ostanu na selu i zasnuju porodice. Trenutno radimo na reonizaciji i stvaranju specifičnih i specijalizovanih zadruga po uslovima i tipovima proizvodnje. Cilj nam je da svako selo ima zadrugu“ reči su akademika.

Projekat Vlade Srbije popularno nazvan „500 zadruga u 500 sela“ koji sprovodi Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj usmeren je upravo na podsticanje i osnaživanje privredne aktivnosti u selima kroz udruživanje malih proizvođača u zadruge i tako stvaranje početnih uslova za ostanak i život stanovništva u seoskim sredinama. Od početka realizacije projekta, tačnije za manje od dve godine osnovano je 339 zadruge, a bespovratnim sredstvima pomognut je rad 93 zadruge na teritoriji čitave Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju. Ove godine u Budžetu je opredeljeno novih 715 miliona dinara za nove i stare zadruge, kao i za njihovo povezivanje u značajnije privredne subjekte, složene zadruge.

Ministar Krkobabić i akademik Škorić najavili su i formiranje „Nacionalnog tima za spas sela“ koji će imati zadatak da evidentira postojeće stanje na terenu sa akcentom na rubna i brdsko-planinska područja u cilju osmišljavanja što svrsishodnije politike za tretiranje tih krajeva naše zemlje i osmišljavanje adekvatnih zakonskih mera, a sve sa jednim ciljem- da se konačno stane na put pražnjenju seoskih sredina stvaranjem adekvatnih uslova za život njihovih stanovnika.

 Krkobabić u poseti Nišavskom okrugu i sajmu penzionera u Nišu  Krkobabić u poseti Nišavskom okrugu i sajmu penzionera u Nišu

11.01.2019.

NACIONALNI TIM ZA SPAS SELA

Susret Krkobabića sa Srpskom Akademijom Nauka i Umetnosti, zadružnim savezima i univerzitetskim profesorima

Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj sastao se danas u Palati Srbija sa predsednikom Akademijskog odbora za selo, akademikom Draganom Škorićem, predsednicima Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, Nikolom Mihailovićem i Radisavom Jovanovom i stručnjakom za voćarstvo prof. Zoranom Keserovićem.

 Susret Krkobabića sa Srpskom Akademijom Nauka i Umetnosti, zadružnim savezima i univerzitetskim profesorima

Tema sastanka bili su naredni koraci uspešnog projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ koji ulazi u treću godinu realizacije i pripreme za formiranje nacionalnog tima za spas sela koji predviđa zajedničko delovanje Akademijskog odbora za selo SANU, zadružnih saveza i predstavnika struke poput univerzitetskih profesora.

“Ovaj projekat od najvećeg nacionalnog zanačaja može se sprovesti samo uz sinergiju nauke, struke i domaćina Srbije. Krećemo u otvorenu bitku za naša sela. Ove godine podsticaćemo specijalizovane zadruge, pre svega najpotrebnije Srbiji, stočarske, a u teritorijalnom smislu okrenućemo se nerazvijenim, brdsko-planinskim i pograničnim područjima. Akcenat ćemo staviti i na horizontalno i vertikalno povezivanje zadruga u složenije organizacione oblike – složene zadruge” izjavio je Krkobabić i dodao da je u planu formiranje Nacionalnog tima za spas sela koga će činiti predstavnici Vlade, i lokalnih samouprava, Akademijskog odbora za selo SANU i Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine. „Istovremeno tu će biti i najeminentniji pregaoci iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva, sporta, svi oni koji na očuvanje sela gledaju kao na prvorazredni patriotski zadatak.“ najavio je ministar.

Predsednik Akademijskog odbora za selo, akademik Dragan Škorić rekao je cilj Akademijskog odbora za selo zajedno sa Kabinetom ministra za regionalni razvoj da sela Srbije ožive i da se promeni trenutna tužna slika po kojoj se u 86 posto sela smanjuje broj stanovnika. To se, prema rečima akademika može uraditi samo dobro osmišljenom politikom isplaniranom do detalja. „Srbija ima sve prirodne preduslove kao Švajcarska i Austija i hoćemo stručni tim da zajedno promenimo stanje u Srpskim selima na bolje“

Prema istraživanjima od 4.700 naselja u Srbiji, njih 1200 je u fazi nestajanja a 1034 sela ima manje od po 100 žitelja.

Projekat Vlade Srbije popularno nazvan „500 zadruga u 500 sela“ koji sprovodi Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj usmeren je upravo na podsticanje i osnaživanje privredne aktivnosti u selima kroz udruživanje malih proizvođača u zadruge i tako stvaranje početnih uslova za ostanak i život stanovništva u seoskim sredinama. Od početka realizacije projekta, tačnije za manje od dve godine osnovano je 332 zadruge, a bespovratnim sredstvima pomognut je rad 93 zadruge na teritoriji čitave Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju. Ove godine u Budžetu je opredeljeno novih 715 miliona dinara za nove i stare zadruge, kao i za njihovo povezivanje u značajnije privredne subjekte, složene zadruge.

 

Pogledajte starija saopštenja

Covid19  100 razloga za 1klik Nacionalni tim za preporod sela srbije Rezultati konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za investicione projekte zadrugama u 2019. godini  Ukidanje pečata